Архива за klisura

РЕЗЕРВАТИ ЂЕРДАПА: Голубац-Велика Чука-Венац-Соколовица-Брњица

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав достиже своје екстремне димензије: највећу дубину, највећу ширину, али и најужи део корита! Овом акцијом смо својевремено почели да утемељавамо циклус Ђердапских резервата и настављамо, јер је ова траса један од правих Ђердапских бисера! 

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

 Поглед са Велике Чуке... Ка Великој Чуки...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо од резервата Голубац на врх Велика Чука (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње хидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

 Голубачки град, ускоро, након реконструкције

У току су радови на реконструкцији тврђаве (пројекта вредног 6,5 милиона евра, аутор Марија Јовин). Магистрални пут је измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

стена Баба кај Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеристичним литолошким саставом корита.

После Велике Чуке, наставак трасе води поред резервата Бојанине воде до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…. Са трасе скрећемо до имања где се налази најлепша чесма коју сам икада видела. Вода из ње тече, али је кућа напуштена. Ипак, види се да је потомци посећују…

IMG_7036  

Док полако стижемо на Венац, остављајући за собом Велику Чуку, још увек погледом можемо да добацимо на Дунав који је ту најшири у целом свом току. А сам Венац је место – Богом дано за пландовање! Ту дакле правимо лепу паузу, пре него наставимо према Соколовици.

 После пријатног развлачења по Венцу, настављамо ка Соколарици

Одатле настављамо према Соколовици – предивном стеновитом видиковцу изнад кањона реке Брњице. Баш као што фотографије покаузују. Све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На стеновитој Соколовици уживамо у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више нема успона и остатак трасе је спуштање.

  

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Поглед са Соколовице на кањон Брњице

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, тако да ћемо овом акцијом апсолвирати Брњицу и одозго 🙂

Видиковац са ког се тешко полази даље...

Описана траса дуга је 16,5 km са 600 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо претежно широким колским путем.

Соколовица, изнад Брњице

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у неком од ресторана крај Дунава. Крећемо до 20 h, а у Београд стижемо око 22.00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.за пландовање :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.800 динара

(котизација обухвата и улазницу за НП Ђердап и обавезну пратњу ренџера)

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Годана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Јесења палета Рајских отока

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен, или виртуозан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 14 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, уживајући у звуцима вода бистре Ђетиње!

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, спуштамо се према кањону Ђетиње, одакле крећемо на пешачку туру. Прво што ћемо видети на овој врло динамичној стази су два вештачка водопада на реци Ђетињи која никога не остављају равнодушним. Одавде креће успон стеновитом стазом, према видиковцу Ђурђевића орлови, са кога се пружа диван поглед на кањон реке, која меандрира међу високим кречњачким литицама. Такође се види и неколико мостова, тунела, од старе и нове железничке пруге. Након паузе на врху, настављамо атаром села Стапари, поново према кањону Ђетиње и термалних извора, лепо уређеном излетишту. Поред термалних извора, који такође припадају Стапарима, направићемо дужу паузу, за ручак и окрепљење (ако буде довољно заинтересованих, етно домаћинство нам може организовати заједнички ручак). Одавде улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

На том невероватном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина).

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја. Ми прелазимо најлепши део у дужини од 6,5 km.

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци.

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.фото: Милија Дикић

Пролазимо поред градске плаже, пратећи ток Ђетиње до паркинга и нашег возила.

Време поласка у 18 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око 22 h.

Стаза је дуга 14 km са висинском разликом 400 m, крећемо се макадамским путем, природном стазом а последњих 6 km ближе Ужицу је асфалтирано и тунели су осветљени.

Ужичанствено!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, котизација се увећава за 300 дин.

Цена ручка ће бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Милан Мијушковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: Загрљај кошаве

Пробијајући Карпатобалкански лук, Дунав је створио најлепшу клисуру. Легенда каже да су је створили џинови и богови, кад су пре 800 миленијума разгрнули стене и пустили да Панонско море истече кроз клисуру. Тако је настао Ђердап, односно вртлог или ковитлац, како гласи превод те персијске речи која савршено описује ову моћну реку – централну артерију овог подручја. 

Плиније млађи је записао да је величанствено стајати на обали Дунава (Magnum est stare in Danubii ripa) и то ће нам овога пута бити водиља: идемо на места са величанственим погледом! Без превише пешачких амбиција, са жељом да се опустимо и препустимо магији Дунава – ово је излет за уживање.

Полуострво Гребен - Бољетинско брдо На шпицу

Иза Лепенског Вира, а пре Доњег Милановца, десна обала Дунава зарива се 2 km у његов ток. То стеновито полуострво Гребен, или Бољетинско брдо, чува занимљива геолошка и многа друга сведочанства, али оно што је приступачно баш свима је поглед са његовог шпица и предивни пејсажи који прате пешака на тој крајње лаганој стази.

Поглед на Доњомилановачку котлину са ливада Бољетинског брда

И то није све! Постоји још једно посебно место, са кога се посматрачу чини да је само небо граница; прави трон над величанственим Дунавом.

фото: Игор Њагојевић

Е зато је ово излет за уживање. Јер 10 km са незнатном висинском разликом, може препешачити свако, а амбијентална лепота вишеструко награђује, пружајући предивне призоре за фотографисање.

ПОЛАЗАК тачно у 7:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Неопходно је да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.

Како не волите опширне програме, овај садржај ћемо представити сликовито и кратко. План је да посетимо музеј „Лепенски Вир“, видимо кањон Бољетинске рекегеолошки буквар Балкана, пређемо полуострво Гребен до његовог шпица над матицом Дунава, видиковац Ковилово (тзв. „Крoв света“) и Капетан Мишин брег.

Пешачење је лагано и опуштајуће, а крећемо се искључиво стазама са којих ћу вам показати још неке скривене занимљивости 🙂

У Београд се враћамо до 22 h.

НП Ђердап Лицем у лице са кошавом! фото: Драгољуб Јанковић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике са вибрам ђоном), мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 динара

1.600 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизацијом је обухваћена и улазница за НП Ђердап уз пратњу службеног лица.

