Архива за kanjon – Page 3

КАЊОН НЕВИДИО

Већ само име интригира и мирише на авантуру, а обзиром колико вас је питало за ову акцију, у договору са ПК „Раднички“ из Београда, ову акцију, коју води Тихомир Војновић, уврстили смо у избор КАУП-а. Широј планинарској јавности, чари и изазов кањона Комарнице су опште познати

Овај видео и ће вам дочарати како то изгледа.

Да бисте видели коплетан садржај програма кликните ОВДЕ

КО СМЕ, ТАЈ И МОЖЕ!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ:

На састанцима КАУП-а, средом у 19 h код Неше Царевића (064 684 01 37)

и на састанцима ПК „Раднички“, четвртком у 19 h, код Тихомира Војновића (065 895 64 54)

ДРИНОМ од Вишеграда до Перућца

Сликовити кањон Дрине није ништа друго до РАЈ за очи. Некада, пре него је подигнута хидроцентрала у Перућцу, њоме се могло пловити једино низводно, и та пловидба звала се сплаварење, настала као начин транспорта дрвене грађе. У старим књигама, описи кањона су фасцинирајући већ из самих редова. Јер, тада је ниво воде био нижи, а он самим тим дубљи. Данас можемо пловити Дрином и узводно, бродом уместо на сплаву, а невиђена лепота зелене воде између огромних вертикалних литица остали су једнако задивљујући.

Субота, 17. август:

ПОЛАЗАК  у 15.30 h са паркинга испред центра „САВА”. Разлог за овако каснији полазак је услед чињенице да је многим људима субота радни дан. Уприличићемо једну получасовну успутну паузу, а у коначиште морамо стићи најкасније до 20 h, јер је реч о манастиру. Бићемо смештени под Соколским планинама и Сокограду четворокреветним и петокреветним собама Духовног центра „Св. Никoлaj Србски”

 

 

Соколсле планине, изнад манастира манастир Соко Крст на врху

Недеља, 18. август:

Будимо се у 7 h, како бисмо у 7.30 h пошли ка Бајиној Башти.
За кафу и доручак правимо паузу у Бајиној Башти или Љубовији.

кањон Дрине кањон Дрине кањон Дрине

У Перућцу се укрцавамо на брод, који креће у 9 или 10 h, уз могућност да нам на њему, током пловидбе буде организован ручак, по цени од 1.000 динара (пастрмка, печење). Зато ћете се, приликом пријављивања изјаснити желите ли да ручате на броду, или не.
До Вишеграда пловимо 55 km кањоном Дрине 3 сата, у једном правцу, пауза у Вишеграду би била око 2 и по сата, после чега се враћамо на брод и пловимо назад у Перућац.

Једна од наших најлепших река; љубав која се не оставља и не заборавља. У толико песама опевана и никада никога не може оставити равнодушним.  Путујући након завршених студија по Балкану, Роберт Де Ниро је остао опчињен овом реком, толико да је својој кћери дао име Дрина!
Име јој потиче од римског имена реке Drinos, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде.
Река Дрина била је граница између Западног и Источног Римског царства. Крвава граница, дуж које су 1914-15. Вођене легендарне битке између Аустро-Угарске и Србије. Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима “ко ће криву да исправи Дрину”, што је народна изрека је везана за бескористан посао.
Дрина настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној и убраја се у најчистије водене токове Србије.  Позната је као колевка сплаварења, у летњим месецима организује се манифестација “Дринска регата” и “Спуст низ Дрину” свим врстама чамаца.
Кањон Дрине чија је дубина 700-1000 m представља други кањон по овом параметру у Србји и Црној Гори после кањона Таре ( 1300 m ) и трећи у свету после кањона Колорада ( 1800 m) који се налази у САД.

На Дрини ћуприја
У Вишеграду ћемо посетити Андрићев град, чувени мост, пешачити на Бикавац са кога се пружа прелеп поглед на панораму града, на реку Дрину и мост, и ручати (они који то не буду желели на броду).

