Архива за lednička jezera

Високе Татре – Риси (Пољска)

Њихови врхови парају облаке, а назубљени гребени предмет су вечитог дивљења и изазов за планинаре. Заведу вас, призову, исцрпе, али и испуне, као ништа до тада. Бројна језера, као небеска огледалца, бескрајне провидности и чаробних боја, угнежђена у циркове сурих, зеленкасто сивих стена, маме напред и када за трен заборавите врх коме хрлите… Највеће од свих Татранских језера – Морско око, налази се на траси према једном од највећих изазова – врху Риси – крову Пољске! Изнад њега, каскадно је још једно – Црно језеро. Поглед на оба, на путу до Рисија је практично симбол Пољског дела Високих Татри и призор који зауставља мисли.

Гранични гребен и Риси, гледани са Морског ока Вода се из Црног језера прелива у Морско око

И ако се без њега овакав програм не би могао замислити, Риси није једино у плану. Пољски део Татри има још карактеристчних штрафти. А пошто знамо да је већини вас напорно читање програма, нарочито ако је опширан, ево најпре табеларног приказа:

уторак,

6. август

Полазак из Београда у 6:00 h, преко Хоргоша, прва пауза у  Сегедину („Decathlon“), а остале, обзиром на дужину путовања, у складу са Законом и потребама путника. У Закопане стижемо до 21 h. Смештамо се у изузетно комфорном хотелу „Teresa“ и вечерамо. Трајање вожње 10 и по сати + три гранична прелаза и техничке паузе, обавезне за возача.
среда,

7. август

Риси – кров Пољске: Главна тема боравка! Колико год да је приступ овом врху са Пољске стране кондиционо захтеван, траса до њега је немерљиве лепоте. Планирана је и лакша варијанта за учеснике који се не буду пењали до самог врха.
четвртак,

8. август

ГубалувкаБуторов врх, трекинг: Идеалан начин за опуштање после Рисија, а и да се упозна амбијент живописног места боравка, јер је траса лагана и опуштајућа (14 km, 360 m успона и 290 m спуста), а води преко брда изнад Закопана, са мноштвом изузетно атрактивних брвнара. Преостало време се може врло садржајно испунити у Закопанима.
петак,

9. август

Kaспров врх, Свињица, Заврат и спуст на стазу Пет Пољских језере, или Црно Гашенцово језеро. Ово су врло атрактивне трасе са прелепим видицима током целог пешачења. Направљене су две опције: јача и лакша, које ћете одабрати када будемо на датој тачки (где се трасе раздвајају).
субота,

10. август

Wielki Giewont – симбол Закопана; маркантан шпиц до кога траса води поред водопада Сиклавица. Са врха се спуштамо Кондратовом долином до Кужница, где ћемо ручати пре поласка за Београд (ноћно путовање у трајању од 10 и по сати), где стижемо у недељу у раним јутарњим сатима.

Овим програмом обухваћено је готово све што је репрезентативно када је реч о Пољском делу Високих Татри. Званично, август је најбоље време за поход на ове грандиозне планине. Сада следи детаљан опис плана акције, по данима, што мора добро прочитати свако ко је заинтересован за учешће. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! О детаљима ћете се распитати на састанцима Клуба (контакти су доле,  на крају овог програма), а десетак дана пре поласка, биће састанак свих који иду, да ни један детаљ не остане нејасан. Формираћемо и групу на Виберу, ради ажурније и лакше Кауповци на врху Криван, јули 2018.комуникације, а пред полазак ће учесници добити трекове свих описаних траса. Прошле године, група учесника за Високе Татре у Словачкој, била је врло успешна. Имали смо и неколико високогорских почетника и сви су показали изузетне планинарске квалитете.

Уторак, 6. август:

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h ујутро са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Од Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње и ту ћемо направити двочасовну паузу. Преостале две паузе су обавезне и биће у складу са Законом (чл. 6) и потребама путника.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре, при уласку у Мађарску, не излазите из возила, већ стрпљиво седите на својим местима, како нас не би због тога задржавали на граници.