Улазница за Музеј није обухваћена котизацојим.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

СТАРА ПЛАНИНА – Копренски водопад

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена. Зато смо пре четири године одлучили да вас из лета у лето упознајемо са овом, по свему изузетном планином. За упознавање смо одабрали долину Дојкиначке реке – чувено Арбиње и Три чуке, да бисмо се прошлог лета завлачили у њене мање познате, али ништа мање лепе и занимљиве кутке. Овог лета повешћемо вас до врха Копрен, на најлепши и најкуриозитетнији начин: дуж Копренских водопада!

фото Саша Ранчић фото: Саша Ранчић

Копренски водопад је грандиозна појава, настала обрушавањем изворишних кракова Јеловичке реке са Копренског платоа. Пре него стигну у долину Јеловице, ове бистре воде, током Дабиџиног потока преваљују 3,5 km падајући са 1880 на 1180 m надморске висине. На тих 700 m висинске разлике простире се импресиван планински водоток, који на два потеза формира серију водопада, тзв. Доњи и Горњи Копренски водопад.

фото: Горан Радоњић (freebiking.org)

Стрелица показује на две особе које седе, колико да се дочара величина водопада

Оно што ћете видети, не може стати у један кадар, макар био и панорамски; Копренски водопад је највећи и на највећој висини у Србији! Он је циљ ове акције и било би бесмислено описивати га, јер шта год да се каже, мало је спрам оног што ћете на крају видети. Оно на шта морате рачунати је да је успон на Копрен кондиционо захтеван! Траса је дуга и њено савлађивање напорно, тако да одлуку о успону морате донети одговорно.

Петак, 13. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 16 h, како бисмо до 23 h стигли до села Дојкинци. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу. Смештамо се у Дојкинцима, у домаћој радиности. Собе су вишекреветне са купатилима. За сутрашњи подухват потребан нам је цео дан, због чега смо и кренули дан пре.

 Јеловичко врело Врело

Субота, 14. јули:

Устајемо рано и у 6.00 h и полазимо ка селу Јеловица до Широке Луке, пролазећи при том ушће Дојкиначе реке и Јеловице (Јеловичко врело). Од Широке Луке, која је полазна тачка за успон, од врха Копрен (1963 m) нас дели 9 km са успоном од 990 m! Скрећемо пажњу да је овај успон врло захтеван и изискује одличну кондицију. Крећемо се по неприступачном, тешко проходном терену, нарочито у нижем делу, док не изађемо из шумског појаса. Кликом на фотографију испод, можете видети како изгледа успон:

Од раскрснице код Широке Луке, наша стаза прелази у уску шумску и даље прати виртуозан речни ток, где слапове смењују водопади високи неколико метара, а стаза је теже уочљива. Изласком из шуме, терен постаје стеновитији, а ми настављамо пратећи Дабиџин поток на ком су два доња Копренска водопада 10-15 m висине. Терен је све стрмији и захтевнији, а у последња 4 km савлађујемо половину свеукупне висинске разлике, што ће кретање учинити споријим. Високо, углављен у стрме стене, лево од врха Копрен налазе се каскаде јединственог Копренског водопада – највећег у Србији (висок 103 m) и на највећој надморској висини (1.820 m).

 фото: Александар Матин

На подручју око водопада не постоје стазе и крећемо се кроз клеку, стрмо према врху. Успон при крају постаје блажи и на крају се завршава на пашњачкој заравни, поред граничне линије са Бугарском, обележеној белим граничним стубовима. Иначе, Копрен је и значајано станиште ретких биљака месождерки, росуље (Drosera rotundifolia) и врста из рода Pinguicula.

врх Копрен поглед на Три Чуке са Копрена

Након предаха, спуштамо се са врха Копрен, пролазећи убрзо извор Шошине Вуније, реке са којом Дабиџин поток ствара Јеловицу. Спуштамо се даље према Стражној чуки и Понору, и коначно у Дојкинце на вечеру и заслужено освежење. Описана траса води претежно преко голети, тј. без хладовине. Терен је делом стрм, делом врло неприступачан, обрастао клеком, а вегетација је у ово доба је најбујнија.

 Отвор

Понор, представља крашку депресију без површинског отицања воде и посебно је атрактивна тачка на овој траси. Дужа страна ове депресије простире се правцем северозапад-југоисток. Богата је изворима који се јављају на њеним ободима. Ови извори су велике издашности, са температуром воде од 5-8° C. Гледано из ваздуха, ареал Понора наликује џиновском, природном левку на висини од око 1.500 m надморске висине, елипсоидне површине, спољашњег пречника до 2 km и унутрашњег 1 km, који у свој отвор прима површинске воде. Такав природан водозахват сам по себи је геоморфолошки феномен какав приличи Старој планини и један је од њених знамења.

Унутра су слапови!  Обавезно понети батеријску лампу

Наравно да се може ући (батеријска лампа се увек носи), шта више – то не треба пропустити, јер су на самом улазу, под каменим сводом слапови. На слици горе их нема, јер је снимљено једног изузетно сувог лета, а иначе, изгледа ОВАКО.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: ова траса је дуга 24 km са успоном од 990 m (и спустом од 1.100 m до Дојкинаца) и за њено савлађивање је неопходна одлична физичка кондиција. Озбиљан успон захтева одлучан темпо, без дугих пауза, како бисмо се у село вратили за дана! Молимо све заинтересоване да ово не губе из вида. ОВДЕ можете погледати приказ трасе на топо карти.

Подсећамо и на присутност клеке, која овде често обраста путеве и отежава кретање, али оне су карактеристика Старе планине, због чега се каже да ко није напунио панталоне клеком, тај није ни био на Старој!  Она ће нарочито бити присутна при успону и то у оном делу око водопада.

Недеља, 15. јули:

Дан после јаке акције има опуштајући садржај. Устајемо опет рано и спакованих ствари у 7.30 h напуштамо село Врело и одвозимо се према Пироту, ка реци Градашници, тачније у њену предивну клисуру, где ћемо провести У клисури Градашницевећи део дана у опуштеној шетњи и купању у реци. Купати се може и у Даг бањици са термалном водом, која извире у самој реци. Клисура је врло атрактивна како због предивног природног амбијента са живописним речним током са безброј слапова и базенчића идеалних за брчкање. А ту су и термални извори, због чега је вода пријатна за купање већим делом године. Ова траса није ни, дуга ни захтевна.