Андрићград је  замишљен као туристички, културни, административни и едукативни комплекс на рту између Дрине и Рзава, на 300 метара од вишеградске ћуприје. Као идеја познатог режисера проф.Емира Кустурице о каменом средњовековном граду инспирисаног делима и ликовима нобеловца Иве Андрића. То је уствари визија како је Вишеград могао изгледати да га нису заобишли ренесанса и остали историјски периоди. У архитектонском погледу сам град биће мешавина различитих епоха и стилова који су је смењивали кроз историју овог подручија: византијски стил, отомански Столица Краљевића Марка на Бикавцупериод, ренесанса, класицизам. Током шетње кроз главну улицу-корзо посетиоци ће моћи да се врате у прошлост :
„она практично спаја два периода – фрагменте ренесансе са отоманским периодом и Византијом.
– На улазу се караван сарај сусреће са бизантским двором, а у наставку ће бити оно што је могла да изгради Аустрија, а није, као што и отоманска империја није изградила оно што је требала да изгради. На крају, према главном тргу, који је нека врста класицизма, који је требао настати за време краљевине између два светска рата, развијаће се улица са деловима ренесансе, које је могла направити Аустрија“
проф. Емир Кустурица
Сама идеја јавно је објављена крајем 2010.године, а градња је започета свечаном церемонијом 28.6.2012. уз звуке опере Кармина Бурана, у извођењу Београдске филхармоније.
Планирано је да градња читавог комплекса буде завршена 28.6.2014.године уз извођење опере „На Дрини ћуприја“ у режији проф. Емира Кустурице.

Андрићев град Андрићев град

Пристајемо у Перућцу, где нас чека наше возило, повратак за Београд, где стижемо око 22 h.

НАПОМЕНА: Због најма брода, да би акција била реализована, потребно је 40 пријава. Из истог разлога списак морамо закључити недељу дана пре поласка.

ЦЕНА:  4.200 дин   (превоз аутобусом, смештај, рентирање брода за пловидбу, организациони трошкови)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  до  11.08. средом у 19 h, на састанцима Клуба.

Акцију релизује

Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

 

Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића. Он је један од великих османских војсковођа пореклом из Босне. Родио се у селу Соколовићи поред Рудог 1505.или 1506, а као дете православних родитеља. У то време постојао је обичај познат као Дивширма, односно „Данак у крви”.Српска деца су на силу отимана и одвођена у Турску где су превођена у ислам и школована у њиховим војним школама где су постајали Јањичари, елитни војници турског царства.Тако је из околине Вишеграда као дете одведен и Бајица Соколовић и добија име Мехмед. Он ће касније захваљујући својој способности постати официр османске војске, а на врхунцу своје моћи постаје велики везир, односно премијер државе по данашњим стандардима.На врхунцу своје моћи наређује да се у Вишеграду на Дрини сагради мост коме равна нема.

Грађен је од 1571. до 1577. године, а градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан. Изграђен је у источњачком стилу и представља ремек дело тадашњег градитељства.
Има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на левој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани венац изнад кога је ограда моста. Укупна дужина износи 179,5 m, висина над нормалним водостајем реке 15,40 м а ширина моста 6,30 метара. Мост је грађен од камена, седре, односно бигра, који је довежен из Вишеградске бање. Изнад шестог стуба налазе се са обе стране проширења. На прилазној рампи леве обале налазе се три отвора завршена проломљеним луковима.На средини моста је изграђена софа која је предвиђена за одмор пролазника, а преко пута софе је уграђен камени портал.
На средини моста се некада налазила кућица са дрвеном капијом и мостовском стражом, па је због тога овај део моста назван капија.Овде се налазе и две плоче од белог мрамора са стиховима песника Нихадија на арапском писму, који говоре о градитељу и години изградње.
У свом вековном постојању мост је претрпио много недаћа.Прво забележено оштећење моста било је рушење једног свода у средњем веку.Мост је доживео једну поправку 1873. године, а 1896. године велика поплава је уништила већи деело Вишеграда, али је ћуприја остала скоро неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 m дубине. Једино је страдала камена ограда моста.
Мост је један од најзначајнијих националних споменика Босне и Херцеговине, а у јулу 2007. године уписан је у листу UNESCO-a, светске културне баштине.

 

ЛАЗАРЕВ КАЊОН – стазом збегова

Шта рећи, а описати га, па вас тиме позвати…Не, не, не иде тако. Лазарев кањон се не нуди; или сте за то, или нисте; или желите да видите, осетите, спознате, и решили сте да то учините, или не. Овде се не нико не позива и нико „не води“. Овде се предајете једном фантастичном и тешко описивом простору, са пуном опремом, неоптерећени конвенционалностима које подразумевају планинарске акције. A награда је неминовна. Још нешто: ову акцију организујемо јер излазимо у сусрет вашим жељама у виду заиста бројних инсистирања многих који су тамо већ били са нама, a за чију заинтригираност се осећам лично одговорном.