Једино унапред одређено место за паузу је Сегедин, што ћемо искористити за посету Декатлону (2 сата). Настављамо аутопутем и процењујемо да у Закопане стижемо до 21 h. Резервисали смо изузетно комфоран хотел „Теrеsа“, сматрајући да је након дневних напора то неопходно. Осим тога, не морамо носити храну, јер ћемо тамо имати доручак пре поласка и вечеру када се вратимо са планине. Остало (храну за успут) можете понети, или купити. Пољска није у еврозони и свако плаћање се врши у њиховој валути – злот (zł), а овде можете проверити курс.

Среда, 7. август: 

За многе од вас, успон на највиши врх Пољске, био је вероватно главни повод за пријаву учешћа. Е па, свануо је и тај дан! Доручак ће бити сервиран у 6 h, после чега се, спремни за успон, одвозимо до Лиза Пољане (Lysa Polana) – места познатог као полазна тачка за успон на Риси (Rysy 2.499 m)). По изласку из возила, у Лиза Пољани, сви полазимо коњском запрегом до језера Морско око (Morskie oko), одакле одакле нам предстоји 11 km трасе различитог успона, за оне који се пењу на врх, и друге који то неће учинити.

Од Морског ока, сви се крећемо стазом која води према врху, све до краја Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), одакле почиње врло конкретан успон. Ово је врло деликатан успон кога одликује око километар и по ланаца (због чега се обавезно носе рукавице!) и траса која пре свега захтева концентрацију, а тек потом снагу. После Црног језера (насловна фотографија), даљим успоном израња вероватно најпознатији призор Пољских Татри: поглед на оба језера!

Ту међутим, стаза увелико захтева пажњу, јер се стене и висина савлађују уз помоћ ланаца, којима је траса (са мањим прекидима) оклинчена готово до врха. Након редовне дилеме у глави „Шта ми је све ово требало“, наћи ћете се пред легендарним Рисијем који сте толико желели да досегнете. Браво! Сад мало дајте себи одушка, одморите, па полако крените на доле. Али, пазите, не нагло, јер вас поглед на доле одакле сте се попели може шокирати и неки од вас ће у неверици посматрати, питајући се како сићи. Полако и опрезно, држећи се за ланце, као и приликом пењања. Сада сте и уморнији него на почетку успона, опада пажња, али зато вас и чека запрега – да бисте ходали полако и опрезно тих 11 km са 1.140 m успона и исто толико спуста. Баталите причу и сконцентришите се на сваки корак, дружићемо се када се спустимо.

Група која нема амбицију успона на Риси, својих 12 km проћиће са знатно мањим степеном успона и траса је опуштенија у смислу неопходне опрезности.  Од језера Морско око (Morskie Oko), крај кога је и истоимени мотел-ресторан, сви настављамо стазом која води ка врху Риси (Rysy) и долазимо до Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), где су направљене најпопуларније фотографије Пољских Татри. Ту је и Црнојезерски водопад (Czarnostawinianska Siklawa). Настављамо још километар поред језера, све до тачке где почиње конкретан успон на Риси и ту се раздвајамо: пењачи настављају ка врху, а остали се враћају ка Морском оку, обилазе га другом обалом, пролазећи поред водопада Dwoista Siklawa  и пошто га прођу, стижу до стазе Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich), која се одваја лево од прилазног пута којим смо стигли запрегом. Одатле, до видиковца на Долину језера предстоји сат и по лаганог успона и повратак истом стазом.

Dwoista Siklawa 

Вожња запрегом ће нас поштедети 18 km хода, претежно асфалтом, што признаћете није занемарујуће. За пењаче је то бесмислено, па чак и штетно, обзиром да се ради о успону где је од велике важности концентрација и снага, док трекерима то омогућава опуштену туру, трасом која обухвата све лепоте, тако да ће видети све, осим самог успона на врх.

Запрега прима 14 људи

Обе екипе ће бити у контакту радио везом, како бисмо сви стигли у исто време. До паркинга се враћамо кочијом, сви заједно.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: У Пољској се наплаћује улазак у Национални парк симболичних 5 zł (1.15 €), што ћемо сваки пут регулисати на лицу места.