У поподневним сатима крећемо према Сврљигу и успут ћемо обићи водопад Бигар. Он се налази на само 5 km од села Кална, на око 450 m надморске висине. Вода се прелива преко водопад Бигар35 m високе бигрене стене, по којој је и добио име. Узводно од водопада налази својеврсна природна атракција – више мањих водопада у кориту реке и три језерца  бистре воде.

Ручак и освежење у Сврљигу у чувеном ресторану „Камионџије“. У 17.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 23.00 h, уз једну успутну паузу.

Приликом конципирања акција  за циклус „Њено величанство – Стара планина“  водили смо се циљем да вам покажемо што више локација Старе планине, али и да при том буде приступачна што ширем спектру пешака. Сваке године смо мењали чаробне речне долине и врхове на које се пењемо. Али, Стара је дословно неисцрпна, још увек мало позната, тако да нам предстоји још много траса за године што следе.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац, штапови за пешачење, чеона лампа, одећа прилагођена времененским условима, купаћи костим, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца.Хит фотка са наше прве Старопланинске акције! (Немања и Милена на Три чуке)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.000 дин

3.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због квалитета приступног пута, формирање веће групе није могуће, тако да путујемо искључиво комбијем и број учесника је ограничен на 18.

Котизација обухвата: превоз и трошкове организације.

Смештај у вишекреветним собама, цена по ноћи је 640 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријаве учешћа обавезно се измирује аконтација у износу од 2.000 дин.

Акцију реализују:

 Новица Радојичић      и       Стоја Богојевић

       nole@serbianoutdoor.com                 stoja@serbianoutdoor.com

      061 170 29 55

  фото serbia.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

„X files“: Рибарска клисура и Жагубичка осмица

ПАЖЊА: Ову акцију смо прошле године отказали због малог броја пријављених. Сада вас поново позивамо, да не пропустите последњу прилику, јер се граде чак две бране на Млави (од којих једна у самој Рибарској клисури!), тако да ће ово што желимо да вам покажемо, на жалост, бити заувек промењено (благо речено).

Годинама сам са једног видиковца правила фотке. Прелеп призор тако да је увек наново будио жељу да га усликам, ваљда као подсвесна тежња да га понесем кући и ако већ имам десетине истих фотографија. Најзад, сазрела је идеја како бих вам то показала и осмислила сам  трасу чији је облик тада одредио име акцији „Жагубичка осмица“.  Наредних година је нисам изводила, јер ми је недостајало нешто… Та специфична димензија; природа која не кокетира експлицитном лепотом, већ дивљина која крије тајну, захтевала је мало више времена да би се осетила аутентичност овог простора. А онда се догодио „Еурека“ тренутак и уследила је истраживачка сесија чији је резултат ово што је пред вама! ПС: овога пута занемарите што су фотографије направљене у сва четири годишња доба, јер се истраживање одужило, па отуд разноликост боја 🙂

Поглед на клисуру Суви До

А тај „Еурека моменат“ се догодио током интермеца на једном Хомољском шврљању са пријатељима, када сам на зиду спазила календар са фотографијом Рибарске клисуре, Станка Костића. То је било оно што је недостајало да би „Осмица“ била потпунија прича! Истраживање терена донело нам је невероватне доживљаје, што ћемо поделити туз ватри… 🙂 Најпре сусрет коме дугујемо наслов акције, потом откриће заборављене тврђаве Градац изнад меандра који Млава прави у Рибарској клисури, остаци средњевековне базилике, грнчарије (што нико никада није истражио!), људски скелети, које су трагачи за златом испомерали…и Драгиша  Богдановић, који нам је много тога расветлио, а који ће бити наш гост у логору, на вечери.

календар кривац за "Еурека" моменат! Рибарска клисура, фотографија Станка Костића

Петак, 15. септембар:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 17.00 h. Путујемо аутопутем према Пожаревцу и Горњачкој клисури. Идеја је да се вечерас улогоримо крај Млаве у Рибарској клисури, како бисмо ујутро стартовали опуштено. Нема ничег лепшег него почети и завршити дан у природи, сјединити се са њом, уз пратеће чари логоровања! Сам програм је богато осмишљен, тако да ћемо квалитетно испунити викенд у прелепој природи предела који се ретко посећује! Путујемо према Крепољину и до 20 h стижемо до места где подижемо шаторе.

Субота, 16. септембар:

У 9:00 h уносимо спаковане ствари у комби, носећи собом само мали ранац са оним што нам је потребно током акције. Данашња пешачка партија подразумева прелажење Млаве, тако да морамо бити опремљени како то захтева прелазак реке као што је Млава. Међутим, обзиром да пролазак Рибарске клисуре до цркве Светог Георгија где логорујемо, мери свега 7 km, имаћемо времена за још што шта 🙂

Није први пут, шта више често се дешавало да ме нека фотографија одведе некуд. Ова прича се разликује по томе што је истраживање потрајало и што смо на њему доживели један, вероватно најчуднији доживљај икад. Толико чудан да није за ове редове, али се умешао у наслов. Наш пријатељ Никола је смислио лакши термин за читаву појаву – Чувари клисуре 🙂 О том по том… (увече, крај ватре).

Видиковац изнад меандра Млаве у Рибарској клисури

Стешњена између Граца и Мрамора, Млава прави изузетне меандре. Тај призор је толико леп, да ћемо проћи макадамом место са кога се у том видику може уживати, а потом спустити до реке у саму клисуру.

према Градцу... Градац

Рекох већ да је планирана траса кратка, тако да ћемо се пре проласка клисуре, попети до Градца, како бисте видели остатке средњевековне тврђаве и базилике. Место на коме је, заиста је фасцинантно. А одатле се иначе види и готово цео остатак наше трасе:

Поглед на клисуру Млаве са Градца

O остацима утврђења на Градцу зна се врло вало, а археолошка истраживања никада нису рађена. Сваке године, ту копају стотине трагача за благом, уништавајући историјске трагове и сведочанства. Базилика је разрушена, около су разбацани блокови са фино уклесаном орнаментиком, гробови раскопани, тако да нам преостаје да замишљамо како је ово утврђење могло изгледати на овако лепом месту. Водимо вас ту да бисте видели и знали.

