Архива за KAUP

ВИСОКЕ ТАТРЕ – моћ природних лепота, еруптивне снаге, у пуном изражају!

 Татре су планински венац на граници Словачке и Пољске и представљају највиши део Карпата. Највећи део и  највиши врхови овог венца налазе се у Словачкој  међу којима је и највиши, Герлахов врх (Gerlachovský štít) са својих 2.655 m надморске висине. Долина реке Вах дели Татре на Високе и Ниске. Иначе, са преко 24 врха виших од 2.500 m надморске висине, оне су једини алпски предео у целом Kарпатском масиву, дугом 1200 km.Када се има жеља да се такав један простор доживи, намеће се сложена дилема – одакле почети и како их најбоље представити? Због свега наведеног биће то део гранитне раскоши која почива на територији Словачке. Критеријуми за даље сужавање избора били су: амбијентална лепота, географски смисао и историјски значај. Сходно томе, извесно су то сами по себи:  Криван, Бистра Лавка и Копровски штит, јер су идеално распоређени на трасама између главних речних долина: Бели Вах, Белански, Фуркотски и Хинцов поток. Криван је национални симбол, док су остала три врха тек повод да се прођу изузетно лепе и популарне трасе са више ледничких језера.

   

Зашто не Герлах? Једноставно зато што то захтева специфичну техничку опремљеност и одређен степен знања стеченог на алипинстичким курсевима, а то је ван оквира деловања нашег Клуба. Тај врх је спортски изазов за обучене људе, а и такви, за овај успон морају имати тамошњег специјализованог водича. За нас, Високе Татре пружају више него довољно изазова за које нам није потребно више од руку и ногу, да бисмо у њима уживали у потпуности.

Пошто сте већином нестрпљиви, дајемо на почетку табеларни приказ плана. Све после тога биће подробнији опис садржаја прoграма. Инсистирамо да га прочитате, ако сте заинтересовани. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! Група је формирана и даље пријављивање биће могуће једино путем замена, ако одустане неко од учесника.

четвртак, 5. јули Полазак из Београда у 6 h, преко Хоргоша, посета Будимпешти (2 сата).  Пауза у Банској Бистрици (1 сат). Долазак у Штрбу и смештај. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза.
петак, 6. јули Успон на Криван. Најјача тура! На врх полазимо од Три Студнички, а спуштамо на Јамске плесо. Повратак у вилу.
субота, 7. јули Успон на Фуркотски штит: Млинићка долина (водопад Скок и Capie pleso), Бистра Лавка, Фуркотски и Храби врх, Фуркотска долина (Горње и Доње Валенбергово језеро). Поподне крај Штрбског језера.
недеља, 8. јули Успон на Копровски штит Менгусовском долином, од Попрадског до Великог Хинцовог језера и даље до Копровског врха.  Ноћно путовање до Београда. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза. Долазак у раним јутарњим часовима.

Четвртак, 5. јули:Будимпешта - Ланчани мост

ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. До Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње, а до Будимпеште још сат и по и ту ћемо имати двочасовну паузу, за посету граду. Уколико задржавање на граничном прелазу са Мађарском пређе оквире процењеног, посете Будимпешти неће бити.

Банска БистрицаOд Пеште до границе са Словачком дели нас сат и по вожње. По уласку у Словачку, за сат и по стижемо у идиличан градић Банска Бистрица, где ћемо се задржати сат времена.

Пут настављамо преко НП Ниске Татре, право до виле „Боба“, где ћемо бити смештени током боравка у Словачкој. Дотле нам треба такође сат и по вожње. Вила Боба је комфорна и пружа пуну удобност. На располагању су нам две собе 2+2 (један дупли лежај + два кауча), две собе 4+1 (један дупли лежај + тросед + кауч), једна соба 3+1 (1 дупли лежај + 1 лежај + 1 кауч) и једна соба 4+0 (1 дупли лежај + два соло лежаја). Све собе имају купатило, тоалет и TV, а располажемо и са опремљеном кухињом где можемо сами спремати своје оброке.

