Архива за Nova Varoš

У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 13.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 14. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин

Котизација обухвата:

Превоз, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима), исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је ограничен на па препоручујемо благовремено пријављивање.
  • Смештамо се у сеоским домаћинствима, без засебних купатила (неколико соба на једно купатило)
  • У домаћинсатвима се могу организовати оброци за 350 дин, или храна из ранца

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 3.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Сплаварење Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, такође смо прошли и кроз кањон реке Милешеве, а и овог пута ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре, адреналина и задовољства. У плану је сплаварење Лимом, трекинг на Црни врх и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

Петак, 22. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 06.30 часова ујутро. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење, где нас чека „Сима с’ Лима“.

Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат, дакле укупно проводимо на води 4-4,5 сата. Надамо се да ће Лим имати висок водостај и да ћемо доживети лепу авантуру.

Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

По завршеном рафтингу, идемо у Камену гору код Симе у камп где се смештамо у брвнаре и у аутентичне кућаре.

 Симин камп Кућаре

У сваком случају бићемо у фантастичном природном окружењу, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Субота, 23. јун:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Прво обилазимо познати Стари бор (битна знаменитост овог краја), а након тога идемо у трекинг по Каменој гори где ћемо уживати како у питоминама ове планине на самој граници са Црном гором, тако и у столетним шумама којима обилује читаво подручје.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Предвиђено је пешачење у дужини од 22-23 км са висинском разликом од 800 м како успона, тако и силаска. Највиша кота коју посећујемо је Црни врх (1481 мнв), а пошто имамо цео дан на располагању, ићи ћемо лагано и сигурно ће свим учесницима максимално пријати.

  

Камена гора је планина у близини Пријепоља на југозападу Србије, а на самој граници са Црном Гором. То је такође назив и за планинско село, сачувано од цивилизацијских тековина и урбанизације. У њему се удише чист ваздух, пије ледена планинска вода, људи су бритки и дуговечни, а клима ћудљива и променљива.

Назив Камена Гора скован је на основу пејзажа у ком се место и налази, а то је шума на стеновитој планини, односно „гора на камену“. Простире се на надморској висини од 800 м до 1496 м, где је и највиши врх Равна гора, који је готово у истој равни са Црним врхом са друге стране планине.

Камена Гора располаже богатством флоре и фауне, шумама и бистрим планинским изворима којих има на сваком кораку. Најстарији становник Камене Горе је Стари бор, висок 13 м са пречником крошње од 18 м, обима стабла готово 5,5 м, а његова старост процењена је на отприлике 500 година.

Камена Гора је између два светска рата, званично проглашена за ваздушну бању, а ондашње карактеристике задржала је и до данас. Природа је незагађена, ваздух чист, клима блага, а на срећу, Камена Гора је без великих хотела и мотела, и агресивне урбанизације.

Уколико неко не буде био расположен за целодневно пешачење, може да остане у Каменој гори и да према сопственим жељама проведе време (краће пешачке туре, одмор у природи, итд…).

Како се год ко буде одлучио, на крају дана сви се враћамо у наше кућице где нас очекује договорена укусна вечера, дружење и опуштање.

Недеља 24. јун:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке.

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 11-12 км, успон око 350 м) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

 Оригинална архитектура Камене горе 

Након 4-5 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Ако буде било времена отићи ћемо у посету манастиру Милешева, па онда крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.600 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.500 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНE НАПОМЕНE:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У кампу где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију.

У случају неповољних временских прилика за сплаварење могућа је рокада дана извођења појединих акција.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јуна тачно у 06:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Још једном, на бис: У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Група за ову акцију је попуњена за само три дана постојања на сајту. Предео јесте прелеп, али такав одзив ипак нисмо очекивали. Главу горе, ккако за доста вас није било места, одрганизовали смо репризу! 🙂

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 21.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 22. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.100 дин

4.000 дин  за чланове Клуба

Котизација обухвата:

Превоз минибусом, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима)

исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је
  • ограничен на 18, пријавите се на време.
  • У домаћинствима се могу организовати оброци по цени од 300,00 динара.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 2.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Милешевске реке – рафтинг Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашка висијаСтаровлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, а овај пут ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре и адреналина. У плану је пролаз кањоном Милешевке, сплаварење Лимом и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим; Фото: wikipedia Рафтинг; Фото: www.serbiarafting.com

Петак, 22. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Прво свраћамо до манастира Милешева где правимо паузу за обилазак, као и за јутарњу кафу.