остаци базилике остатак грнчарије са орнаметом људски скелет у шупљини стене

Први званичан помен Хомоља и Жагубице везује се за осамдесете године XIII века када су Дрман и Куделин били господари целог Браничева. Реч је о брду Куделин код Крепољина и Дрменград код Рибара.

Не зна се, како тврде публицисти Љубиша Радовановић и Милорад Ђорђевић из Жагубице, од када датира њихова власт у овим крајевима, али се зна да је архиепископ Данило рекао да су они ту „од многих времена“. Ако је то тачно, онда се мора признати да су признавали власт Бугара или Мађара. По мишљењу многих аутора Дрман и Куделин су били бугарски великаши, нека врсостаци базиликета обласних господара, вазали Михајла Шишамана, господара Видина.

Српски краљ Драгутин је покушао крајеве Хомоља, које су држали Дрман и Куделин, да припоји свом поседу, а на ту земљу је полагао и извесна права што се такође може закључити на основу писања архиепископа Данила. После Драгутинове смрти 1316. године, који је овај крај коначно освојио, Хомоље је припало краљу Милутину.

Хомоље је једно краће време, свега седам деценија, припадало и Немањићима. Цар Лазар је Горњачку клисуру називао Ждрело браничевско, а захваљујући чврстим бедемима град је био довољно безбедан од налета турских чета. Пред крај средњовековне српске државе долази до процвата црквеног градитељства у Горњачкој клисури, а ново седиште државе у Ждрелу није само политичко него и културно и црквено. Године 1274. изграђена је садашГрадацња Тршка црква код Жагубице са бројним уклесаним цртежима и словима. То је такозвана примитивна уметност, где се са неколико потеза дају контуре животиња и људи. Детаљна истраживања садржаја на фасади Тршке цркве међутим ни до данас нису обављена.

Иначе, знатно доцније, око 1402. године, настали су манастири Благовештење и Митрополија. За каснију градњу Смедерева, у време деспота Ђурђа, зна се из неких историјских извора, коришћен је и камен из Горњачке клисуре.

Културно-историјске вредности Хомоља, од посебног значаја су: манастир Горњак, задужбина кнеза Лазара, манастир Тршка црква, цркве у Жагубици, Рибару, Лазници, Близнаку, Осаници и Крепољину. Своју скривену, неистражену лепоту носе у себи порушене куле-мотриље и утврђења из Византијског и Римског доба као што су: град и испосница на улазу у Горњачку клисуру, Градац у Крепољину и Рибару, Стража у Горњачкој клисури, Рибару и Жагубици, црква Дамила у Тисничкој клисури, Пчелињи крш у Лазници и много тога из старог доба, које је време прекрило својим плаштом. Рибарска клисура, са реком Млавом и неистраженим локалитетима Римске и Византијске империје, има богат садржај, а ипак мало посетилаца, тако да се лагано претвара у „X-file“.

Село Рибаре је једно од најживописнијих села у Хомољу, смештено је у горњем делу Рибарске клисуре и састоји се из Горње и Доње мале. Писани извори доказују да је Рибаре постојало још у XV веку. У турском попису из 1467. године, из књиге прихода, Рибаре је имало 4 куће. Године 1733. село је имало Осаница на ушћу са Млавом9 домова. 1818. године, село има 24 куће. Године 1834. село има 27 домова 1861. године, село Рибаре има 52 куће. По попису из 1863. године, ово село је имало 63 дома. Са почетка XX века, тачније 1910. године, Рибаре има по попису 176. домова, са 931 становником. У току целог двадесетог века, село Рибаре, бележи пад броја становника.

Позивајући се на тредицију, Тихомир Ђорђевић наводи да су Доње Адујево након пустошења обновили досељеници из Сјенице, који су се убрзо одатле преселили у даншње Рибаре. Живописан положај овог села у прелепој Рибарској клисури спада међу најстарија насеља у Хомољу, према попису у „Браничевском тефтеру“ из 1467. Данас, са својих 480 житеља, Рибаре почива на темељима неистражене насеобине, римског утврђења – куле мотриље, као једино насеље у Хомољу кроз које протиче Млава.

Рибарска клисура Човечији пад

До Градца и назад имамо 3,5 km хода и 150 m успона. Сада се враћамо до Млаве и полазимо пут клисуре… Најпре макадамом изнад њеног меандра до видиковца. Ту имамо још 120 m успона. Одатле се види укљештени меандар Млаве у Рибарској клисури, призор вредан пажње и као такав се мора видети и дакако сликати. На жалост, овај прозор ће заувек нестати када подигну брану у Рибарској клисури :-/ Потом настављамо истим макадамом, али на доле, у клисуру и даље ходамо дуж реке. На месту које је на топо карти означено као Човечији пад, макадамски пут којим ходамо је урушен. Настављамо истом обалом све до Кнежевог Камена, где прелазимо Млаву, и настављамо трасу другом обалом, све до логора.

прекид макадамског пута

Колико год време било топло и брчкање пожељно, скрећем пажњу да је Млава више од поточића, дакле озбиљна река, чија је матица снажна, тако да се у складу са тим морамо носити са њом. Не будите несташни и не чините ништа „на своју руку“.

Крст изнад Шупљаје у Рибарској клисури ушће Осанице у Млаву ливада за шаторе

Улогорићемо се на домак села Рибаре, крај цркве Шупљаје (посвећене Светом Георгију) на ушћу Осанице у Млаву. Ту имамо чесму, покривен трпезаријски сто и што је најважније, ливаду за ватру и шаторе 🙂 Следи вече под звездама, вечера са таландаре и дружење са нашим гостом – Драгишом Богдановићем. Сад можемо да откријемo тајну наслова акције и испричамо о „Чуварима клисуре“…

црква Светог Георгија трпезарија крај цркве чесма/извор крај цркве

Укупна дужина трасе, са обиласком Градца износи 10 km са незнатним успоном (око 270 m и чине га успон до Градца и до видиковца; остатак трасе је раван и прати Млаву коју пар пута прелазимо).

У атару села Рибаре, на ушћу реке Осанице у Млаву, находи се православна црква Шупљаја, коју је по легенди саградила кнегиња Милица после Косовског боја, као знак захвалности према мештанима насеља Рибаре, Осаница и Изварица.

