Архива за Morava

Овчарско-кабларска клисура, врх Каблар, меандри западне Мораве

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

Укљештени меандри Мораве испосница Светог Саве Морава између Овчара и Кабларас, фото: Предраг Загорац

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова. Ево и плана:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник), тачно у 7.00 h. Путујемо Ибарском магистралом до Овчар бање, одакле полазимо на пешачку туру ка врху Каблара и прелепом видиковцу на меандре Западне Мораве.

Полазимо на стазу од wellness центра, благим успоном до  манастира Благовештење и одатле настављамо шумском стазом до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара  на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На два минута хода од стуба долазимо на прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

 

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два  сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом одлазимо на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Укупна дужина стазе око 11 km и шест сати активног боравка у природи. По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин).

Овчар спрам Каблара 0013K

За Београд полазимо у 19.30 h и стижемо најкасније до до 22.30 h. Ову акцију красе предивне путање, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да нису кондиционо захтевне, чине их приступачним и за почетнике.

ОПРЕМА:   гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.испосница Св. Саве у стени крај стазе којом се пење на врх Каблара

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600дин

За групу од 40 учесника котизација ће бити умањена за 200 динара.

НАПОМЕНА: котизацијом није обухваћена исхрана; храну можете понети за све време током боравка, а ко хоће може ручати у ресторану wellnessa.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

Panorama-Ovcarsko-kablarska-klisura

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА

Мојсињска планина и Сталаћка клисура Јужне Мораве, на основу вредновања Завода за заштиту природе Србије, предложени су за заштиту као предео изузетних одлика, значајно природно, али и културно добро.

Мојсињска планина обухвата простор у централној Србији, у троуглу три Мораве и пута Крушевац – Делиград, а због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе, у географском смислу је означена као врата Србије. Планина се наставља на Јастребачки масив и сужава у облику троугла ка Сталаћу где се две реке спајају у Велику Мораву. То је простор од око 150 километара квадратних, а припада општинама Ћићевац, Крушевац и Ражањ.

Према предању, на Мојсињској гори се некада налазило 77 цркава и манастира, а сада их је остало 28, од којих су пет заштићени као културно- историјски споменици. Постојање великог броја сакралних објеката на тако малом простору везује се за долазак групе монаха са Синајске горе у XIV веку. Светогорски монаси, припадници аскетског реда Синаита, повлачећи се пред најездом Турака, насељавају Мојсињске планине, обнављају манастире, подижу цркве и испоснице, па отуда читав овај крај носи назив Мала српска Света Гора. Порекло необичног имена Мојсињска Гора, по легенди, потиче из времена цара Душана Силног, када је војводи Мојсилу наложено да се зидањем цркава, искупи за грехове. Поред планине и једно село носи име по ктитору.

Пре него вам прикажемо садржај програма, желимо да истакнемо шта нас је инспирисало да одлазак на Мојсињску Гору уврстимо у наш календар, од сада до у будуће. Најједноставнији начин да вам приближимо овај предео, јесте препорука да погледате овај филм:

Мојсињске планине обухватају простор у троуглу три Мораве и често се називају врата Србије због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе.

Поред средњевековних манастира, на Мојсињским планинама су и праисторијска налазишта из доба неолита, стара око 7.000 година и припадају старчевачкој култури. Присутни су и трагови културе Римског царства, јер је преко Јужне Мораве прелазио главни пут, који су Римљани обезбеђивали. Град Сталаћ је настао још у античко време и био је, судећи по локалитетима, важна постаја и комуникација за обезбеђивање главног римског пута. У време кнеза Лазара, град је обновљен и био је заштита на улазу у западноморавску котлину. Од средњовековног утврђења данас се могу видети делови темеља и упола срушена кула, названа по војводи Пријезди. Он је био последњи бранилац Сталаћа, а када није могао град да одбрани од турске војске, скочио је у Мораву. Испод куле се налази извор за који се верује да је чудотворан. Цела Мојсињска планина богата је подземним водама и изворима који имају лековита својства и била је предмет проучавања научника још 30-их година прошлог века.

 

Благо заталасани предели испресецани су дубоко усеченим потоцима који се пружају у свим правцима. Често су због различите тврдоће подлоге преко које се прелази, токови ових потока каскадни, а стране веома стрме. На местима где су отпорније стенске масе остали су стењаци који на појединим деловима представљају видиковце са којих се може сагледати долина Јужне Мораве, као што је случај са селом Мојсињем.

Сами врхови Мојсињске планине представљају места са којих се пружа поглед на велики простор овог дела Србије. Са њих се могу видети све околне долине, као и планински врхови Копаоника, Жељина, Гоча, Јухора, Ртња, Јастребца…

Постојање живота, сва догађања и историјска збивања на овим просторима условљени су самим географским положајем који представља центар Балканског полуострва…(више о томе прочитајте овде).

Сам план последњег мајског дана, када одлазимо на Мојсињске планине је врло једноставан, када знамо зашто баш ту идемо. Јасно је такође да се због даљине одредишта (односно дужине путовања) мора кренути раније, дакле:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 6.00 h. Путујемо аутопутем ка Сталаћу, где ћемо стати ради посете Кули Тодора од Сталаћа, али и да бисмо се састали са нашим домаћинима из ПК „Јастребац“ – Зораном Опачићем и Банетом Живковићем.

Наша путања се простире од Сталаћа до Макрешана и дуга је 14 km. Терен је благ, без јаких успона и силазака (такве су Мојсињске планине), а циљ је да упознамо садржај предела, о коме смо доста рекли у самом уводу. При повратку за Београд, уприличићемо предах ради окрепљења.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике са добрим, теренским ђоном), штапови (ко је навикао), мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца и евентуалних падавина, одећа прилагођена временским условима и обавезно пресвлака.

ЦЕНА:

2.000 дин

1.900 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализују:

                                                     Ненад Царевић       и      Гордана Атанасијевић

                                                        064 684 01 37               065 377 14 74

                                  nesa@serbianoutdoor.com                office@serbianoutdoor.com

Mojsinjska gora_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.