Архива за Kraljevo

Путeм српских ратника

Заповедник аустроугарске војске у Срему, генерал Алфред Краус написао је: „Упознали смо Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља… Они су нашим трупама задавали много више тешкоћа но Руси, Румуни и Италијани.“

Претпостављамо да је то била водиља нашим домаћинима – ПСК „Железничар“ Краљево, да осмисле ову акцију и позову на учешће све клубове у региону. На овим просторима почетком новембра 1915. године су се одвијале велике борбе између српске и аустроугарске војске и ова акција је симболичан начин да се сетимо тог дела наше славне историје. Придружите нам се!фото ПСК "Железничар" Краљево

ПОЛАЗАК  у 6:00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), па аутопутем преко Чачка и Краљева до села Станча, где стижемо до 10 h на почетак акције.

Стаза је дужине око 10 km са успоном око 320 m и спустом од 360 m и добро је обележена. Полазимо из села Станча ка Врановцу (део Троглав планине). На превоју Врановац, добри људи из ових крајева изградили су спомен обележје у облику крста на месту где су се водиле тешке борбе 1915. године у I Светском рату. На Врановцу је изгунуло пуно војника у одбрани правца за повлачење српске војске према Албанији . Сам положај српске војске на Врановцу је разбијен, али главнина битке је пренета на Чемерно и врх Смрдључ. Непријатељ није успео да разбије нити заобиђе српски фронт на Чемерну.

фото ПСК "Железничар" Краљево фото ПСК "Железничар" Краљево фото ПСК "Железничар" Краљево

Са Врановца се спуштамо ка селу Роћевићи, где завршавамо пешачење. Ту нас чека и наше возило. Полазимо чим се сакупимо, како бисмо у Београд стигли до 22:30 h.О могућем, заједничком ручку,организатор ће накнадно обавестити.фото ПСК "Железничар" Краљево

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са пресвлаком, водом и храном за успут, одећа слојевита примерена временским условима, заштита од ветра и могућих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.700 дин

За групу од 45 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

фото ПСК "Железничар" Краљево фото ПСК "Железничар" Краљево

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Столови

Планина Столови лежи југозападно од Краљева, између Ибра, Рибнице и Брезанске реке, које су је својим дубоким долинама рашчланиле на дугачке гребене и косе, дајући јој звездаст облик. Главни планински гребен пружа се правцем север-северозапад-југ-југоисток, са највишим врхом Усовицом (1375 m) у северозападном делу. Већим делом је под густом шумом. Западни обронци Столова формирају источни део Ибарске клисуре, а на њима се налази и тврђава Маглич.

Осим географских чинилаца, Столове много тога чини посебним, те тако и једнимм од омиљених одредишта планинара. Легенда каже да је ту Милош Обилић пронашао свог чудесног ждрепца Ждрала…

фото: Дејан Милошевић фото: Дејан Милошевић

ПОЛАЗАК  са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 6:00 h (дођите 10-ак минута раније како не бисмо касили у поласку). Путујемо преко Обреновца, Чачка и Краљева, до подножја Маглича где напуштамо возило.

Маглич је средњовековно утврђење у ибарској клисури, 20 km јужно од Краљева. Смештен је на врху брда, око кога Ибар прави оштру окуку чиме подножије брда окружује са три стране. Заравњени плато на ком је утврђење подигнуто уздиже се неких стотинак метара од дна клисуре и јединог караванског пута који је повезивао Моравску долину и Косово поље. Тврђава је ноћу осветљења, чиме привлачи додатну пажњу пролазника магистралног пута.Маглич чини 8 кула повезаних бедемима, а у његову унутрашњост, која обухвата 2.190 m2, улази се кроз две капије. Унутар утврђења изграђено је неколико грађевина смештених целом дужином западног бедема, као и две (1 + 1 у малом граду) цистерне, издубљене у стени. Мали град обухвата крајњи североисточни део утврђења. Чине га Донжон кула и стена на којој је подигнута, у којој је издубљен велики резервоар.Не зна се када је Маглич подигнут, али се сматра да га је највероватније подигао Урош I после монголских продора, да би спречио продор нових најезди кроз Ибарску клисуру, односно да би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници са те стране. Друга претпоставка је да га је почетком XIII века подигао Урошев отац Стефан Првовенчани да би заштитио своју задужбину Жичу и Студеницу. Развој српске средњевeковне државе и њено померање ка југу, допринели су да Маглич изгуби на значају, као утврђење у срцу државе далеко од граница и потенцијалних освајача. Зато није ни чудо да је у њему било седиште српског архиепископа Данила II. Он је из Маглича управљао, како црквеним тако и државним пословима, а унутар града је организовано писање црквених књига.Нема података о паду Маглича у турске руке, али је он у прикључен Османској царевини непосредно или одмах након турског уласка у Смедерево 20.06. 1459. када и цела српска деспотовина. Турским освајањима Маглич постаје седиште магличке нахије, а остало је забележено да је посаду града 1516. године чинило 20 војника на челу са диздаром Хамзом, док је 1560. године посаду чинило 11 војника. Након турског пораза под Бечом 1683. године, Света лига прелази у офанзиву и продире на територију данашње Србију у којој тада избија устанак. Током борби устаници су ослободили Маглич и Козник, одакле су отпочели вршење удара по османлијским посадама у другим насељима. Након пропасти устанка у Маглич се враћа турска посада, али он врло ускоро бива напуштен и препуштен зубу времена као и остала утврђења широм Србије, па и света. Током Другог српског устанка је код Маглича постављена заседа Турцима који су долином Ибра надирали од Новог Пазара. Милош Обреновић је наредио војводи Радославу Јелечанину да сакупи народ ибарског краја и ту заустави Турке, што је он и учинио.