По записима, ова црква је подигнута на темељима старе насеобине Куделин 1874. године. Предање говори да је и у средњем веку на том месту постојала црква, која је касније срушена од стране Турака. Године 1928. започиње градња данашње цркве, посвећене Светом Великомученику Георгију, који је и сеоска слава. Сеоска заветина је на дан Свете Тројице и Петровдан.

Недеља, 17. септембар:

Шта сте сањали? 🙂 Устанак, паковање шатора и у 8.30 h полазак у сусрет авантури! Најпре ка Жагубици, како бисмо попили кафу крај врела Млаве, а потом се одвозимо ка полазној тачки стазе „Жагубичка осмица“. Полазимо на необичан терен, пуст и без ознака, а касније и пун вртача, тако да ће бити апсолутно важно пре свега држати се колоне (колона има почетак и крај – чело и зачеље; НИКО не иде испред чела, нити остаје иза зачеља, без компромиса!) Стаза нас најпре води изнад најстрмијег дела кањона Тиснице, са чијих литица зјапе бројни отвори пећина. Потом се одвајамо јужно ка Ђули и Сувом долу, где ћемо крочити на његове литице оперважене стенама. Одатле, а све низ ивицу ове предивне кањонске долине, спуштамо се на Добре стране, где ће нас чекати комби.

Тршка црква Врело Млаве Жагубичка осмица

У једном делу, препуном вртача, стазе, нити пута неће бити. Али када то прођемо, наћићемо се на широком, прегледном колском путу којим стижемо до нашег комбија и за крај посећујемо водопад – Бељанички Бук. Положај му је незгодан за прилаз возила, тако да се ретко посећује. Али његови слапови, који се из шуме сливају као распуштене вилине косе, заиста треба видети! Дужина трасе износи 15 km са успоном од 620 m.

Бељанички бук (доњи део) Бељанички бук (горњи део) Суви до

Ако све ово завршимо до 17 h продужавамо у правцу Петровца и бање Ждрело, где увек прија после активно проведеног дана. Групна улазница за базен (ко буде желео) је 400,оо динара. А, ако не, или ако проценимо да је претопло за базен, свратићемо код Рајка у Горњачку клисуру, крај саме Млаве. У тој клисури такође ниче још једна брана, што ће на жалост свакако заувек изменити изузетне амбијенталне карактеристике предела. У том случају, посетићемо и Тршку цркву.

 бања Ждрело

ОПРЕМА:  шатор, врећа, подлошка, батеријска/чеона лампа и лични прибор, гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена временским приликама, заштита од ветра и евентуалних падавина; ко буде желео на базен, понеће шта је потребно за то, ако будемо свраћали у Ждрело, а ако не и код Рајка на Млави можемо јести, ако желимо.

НАПОМЕНА: не заборавите да првога дана неколико пута прелазити Млаву, дакле, квасићемо се, тако да морамо бити адекватно обучени и обувени за ту ситуацију, као и да заштитимо ствари (ранац)!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.600 динара

2.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, логорску вечеру у суботу и организационе трошкове.

Не планира се велика група; иде се искључиво једним комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују: Гордана Атанасијевић и Александар Вељковић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

РАЈСКИ ОТОЦИ – Tрасом Ћире: манастир Рујан, Ужице

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен и и темпераментан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 15 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, са пријатном релаксацијом: термални извор  бистре Ђетиње!

фото: Предраг Супуровић

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, враћамо се у наше возило и следи наставак пута према Врутцима одакле почиње наша пешачка тура. Прва одредница је манастир Рујан где ћемо се упознати са његовом историјом. Спуштамо се према брани и језеру Врутци, одакле улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

градска плажа  

На том петочасовном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина). У селу Стапари, поред термалних извора направићемо дужу паузу, па ко буде желео може се окупати у маленим базенима (темпаратура воде је од 17 -24 C).

DSCI3590 DSCI3614 DSCI3223

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја.

Тврђава Поглед на тврђаву са Забучја

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци. Може се организовати оброк крај Ђетиње у Стапарима, (ако буде довољно заинтересованих).

DSCI3203 DSCI3240 Velika brana na Djetinji -Uzice

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.

Детаљ са Рајских отока код Мале бање ФОТО: Милија Дикић фото: Нилија Дикић

И коначно релаксација (уколико остане врмена) на градској плажи која је уједно и мини водени спортски центар, где проводимо време до поласка за Београд. Време поласка у 19 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око у 23 h.

  дото: Милија Дикић DSCI3234 DSCI3229

Стаза је дуга 17 км са висинском разликом 300м (у спусту), крећемо се макадамским путем а последњи километри ближе Ужицу су асфалтирани (у догледно време ће цела траса бити асфалтирана) и тунели су осветљени.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.фото: Милија Дикић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, цена се увећава за 200 дин

ЦЕНА ОБРОКА: биће накнадно објављена (храна из етно домаћинства)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Пеђа Супуровић Старо Ужице - разгледница

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Празнично надахнуће: МЕТЕОРИ, Олимп, Вергина, Солун, Лептокариа, Лутра (Грчка)

За празничне дане смо креирали путовање кроз време и уживање у несвакидашњим даровима природе! Од антике и родног места Александра Великог, до раног хришћанства на Метеорима, кањона Енепее у Националном парку Олимп, клисуре Темпи са Фонтаном младости и рајским призором природних термалних извора у Лутри. Како је све то упаковано у четири дана, видећете у редовима који следе. Биће то празник за памћење, придружите се!

Солун, статуа Александра Великог Метеори Вреле воде у Лутри

петак, 28. април:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у 20 h. Следи ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза.

субота, 29. април:

Стижемо и Солун у јутарњим сатима. Обилазимо српско војничко гробље на Зејтинлику, после чега до поласка за Лептокарију (16 h) где нам је коначиште, имамо слободно време за обилазак града. Кликом на доњe фотографијe отвориће вам се згодан приручник, да се припремите за посету овом старом лучком граду, са богатом историјом.

За Лептокарију полазимо у 16 h, а стижемо у касно поподне и смештамо се у апартмане.