Вила "Боба" Вила "Боба" Вила "Боба"

Из ове долине пред нама се уздижу величанствене Високе Татре – први европски прекогранични национални парк основан 1948. године у Словачкој (Tatranský národný park), а 1954. и у Пољској (Tatrzański Park Narodowy). Оба парка су 1993. уврштена у UNESCO-ву листу резервата биосфера (MAБ подручја, скраћено од „Man and Biosphere“). Поред амбијенталних карактеристика, које „пију из очију“ и врхова који изазивају страхопоштовање, ту су и многе ретке и ендемске биљне и животињске врсте.

Неће бити лако, али бићемо поносни када се будемо враћали! Зато, лепо спавајмо, пут је био дуг, а сутра нас чека солидан напор. Препорука је да на починак увек идемо раније, јер за планиране дневне активности са оваквим степеном тежине, морамо бити одморни!

 

Петак, 6. јули:

У Словачкој кажу да ко се није попео на Криван, тај није Словак! А обзиром да је данашња мисија кондиционо најзахтевнија у 8:00 h крећемо ка полазној тачки успона до које стижемо за пола сата вожње. Успон почињемо од Три Студнички (Tri studničky  Три бунара на словачком) обележеном шумском стазом поред Партизанског бункера и даље ка врху од кога нас дели 5,7 km са чак 1.280 m успона!

Криван (2494,7 m) је  национални симбол Словачке. Зову га и словачки Матерхорн, представља симбол слободе и независности – понос Словачке, а налази се и на Словачком евру. То је најзападнији врх Татри и целог масива Карпата, са кога се пружа величанствен поглед на добоке усеке, провалије и велика горска језера у наставку планинског ланца ка истоку. На основу визуелног процене, Криван се такмичио за статус највишег врха Високих Татри са Ломничким врхом, који доминира погледом са истока, све до 1793. када се шкотски лекар Роберт Таунсон попео на оба врха и дао њихове релативне надморске висине. Међутим, пошто се подиже са дна Копровске долине, Криван има највећу висину од своје базе у читавим Татрама, тако да ћете и данас чути да је он највиши, али се то не заснива на мерењима, већ визуелној импресији.

У својој књизи путовања, објављеној 1693. године, Daniel Georg Speer, наводи легенду  која објашњава како је Криван добио свој облик. Луцифер летео је преко Татра и носио неке људе у пакао. Међутим, дотакавши стопалом Криван, врх се накривио а Ђаво изгуби равнотежу, испустивши грешнике који тако населише округ Липтов. Записи рудара о Кривану датирају из прве половине  XV века. Њихово присуство се повећало током златне грознице у  XVI веку и претпоставља се да су неки од рудара стигли до врха, обзиром да су остаци њихових барака опстали под Прехиба гребеном на висини од око 2.000 m до данашњих дана, а највише, давно напуштено окно, налази се на само 60 m под врхом. Комерцијална експлоатација скромних наслага злата откривених у Кривану показала се једва одрживом и напуштена је у XVIII веку.

Доктор Таунсон је пружио доказе да је Криван био повремено планинарско одредиште већ у другој половини XVIII века. Његов водич из Важеца био је на врху неколико пута раније, а Таунсон га је видео како сакупља мале кованице испод камена на врху, где су их планинари остављали за срећу. Званично, први човек чији је успон на Криван забележен је лутерански пастор Андреас Јонас Цирбес, 4. августа 1773. године.

На YouTube постоји безброј снимака са успона на Криван (претражите под називом Výstup na Kriváň), што веома олакшава представу о томе шта нас чека. Од свега планираног за овај пут, ово је најзахтевнија траса! У нижим партијама (на почетку и на крају) ходамо уређеном шумском стазом по претежно земљаном терену. Са висином, превагнуће каменита подлога. На стени се крећемо полако и пажљиво, без дужих пауза, осим на самом врху.

Са врха се пружају фасцинирајући видици на лепоту суровости ових моћних планина, чему умногоме доприноси и призор неприступачних Терианских језера. Обзиром на свој положај, Криван даје идеалну позицију за панорамски поглед на венац високих Татри. Кад се то види, заиста се не жале уложени напори!