Маснастир Милешева Река Милешевка 

Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење. Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат. Укупно дакле проводимо на води 4-4,5 сата и обећавамо лепу авантуру.

По завршеном рафтингу, идемо у Гувниште (један од засеока Камене горе) где нас очекује смештај у прелепом етно конаку нашег домаћина Милојка Глушчевића. Претпостављамо да ће до краја дана бити још довољно времена да направимо једну опуштајућу шетњу у дужини од 4-5 км по питоминама Камене горе која ће свима сигурно пријати.

Етно село Етно кућа домаћина Музејска поставка

Нећемо ништа описивати, фотографије говоре саме за себе.

Све је веома лепо сачувано Ушушкана собица

У сваком случају добијамо пун комфор, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Апартман Смештај за парове Занимација за децу

Субота, 23. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:30 h. Идемо нашим превозом до чувене Сопотнице и још чувенијих водопада. Имамо кратак обилазак најлепших делова овог природног драгуља, па онда полазимо у нову авантуру која никога неће оставити равнодушним.

Сопотница; Фото: Александар Вељковић Сопотница; Фото: Александар Вељковић

Крећемо у трекинг према кањону Милешевске реке и у плану је пролазак његовим најатрактивнијим делом. Идемо узбрдо према Кумријиној чесми где правимо прву дужу паузу. Даље настављамо низбрдо према реци све док не дођемо до самог срца кањона – састава Међанске реке и Седреничког потока са Милешевком.

Седренички поток Алекса у кањону Милешевке Четинари расту не немогућим местима

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Милешевка је природна граница између планина Златар и Јадовник. Две саставнице ове реке извиру на Јадовнику испод највишег врха Катунић (1734 мнв), обилазе суседни врх Козомор и састају се код Милошевог дола. Река је дугачка 24 km и улива се у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Посебно обележје и природну одлику кањона чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 метара, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. Клисура је склониште за многе врсте животиња: дивокозу, срну, видру, медведа, белоглавог супа, сурог и орла змијара, сивог сокола и осталих заштићених врста. На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који је гробна црква Цветог Саве чије су мошти ту почивале све до 1594-е године. Манастир је познат по чувеној фресци Белог анђела, а у близини  је и средњевековни град Милешевац (Хисарџик) из XIII века.

Стаза кроз кањон  Доста је уско на неким деловима

Настављамо стазом кроз кањон, а морамо и да пређемо са једне обале на другу (могуће изување гојзерица 😛 ). Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез. На неким деловима је могуће постојање одрона, па учесници морају бити спремни и на могуће потешкоће при преласку ових деоница стазе. Завршетак стазе је код манастира Милешева, а пре самог краја пролазимо кроз чувене тунеле.

Брза Милешевска река  Стари град Милешевац - Хисарџик

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити боравком у овом јединственом прелепом природном драгуљу. Укупна дужина пешачења (без додатних – опционих обилазака) је око 17 км са 900 m успона и 1300 m спуштања и неопходна је добра кондиција. На крају дана, повратак у Гувниште, вечера, дружење, опуштање…

Важна напомена: Ко не буде желео да иде кроз кањон Милешевке, слободно може остати у питоминама Сопотнице и детаљнијем обиласку према сопственим жељама. На крају дана се код манастира Милешева комплетира цела група и сви заједно се враћамо у Гувниште.

Недеља 24. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке, уз обавезни обилазак Старог бора – битне знаменитости овог краја.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 15-16 km, успон 400-450 m) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Питомина Уживање

Након 5-6 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.550 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

5.450 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, рафтинг Лимом са најмом опреме, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију. У апартману постоји кухиња у којој се може спремити неки брзи оброк, али собе су без те могућности.
  2. У зависности од временске прогнозе која је битна како за рафтинг, тако и за пролазак кањоном Милешевке, могућа је промена редоследа извођења акција сходно ситуацији.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јула у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Побијеник, кањон Милешевске реке, обронци Златара

Планина Побијеник се налази у југозападном делу Србије између Пријепоља и Прибоја. Окружен много познатијим планинама као што су Златар, Јадовник и мало удаљенији Златибор, можда је помало и запостављен али сигурно је да по својим лепотама не заостаје нимало за њима. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима. Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице).