Коњска запрега кошта 50 zł (12 €) у поласку и 40 zł (9,5 €) у повратку – по особи. Ово ће се регулисати приликом поласка на успон, на лицу места. Обављање физиолошких потреба у природи овде није дозвољено, постоје постављени хемијски тоалети. Радно време у сезони је од 7:30 до 21:30 h.

Неведене цене схватите оквирно, јер се обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажуриране и у овом програму.

Морско око и ресторан 

Четвртак, 8. август: 

После озбиљног и захтевног подухвата, какав је био јучерашњи, данашњи дан пружа релаксацију у виду пешачког крстарења по Губалувки. Доручак ће бити сервиран у 8 h, после чега се одвозимо до Закопана. Овај план даје доста слободе и заправо је најважније знати место где нам је паркирано возило, како бисмо ту сви били у 18 h.

Губалувка (Gubałówka) је заиста чаробно место и можда највећа галерија брвнара на отвореном! Пољска иначе има завидну традицију овакве врсте градње, али видети их толико и то врло разноликих, на отвореном простору, је очаравајуће (кликните овде, како бисмо вам дочарали бар приближно)! Такође има доста садржаја. Ми ћемо се попети на источни крај гребена и проћи га целог до Буторовијег врха (Butorowy Wierch 1.160 m), а Буторови врхпотом силазити до Закопана кроз викенд насеље. Може се спустити и жичаром, али би било штета, јер пешице наилазимо на обиље лепих призора који ће нас задржавати, па и скретати у неке сокаке, а како сви воде у Закопане, није страшно и ако се разиђемо.

Закопане (Zakopane), врло живописан градић, кога свакако треба обићи. Садржаји су шаролики и занимљиви, а издвојили бисмо Музеј Татри. Овде сезона траје готово непрекидно; током летњих месеци долазе планинари, а током зимских – скијаши и сви ће вам рећи да је август најбољи месец за планинарење по Татрама. Елем, шта ћете желети да видите је ваш слободан избор. Укратко: проћи Губалувку, центар Закопана, Koшчиелиску улицу, видети пијацу (rynek) и Музеј Татри (Muzeum tatrzańskie) – значи осетити дух Пољске и овог Татранског предела и то би била наша препорука. У 18 h смо на паркингу и враћамо се у хотел на вечеру. Ако неко жели да се задржи у граду, вратиће се до хотела пешице – није далеко (4,5 km), али би вечера могла да измакне. Практично, ово је организовано слободан дан 🙂

Центар Музеј Татри Кошчиелска улица

Петак, 9. август: 

Пошто смо јуче лепо одморили, данашњи план је пикантан и захтеван. Имаћете и избор и он ће искључиво зависити од спремности којом располажете. Прекрасан гребен и две божанствене језерске долине… Али, пошто је план амбициозан, доручак ће бити сервиран у 6 h и одмах потом одвозимо се до Кужница!

Масив Високих Татри има врло атрактивне гребенске стазе. Ипак, избор није био превише тежак, јер смо одабрали репрезентативну. Тешко би се овакав боравак и могао замислити, без граничног гребена, између Пољске Гашенцове и Словачке Тихе долине: Каспрови врх – Швињица – Заврат и спуст на  Црно Гашенцово језеро (Czarny Staw Gasienicowy), или десно на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). Гондола је ту да прву трасу учини опуштеном, јер ће у свему моћи максимално да се ужива, док другу чини могућом!

Можда ћете овде имати замерки, ако бисте радо прошли обе, али све што их разликује садржано је искључиво у степену издржљивости коју захтевају, а што се лепоте тиче…мртва трка; требаће нам довољно јаке меморијске картице за фото апарате!