Са врха се спуштамо према Јамском језеру (Jamske pleso), до излетничке колибе на магистрали, где нас чека комби, а то значи 1.210 m спуста дуж 7,5 km стазе! Након освежења, враћамо се удобности наше виле до које стижемо за 15 минута вожње. Једно је сигурно: одлично ћемо спавати! 🙂

 Доње Терианско језеро, усађено у цирку 

Субота, 7. јули:

Данашња траса је изузетно атрактивна и спада међу најпопуларније међу планинарима који походе Татре: пролазак Млинићке и Фуркотске долине, четири језера, један водопад и два врха! У 8:30 h полазимо ка Штрбском језеру (Štrbske Pleso) и од чате Солишко (крај жичаре) улазимо у Млинићку долину. Стаза прати Млинићки поток који извире на 1.800 m надморске висине. Пролазимо и предиван водопад Скок на 1.740 m надморске висине и настављамо даље до језера Капи (Capie pleso на 2.080 m надморске висине), где почињемо успон уз кулоар до Бистре Лавке (Bystrá Lávka, 2300 m) на седло (Bystré sedlo) са којег се даље пењемо на Фуркотски (2.403 m) и Храби (2.428 m) врх.

На неким деловима ове стазе се сусрећемо са челичним ланцима за које се придржавамо – понесите рукавице како бисте избегли жуљеве! Фуркотски врх је на 260 m, а Храби на 500 m од Седла. Ко не жели до њих, спушта се у Фуркотску долину и чека остатак групе крај Горњег Валенберговог језера. Када се спусте сви, настављамо низ предивну долину ка Доњем Валенберговом језеру и даље, све до места када се стаза сасвим приближава Фуркотском потоку. Ту се одвајамо лево и пењемо (130 m) до колибе под Предњим Солишким врхом одакле се жичаром спуштамо до Штрбског језера где проводимо остатак поподнева.

 Capie pleso Водопад "Скок" Горње Валенбергово језеро

Недеља, 8. јули:

Дан пред повратак је испуњен успоном на Копровски врх (Kôprovský štít, 2.367 m) предивном трасом дуж Менгусовске долине до Великог Хинцовог језера. Она је за нијансу краћа од претходних, због чега смо је и распоредили пред пут, мада на оваквим теренима дужина трасе није показатељ тежине и времена које захтева за савлађивање.

Попрадско језера Попрадско језеро Копровски врх

Ујутро се поздрављамо са нашим домаћинима, напуштамо вилу у 8:30 h, са стварима и одвозимо се до Попрадског језера (Popradské Pleso), одакле почиње стаза. Попрадско језеро је заиста бајковит призор, дивне четинарске шуме око тиркизно зеленог планинског језера, а изнад њега горостасни врхови…  Стаза уз Менгусовску долину прати Хинцов поток и пролази између Малог и Великог Хинцовог језера (Hincove plesá).

Са те стазе се иначе одваја и она која води на врх Риси (Rysy, 2.503 m), али тамо ћемо из Пољске, наредне године. Иначе, Велико Хинцово језеро је највеће у Словачком делу Високих Татри. Одатле, десно се одваја стаза за Менгусовско седло, а ми ћемо лево на Копровски врх.

Овај снимак ће вам одлично дочарати трасу, која се, и ако је краћа од претходне две, никако не сме подценити, јер нам до врха треба добра 4 сата, а враћамо се истом стазом. Сам врх ће тај труд наградити предивним видицима. Махаћемо Рисију за следећу годину и кренути назад надахнути Татранском магијом… На пут полазимо до 18 h.

Небеско огледалце (Велико Хинцово језеро) Велико Хинцово језеро Велико Хинцово језеро

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо у гојзерицама, а облачимо се слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Капу и рукавице понети обавезно! Даље, потребни су штапови, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се лако и брзо изгори без заштите. Рукавице такође немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

130 € + 1.500 дин

Због карактера акције и природе терена, број учесника је ограничен на 18.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 600 дин.
  4. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг због полисе, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). За сада на слободно место чека двоје прекобројних.

      Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић       и       Ненад Царевић

             065 377 14 74                   064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу у предивном амбијенту баште ресторана који се налази у једном од најстаријих паркова у Србији .

