Архива за jezero

У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 13.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 14. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин

Котизација обухвата:

Превоз, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима), исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је ограничен на па препоручујемо благовремено пријављивање.
  • Смештамо се у сеоским домаћинствима, без засебних купатила (неколико соба на једно купатило)
  • У домаћинсатвима се могу организовати оброци за 350 дин, или храна из ранца

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 3.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Јужни Кучај: Грза – Пештерац – Сисевац

Нећемо ваљда чекати пролеће да бисмо отишли на слапове Грзе? Добро, легенда каже како су некада пролећа била влажнија од киша и снегова који се топе, те остаде веровање да су потоци, речице и њихови водопади тада раскошнији, са више воде, те да једино с пролећа вреди ићи на врела Грзе. Осим што данас те ствари могу бити и знатно другачије, ови вазда издашни извори увек имају довљно воде да хуче и стварају раскошну слику пенушавих слапова. Чак и да је што „легенда“ каже, тиркизно зелене воде Грзе у контрасту са бакарним шумама око ње, умеју бити чаробан призор, тако да се Грза и ја, готово ритуално дружимо сваке јесени. Уосталом, јесен је време њеног другог хидролошког максимума, што се тиче количине воде!

 

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

  

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. Дани су краћи и време је у толико важније – Carpe Diem! Путујемо аутопутем до  Параћина, затим магистралним до Дома на Грзи, где напуштамо возило, које ће нас чекати предвече у Сисевцу.

Ово место је једно од култних за љубитеље природе. Шетња узводно, до врела Грзе, и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

 

Полазимо од језера, према врелима Грзе, и видиковцима, а потом се одвајамо са стазе и урањамо у Кучај… По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит.

Језерца... одатле смо пошли... На линији хоризонта Коп! Кад се зумира, јасије је - КОПАОНИК :-)

Обележену стазу напуштамо  после другог видиковца, настављајући на горе, кроз шуму ка Пештерцу. Због деонице као што је ова, неко би ову туру назвао „истраживачком“. Али, ништа се не истражује, само ходамо чистом шумом, лепом и мирисном. Док нам лишће шушти под корацима, смењују се граб, буква и јеле, пролазимо крај извора Иванштице (тзв. Мале Грзе) и ловачког дома. Када пређемо Пештерац, следи лаган спуст, колским путем, све до Сисевца.

Предивна шума за ход шуме Кучаја 

У Сисевцу ћемо одморити и освежити се. На располагању нам је ресторан, а и базен са термалном водом; од хладне Грзе до топле терме – заслужили смо! 🙂 С тим што вода није толико топла као у Ждрелу и Богатићу.  Испод, десно, приказана је описана траса, са параметрима, а за Београд полазимо у 19:30 h како бисмо стигли до 22:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима. И купаћи, ако желите у базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија).

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                   gordana@serbianoutdoor.com                   nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Косовски божури – ферата Берим

Обишли смо већи део Србије, редовно идемо у Црну Гору, Бугарску, Румунију, Босну, Хрватску…, али на Косову и Метохији још увек нисмо били. У жељи да исправимо тај наш „пропуст“, решили смо да одемо до Ибарског Колашина и да се на лицу места упознамо са овим све популарнијим крајем. Последњих година тамо се дешавају неке веома лепе ствари везане за предивну природу којом је овај крај богат. Истина, језеро Газиводе је дело људских руку (настало је преграђивањем реке Ибар), али се оно невероватно добро уклопило са планинама Мокра Гора и Рогозна. Резултат креативности природе и градитељског инжењеринга је да се сада на једном месту могу практиковати многе активности везане за активан одмор и авантуру: кајакарење, планинарење, бициклизам, пливање, камповање, ферата, параглајдинг, лов и риболов, слободно пењање, итд… За овај излет у плану нам је успон фератом Берим и планинарење по Мокрој Гори, а у даљем наставку можете видети шта вас све очекује.

Газиводе и Рогозна. Фото: Outdoor In

Ибарски Колашин је назив за област која се простире уз реку Ибар, на северу Косова и Метохије и на југу Рашке области. Највеће место у Ибарском Колашину је Зубин Поток, а већа села су Угљаре, Зупче, Газиводе, Чечево, Вељи Брег, Брњак, Оклаце и Рибариће. Становништво из Оклаца је махом насељавано из Црне Горе, места Кучи.

 Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

Језеро Газиводе:

У долини Ибра, на простору Ибарског Колашина, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века изграђена је брана и формирана акумулација Језеро Газиводе у оквиру Система Ибар – Лепенац, који је требало да снабдева косовску котлину водом којом би се наводњавала поља све до Урошевца. Други део Система, језеро Лепенац није реализован, али су канали овог система били изграђени све до Приштине. Водом из Језера Газиводе снабдевају се Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Вучитрн и околна насеља. Његовом изградњом расељена су српска села у долини Ибра, од Рибарића до Зубиног Потока. Од онда је почело интензивније исељавање народа Ибарског Колашина.

Језеро Газиводе. Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

За Ибарски Колашин раније се употребљавао назив Стари Колашин. Становници Ибарског Колашина зову се Колашинци. Најпознатији Колашинац је писац Григорије Божовић, рођен у селу Придворица, близу Зубиног Потока. Најстарија школа у овоме крају основана је пре 150 година у Манастиру Дубоки Поток.

Петак, 11. мај:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 16:30 часова. Идемо преко Чачка, Краљева и Рашке, па долазимо до Рибарића где прелазимо административни прелаз. Не треба нам још пуно до Зубиног Потока, а тамо нас чекају наши домаћини из организације „Outdooor In“. У зависности од временских прилика и договора са домаћинима, смештамо се или у собе студентског дома у Зубином Потоку, или ако буде топлије време (чему се надамо) у бунгаловима кампа Резале који се налази на самој обали језера Газиводе. Одлазимо на одмор, јер сутрадан нас чека акција.

Субота, 12. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова, идемо на ферату Берим.

Виа ферата је обезбеђена планинска стаза кроз тешко приступачне стеновите терене, опремљена ногоступима, челичним сајлама, гвозденим клиновима и лествицама, које су причвршћене уз стену. На виа ферати планинари користе личне техничке комплете за осигурање приликом кретања. За коришћење виа ферате учесници морају бити физички и психички изузетно припремљени. За оцењивање техничке тежине успона постоји више скала на међународном нивоу.

Ово је дефиниција која постоји на сајту ПСС-а, а много више информација се могу видети на следећем линку:

http://www.regionalnirazvoj.org/upload/Plan/Documents/2017_02/Via_Ferrata_Osnovne_informacije.pdf

Молимо све учеснике да преузму овај фајл и да га првенствено из безбедносних разлога обавезно прочитају.

Организатори нас њиховим возилом превозе до места одакле крећемо на успон на ферату Берим. На почетку имамо упознавање са опремом (шлем, појас, виа ферата сет, рукавице) коју организатори обезбеђују, као и пробу на једној мањој ферати-вежбалишту која служи у те сврхе.

Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In 

Комплетан опис ферате Берим преузимамо са сајта www.ibarski-kolasin.org:

Ферата се налази на стенама Берима на планини Мокра Гора. Удаљена је 25 км од Зубиног Потока, путем који иде преко бране „Газиводе“ до школе у селу Коваче, а онда макадамским путем до Превије и даље ка Бериму.

Виа ферата креће од логистичког кампа планинском стазом која пролази испод стена Берима, а затим се одваја уским успртим прилазом до прве вертикалне деонице. Прва вертикала износи 80 м и води до пећине на чијој је литици постављена клупа, одакле се пружа невероватан поглед. Виа ферата даље иде вертикалом кроз пећину и наставља до првог врха Берима на око 160 м висинске разлике од почетне тачке. Са првог врха постоји излаз до логистичког кампа. За оне храбрије који желе да наставе даље, ферата води до следеће вертикале којом се пење до другог врха Берима. У овом делу ферата има хоризонталну деоницу која даје потпуно другачији угођај од пењања претходних вертикалних делова. Други врх је на 1520 мнв или на око 300 м висинске разлике од почетне тачке. Ту се налази мало одмориште погодно за фотографисање прелепих предела Ибарског Колашина, планине Рогозне и Копаоника, а у мањем делу се види и језеро Газиводе. Овде се и завршава пењање на виа ферату, а стаза даље води низ стрму увалу којом се силази до логистичког кампа.

Укупна дужина стазе је 4 км, дужина вертикала је 500 м, а висинска разлика 300 м. Тежина ферате је 3 PD.

Виа ферата Берим. Фото: Outdoor In

Укључујући време за долазак и повратак до и од ферате, да би се све ово извело потребно је око 8-9 сати тако да нас чека једна целодневна акција пуна авантуре и скока адреналина. Након свега, враћамо се до нашег смештаја на вечеру и остале слободне активности.