 Седобро

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Дугачак је 24 km, почиње код села Милошев до, а завршава се уливом у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Кањон Милешевке

Посебно обележје и природну одлику кањона реке Милешевке чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 m, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. На подручју стрмих стена кањона Милешевке живе медвед, вук, дивокоза и друге ретке животињске врсте Европе, а до пре једне деценије су се овде могли наћи и белоглави супови.

Овај продужени викенд ћемо искористити да обиђемо ове и још неке локалитете, загребаћемо мало по лепотама ових крајева и направићемо основу за будуће посете које се надамо да ће бити учесталије.

Петак, 26. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 26. јуна тачно у 06.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут до села Црквени Тоци одакле крећемо у успон на Борак, највиши врх Побијеника.

Побијеник (фото: Верољуб Ковачевић)

Идемо преко виса Ђурђево брдо па онда уз шумовите висоравни Шербетовца и Карауле стижемо до Борка који се налази на 1423 m. До Црквених Тоца се враћамо другом стазом, а укупно ћемо прећи око 15 km са 600 m успона. Након акције одлазимо на одмор и ноћење пошто нас сутрадан чека права посластица.

Субота 27. јун

Пролазимо кањоном Милешевске реке. Крећемо од манастира Милешево и идемо узводно пратећи ток реке. Посећујемо успут Савину воду (пећина-испосница Светог Саве) и град Милешевац у Хисарџику па настављамо даље.

Алекса у кањону Милешевке  Хисарџик

У зависности од групе на лицу места одлучујемо о маршрути (краћа или дужа) али без обзира на то шта изаберемо напомињемо да тура није лагана. Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез.

Стаза кроз кањон

На неким деловима постоје одрони који се морају пажљиво пролазити. Реку такође прелазимо на неколико места, што додаје још један плус на атрактивности ове стазе с обзиром на импровизоване мостиће направљене од грана и стабала. Лакша варијанта би подразумевала пролаз кањоном Милешевке до састава са Међанском реком и Седреничким потоком и повратак истом путањом (око 18-19 km укупно). Тежа опција представља пролаз кањоном и наставак пешачења до Сопотнице (исто око 19 km али са много већим успоном). Постоји и трећа (средње тешка) могућност да не идемо до Сопотнице већ да се вратимо натраг гребеном изнад кањона Милешевке и да тада успут обиђемо град Милешевац. Као што је напоменуто о свему томе одлучујемо на лицу места.

Прелаз преко реке Авантура

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити на овом јединственом прелепом природном драгуљу. 

Недеља 28. јун 

Златарски обронци! Ујутро рано идемо превозом до села Седобро одакле крећемо у акцију.

Седобро Седренички поток Врањак

Обилазимо подзлатарске висове: Црвено прло (1089 m), Биоково брдо (1263 m), Клик (1409 m), превој Врањак (Горња Косатица) и на крају се пењемо на Битовик (1376 m). Од виса до виса идемо старим колским путевима (некада давно су служили локалном становништву као главна веза од Пријепоља до Нове вароши) и путевима дрвосеча, а предео који пролазимо је веома разноврстан.

Врањак Косатица Битовик

Крећемо се преко пашњака, па кроз храстове и букове шуме. Од Врањака почиње да се простире чувена златарска јела да би на крају дошли на Битовик који је опет сав у пашњацима. Одатле крећемо у спуст према Лиму где нас чека наше возило. Тура неће бити дужа од 20-ак km са укупним успоном од 900-1000 m. Завршавамо је најкасније до 16 h и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

5.900 рсд

5.800 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 26. јуна тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 28. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

 Акцију реализују

 Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 и

 Алекса Попадић

 063 616 750

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Златар и Тичје поље

У југозападној Србији, у Динарском појасу, уздиже се Златар, својим највишим врхом Голо Брдо (1627 m), а одмах до њега Велика Кршева (1625 m). 