По доласку у Кужнице (Kuźnice) сви се одвозимо гондолом директно на Каспров врх (Kasprowy Wierch 1987 m) и одатле заједно ходамо гребеном, до Заврата – тачније до раскрснице на коти 2.158 m иза Завратове Турније (Zawratowa Turnia), где се делимо на две екипе. Ову штрафту, целом дужином краси широк видик на све стране; стаза је глатка, широка, као на длану, све док се не испречи Швињица (Swinica 2.301 m) и она се мора савладати да би се могло даље, при чему поново имамо посла са ланцима. После Швињице настављамо ка Заврату, где се раздвајамо:

Гребенска путања до Швињице На врху Швињица Поглед са Швињицe

Прву екипу чине они којима је довде било сасвим довољно уложеног напора и који зато бирају лакши наставак, спуштајући се на леву страну,  ка Црном Гашенцовом језеру (Czarny Staw Gasienicowy) и Гашенцовој долини (Dolina Gąsienicowa). До Кужница, где се ова траса завршава имају 9 km са 1.200 m спуста и 60 m успона. Најпре се плавом стазом за 1,5 km спуштају до прелепог тиркизно зеленог језера, настављајући уз његову обалу још 1 km, после чега се отвара идилична Гашенцова долина са својим појатама – призор као затурен у времену. Након ње,  улази се у шумски појас и хода зеленом стазом до Кужница.

Црно Гашенцово језеро Гашенцова долина

У другој екипи су учесници који су сигурни да могу наставити још 16,5 km хода са 1.500 m спуста и 260 m успона, по претежно стеновитом терену. Орни за његово савлађивање, они се спуштају плавом стазом десно, на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). До Лиза Пољане где их чека превоз, проћи ће пет језера и два водопада. Овако нанизани бисери природе, биће им својеврсна казаљка: на првом километру стижемо до Горњег Пољског језера, нешто ниже je Oкo, а на трећем километру стижемо до Црног Пољског језера. Одатле на горе према Козијем врху, одваја се и званично најопаснија стаза на целим Татрама – Орлов пут (Orla Perć), са црним маркацијама, па ћемо ту вероватно срести оне што верују да нема смрти без Судњега дана! До трећег километра пролазимо обалом Великог Пољског језера и одвајамо десно ка видиковцу на долину Пет Пољских језера. Са видиковца се враћамо на главну стазу и настављамо до 70 m високог водопада Wielka Siklawa (осми километар!). Одатле ходамо још 4 km зеленом стазом до водених каскада Wodogrzmoty Mickiewicza, висине 3-10 m. Остаје још непуна 4 km до паркинга у Лиза Пољани.

ВАЖНА НАПОМЕНА:  превоз гондолом кошта 55 zł (13 €), по особи, што ћемо регулисати на лицу места, када кренемо на врх. Цену схватите оквирно, јер их обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажурирана и у овом програму.

стаза Пет Пољских језера Wielka Siklawa

Субота, 10. август:

За дан повратка одабрали смо врх Велики Гjевонт (Wielki Giewont 1.894 m), који спада у Западне Татре (Tatry Zachodnie), али је својеврсан симбол Закопана. Траса до његовог маркантног шпица је изазовна и динамична, те као таква свакако заслужује пажњу.

Доручак ће бити сервиран у 7 h, после чега спаковане ствари смештамо у пртљажник и одјављујемо се из хотела.

Одвозимо се до Кужница, одакле почињемо успон. Негде после петог километра, скрећемо ка водопаду Сиклавица (Siklawica) – призор вредан паузе! После краћег фото шутинга настављамо даље. Нећемо правити дуге паузе, јер је успон солидан. Терен напоран, што је карактеристика Татри, али си стазе одличне. Ту смо већ прешли пола пута до врха, али после осмог километра излазимо на стене и врх ће нам позирати из профила, што ће, верујемо, прозвести сјајне фотке. Од деветог километра почиње фронтални успон на Велики Гјевонт (Welki Giewont) у дужини од скоро 1 km, црном стазом (јак нагиб!), стрми делови стазе су оклинчени.

Као што видите на графичком приказу, стаза је кружна и са врха се спуштамо у Кондратову долину (Kondratowa Dolina). Дуж предстојећих 6 km до Кужница спуштамо се 850 m, што је око 2 сата лаганог хода. После километра улазимо у шумски појас, стазом која води равно до Кужница, где ћемо ручати, а потом кренути пут повратка.