Недеља 13. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:45 часова. Идемо на успон на планину Мокра Гора и њен највиши врх Берим (1731 мнв). Старт туре је код цркве у селу Чечево докле се превозимо нашим возилом. Преко засеока Продановићи и Превије долазимо до врха Берим.

Мокра Гора. Фото: Outdoor In Поглед на Газиводе. Фото: Outdoor In 

Правимо паузу на врху одакле се кад временски услови то дозвољавају одлично види суседна Рогозна чији је највиши врх Црни врх (1479 мнв), јужни обронци Копаоника, па чак и Панчићев врх. Такође је одличан поглед и на долину Ибра и делове планине Чичавица на истоку која се наслања на Косовску котлину.

Настављамо даље до локалитета Макве где постоји неколико мањих језера, па се враћамо до Превије и крећемо у спуштање ка језеру. Идемо преко Роглића брда одакле је један од најлепших погледа на Газиводе, као и на врх Берим на коме смо били. Пролазимо испод Резалске главе и долазимо до кампа Резала где завршавамо акцију за тај дан.

Фото: Outdoor In Чечевски залив. Фото: Outdoor In Врх Берим. Фото: Outdoor In 

Током читаве акције прелазимо око 20 км са укупним успоном од 1100 м и спустом од 1200 м. Терен по коме се крећемо је мешавина колских, гребенских и шумских путева и стаза.

Наше возило нас чека у кампу и након краћег одмора крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за вечеру, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 23:00 и 24:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин + 20 € ферата

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.200 дин + 20 € ферата

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

Уколико из било ког разлога ноћење не буде на предвиђеним локацијама, него у хотелу у Зубином потоку, неопходно је повећање динарског дела котизације за 1400 дин. У том случају добијамо и два доручка у хотелу.

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, ферата Берим, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Техничку опрему за виа ферату обезбеђују домаћини-организатори. Ферата се пролази под вођством искусних-лиценцираних водича чија се упутства беспоговорно морају извршавати због безбедности учесника која нам је на првом месту. Такође је неопходно имати планинарске ципеле које дају додатну сигурност, а поготово приликом кретања незгодним тереном преко сипара којим се спуштамо након завршеног успона на други врх ферате Берим.
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо (камп Резале или студентски дом у Зубином потоку) можемо у договору са домаћинима да добијемо оброке по популарним ценама. Ако будемо ноћили у студентском дому, онда на располагању имамо још и локалне продавнице, ресторане, пицерије, пекаре и сл. Све то ће се тачно знати непосредно пре акције о чему ће учесници бити благовремено обавештени.
  3. У договору са домаћинима, као и у складу са најављеним временским приликама, могућа је промена дана извођења појединачних акција, тј. да ферата буде у недељу 13. маја а планинарење по Мокрој гори у суботу 12. маја. Одлука о томе се доноси непосредно пре акције, или на лицу места.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 11. маја тачно у 16:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 13. маја у вечерњим сатима (претпостављамо између 23:00 и 24:00 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Поглед са Резалске главе. Фото: Outdoor In

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Још једном, на бис: У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Група за ову акцију је попуњена за само три дана постојања на сајту. Предео јесте прелеп, али такав одзив ипак нисмо очекивали. Главу горе, ккако за доста вас није било места, одрганизовали смо репризу! 🙂

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 21.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 22. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.100 дин

4.000 дин  за чланове Клуба

Котизација обухвата:

Превоз минибусом, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима)

исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је
  • ограничен на 18, пријавите се на време.
  • У домаћинствима се могу организовати оброци по цени од 300,00 динара.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 2.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Специјални резерват природе КРАЉЕВАЦ

Некада, ту је текла река Обсова, а онда је Марија Терезија изградила канал који је „прогутао“ њен ток од ког је остало оно што је данас на картама означено као језеро Краљевац. Позивамо вас да откријете и упознате специјални резерват природе „Краљевац“, богат разноврсним биљним и животињским светом! Проведите активан дан у природи далеко од градске буке у шетњи 10 km дугом стазом здравља, вожњо чамцем по језеру, уживању у спортском риболову, посматрању птица, фото-сафарију, купању у језеру и упознавању најдрагоценијих делова резервата уз стручног водича!

 

Знамо да већина вас не воли да чита програм. Зато вам дајемо план пута одмах, на почетку, а потом следи опис предела, чиме желимо да укажемо зашто је баш ово одредиште нашло место у овогодишњем календару КАУП-а 🙂

ПОЛАЗАК   у 8.00 h са паркинга испред дома здравља „Шумице“, потребно је доћи 15-ак минута раније како бисмо кренули на време.