Прекривена  великим, стаситим шумама бора и брезе,  а ишарана пашњацима, Златар по својој морфологији и аутентичној природи представља прави природни трезор, а због погодне климе, висине и нарочите руже ветрова, благотворна је за организам, због чега и располаже рехабилитационим центром.

Поглед на Златар из Вилова

Недалеко је и кањон реке Увац и реликтне птичје врсте, попут колоније белоглавих супова. Ту су и позната и Златарска језера чија лепота не заостаје. У ако су људско дело, савршено се уклапају у постојећи природни рељеф. Све то су места која се углавном посећују и где се праве разне акције у природи, али овог пута ћемо ипак видети нешто друго и обићи ћемо локалитете који су мање познати, али који својом скривеном лепотом остају на жалост помало запостављени.

Петак, 15. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 15. августа тачно у 15.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица и Златибора и долазимо до Нове Вароши. Паузе правимо успут по потреби, а на одредишту се смештамо у собе у приватном објекту. Слободне активности до одласка на спавање.

Субота, 16. август:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за акцију тог дана, а то је одлазак на највиши врх Златара Голо Брдо и њему суседну Велику Кршеву. Одлазимо превозом до оближње цркве у Дрмановићима одакле крећемо на успон према највишим врховима Златара. Стаза све време иде кроз дивну четинарску шуму и њоме долазимо до поменутих врхова.

Испод Велике Кршеве

Обилазимо оба и бивамо награђени погледима према клисури Правошевске реке, засеоцима Горње и Доње Правошево, кањонима Међанске и реке Милешевке и коначно Јадовнику.

Према Јадовнику

Са врхова се спуштамо прво на колски пут којим долазимо до цркве Светог Дамјана и Козме на Воденој пољани, а одатле крећемо у даљи спуст стазицама према Новој Вароши. У једном моменту прелазимо пут Нова Варош-Сјеница и даље комбинацијом стаза, колских путева и нешто макадама долазимо до краја акције за овај дан.

Енглеска башта

Дужина пешачења је око 19-20 km са укупним успоном до максимално 800 m.

Недеља, 17. август:

Данас нас очекује права посластица! Устајемо такође рано, пакујемо ствари и идемо нашим превозом до Сјенице. Одатле настављамо према Тријебинском пољу и долазимо до засеока Царичина у подножју Озрена (у непосредној близини се налази један од извора Увца).

Царичина

Напуштамо возило и крећемо на успон у правцу врха Крњи бор (1480 m) одакле се преко Металице спуштамо директно у Тичје поље.

Металица

Правимо дужу паузу за разгледање овог несвакидашњег планинског блага.

Тичје поље

Тичје поље је засеок села Милаковићи и представља један од лепших кутака ове наше земље. Тамо је практично време стало, старе куће су остале онакве какве су биле када су саграђене пре ко зна колико година, а околни крајолик и погледи на пашњаке интензивних боја дају утисак као да се налазите на неком сасвим другом свету. Куће Тичјег поља су саграђене од дрвета и камена и представљају аутентичну српску архитектуру и народно градитељство.

Фото: Александар Вељковић

Небројени водотокови свуда около, пружају посетиоцима додатне утиске који се верујте не заборављају тако лако.

Након паузе и обиласка настављамо љупким колским путем трекинг по планини Озрен.

Одмориште у дебелој хладовини

Све време имамо погледе на суседни Јадовник према западу, а чим добијемо на висини и на Пештер у правцу југоистока. Пролазимо врхове Главица (1405 m) и Камаришта (1641 m) и онда крећемо у спуст натраг према Царичини.

Пут на планини Озрен

Укупно прелазимо 14-15 km током којих имамо око 750 m успона и спуштања. Акцију завршавамо најкасније до 16.00 часова и крећемо за Београд. Враћамо се преко Ивањице и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне и штапови за ходање по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:     

5.600 рсд

5.500 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење у приватном објекту, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником објекта на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 15. августа тачно у 15:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 17. августа у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

 Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.