Пред нама је ноћна вожња, која без пауза и граничних прелаза, траје 10 и по сати, тако да у Београд стижемо у раним јутарњим часовима.

Siklawica

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо искључиво у гојзерицама, а облачимо слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Август јесте најповољнији, али са висином расте и вероватноћа временске променљивости, тако да капу и рукавице треба обавезно понети, као и заштиту од ветра и евентуалних падавина! Даље, потребни су штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се на висини лако и брзо изгори без заштите. Рукавице немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце. Чеона лампа се никада не вади из ранца!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

185 € + 1.500 дин (Због карактера акције и природе терена, планира се искључиво мала група, тако да је број учесника је ограничен.)

Котизација обзхвата: превоз, смештај и таксу, доручак и вечеру током боравка у хотелу, спортско осигурање које укључује постојеће ризике на високим планинама и трошкове организације.

Котизација не обухвата: превоз гондолом, коњском запрегом, улазнице за Национални парк, ручак у суботу пред полазак и индивидуалне трошкове.

Црно Гашенцово језеро

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе (осим Губалувке) нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 840 дин.
  4. Редослед описаних траса у плану није фиксан и може се променити у зависности од затечених околности, пре свега синпптичких.
  5. Свако вече, пре вечере, имаћемо получасовни брифинг о плану за наредни дан, почев од времена сервирања доручка, до конкретних траса. Присуство је обавезно, јер ће то отклонити сваку евентуалну недоумицо око било чега, уместо бесконачног понављања и одговарања на иста питања.
  6. Учесници морају бити прописно опремљени, у одличној психофизичкој кондицији, без здравствених проблема.
  7. Све цене наведене у злотима (улазнице за НО, запрега, гондола), дате су оквирно и биће ажуриране у априлу према свеже добијеним информацијама;
  8. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ка РисијуПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева: достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг за полису, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације у износу од 50 €. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање је док се места не попуне, или до краја јуна, до када се измирује и цео износ котизације (прошле године је група за Татре била попуњена 8 месеци пре поласка!)

Акцију реализује КАУП-тим:  kaup@serbianoutdoor.com

вође успона: Ненад Царевић, Зоран Вујошевић-Буца

информације и евиденција: Гордана Атанасијевић (065 377 14 74)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПИРИН – царство језера

Ако сте неким случајем током претходних похода на Пирин, успоном на Вихрен и Тодорку, помислили да сте га апсолвирали, језерска свита резервата Јулен (Юлен) ће вас сасвим сигурно за свагда у то разуверити. Бугари с поносом кажу да је Пирин „най-величествената и страховита българска планина“. Национални парк Пирин је од 1983. године на UNESCO-вој листи светског природног наслеђа. По том огромном пространству мермерних и гранитних стена, расуто је пар стотина ледничких језера, као јединствени украс у општој амбијенталној раскоши, која заувек плени већ при првом сусрету. Заносна лепота језера, угњежђених у сурим цирковима чува легенде о херојствима и несрећним љубавима… 

 вођство: Неша и Гоца - Ход по води? фото: Валио Иванов

Та небеска огледалца бескрајне чистоте су овога пута тежиште наше приче и повод за три трасе које ће вам представити раскош ледничких језера магичне лепоте као знамења ове, за мене најлепше планине, која их има више него и једна друга! 

дивокоза  горско око

Без знатно дужег боравка, немогуће је видети их све, али смо зато одабрали најлепша и осмислили трасе које их ултимативно повезују. И ако успони на врхове нису приоритет, трасе нису лаке (ни једна нема мање од 1.100 m успона!). Врхови су нужност, када се нађу на планираној траси, тако да ћемо их имати укупно 5 и сви су изнад 2000 m.