Лептокрија

недеља, 30. април:

Данашњи дан је предвиђен за посету Националном парку Олимп. Већину нас он привлачи својим врхом Митикас и Стефани – митолошкој престоници богова. Али, том приликом прескачемо предивне пејсаже у долини, којима овог пута дајемо предност.

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Над њом се издиже митски ОлимпМоја маленкост на Олимпу 2004., први национални парк у Грчкој. Његов врх, од 2918 m највиши је у Грчкој и други по висини на Балкану! Али, под „хлад“ његових висина, сакрила се чињеница да је Олимп пре свега Национални парк. И зато овај план томе посвећује пуну пажњу! Јер осим висине, ова планина поседује низ других атрибута, које је чине посебно вредном, а то се спознаје, не само успоном на његове врхове, већ и на друге начине. Успони су само један, мањи сегмент његове приче…

Уздижући се својим врховима са Егејске обале, Олимп пружа импресију необуздане моћи и снаге једног неограниченог естетског савршенства. Велика шареноликост и структура рељефа Олимпа, његове висоравни, водопади, потоци, и висови над њима, близина мора, богатство флоре и фауне, учиниле су да му године 1983. UNESCO званично додели титулу резервата биосфере (MAB area).

Олимп

Полазимо ујутро у 9 h, а замишљене су две пешачке варијанте: активна (тежа) и туристичка (лакша), коме како буде тог тренутка одговарало.

а) активна варијанта: чињеница да ово путовање организује туристичка агенција, значи да тежа варијанта није тешка ни за једног од чланова нашег Клуба, али се мора бити опремљен!. Она предвиђа пролазак кањона реке Енипее, посету новом и старом манастиру Светог Дионисија, као и његову испосницу,  и водопад на реци Енепеас, за кога многи погрешно мисле да је то извор те реке. Полазимо од Прионија на 1100 мнв и спуштамо се у Литохоро. Траса је валовита, са неколико мањих успона и спустова, дуга 14 km, спада у средње захтевне стазе и у извесним деловима захтева опрез.

Енипеа, фото: Крсто Жижић Енипеа, фото: Крсто Жижић стаза, фото: Крсто Жижић

б) туристичка варијанта: обилазак старог манастира Светог Дионисија, обилазак водопада Енипее, Литохоро и шетња ДО кланца Енипее са Афродитиним и  Зевсовим кадама.

манастир Св. Дионисија, фото: Крсто Жижић   

По завршетку својих пешачких тура, обе групе се налазе у Литохору и поподне заједно враћају у Лептокарију.

Понедељак, 1. мај:

Данас посећујемо неземаљске призоре Метеора, што је вероватно већину вас определило за ово путовање. О овом изузетном пределу, на нашем сајту можете прочитати репортажу из које ћете много сазнати и после које ће вам овај доживљај бити потпун. Ујутро, у 9 h полазимо према Каламбаки.

 

Пoсетићемо и радионицу икона Зиндрос, где осим што их можемо купити, на лицу места ћемо видети и цео процес њихове израде!

Дуборез Осликавање Иконе се позлаћују 24-каратном златном фолијом и имају сертификат на полеђини Израђују се у свим величинама, са или без дубореза... Цене су прилагођене за свачије могућности и жеље

При повратку, возимо се прелепом клисуром реке Темпи где застајемо ради посете цркви Свете Петке и извору свете воде.

река Темпи црква Свете Петке иконостас Извор свете воде

Међутим, локалитет чини контраверзним прича о тзв „Фонтани младости„. Ради се наиме о легенди да се у овим изворима купала Афродита, те ко се том водом умије, остаће заувек млад и леп. Свакако не може да нашкоди 🙂

клисура Темпи "Фонтана младости" 

У Лептокарију стижемо до 18 h, слободно време, ноћење.

Уторак, 2. мај:

Дан повратка. Напуштамо апартмане и полазимо из Лептокарије у  8 h. За крај смо спремили нешто заиста посебно: Вергину и Лутраки!

Мало место Аигаи (грчки: Αιγαί) су археолози деценијама истраживали знајући да је у близини изгубљени древни град. Све до 8. новембра 1977. У међувремену (1922.), градић је добио име Вергина, а његово име је одјекнуло светом, када је грчки археолог Манолис Андроникос  пронашао краљевску гробницу породице највећег освајача света – Александра Великог. Орнамент са златних артефаката – Сунце Вергине, постао је шором света познат симбол грчке Македоније. Имаћемо прилику да посетимо подземни Музеј са изузетно вредном и занимљивом поставком.

Улаз у подземни музеј Сунце Вергине - симбол грчке Македоније Круна Филипа Македонског и златни ларнакс са посмртним остацима

Пут настављамо према једном заиста фантастичном месту. За море и Енипеу је било прерано да бисмо размишљали о купању, али ту је Лутра Аридеа са својим природним термалним изворима и слаповима! Осим што су топле, ове воде су и лековите. Посетиоцима је на располагању базен и природно купалиште са слаповима, као и могућност да се окрепе.

Лутра Пожар  

Одморни и релаксирани, у 15 h полазимо ка граници. Предстоји нам дневна и ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза. У Београд стижемо око поноћи. 

ОПРЕМА: Из програма ћете лако закључити шта ћете понети, у складу са потребама и временским приликама. Ко жели да прође активну варијанту у НП Олимп, кањоном Енипее, мора бити планинарски опремљен (гојзерице, штапови за пешачење, камашне, мали ранац са водом и храном за успут и заштита од сунца и могућих падавина). Свакако понесите лична документа и путне исправе!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у сали МЗ „Шумице“ у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

због бројних туристичких елемената, организација путовања је поверена лиценцираној туристичкој агенцији са којом имамо потписан Протокол о сарадњи.

Приликом пријављивања, закључује се уговор о путовању, измирује аконтација у износу од 40 € и прилажу неопходни лични подаци. На располагању је формулар, кога можете донети/послати попуњеног. Остатак износа се уплаћује најкасније 15 дана пред полазак.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

ЦЕНА ПУТОВАЊА: 

110 €  по особи у трокреветном смештају

120 €  по особи у двокреветном смештају

Једнокреветних соба НЕМА.

Деци до 10 година се не наплаћује смештај, уколико спавају са родитељима, што цену аранжмана (за децу до 10 година) умањује за 20 €  у трокреветној, тј. за 30 €  у двокреветној соби.