 Вршачка кула planine-mapa

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена након чега се крећемо делом уређене „Стазе здравља“. Након затвореног мањег круга наше вршачке осмице, преко Турске главе и демо до одмаралишта „Црвени крст“ где правимо паузу како би смо обновили залихе воде. Настављамо  макадамским путем а затим кратким оштрим успоном до Ђаковог врха 449 m до од кога се спуштамо, шумском стазом до викенд насеља Широко било где правимо дужу паузу у башти истоименог планинарског дома где се можемо освежити.

    

Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике погодна за почетнике

  

Након завршеног пешачког дела акције следи уживанција и опуштање на једном од белоцркванских језера. Вожња до Беле Цркве траје нешто мање од сат времена.

На 5 km од Беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где ћемо провести други део дана . Плажа нам је на располагању до поласка за Београд, што значи готово три часа. Белоцркванска језера па и Врачевгајско језеро настала су  копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 

На језеру ради неколико ресторана где се може окрепити и понешто појести.

16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

 

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦУЈЕ:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину

за 40 и више пријава, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“) односно код реализатора акције.

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Пројекција: Шри Ланка и Малдиви

Вечерас ће нас Миливоје Ристић повести у егзотичне пределе рајског амбијента! Полазак је тачно у 20:00 h, место: сала нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Немојте каснити,

добро нам дошли! 🙂

Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка, (раније име Цејлон, а позната и као Сри Ланка) је острвска држава у јужној Азији. Северозападно од Шри Ланке налази је Индија, а југозападно – Малдивски архипелаг. Писана историја Шри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву пре 125.000 година  постојале и преисторијске људске насеобине. Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле до Другог светског рата.

Ова предивна, далека земља налази се на Индијској тектонској плочи, унутар Индо-аустралијске плоче. Смештена је југозападно од Бенгалског залива. Од Индијског потконтинента одвојена је заливом Манар и мореузом Палк. Према хинду митологији некада је ово острво земљоузом било повезано са Индијом. Земљоуз је наводно било могуће препешачити све до 1480. године када су циклони продубили канал.

Шри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика. У њој_живе Синхалези, шриланчански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда. На острву је присутно богато будистичко наслеђе, а најстарији будистички спис у Шри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере. Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама. Више о историји видећете када кликнете овде.

По друштвеном уређењу Шри Ланка је унитарна република са председничким системом. Значајан је произвођач чаја, кафе, драгуља, кокоса, гуме и цимета. Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.

Острвом преовлађују равне и благо заталасане равнице, са планинама које се уздижу само у средини јужног дела. Највиша тачка је Пидурталагала, висине 2.524 метра. Острво је богато минералима као што су илменит, фелдспат, графит, силицијум диоксид, каолинит, лискун, и торијум. У заливу Манар откривене су значајне количине нафте и гаса.

У приобаљу Шри Ланке налазе се развијени екосистеми корала и морске траве. На Шри Ланки се налази 45 естуара и 40 лагуна. Захваљујући мангровама, које се пружају на више од 7.000 хектара, ублажене су последице разорног цунамија из 2004. године у Индијском океану.

Недалеко су и рајски Малдиви…

Малдиви или Малдивска острва, званично Малдивска Република је острвска држава Индијског океана у јужној Азији. Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 километара југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено. Атол је иначе корално острво. Окружују га корали који расту око вулканских острва у тропским морима, нарочито у Тихом и Индијском океану. Атоли имају облик прстена, али и полукруга, на средини је плитки залив — лагуна. Већи атоли су насељени, где нема извора слатке пијаће воде, зато живот становника зависи од кишнице.

 Малдивски атоли 

Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу – атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион. Зграда парламента се налази у Малеу, а први устав ове Републике проглашен је 1968.

Етнички идентитет становника Малдива представља мешавину култура народа који су се населили на острвима, утопљену у једну веру и језик. Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије и Шри Ланке. Ти досељеници су имали језички и етнички карактер Индијског потконтинента и нама су данас познати као етнички Дивехи или једноставно Малдивци.