 Поглед на Брезнишко језеро са Кадијевог врха  

А како природа љубоморно чува своја најлепша блага, до дома не можемо комбијем, већ жичаром. Јер, хижа Безбог је база за све који дођу ради језера, па тако и нама овога пута. А ујутро, чим отворимо очи, бићемо пред стазом. Само на време обезбедите слободан петак, ВРЕДЕЋЕ! Пре него је овај програм постављен на сајт, анкетирали смо чланство и учеснике наших ранијих похода на Пирин о дужини боравка, тј. да ли да путујемо ноћу. Скоро без изузетка, били су за ноћна путовања, због тешкоће да се обезбеде три слободна дана. Тако да коначан план изгледа овако:

Четвртак, 30. август:

ПОЛАЗАК:   у 16.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Потребно је доћи пола сата раније како бисмо се прозвали, попаковали и кренули на време, што је изузетно важно обзиром да нам предстоји осмочасовно путовање до коначишта! Наравно, са неопходним успутним паузама и задржавањем на граничном прелазу.

НАПОМЕНА: у Бугарској је источно-европска временска зона (1 час унапред), тако да и ако ту кратко боравимо, померамо сатове ради лакшег договарања. Мобилни телефони се и онако аутоматски  пребацују на дату временску зону. На граници, при повратку, враћамо 1 сат уназад.

  

Петак, 31. август:

Пут настављамо према Добриништу, где се смештамо (2 h иза поноћи) у приватном смештају. Пошто одспавамо, у 8 h полазимо кa жичари, двоседежници, са стварима до Хиже Безбог на обали Безбошког језера на 2.240 m надморске висине.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

двоседежница од х. Гоце Делчев до х. Безбог хижа Безбог 

Собе су шестокреветне са Wi-Fi, TV, фрижидером и тоалетом. На располагању нам је и трпезарија где можемо јести било своју храну, или пансионску (храна у хижи кошта 14 лева по особи). Али оно што је најважније и због чега смо баш ту је што све „језерске стазе“ полазе управо одатле. Пошто се сместимо, полазимо на највише језеро у Бугарској – Горње Полежанско, на 2.700 m надморске висине!

Доње Полежанско Горње Полежанско

Траса је дуга 10,5 km са успоном од 1.100 m и полази од језера Безбог, ка Доњем и Горњем Полежанском, до Горњег Газејског језера. Спуштамо се до језера и враћамо преко Безименог (2.838 m) и Безбошког врха (2.653 m).  Ово је комплетна траса, са два успона при повратку. Али, ако бисмо смањили напоре, можемо без спуштања до Газејског језера и успона на Безимен врх (у том случају, дужина трасе је 9 km, а укупан успон и спуст 900 m). Да би било јасније, дајемо приказ на карти и детаљан опис кретања:

Полазећи од језера Безбог, пратећи жуто-зелене ознаке, до Горњег Полежанског имамо 5 km са 710 m успона. Одатле даље можемо према планираној траси (силажење до Горњег Газејског језера, па успон на Безимен врх), или гребеном у правцу спуста, што обухвата и успон на врх Безбог (2.610 m). Такав спуст до дома мери 4 km са 720 m спуста и 185 m успона.

Пошто на оваквим теренима мања дужина трасе није показатељ и мање тежине, а у високогорству је важно добро се осећати, без слабости и бити концентрисан. Све што се не стигне једном, моћиће се неки други пут 🙂 Обзиром да је иза нас и ноћно путовање, ова опција је најобјективнија.

На крају оваквог дана, треба нам добар сан, јер сутрадан нас очекује фантастичан круг обиласка Кременских, Брезнишких, Каменишких, Рибних, те Аргировог, Ледног и Поповог језера. Дакле, препорука гласи: што пре у крпице, како бисмо ујутро кренули одморни – сутрашња траса нема опција за прекраћивање!

 

Субота, 1. септембар:

Устанак, доручак и полазак у сусрет са: Џангалским, или Кременским и Брезнишким језерима, која су понела имена по косама и врховима под којима су, што значи да ћемо се попети на Кременски врх (2.467 m), Кадиев рид (2.709 m) и Џано (2.657 m). Погледом ћемо добацити и до Каменишких, Ледног, Аргировог, Митревог и најзад, Поповог језера, које је и највеће на Пирину, са низом мањих Рибних језераца.