Плаћање је у динарској противредности по продајном курсу ProCredit банке, а на састанцима Клуба ће због тога увек бити присутно службено лице Агенције организатора.

Цена обухвата:

  • Превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, ДВД) по програму путовања
  • 3 ноћења у Лептокарији у апартманима/студијима
  • Сви излети наведени у програму путовања
  • Услуге агенције и стручно вођење током целог пута и свих излета

Цена НЕобухвата:

  • Индивидуалне трошкове током пута
  • Улазнице: за манастир Велики Метеори (3 €), за музеј у Вергини (8 €), коришћење базена у бањи Лутраки (2 €)
  • Путно и здравствено осигурање 344 динара

Програм је прављен за минимум 40 путника. У случају недовољног броја пријављених путника организатор може отказати путовање  најкасније 10 дана пре почетка програма.

 

Уз овај програм важе општи услови путовања туристичке агенције ТопЛукс као организатора пута.

РЕЗЕРВАТИ ЂЕРДАПА: Голубац-Велика Чука-Венац-Соколовица-Брњица

Драги Кауповци, места за ову туру су попуњена. Због великог интересивања акцију поново изводимо у понедељак, 17. априла (дан после Васкрса)

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав достиже своје екстремне димензије: највећу дубину, највећу ширину, али и најужи део корита! Овом акцијом смо својевремено почели да утемељавамо циклус Ђердапских резервата и настављамо, јер је ова траса један од правих Ђердапских бисера! 

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

 Поглед са Велике Чуке... Ка Великој Чуки...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо од резервата Голубац на врх Велика Чука (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње еидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

 Голубачки град, ускоро, након реконструкције

У току су радови на реконструкцији тврђаве (пројекта вредног 6,5 милиона евра, аутор Марија Јовин). Магистрални пут је измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

стена Баба кај Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеристичним литолошким саставом корита.

После Велике Чуке, наставак трасе води поред резервата Бојанине воде до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…. Са трасе скрећемо до имања где се налази најлепша чесма коју сам икада видела. Вода из ње тече, али је кућа напуштена. Ипак, види се да је потомци посећују…

IMG_7036  

Док полако стижемо на Венац, остављајући за собом Велику Чуку, још увек погледом можемо да добацимо на Дунав који је ту најшири у целом свом току. А сам Венац је место – Богом дано за пландовање! Ту дакле правимо лепу паузу, пре него наставимо према Соколовици.

 После пријатног развлачења по Венцу, настављамо ка Соколарици

Одатле настављамо према Соколовици – предивном стеновитом видиковцу изнад кањона реке Брњице. Баш као што фотографије покаузују. Све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На стеновитој Соколовици уживамо у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више нема успона и остатак трасе је спуштање.

  

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Поглед са Соколовице на кањон Брњице

 

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, а десно се могу видети брда која пролазимо шумском стазом, између два теснаца. Ето, овом акцијом апсолвираћемо Брњицу и одозго 🙂

Видиковац са ког се тешко полази даље...

Описана траса дуга је 16,5 km са 600 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо широким колским путем.

Соколовица, изнад Брњице

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у ресторану „Јенић“, на обали Дунава, код Голубачког града. Крећемо до 20 h и стижемо најкасније до 22.30 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.за пландовање :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 динара

1.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 300 динара.

Акцију реализује Годана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Клисура Осанице-прераст Касоње – Крупајско врело и бања ЖДРЕЛО

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило. 

Касоње

Ова траса је кружна, укупне дужине око 10 km и што је најважније – акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, онима који су спремни да прођу прераст боси, или се преобују (опциона обућа за воду) тих 15-20 m.

 фото: Саша Вељковић

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Долази се 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље, ка  Хомољу до села Осаница. Успут ћемо правити паузу за доручак и кафу од 30 минута.

Крупајско врело Осаница

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве. На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, не гази се вода јер се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре са 377 м.н.в.  и пењемо се природном стазом која нас води на лево, на узвишење са кога се пружа леп поглед на околину. Стаза води кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја (598 м.н.в) са нешто преко 200 m висинске разлике. Спуштамо се ка селу након пређених 10 килонетара, где нас чека наше возило.

Одатле се возимо још 22 km до села Крупаја, где напуштамо возило и полазимо до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту направићемо паузу за ручак и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи где постоје погодна уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

 

Напослетку одлазимо у бању Ждрело, и тамо остајемо до поласка за Београд до 20 h (стижемо до 23 h). Ко жели ту може јести, пити, имати масажу… шта год од свега што се тамо нуди.

ОПРЕМАгојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно, све што је потребно за купање у базенима бање Ждрело (купаћи костим, папуче, пешкир).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином.

У цену није урачуната карта за базен: 300 динара (за групе)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ДУКАТ и БЕСНА КОБИЛА – кроз махале до висина; ВРАЊСКА БАЊА

Између изворишних кракова Драговиштице на око 1.400 m надморске висине, почива планина Дукат. То огромно голо било, саздано од кристаластих шкриљаца и гранита, припада Родопском планинском систему и  највиши му је врх Црноок  (1.881 m). На глатким падинама, западно, разбацане су куће истоименог села, а током лета обрасле су боровницама, брусницама, малинама, купинама… И колико год неки крајеви важили за пасивне, љубитељима природе представљају управо супротно – чежњу, појачану чињеницом да су далеко, због чега се не посећују често, што само додатно разгорева жељу…

P9260117p Besna-kobila-Mirosl.Jer_.-730x486

субота 12. јул

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра САВА, у 6.00 h. Кратку успутну паузу правимо у ресторану „Наис“, код Ниша. На одредиште бисмо требали да стигнемо до 13 h.

Са аутопута се искључујемо код Владичиног Хана и настављамо преко Сурдулице до махале Клисура, где напуштамо возило и полазимо на успон до Црноока – највишег врха планине Дукат. По силаску, што ће бити у предвечерје, одлазимо у оближњи Дом у Горњој Љубати и смештамо се у групне собе (вреће неће бити потребне, имамо кревете и постељину).

dukat (1) Crnook

Траса је дуга 15,5 km. Висинска разлика (Клисура – Црноок) је 980 m. При том, успона има 974 m, и исто толико спуста.