Почетком XX века, Малдиви су имали око 100.000 становника, да би данас тај број износио око 400.000. Од тог броја, 77.000 су страни радници, док се процењује да још 33.000 има илегално усељених имиграната. Већина Малдиваца су сунитски муслимани.

ПРОЈЕКЦИЈА: 10 дана у Израелу са Лидијом

Недавно смо имали сјајну прилику да нас са овом блискоисточном земљом упозна др Елеонора Гвозденовић, а сада ће вас кроз Израел провести наша Лидија Ешкенази, која је део живота провела у овој лепој земљи, а за октобар пропремила изузетан програм који можете видети на нашем сајту.

Како ће то изгледати и шта све пружити учесницима, обзиром на заиста јединствен програм („Планинарским и Библијским путевима Израела“), који обухвата карактеристичну природу и незаобилазне знаменитости видећете и чути из прве руке!

Пројекција ће се одржати у просторијама нашег Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“), у среду 19. априла у 20 h. Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

Пројекција: КРИТ

У среду, 12. априла ма Крит нас води др Елеонора Гвозденовић. Полазак у 20:00 h у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Немојте закаснити, улаз је слободан, добро нам дошли!

Крит је највеће острво Грчке и пето по величини у Медитерану. Претежно je планинско, али се у северном делу пружају приморске равнице, погодније за живот. Налази се на раскрсници три континента Европе, Азије и Африке. Запљускују га три мора Либијско, Егејско и Јонско. Обала је врло разуђена са доста залива, полуострва, ртова и увала, и дужине од 1046 km. Истраживањима обављеним током ХХ века дошло се до сазнања да су у II миленијуму п. н. е. у базену Егејског мора постојале цивилизације развијене попут Египатске, Вавилонске и многих других. До насељавања земаља Егејског мора дошло је почетком доба неолита тј. око VII-VI миленијума п. н. е., на шта указују пронађени остаци многобројних насеобина и гробова из тог доба.

Врхунац свог развоја Крит достиже у периоду од 2600-1100п.н.е. развојем Минојске цивилизације. У том периоду изграђене су многе палате као што је и она у Кнососу, развијала се трговина са Кипром, Египтом и Сиријом а основане су и прве колоније. Минојска цивилизација се развијала до 1450 п.н.е. након чега су острво потресали земљотреси, вулканска ерупција острва Тхера (Санторини). Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију.

У току Римске владавине која је трајала до 330 хришћанство постаје главна религија, а апостол Павле оснива прву цркву. Иако под влашћу Римљана,  на острву је задржан грчки језик и обичаји, а латински се користио само у административне сврхе. Током векова Крит су освајали многи народи а један од најзначајнијих печата на садашњи изглед градова оставили су Венецијанци који су на острву били око 400 година. Многа утврђења, луке, цркве, манастири, јавне зграде, тргови дело су Венецијанске архитектуре. Под турском окупацијом острво је било све до 1898.године. Након припајања Грчкој, после балканских ратова,  Крит дели судбину Грчке државе у току I и II светског рата.

РАМАЋКИ ВИСОВИ ход по опалу

Ако сте икада били у овом пределу, знате ли по чему сте ходали?

Житељи Рамаће, подно Рудника, рећиће вам по „Шареном камену“, од ког су Немци током окупације, правили „керамичке плочице“. Оближњи локалитет Главица је налазиште јувелирских минералних сировина, или тачније, полудрагог камена – ОПАЛА. Ради се о минералу силицијума, који спада у трећу категорију јувелирског драгог камена, а цена на светском тржишту, у зависности од квалитета, износи од 60 до 300 долара по карату. Па ипак, никада се није екплоатисао, село се гаси, а сељани су својевремено сами копали, водећи се мишљу да „Шарени камен“ мора да нешто вреди, чим су га Немци куповали. Анализе никада нису рађене, тако да се не зна ни колико га има. Својство опала је специфично преламање светлости, појава коју стручњаци називају опализирање и иризирање. Од давнина се користи у изради накита. Овде је недавно њиме насут пут ка суседној Добрачи.