Траса је дуга 15 km, са успоном од 1400 m и исто толиким спустом. Опет ћемо нагласити да су на оваквом терену то озбиљни параметри, који захтевају спремност и издржљивост. Зато ћемо дати графички приказ трасе са описом кретања:

На данашњој траси неће бити опција за њено скраћивање. Полазимо од Безбошког језера крећемо се према Кременском врху, са кога гребенски настављамо на Хамбар тепе (2.502 m) и најзад Кадијев рид (2.709 m), који је и престона тачка са које се пружа царски поглед на Брезнишко језеро!

Овај врх је истурен и до њега долазимо тако што се одвајамо 850 m са наше кружне трасе. Призор за разгледницу, или desktop wallpaper! Одавде се враћамо на кружну трасу и пењемо врх Џано (2.657 m). По силаску са њега, настављамо према Поповом језеру, а до краја више нема врхова

Уморни? Сигурно… Али, леп је то умор, таман колико да надахнути уснимо 🙂

Недеља, 2. септембар:

Дан повратка. Напуштамо хижу Безбог и спуштамо се жичаром до нашег возила и одлазимо на пријатну релаксацију у „Римску бању“, крај Банског. Ко не буде желео у базене, време до поласка може провести у Банском. У 15:00 h полазимо за Београд, где стижемо пре поноћи.

Масив Пирина је вулканског порекла, што има за последицу постојање термалних извора. У центру Банског је фонтана са таквом водом, а више хотела из тог разлога поседује термалне базене.

Банско је диван градић, тако да ћемо мало одморити, разгледати, посетити туристичко информативни центар, ко жели да купи карте, или предахнути у некој од традиционалних механа, типичних за овај градић који је током зиме у пуном животу, јер га сматрају једним од најбољих ски центара у Европи.

 Банско Банско инфо центар у Банском

Прелеп градић Банско представља капију националног парка Пирин. Он је мешавина старог и новог, традиционалног и модерног. Улице поплочане каменим облуцима, старе куће са дебелим зидовима које изгледају као тврђаве. У свакој улици се налази по пар традиционалних „механа“. То је град који има своју богату прошлост и аутентичност архитектуре, начина живота и обичаја, имају своје посебно наречје, мешавина грчког, македонског и бугарског.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови за пешачење, рукавице, мали ранац са водом и храном током успона, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Остало (лични прибор, пресвлака, пиџама итд.) спакујте одвојено у транспортни ранац због лакшег транспорта (ношења) ствари жичаром! Наравно, не заборавите исправе, нарочито пасош!

НАПОМЕНЕ:

  • Ова акција није за почетнике и захтева искуство, као и одличну физичку кондицију!
  • Учесници морају бити осигурани. Осигурање није путно и здравствено, већ спортско осигурање које се односи на планинарске активности. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 400 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

90 € + 1.500 дин  (односно 1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

котизација обухвата: превоз, смештај и осигурање, трошкове организације

козизација необухвата: исхрану, карту за жичару, индивидуалне трошкове

Због природе терена и карактера акције, не планира се велика група, тако да је број места ограничен.

За пријављивање је неопходно да достављање података (име, презиме, број пасоша, контакт телефон и ЈМБГ за полису ) и измирење аконтације у износу од 50 €  на састанцима Клуба. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање до 8. августа!

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић         и          Ненад Царевић

           065 377 14 74                       064 684 01 37

     gordana@serbianoutdoor.com                        nesa@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Пре две године смо по први пут били тамо и уверили смо се у те тврдње, па смо сада одлучили  да поновимо акцију у целости.

Зеленгора

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

С лева на десно: Маглић - Волујак - Лебршник

На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 28 јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 00:00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу.

На Дрини ћуприја Каменград у Вишеграду

Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

Дочек и добродошлица на Зеленгори Камп изнад Орловачког језера. У позадини - врх Тодор Полазак на Брегоч

По доласку на језеро, правимо паузу коју користимо за постављање кампа, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Трекинг је у дужини од око 8 км са успоном до 550 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Излазак на Брегоч КАУП на Брегочу - највишем врху Зеленгоре

Субота 29. јул:

Устајемо рано ујутро и у 08:00 часова крећемо у обилазак језера Зеленгоре.