Возимо се преко Панчева према Специјалном резервату природе „Краљевац“ чију јединственост и лепоту ће нам открити и дочарати наши домаћини.

Након кафе и доручка, поћићемо на пешачење дуго 10 km, уз стручног водича који ће нам приближити вредности живог света резервата. Ова опуштајућа шетња ће уједно бити и својеврстан фото-сафари!

Вожња чамцем и поглед из друге перспективе на плутајућа острва и станиште птица су нешто што се не пропушта! А цео доживљај се може употпунити купањем у језеру, уколико нам време дозволи.

А за потпун угођај у знак добродошлице домаћини ће нам направити заједнички ручак: рибља чорба, пржена риба са кромпир салатом и пиће.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.100 дин

2.000 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, стручне водиче (предавање), вожњу чамцима у пратњи водича, ручак и организационе трошкове.

Не планира се већа група и број места је ограничен на 19 учесника.

ПОТРЕБНА ОПРЕМА: лагана спортска одећа светлих боја, капа, заштита од сунца (и евентуалних падавина), купаћи костим, папуче и пешкир.

НАПОМЕНА: акција је прилагођена свим узрастима и свим кондицијама.

До 22 h долазак у Београд.

Deliblato_Sands,_Foggy_morning RVN_5036vrnrg

На рубу Делиблатске пешчаре, усред војвођанске равнице, у живописном селу Делиблато простире се оаза мира и тишине Специјални резерват природе „Краљевац”. Језеро Краљевац са плутајућим острвима, околним тршћацима, шумама, ливадама и пашњацима одликују се богатством и разноврсношћу биљног и животињског света.

300x300 91692171 23322138

Ово је подручје јединствене природне лепоте где плутајућа острва померана јаким ветром по површини воде непрекидно мењају околни пејзаж. Она представљају остатке низијских тресава – најређих и најугроженијих типова станишта, као и једно од последњих уточишта ретке биљне заједнице барске папрати и мочварне иве на нашим просторима. Плутајућа и стална острва са воденим окнима и подземним изворима који не мрзну ни током највећих зима представљају значајно станиште за рибе, укључујући и глобално угрожену врсту Umbra kramerii, као и зимовалиште и одмориште за птице током пролећних и јесењих сеоба. Резерват је део међународно значајног подручја за птице (IBA) и биодиверзитет и представља значајно гнездилиште бројних ретких врста птица мочварица, међу којима се истичу мрка и жута чапља, гак, чапљица, еја мочварица, као и глобално угрожена патка њорка. Белобрада и црна чигра, као велики и мали вранац овде се редовно се хране рибом.

91692209 SRP-Kraljevac-Spasovina-Vasilije-Ritopečki2 17114215148_2f868a5aca

Лесни одсеци који окружују језеро Краљевац су место где се гнезде велике колоније пчеларица. Оближњи пашњаци са остацима континенталне степе једно су од последњих уточишта угрожених врста степских глодара текунице и слепог кучета у Војводини. Резерват пружа посетиоцима изванредне могућности за бављење спортским риболовом, пешачењем, веслањем, посматрањем птица и фотографисањем природе. Уједно резерват представља јединствен научни полигон и учионицу на отвореном за ђаке, студенте и истраживаче.

vojvodina20in211012b  plac-sa-vikendicom-jezero-kraljevac-3878993-6367221

Овај резерват се истиче својом јединственом природном лепотом и очуваношћу предела и нуди идеалне услове за активан одмор и уживање у природи. За љубитеље пешачења у природи предвиђена је еко стаза која се простире уз обалу језера Краљевац и завршава на пашњаку Спасовина у дужини од 1 km са успутним програмом упознавања са флором и фауном и предеоном разновсрношћу резервата. Затим кружна стаза здравља која се простире уз обалу језера Краљевац и води до Богомоље – водица Српске православне цркве посвећене Усековању главе Светог Јована Крститеља на путу Делиблато – Мраморак, наставља се читавом дужином просторне целине „Обзовик” и завршава на пашњаку „Спасовина” у дужини од 10 km. У непосредној близини резервата пролазе међународне и националне бициклистичке руте EuroVelo 6, Banat Greenway network, Банатска бициклистичка рута Ковин – Алибунар и Дунавска рута.