фото: Гога Крстић

Идемо најпре до старог града Маглича над Ибром, а одатле на врхове Чикер (1324 m). и Камариште (1375 m).

Обилазимо импозантно средњевековно утврђење и настављамо гребеном, јаким  успоном ка врху: преко Градске косе, Козаревог брда, Липара, Велике и Мале чуке , Чикера, Камаришта и Усовице. На врху правимо дужу паузу.фото: Дејан Милошевић

Укупна дужина пешачења је око 16 km, а висинска разлика 1330 m. при успону и силаску.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  • Стаза је тешка, није за почетнике.
  • Понети довољну количину воде 2-3 литра према својим потребама.
  • Понети храну за цео дан,пошто можда нећемо имати времена за ресторан због времена потребног за успон и врло вероватно стижемо у Београд око поноћи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: планинарске ципеле, камашне и штапови , мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, Сунца и евентуалних падавина, батеријска чеона лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на контакт испод:

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин 

Због тежине успона, за ову акцију је предвиђена мања група (максимално 30 учесника са одговарајућом кондицијом!)

Акцију реализује Ненад Царевић

 064 684 01 37

 nesa@serbianoutdoor.com

фото: Гога Крстић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

На Столове – гребенски од Маглича

Прошле године, негде у ово исто време, извели смо ову акцију као истраживачку с обзиром на то да никад пре тога нисмо ишли на успон на Столове том путањом, а кретали смо се уз помоћ карата, GPS треклогова и информација које смо добили од пријатеља.

Стари град Маглич Долина Ибра

Пошто смо тада прошли цели терен и видели све његове карактеристике, ове године организујемо ову акцију с намером да нам се прикључе сви љубитељи природе који желе да доживе пролазак једном од најтежих а у исто време и једном од најатрактивнијих гребенских стаза које постоје у Србији. Терен којим ћемо пролазити је сам по себи веома живописан и необичан, а изузетни погледи на све околне врхове као и на долину Ибра ће само појачати утиске којима ћемо бити испуњени. Веома добра кондиција се наравно подразумева, а такође и сва неопходна опрема без које се никако не сме кренути на једну овакву акцију. Укратко, у плану је да дођемо превозом до старог града Маглича на Ибру одакле ћемо извести успон на планину Столови и на врхове Чикер (1324 мнв) и Камариште (1375 мнв). Иако нам је терен познат, могуће је да ћемо у складу са ситуацијом која нас тамо буде затекла морати да вршимо неопходне корекције и учесници морају бити спремни на то. Стаза је тешка, никако није за почетнике и понављамо још једном, неопходно је да пријављени учесници имају заиста добру кондицију.

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Горњег Милановца и Краљева и долазимо до подножја Маглича одакле крећемо у акцију најкасније до 10:00 часова.

Маглич Маглич Маглич

Одмах на почетку долазимо до самог старог утврђења, накратко га обилазимо и одмах настављамо гребеном – јаким и константним успоном ка врху. Идемо преко Градске косе, Козаревог брда, Липара, Велике и Мале чуке и долазимо до Чикера. На Градској коси на једном делу имамо стене преко којих је неопходно да се узверемо и потребно је мало више спретности, али то је једини такав део на успону и није проблем да се пређе.

Градска коса Стене преко којих идемо

Од Чикера, гребеном Усовице прелазимо до Камаришта-највишег врха планине Столови. На врху правимо неопходну дужу паузу и онда крећемо даље.

Поглед на Ибар Долина реке Маглашнице

Спуштање се одвија другом гребенском стазом преко Греде и Клечка и враћамо се на почетну тачку.

Одавде почиње већи нагиб

На спусту је такође потребно бити доста обазрив због саме конфигурације терена, а и на самом крају гребена је нешто већи нагиб и тај део се прелази веома опрезно и лагано.

Укупна дужина пешачења је око 16,5 км, а висинска разлика 1300 м. у успону и исто толико у силаску. Уколико је група компактна и уједначеног ритма, онда је за прелажење ове стазе потребно неких десетак сати, што значи да би се акција завршила око 20:00 часова увече. Ако група буде била спорија, могуће је да ће нас ухватити мрак и зато је веома битно да сваки учесник поседује одговарајућу батеријску лампу, као и резервне батерије. Траса којом се крећемо су углавном немаркирани гребенски путеви. Шуме и растиња практично нема, тако да ће акција бити тежа у случају јачег Сунца. Постоји један извор, али је могуће да је вода замућена тако да је неопходно понети довољне количине са собом.

Траса коју прелазимо

У односу на време проведено на акцији, видећемо да ли ћемо стићи да на крају свега одемо и до неког ресторана на окрепљење. У сваком случају, битно је да се понесе довољна количина хране за цео дан, као и за пут натраг до Београда. Повратак до Сава центра би ако све прође по плану био у касним вечерњим сатима (око 24 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице са добрим неклизајућим ђоном, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, Сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минибус):

1.700 дин.

1.600 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

 Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.