Полазак на језерску туру. Тодор је испред нас! Сусрет са домаћинима Врх Стог и огромно стадо оваца у његовом подножју

Полазимо од кампа, идемо прво на најдубље зеленгорско језеро – Котланичко (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м), па онда на највеће  – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м).

Према Котланичком језеру

Након тога идемо и на једино вештачко језеро на Зеленгори – Југово тј. Бориловачко (1450 мнв, дужина 250 м, ширина 100 м, дубина 5 м), које се, иако није природно, савршено уклапа у комплетан крајолик. Тура је кружна, дужине око 19 км са успоном до 750 м и трајањем од 9-10 сати.Котланичко језеро

Претпостављамо да ћемо имати лепо и сунчано време и у том случају имамо обавезне паузе за купање у бар два језера од ова три која обилазимо, тако да су купаћи костими и пешкири део обавезне опреме коју треба понети на ову туру. Повратак у камп је у вечерњим часовима, а тамо нас наравно чека одмор, вечера, дружење, итд…

 

 Уживање и освежење Штиринско језеро

Недеља 30. јул:

У зависности од ситуације (а то ћемо знати тек на лицу места) постоје две опције.

Панорама Котланичког језера

Прва је да останемо на Орловачком језеру до 13:00 часова и да се то време искористи за слободне активности: лешкарење у кампу, купање у језеру, успон на оближњи врх Стог (1821 мнв), или шетње по околини.

Орловачко језеро Између Штиринског и Југовог језера Десант на боровнице

Друга опција је да камион дође раније по нас, да нас превезе натраг до Чемерна и нашег комбија, па да сви комплетно одемо до језера Клиње близу Гацка где постоји одлично уређено купалиште. Клиње је такође вештачког порекла, али нестварно модра боја воде и планинско окружење у коме се налази гарантују један незабораван и веома освежавајући доживљај.

Језеро Клиње

Како год одлучимо, битно је да све активности завршимо најкасније до 15 часова кад је крајњи термин за полазак за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово (Бориловачко) језеро Олимпијске дисциплине!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка, примус, посуђе и остале неопходне ствари.

Велика Лелија

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 45 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор са одличном водом.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 28. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 30-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 30. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Панорама са Брегоча према масивима Маглића и Волујака

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Овом приликом ћемо се и уверити у те тврдње.

  Маглић; Фото: Александар Вељковић Масив Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

Главни гребен Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 17. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 17. јула тачно у поноћ у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу. Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Састајемо се са нашим водичима из Мостара и прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

 Орловачко језеро; Фото Александар Вељковић

По доласку на језеро, правимо малу паузу, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Можда ћемо кренути и са превоја пре језера па се онда након обиласка врха спуштамо до њега. Трекинг је у дужини од око 9-10 км са успоном до 400 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Субота 18. јули:

идемо у обилазак језера Зеленгоре. Полазимо од кампа, идемо на највеће Зеленгорско језеро – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м) и на најдубље – Котланичко језеро (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м). Тура је кружна, дужине око 16 км са успоном до 500-600 м и трајањем од 8-9 сати. Враћамо се другом стазом, а према жељама и могућностима учесника можемо и на лицу места да извршимо корекцију и да продужимо уживање до још неког локалитета. Увече је повратак у камп, вечера, дружење итд…

 Орловачко језеро Штиринско језеро Котланичко језеро

Недеља 19. јули:

предвиђен је трекинг у трајању од око 5 сати до оближњих врхова Лељен (1766 мнв) и Орловац (1962 мнв). У питању је опет кружна тура, коју завршавамо најкасније до 13-14 часова. Ко не жели да иде на овај трекинг, слободан је да ужива поред Орловачког језера и по ближој околини. Након тога, камион нас превози натраг до превоја Чемерно где нас чека наше возило које нас враћа за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово језеро и Тодор; Фото: Александар Вељковић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка и остале неопходне ствари.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА: 50 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), услуге водича на терену, такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор који утиче у језеро.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 17. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 19. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.