Ово није стандардна планинарска акција, нити је Лазарев кањон рутина,  полигон за трке, већ простор кога треба доживети. Поред Гордане ћете имати одговоре на сва питања. За један викенд, можете осетити само део много веће приче, обзиром на комплексност простора и чињеницу да овде имамо четири кањонска коридора. Зато, када се група оформи, имаћемо посебан састанак пред полазак, ради припреме.

 

Да бисте, бар физички, прокрстарили свим крацима кањона (горњи део, дуж литица је сасвим друга ствар), требало би имати 4 дана. Ни тад не бисте видели све. Да потрошите годишњи одмор, будите сигурни, да бисте се поново вратили са извесним планом, већ у повратку. Зато, ово је одлична комбинација коју је реално остварити током једног викенда, а како је овај предео аутентична тековина КАУП-а, неговаћемо је како је најбоље могуће. И најзад, у име неприкосновених осећања према овом пределу, за који сматра да му нема равног, Гордана је члан ПК „Дубашница“ из Злота, брилијантне екипе енузијаста, који заиста имају чиме да се похвале. Они и ми можемо свакако показати баш све што овај изузетан предео поседује.

Џунгле Демижлока су јединствена слика праве дивљине Демижлок Демижлок

Петак, 9. август:  окупљамо се на паркингу испред центра “Сава”, после радног времена, како бисмо тачно у 17.00 h пошли,  стигли у 21 h, подигли шаторе и сутра имали на располагању цео дан, без пута. На месту камповања ради ресторан „Злотске пећине“, а можемо јести и оно што понесемо – ствар избора.

Субота, 10. август: устајање, доручак, кафа, паковање шатора и полазак у кањон (ресторан код пећине ради од јутра) у 9 h. Комплетну опрему носимо собом у транспортном ранцу, јер ће нам требати и . Једна група полази од Злотског врела кањоном до понора Демижлока, и ту могу сви, по избору. Друга екипа се пење на Ковеј и одатле се спушта у кањон, и ту могу ићи само они који су већ били у Лазаревом кањону.

 пред највишом литицом, где је кањон најдубљи

На крају дана, сви спавамо на истом месту. Овај потез је тежи, али и права посластица, видећете зашто.

Недеља, 11. август: доручак, кафа, паковање шатора и полазак преко Стрњака до централног видиковца над раскршћем Лазаревог кањона. Ранчеве остављамо крај једне колибе, носимо воду и идемо на видиковац. До њега нема стазе, терен је обрастао макијама, али зато призор који ћемо видети стоструко награђује уложени труд.  Враћамо се до места где смо оставили ранчеве, и настављамо преко Стобора (појате са одличним сиром, може се купити), поред Корњета (још један видиковац). Скрећемо на уску стазу која води до Верњикице и најзад силазимо пред Лазареву пећину.

ОПРЕМА:  гојзерице, транспортни ранац, шатор, врећа подлошка, батеријска лампа, штапови за ходање, храна, вода, прибор за личну хигијену, примус, качкет, заштита од сунца

НАПОМЕНА:  а) за ову акцију неопходно је стрпљење и добра кондиција, није за почетнике;  б) дуж кањона нема питке воде и потребно је у суботу ујутро понети је довољно, пошто ће бити суво и спарно;  в) број места је ограничен.

ЦЕНА:     2.100 динара

 Учесници добијају поклон, а  акција има и свој печат.

Можете погледати и филм о Лазаревом кањону, сниман пре 15 година, аутор Гордана Атанасијевић.

Код понора Пред понором Демижлока У најдубљем делу

Акцију реализује 

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

КАЊОН БЕЛОГ РЗАВА – Др Срђан Белиј (пројекција)

Биће ово један ДВА начина да упознате један наш прелеп кањон на планини Тари. Други је да 3. aвгуста тамо пођете са нама!

КЛИК на слику!

Погледајте и остале најављене пројекције

ЕКСТРЕМНИ КАЊОНИНГ – Рашко Симовић (пројекција)

КЛИК на слику!

Погледајте и остале планиране пројекције

Велики Рзав-Водена пећина-кањон Пањице

ЗБОГ ВЕЛИКОГ ИНТЕРЕСОВАЊА, ОВУ АКЦИЈУ ИЗВОДИМО ОПЕТ СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ – 26. јула!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће

 плажа Veliki Rzav 18

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Михаило Ракоњац фото: Владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака.

Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом…

   фото: Миљан Никсовац

ПОЛАЗАК: тачно у 6.30 h. Окупљамо се 15-ак минута раније на паркингу испред центра „Сава“. Крећемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу.

фото: Милан Ракоњац

Од Ариља настављамо пут ка селу Добрача. До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је што их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током, с времена на време прелазећи преко дрвених мостића, (неки нису одолели прошлогодишњим бујицама па морамо прегазити реку)  и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље у њу, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

фото:Михаило Ракоњац фото: Урјак Вера Буквић

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, стазом која води преко идиличних, старих, уских дрвених мостића…

plazni_bar_rzav_61211 фото: Владимир Мијаиловић 

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице (могу и патике), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир, пресвлака

ЦЕНА :

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају да иде мини бус, цена се увећава за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Прашума ФЕЉЕШАНА, Данилова врела, нова прераст Гаура Урсули, Бреза и кањон Црне реке

Првомајски празник 2012. године испратила је и дневна штампа! Провели смо га управо ту, и то 4 дана, и открили велику природну вредност, која је научној јавности била непозната до тад: нову прераст – Гаура Урсули.  Овај предео смо систематски проучавали и акције у изведене по њему су аутентична тековина КАУП-а. Зато вас и ове године позивамо у овај несвакидашње леп крај! Наредне године (Боже здравља), ова акција имаће другачију шему 🙂

Вест у "Политици"

ПОЛАЗАК: обзиром да је ова акција богато осмишљена, полазак у 6.00 h је неопходност да бисмо квалитетно искористили дан пред нама. Дођите пред центар САВА (паркинг) 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Успутне паузе нећемо правити (осим ако је по среди „виша сила“), јер пут није кратак. Зато понесите кафу да палимо што пре из града. До 10 h стижемо до полазне тачке, подно Брезе и полазимо ка Фељешани – строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези. 

Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум (pрашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима). На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато (Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године). Слапови Данилових врела су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

Али, оно због чега такође желимо да вам покажемо овај крај је и његова лепота. Гребен Брезе  и видици које пружа, заиста је очаравајући. Али пре него ли на њега крочимо, обилазимо Гауру Урсули, коју открисмо тог маја 2012…

Под сводом Мечје рупе

Одатле, на стотинак метара, почиње гребен Брезе, кога бисмо требали да затекнемо, као и лане, зеленог и у цвату јоргована (обзиром какву смо зиму имали)

С почетка гребена Брезе

Врх је просто такав да се са њега не може лако отићи. Уживаћемо у видицима у пуних 360 степени!

Врх Брезе

Поглед са врха на копове око Мајданпека

Али, велики адут ове трасе је у чињеници да су и успон и силазак једнако лепи као и сам врх, дословно!

Силазак са Брезе

Прелепа пространства са врло мало преосталих житеља…

Велика вртача и ми са десне стране

 А спуштамо се ка кањону Црне реке, кроз који прлазимо. Кањоном се крећемо колским путем, и најзад излазимо на магистралу где нас чека наше возило, којим одлазимо у Дебели Луг на освежење, и потом повратак за Београд, где бисмо требали да стигнемо до 23.00 h

Дужина планиране трасе износи 15 km са успоном од 700 m.

Силазак са Брезе, на жалост, води поред многих, напуштених појата...  кањон Црне реке

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин (за чланове Клуба)

(доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Вредности овог изузетног предела, показаће вам:

Гордана Атанасијевић          и       Зоран Вујошевић

office@serbianoutdoor.com                   buca@serbianoutdoor.com

065 377 14 74                 063 283 558

Ево и приказа кретања на карти:

графички приказ трасе на карти

 Моменат за памћење у Гаури Урсули  Бреза У кањону Црне реке

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

кањон Великог Пека

Е па ако сте мислили да смо за Први мај потпуно исцрпели садржаје овог предела, у грдној сте заблуди! Мада се о овом кањону надалеко чуло од прошлог извођења, када је минимум пола учесника питало хоће ли то бити у распореду за следећу годину. Где сме да не буде! 🙂 И ако већ на корзоу у Дебелом Лугу нисте сазнали зашто је ово место ВЕРОНА источне Србије, сад ћу да вам покажем! Опет.