ПОЛАЗАК:са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7:.00 h. Молим вас да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Малог Пожаревца, затим путем преко Младеновца до Тополе, где правимо краћу паузу за јутарњу кафу.Пут настављамо према Страгарима и селу Рамаћа на источним падинама Рудника.

Почетак стазе је у живописној клисури речице Клисуре са имања Крстића. Успон је лаган, кроз шуму без изразитих видиковаца али повремено излазићемо на ливаде које ће нам отварати видике на источне обронке Рудника. До самог врха долазимо готово неприметно где ће се видик отворити према добром делу Шумадије. Видик се пружа према Вујану, Книћком језеру, Гледићким планинама, Крагујевцу….

Након паузе настављамо гребеном према западу до Голог брда (772 мнв). Од ове тачке почиње спуст до Каменичке реке и до готово непознатих остатака цркве из 15. века где је и крај пешачења.

Планирана дужина стазе је 15 км са висинском разликом од 650 м. Уколико падне већи снег стазу ћемо скратити и прилагодити временским приликама.

Планирани повратак испред Клуба око 21 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.100 дин

1.000 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

Пројекција: ПСИХОФИЗИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАРОДА БАЛКАНА

На нашем првом овогодишњем састанку, имаћемо прилику да проникнемо у то какви смо :-). Наиме, биће приређена пројекција коју смо већ два пута померали (трећа – срећа!) и која једина не представља путопис, већ се тема базира на радовима Јована Цвијића, а интерпретираће их Немања Потребић.

Предавање ће се одржати у среду 11. јануара у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 20 h.  Добро нам дошли! 🙂

КАУП у 2017-ој

Током последње две године, запажено је интересовање за предавања и одређене теме, те и најзначајнија промена у 2017-ој  представља учесталију организацију пројекција. Међу нашим члановима има доста великих путника, што је утицало да теме буду претежно путописног карактера. Али, ту су рецимо и две, изузетно занимљиве теме у интерпретацији географа, чија је садржина антрополошког карактера.

Кликни да погледаш спот! 🙂

На страницама сајта, где су најаве пројекција, наћићете и садржајан опис који ће вас сигурно занимати, а свакако учинити и да лакше упијете све што будете гледали и слушали на самим пројекцијама.
Од акција ће бити мањих и већих новина, као и неколико класика које по вашој жељи враћамо на позорницу 🙂 То су пре свега Прерасти источне Србије и Лазарев кањон, а од већих путева, поново идемо у Кубу, али и Израел, Грчку, Бугарску, Словачку, Румунију…

Пролазак кањона Брњице је ове године у знаку јубилеја: бележимо 10 година изузетно успешне и посећене акције. Обзиром да је више пута организована и по два пута, са преко 80 учесника, са бројањем смо престали када је овај изузетно живописан кањон прошао и хиљадити учесник. Зато на лето (крајем јула), славимо! 🙂

Кањон Нере ће бити овог лета мало освежен новом трасом, уз постојеће којима вас водимо последњих неколико година, а одлазак на Морачке планине, који сваке године посвећујемо неприкосновеном барду домаћег планинарства, Крсту Жижићу – Жижи, као и сваке године, носиће још једну, нову, куриозитетну трасу. Уз Сврљишку принцезу, Нишевачку клисуру, овог лета у име сећања на легендарног спелеолога Милутина Вељковића, представљамо вам и Калафат!

Зато, нека нам је срећна ова 2017-та и да нас ноге служе докле жеље досежу! Живели! 🙂

У среду, 11. јануара почињемо…

После краће празничне паузе, први овогодишњи одржаће се, као и до сада, у среду, 11. јануара, у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Биће то прилика да узмете нов годишњи програм активности, а и да испратите занимљиво најављено предавање Немање Потребића о психофизичким карактеристикама народа Балкана, базирано на радовима Јована Цвијића.

Иначе, ове године смо посебну пажњу посветили одабиру тема за пројекције, у чему су овога пута прилично учествовали и сами чланови. Верујемо да ћемо уживати у њиховим приказима, те да ће овакав правац учешћа чланова у раду Клуба и даље јачати.