ЛЕГЕНДА каже да је град своје име понео по краљу Бусилу. Наиме, када су Турци освојили Бугарску, садашњи регион Краjиште (Босилеградски крај) био је под управом војвода: Краља Буса (Бусила) и Краља Бранка. Утврђење Краља Буса је било на месту Градиште на око један километар од Босилеграда, док је краљ Бранко имао утврђење на око 15-ак километара југозападно.
Када су Турци покорили Ћустендилски крај, двојица војвода су се одржали још дуже времена, због конфигурације планинског терена. Међутим, убрзо су Турци и њих покорили. Прво је покорен краљ Бранко, док је Бусилово утврђење било много јаче и одолевало нападима. Високи зидови тврђаве, густа шума и стрме литице око ње нису дозвољавали Турцима да јој приђу. Тада су се они послужили лукавством, натеравши Краља Бранка да пошаље поруку Краљу Бусилу да изађе из тврђаве, пошто Турака нема више, да би отишли на причешће у црву Св. Спас код села Рајчиловци. Приликом изласка Краљ Бус је да заповест својим људима да затворе тврђаву и да је добро чувају.
Међутим, када је стигао код цркве, Турци су га заробили и убили заједно са Краљем Бранком. Тада су Турци спалили Босилеград.

Локлитет Градиште

По легенди утврђење краља Буса се налазило на локацији „Градиште“, која се налази око 1км западно од Босилеграда.Ту се Лисинска и Љубатска река спајају у реку Драговиштицу, стварајући природну утврду која је са три стране окружена рекама а са четврте стрмом падином. Ту се и данас налазе рушешевине старог насеља, које нису археолошки истражене.

Толико што се легенде тиче, а о документованој историји, можете  прочитати овде.

недеља 13. јул

Дан повратка, али са још једним успоном. Буђење, кафа, доручак, те полазак у 9.00 h ка Кривој Феји. Возило напуштамо код Руског споменика у подножју Бесне Кобиле, на 1615 mnv и одатле се пењемо на врх ове планине (1923 m), препознатљивом и по предајнику. Не спуштамо се истом стазом, већ према планинарском дому, где нас чека и наше возило.

Besna kobila  BESNA KOBILA_bk

Овај споменик је подигнут у знак захвалности козацима, припадницима чувене Кубањске козачке Дивизије, који су од 1921. до 1925. на југу Србије саградили тзв. руски пут у дужини од 70 km. Њих 5000 је градило пут који је у то време био изузетно важн

ruski spomenikа траса за тај део Србије. Спајао је Врањску бању и Босилеград и омогућио селима око овог пута комуникацију са светом. Ове козаке, који су овде доспели пред налетом

револуције, предводио је белогардејски Генерал Василиј Логвинов, који је и сахрањен у Врању на Шапраначком гробљу.

Пројектант пута био је ватрени присталица царске Русије, козак са Дона, геодетски инжењер Борис Поздњаков, чији потомци и данас живе у Врању. Поздњаков је био познат по пројектима за путеве, мостове и чесме, а многи од ових козака су и умрли од тешког рада током градње овог пута, будући да се исцрпљујуће радило најпримитивнијим оруђима и алатом. Овај пут је и дан данас у употреби, и ако никада није реновиран, а путници њиме све ређе ходе.

Кота где се налази овај споменик, највиша је за полазак према врху, али ћемо ми одатле кренути, јер не желимо да се заборави!

Дужина ове трасе износи 7,5 km, са успоном од 300 m.

Одлазимо у Врањску бању, где ћемо мало одморити и сложити утиске пред полазак за Београд. Полазимо у 18 h, а пред центром САВА бисмо требали да будемо до 23 h.

Ова бања има најтоплију воду! Једине воде на свету које су топлије су гејзири на Исланду и у Јелоустоуну. Температура терми је различита: 61° С на извору гвожђевите воде, 84° С на сумпоровитом горњем извору, и 94° С (а из бушотине и до 110° С) на главном извору. Ова три извора налазе се крај зграде Стационара Завода за реуматизам и моћићемо да их посетимо.

То је и место где је живела и умрла Малика Еминовић, познатија као Коштана, али на жалост, није извесно да ли постоји могућност посете њеној кући и гробу.

НАПОМЕНА: храна из ранца (и вечера у суботу и доручак у недељу, као и кафа), пошто нисмо сигурни да ћемо то наћи у Љубати. Понесите и примус !

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода и храна, штапови за пешачење, одећа прилагођена веременским условима и висинама; заштита од сунца и ветра, као и евентуалних падавина. У случају лошег времена, акција се помера недељу дана!

ЦЕНА:

3.700 дин

3.600 дин – за чланове Клуба са уплаћеном чланарином.

Путујемо комбијем, не планирамо велику групу, због природе терена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

АКЦИЈУ РЕАЛИЗУЈЕ:

Гордана Атанасијевић   065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

 Дукат Бесна Кобила (фото: Мирослав Ј.)

Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

Клисура Осанице-прераст Касоње – Крупајско врело и бања ЖДРЕЛО

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило.

Касоње

ОВА ТРАСА ЈЕ КРУЖНА И УКУПНА ДУЖИНА ЈЕ ОКО 10 км.

 фото: Саша Вељковић

ПОЛАЗАК:  тачно у 06.30 h, са паркинга испред центра „САВА“. Долази се 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље, ка  Хомољу до села Осаница. Успут ћемо правити паузу за доручак и кафу од 30 минута.

Крупајско врело Осаница

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве. На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, не гази се вода јер се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре и пењемо се природном стазом која нас води налево уз брдо. Остатак стазе води нас кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја. Спуштамо се ка селу након пређених 10 километара, где нас чека наше возило.

Одатле се возимо још 22 km до села Крупаја, где напуштамо возило и полазимо до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту направићемо паузу за ручак и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи где постоје погодна уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

 

Напослетку одлазимо у бању Ждрело, и тамо остајемо до поласка за Београд до 20 h (стижемо до 23 h). Ко жели ту може јести, пити, имати масажу… шта год од свега што се тамо нуди.

ОПРЕМАгојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно, све што је потребно за купање у базенима бање Ждрело (купаћи костим, папуче, пешкир).

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином.

У цену није урачуната карта за базен: 300 динара (за групе)!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује

Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.