Али најпре да истакнем да овај мали кањон има да вас изненади радикалним разноликостима – од правих правцатих амазонских замки, па до пустињског амбијента при повратку! Можете се распитати код бројних учесника који су то прошли; добар глас, далеко се чује и када то кажем мислим управо на кањон ове златоносне реке.

Полазимо из села Дебели Луг, ка остацима моста преко Пека, према кањону. Обилазимо Дебелолушку пећину, симбол еколошке катастрофе седамдасетих година, када је вода из флотацијског језера туда пробила себи пут… Сада је безбедна, али и на приступачном месту. Изнад ње – епски видиковац са ког се бацио млади Паун Илић, када му се девојка удала за другог…(да се не понављам, та репортажа већ постоји). Одатле се спуштамо у кањон, спремни на разгаљујућу авантуру. Али не по Амундсену који је рекао да је авантура лоше испланирана тура!

 

 

 

 

Све је безбедно, вода је увек различита, тако да не желим да лицитирам који ће јој ниво бити 30. јуна, али свакако није дубока и нема скакања, пењања, нити пролажења уских теснаца.  Само квашења и мало пливања. Потребно нам је топло и суво време, или се акција помера!

Нема чак ни ЗМАЈЕВА. По легенди, ти змајеви посећују девојке само ноћу у обличју лепих младића! Ако не верујете, проверите у селу.

Једна легенда такође каже да су пак у овом кањону скривене златне кочије…

Настављамо наредна 4 km овим мистичним коридором до краја – црпне станице за водоснабдевање. Ту се окупљамо, пресвлачимо и крећемо натраг макадамом изнад кањона. Преостаје на још 6km.

И сада, после свих оних џунгловитих призора, следи тотална супротност, која подсећа на САХАРУ! Са мало успона и углавном спуштања, преостаје нам друга половина пута (4 km).

Сликајте и то колико год будете желели, само пазите да нам се ручак не охлади. А видећете да фотке које следе не могу дочарати огромно пусто пространство под сунцем које се спаја са небом…

 

 

 

 

 

 

Када стигнемо у село, ручак нас чека у трпезарији здања Шумарског факултета, после чега крећемо натраг за Београд.

ОПРЕМА: из свега описаног вам је јасно да у кањон морате поћи одевени за воду, дакле, шортс, купаћи костим, али свакако носите и ранац, јер се не морамо квасити цели (рекла сам да вода није толико дубока). Гојзерице ће пријати за повратак макадамом, тако да и њих треба понети, али за кањон неопренске патике, или обичне, које ћете после сушити.

Укупна дужина трасе износи 10 km, са незнатним успоном, али је пролаз кањонима УВЕК знатно спорији. Ево и њеног топо приказа:

На дан поласка, окупљамо се на паркингу испред центра Сава и због дужег пута, полазимо тачно у 6.00 h. Успут можемо направити „интервентну паузу“ 🙂

ЦЕНА:   1.500,оо динара

O свим детаљима контактирајте нас, или се обратите директно носиоцу активности:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

atanaca@gmail.com

 

 

 

Цветови са вечних снегова

Објављено у Планинарском гласнику двоброј 47-48

Скривен високо на планинама, међу глечерима, или на литицама кањона, рунолист је преживео давна ледена доба и данас, као реткост представља симбол чистоте и заштите природе, због чега се налази и на амблему нашег Клуба.

Налаз новог станишта биљке која је опстала из давног леденог доба утолико је интересантнији, јер се ради о локалитету необично мале надморске висине за једну познату високопланинску врсту. Са научног аспекта, занимљив локалитет указује и на одређене историјско-фитогеографске моменте у развитку и одржавању флора кречњачких кањона западне Србије и шире области источних делова Динарских Алпа.