Срећна вам Нова година, видимо се у среду, добро нам дошли! 🙂

Кликни на слику да видиш спот! 🙂

Предлог за необичан, али проверен Дочек Нове:

Место вам је познато – ТУ волимо да свратимо зими када се враћамо са Цера, или Гучева. Али, сваке године, ту је и потпуно феноменална новогодишња журка! Ако бисте за дочек Нове 2017-те одвојили саму ноћ између 31. децембра и 1. јануара, а да то буде необично, опуштено, забавно и проверено добро, предлажемо вам Термалну Ривијеру у Богатићу (на сат вожње од Београда).

Наиме, овде се већ трећу годину за редом организује дочек са купањем у термалној води температуре 38 степени уз живу музику, што значи да поноћ можете дочекати у топлом ђакузију или релакс базену са чашом шампањца у руци.

Можете уштедети на тоалети и шминки , будући да је заиста бити неопходан једино купаћи костим, папуче и бадемантил , али ако преферирате ни тоалета није забрањена! 🙂

Ако нисте пробали чари новогодишњег провода на отвореном, онда су термални базени Ривијере у Богатићу супер идеја! 🙂

ЦЕНА ДОЧЕКА:  30 €

На располагању вам је богат шведски сто током целе ноћи и једно пиће по избору, тзв. „Пиће добродошлице“
Информације, резервације и куповина карата на телефон: 064 363 56 13

Видимо се! 🙂

 

 

KАУП – 5 година са вама

Време од пет година, тачније оно што је стало у тај симболичан интервал, говори где смо када се упореди жељено и остварено. У свачему, па и у Клубу. На први поглед можда делује скромно, али оно што осећамо је много више од тога, тако да је било потпуно природно обележити полујубилеј и резимирати пред својима и са својима, време од оснивања до данас.

Завршне припреме... Стижу гости... И сала постаде мала!

Одлучили смо да то буде прави рођендан, са тортом и гостима, а да укратко представимо оно што је практично сложено у ову рубрику „Актуелно“ на сајту нашег Клуба. Јер, ако је прелистате (скролујете), некако ћете и сами заокружити целину.

Још једном је наша сала била мала да комфорно угости драге нам људе, али то ни најмање није сметало да се осети права рођенданска атмосфера. Добили смо и поклоне, баш као и када смо почињали, на том истом месту. Балони, шампањац, ракете, све што чини један прави рођендан

Почело је... Јана и Ружица Аца отвара шампањац! И најзад - ТОРТА! :-)

Ових пет година одликовало је много спонтаности, али и снага непатворене идеје, због чега се и дешавају овакве атмосфере. А то даје резултат, и те како! Мало ли је? И зато се још једном захваљујемо свима који сте били део тога, јер сте учинили да то вече  – бити КАУПОВАЦ, значи нешто заиста посебно. Наставимо заједно путем откривања уз неизоставно стварање момената за памћење!

Као посебно дирљив и леп тренутак истакли бисмо генерацијски контакт изражен у поезији, када је Јана изрецитовала песму коју је КАУП-у поводом изборне Скупштине написала Ружица Злојутро. Када је девојчица завршила, проломио се аплауз, а Ружица ју је загрлила… Погледајте како је то забележио Борис Миливојчевић:

Пети рођендан КАУП-а

Драги пријатељи, чланови, сарадници,

навршило се првих пет година рада нашег Клуба и том приликом желимо да вас обавестимо да ће у среду, 30. новембра у 20 h, у нашој сали бити приређен коктел, те вас позивамо да заједно дунемо у свећице велике торте! 🙂

Пет година није мало, нарочито када се почиње и можемо рећи да у њих није мало тога стало, већ на против! Зато желимо да то осећање задовољства поделимо са свима вама са којима смо их испунили.

Биће то лепа прилика да резимирамо период почетака и заједно пожелимо будућност каква би одговарала нашој машти. Рођендан ћемо прославити у коктел амбијенту, а улазница ће бити чланска карта или осмех са лепим жељама у очима – ДОБРО НАМ ДОШЛИ! <3

Ево како је изгледало када смо отварали салу (као да је јуче било 🙂 )

Кликни да видиш снимак