Foto-1

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЈЕЗЕРО ВРУТЦИ

Понекад, силе веће од нас направе епске приче које нас својом симболиком дубоко померају. Ово језеро вековима чува истиниту причу, пуну симболике и неочекиваних обрта, налик оној из филма „Горштак“ – да мора остати само Један. Прича о месту где Свети Георгије бије битку са аждахом природних сила, где једно друго побеђују и обрћу точкове судбине, до коначног мира данашњих дана.

 

Река Ђетиња настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, на месту где се спајају реке Братешина, Коњска, Ужички и Томића поток. Након 75 km, она се улива у Моравицу и са њом твори Западну Мораву. Легенда каже да су Турци у своје време са зидина ужичког Старог града бацали у реку децу (ђецу), па реку назваше Ђетиња.

фото: Пеђа Супуровић

Подно планине Поникве, лежи котлина Врутци кроз коју протиче Ђетиња. Долина је добила име по томе што ту извиру један крај другог два извора: један са топлом, а други са хладном водом, што указује на посебну енергију места, што је вероватно пресудно утицало да се у средњем веку ту сагради Манастир Рујно, посвећен Светом Георгију. Што ли баш њему поред мноштва других светитеља? Зато што је баш ту на том месту, Свети Георгије првом штампаном књигом почео да побеђује аждају незнања, празноверја и паганизма, кроз монаха Теодосија који је месецима предано, под слабим осветљењем воштаница резбарио 250 дрвених плоча за прву књигу која ће се 1537.  године штампати у Србији – „Рујанско четворојеванђеље“ (прва штампарија у Србији почела је са радом 1529. године, 48 година после Гутенберга).

Вештачко језеро, на 700 m надморске висине, настало преграђивањем Ђетиње узводно од Ужица. Дугачко  8 km, са изузетно чистом водом,  Богом је дано за уживања крај воде током летњих дана.

Али, на овом походу, имаћемо МНОООГО више од пуког уживања и пешачења!

 Ужичка тврђава градска плажа

ПОЛАЗАК са паркинга испред центра „САВА“, тачно у 6.30 h. Морате доћи 15-ак минута бисмо кренули на време

На пешачење крећемо од градске плаже у центру Ужица, старом трасом  Ћире, кроз кањон Ђетиње до језера Врутци. На том Ужички град, некад, некад...петочасовном путу, пролазимо кроз 12 тунела, више од 5 мостова (половина тунела је НЕосветљена па ће нам требати лампа; тунели нису дугачки) a у селу Стапари, где је отприлике половина пута, правимо паузу на термалним изворима око 30 минута, а затим настављамо пешачење до језера. Траса је дуга 15 km  са 300 m висинске разлике.

Са градске плаже, на врху стеновитог гребена, указују се остаци некад моћног и значајног утврђења. Ужице, некадВековима су туда пролазили трговачки каравани, тутњали војни походи од Врхбосне (данашњег Сарајева), до Београда и даље… Стари град, са кога пружа незабораван поглед на град посећен је свакодневно; то је омиљено место младих где се дружи, сневају слатки снови, отпочињу нове љубави… Ту је у последњој деценији прошлог века сниман домаћи филм Ноћ у кући моје мајке.

После неколико тунела проћићемо поред велике и мале бране, које су направљене у насељу Турици за потребе снабдевања хидроелектране водом.

кањон Ђетиње Ђетиња

 Кањон Ђетиње је дугачак 15 km, пружа се узводно од Ужица а висина литице досеже до 300 m. Заштићен је као предео изузетних одлика и  природно добро од великог значаја. Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која наизменично пени брзацима у тзв. лоницма и мирно разлива долинама. Један од бисера на овом путу је бања Стапари где се налазе извори топле воде, добре за кожу лица, у чију ћемо благотворност и ми уживати и окупати се. Освежени и подмлађени натављамо до манастира Рујан и језера где нас чека организован ручак.

језеро Врутци 1315604845327987_large

ОПРЕМА  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, батеријске лампе, одећа прилагођена временским приликама, заштита од ветра и евентуалне кише, и све што је потребно за купање у језеру. Јагњеће печење ћемо имати за ручак!

НАПОМЕНА: Они који не буду желели да пешаче, биће одвежени директно на језеро на купање и сунчање!

ЦЕНА   1.150 дин 

            ручак 450 дин (јагње на ражњу, салата, хлеб)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом од 19 h, на састанцима Клубa

Aкцију реализује

Новицa Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

    језеро Врутци

 

 

Увек постоји први пут

Цветне ливаде Стола