Некада Вас магија прелепе фотографије води ка интересантним и вредним сазнањима. Када сам на насловној страни стручног часописа „Заштита природе“ видела такву једну, чији је аутор Срђан Белиј, сјајан планинар, али и стручњак Завода за заштиту природе Србије, постала сам дословце опседнута тим призором. А фотографија бајковито лепог кањона Белог Рзава, одевеног бујном летњом одором са безброј велова у свим нијансама зелене боје, била је само илустрација за рад троје аутора о новим стаништима неких ретких биљака и глацијалних реликата. Једна од њих је позната по својој симболици и необичним „вунастим“ латицама којима дугује свој назив – рунолист. У његовом аутентичном, ледничком амбијенту, изгледа као да те длачице штите ову нежну биљчицу од вечитих зима из којих је потекла…
Ту по мало необичну биљку, рундавих цветова, француски писац Maupassant је описивао као „бледо глечерско свеће“. А на неким другим језицима, ова биљка такође, као у нас има поетичан назив. На француским говорним подручјима га тако називају: лавља стопа, звезда ледника, алпска звезда, памучни цвет, снежна бесмртност… А на енглеском, његов назив Edelweiss изведен је од речи edel – племенито, нобл; и weiss – бело. Управо ту сложеницу користе и други језици.
Рунолист, планика, или Leontopodium Alpinum припада фамилији Asteracea. Потиче из Сибира, а у Европу је мигрирао током леденог доба. До данас он се задржао на врховима високих планина (Алпи, Карпати, Пиринеји, Апенинско и Балканско полуострво, Пирин), а пошто је идеална надморска висина за његов опстанак од 2000 до 3000 m, постао је симбол Алпа, где га и највише има. На жалост, упркос свим овим чињеницама и мерама заштите, рунолист је уништен у многим својим ионако већ ретким стаништима. Но, и поред тога, ова биљка није уврштена у европску и светску црвену листу флоре. Сматра се да је у Албанији вероватно ишчезла, док у Румунији има статус врсте која је пред ишчезавањем. У Бугарској је у категорији ретке, а у БиХ рањиве врсте. У Италији је регионално угрожена, док у Хрватској један варијетет (красенсе) има статус угроженог таксона.

У нашој земљи, има га у Црној Гори, на високопланинској зони Дурмиторског масива, као и у околним кањонима Пиве, Таре и Комарнице, затим на Сињајевини, Биочу, Орјен-Јастребицу; на планини Хајли изнад Рожаја, и на Тројану, у Гусињским Проклетијама. У Србији, најпознатије станиште рунолиста је на планини Копаоник, и то око врха Гобеља, код Сребрнца, али га има и на Јавору и Мучњу. Ново налазиште рунолиста у кањону Белог Рзава на Тари представља најсевернију тачку његовог распрострањења у Србији, што је сасвим довољан разлог, по мишљењу стручњака, да се овај локалитет мора ставити под заштиту, тј. бити увршћен у природне објекте под заштитом и надзором. На жалост, због неумољиве људске природе која је често деструктивна, стручњаци упозоравају на опасност од превеликог броја посетилаца, знајући из искуства да би то сасвим извесно угрозило популацију рунолиста од стране сакупљача, и ако биљке расту у неприступачним пукотинама стена.

Из Црвене књиге флоре Србије, у којој су регистроване све угрожене биљне врсте у нашој републици, сазнајемо да је педесетих година прошлог века, на Оштрим стенама (НП Копаоник), било преко хиљаду примерака рунолиста. У последњих десет година, констатован је драстичан пад на свега стотину примерака! На Мучњу га има још мање – једва 50 примерака у цвету. У раскошно лепом кањону Белог Рзава, бројност рунолиста се процењује на око 300 примерака. И зато, ако Вам се догоди чудо да видите рунолист у природи, сматрајте се почаствовани, фотографишите, и продужите даље. Немојте га брати, јер се популација изузетно споро обнавља. Брањем одраслих, репродуктивно способних примерака (оних у цвату), директно се нарушава узрасна структура, као и њена репродуктивна способност.
Али, авај, многи мање упућени ову биљку, због лепоте њенох цветова сматрају неком врстом трофеја и посебне „успомене“ са похода у какве планине, те је беру и незнајући да тиме драстично утичу на тако малобројну и ретку популацију.

 

Рунолист је, као природна реткост у Србији под заштитом закона. Станиште на Копаонику налази се у границама НП „Копаоник“ у оквиру И степена заштите. Ипак, субпопулација на Оштрим стенама није обухваћена посебним (строгим) мерама заштите, које су неопходне, а подразумевају стално праћење стања субпопулације, доступност информација посетиоцима националног парка да се ради о осетљивом станишту у коме је забрањено било какво сакупљање рунолиста. На планини Јавор, у западној Србији, постојање рунолиста је констатовано почетком прошлог века, али касније више није потврђено. Налазиште на Мучњу није заштићено, и ако су на њему групације рунолиста још малобројније и угроженије испашом. Стручњаци предлажу енергичнију и конкретнију заштиту, која укључује и реинтродукцију (вештачки узгојене биљке се саде на локалитете где су постојале, тј. још увек постоје, али им је бројност опала до критичне тачке).

 Гордана Атанасијевић