Архива за Homolje – Page 3

КАЊОН БИСТРИЦЕ – етно село Бистрица – бања Ждрело

У хомољском селу Бистрица на истоименој реци данас се поново чује воденички точак из XIX века. У етно селу још има ваљавица сукна. Бог је прво створио воденички точак, али је жито морало да се сипа ручно и неби могло да се самеље добро да није позвао у помоћ ђавола који му је као ортак направио ћекетало. Тако су настали влашки качамак и парена проја

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7.00 h. Путујемо ка Петровцу на Млави до Бистрице.

 

Кроз кањон поред саме реке Бистрице до етно села Бистрица и 11 воденица које су и сада у функцији и мељу кукуруз и пшеницу, постоји земљани пут и планинарска стаза. Пешачка траса је изузетно лагана, дуга око 3 km у једном правцу. У повратку ко жели може да иде коритом реком директно кроз кањон Бистрице. Сви који буду желели да иду коритом реке морају се опремити на одговарајућ начин, обзиром на квашење. Такође морају бити обувени тако да ход коритом буде безбедан (неопренке или патике које сте спремни да сквасите).

воденица Томашевића

У повратку, свраћамо у Ждрело, тако да је потребно понети и купаћи костим, пешкир и остало што ваља имати за базен. 

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, храна из ранца (у Ждрелу ко жели може и да руча), прибор за базен

ЦЕНА:  (путујемо минибусом)

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Здравко Шево

063 328 861

zdravko@serbianoutdoor.com

Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПОЈАНА ТРЕСНИТ

Хомоље и хомољске планине су непресушан извор инспирације за све љубитеље природе без обзира на врсту активности. Непрегледна пространства, многобројни прелепи локалитети, маса више и мање познатих врхова, видиковаца, пећина, јама, стена, столетне шуме, небројене речице и потоци. Хомоље нам несебично пружа све ове ствари и каже нам „Дођите, видите и осетите све лепоте које вам могу дати“.

Прошле године смо направили премијеру са овом акцијом и реаговања учесника су била неподељена – сви су били одушевљени. Оно што је добро, за сада нећемо ни мењати тако да ћемо и ове године ићи истим путевима, а како смо се провели пре годину дана можете да видите на нашем албуму са акције: Појана Треснит.

У непосредној близини познатих пећина Равништарка и Церемошња, или још прецизније, преко пута највишег врха Хомоља – Штубеја и његовог комшије Врања, кад се крене мало на исток, сакрио се још један веома интересантан хомољски локалитет са чудним називом „Појана Треснит“. Назив је наравно на влашком језику, Појана је пољана, а Треснит отприлике значи удар (вероватно грома), дакле „Пољана (ливада) где удара гром“. Но, надам се да тога неће бити и сигуран сам да нас ништа неће спречити да направимо једнодневни излет у овај крај и да се опет лепо проведемо и опустимо у мирноћи и магији Хомоља.

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:30. Дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Пожаревца и Кучева где се одвајамо на локални пут који води према Равништарки и Церемошњи. Након још једног одвајања, долазимо до села Буковска одакле креће пешачки део акције.

Крећемо се у правцу југа и прво се спуштамо до Тупоначке реке.

Одатле идемо узбрдо и излазимо на гребенски пут којим ћемо доћи до Појане Треснит. Успут пролазимо локалитете: Велико брдо, Јабуково брдо, Змјеур, Краку Њалта, Краку Грљеј. То су све успутни врхови, али их не обилазимо због дужег пешачења које имамо у плану, тј. због недостатка времена да се све то обиђе.

 

Од полазне тачке до Појане Треснит (877 мнв) прелазимо 12-ак км, са пар успутних краћих пауза. На Појани Треснит или непосредно испод врха правимо нешто дужу паузу.

 

Даље, крећемо назад другим краком преко Ракине пољане и Кулма Маре. Спуштамо се у клисуре речица Ваља Новокоњ и Ваља Мика.

Клисуре су веома живописне са многобројним каскадицама и импровизованим мостићима. Све је у дебелој сенци околног дрвећа тако да ако буде био врућ дан, имаћемо фино природно освежење.

  

Постоје и базенчићи где би у врелим летњим данима могло чак и фино да се окупа. Клисуре пролазимо у дужини од 5 км и излазимо на долину где од Ваља Мика и суседне речице Приод настаје Буковска река.

Буковска река је иначе притока познате златоносне реке Пек. Још мало идемо долином и ту би требало да нас сачека наш превоз за Београд.

У зависности од сатнице, на лицу места ћемо се договорити да ли ћемо на путу до Београда имати и времена за предах и освежење у неком од успутних стајалишта.

Укупна дужина пешачења ће бити око 24 км, а висинска разлика 850 м. у успону и 1000 м. у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати су добри колски путеви, шумске стазе и стаза кроз клисуру (са повременим преласцима реке).

 

 

 

 

 

 

 

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска лампа…; одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА:

1500 дин.

1400 дин  за чланове клуба са плаћеном чланарином.

Путујемо минибусом, јер велико возило не може доћи до полазне тачке за пешачење.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа)..

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

 

СУМОРОВАЦ – Лукин камен – бања Ждрело

Суморовац је још једно лепо одредиште у ареалу „Капије Хомоља“ (околина Горњачке клисуре). Извели смо је јесенас на један начин, а за овај викенд планирана је другачија траса, која качи изузетно леп видиковац –  Лукин камен. Након пешачења,  сјурићемо се у Ждрело! 🙂

поглед са Суморовца

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга испред центра “Сава”. Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу, а код села Ждрело скрећемо путем за Брезницу до тачке  одакле почињемо успон.

Ходамо дуж живописног тока реке Брезнице и долазимо до излетишта где је чесма и дрвени столови и клупе – пијемо кафу! Потом настављамо даље и пењемо се ка Лукином камену, предивном видиковцу изнад долине Решковице. После видиковца настављамо ка врху Велики Суморовац (912 m).

На 200 m јужно од самог врха је предиван видиковац, кога наравно нећемо пропустити 🙂 Са Великог Суморовца се спуштамо ка селу Ждрело, где нас чека наше возило. Укупна дужина трасе износи 16 km са успоном од 720 m, што значи да је средње захтевна.

Лукин камен Видиковац Лукин камен

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко буде желео, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 300,оо дин

ЦЕНА:проказ трасе

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

 

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Мали Суморовац

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

К Р И Л А Ш : Везичево-Велики врх-Ћовдин-бања Ждрело

Због временских услова (недеља без падавина) ова акција ће се извести 29. новембра!

Село Шетоње, надомак Горњачке клисуре нам је добро познато, али када се настави даље и прође село, убрзо наилазимо на прекрасна језера, која су лети савршено место за камп. Али, околне планине нису тако посећене, а нису за подценити. Језера нас неће интересовати у децембарском дану, тако да ће наша „мета“ бити Крилаш! Траса од свега 15 km са 550 m успона, идеална је за зимски дан, нарочито ако се финале планира у термалним базенима Ждрела 🙂

ПОЛАЗАК:  окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и тачно у 7.00  h полазимо аутопутем према Пожаревцу и даље ка Петровцу, до села Везичево, одакле почињемо пешачење.

Успон није радикалан, крећемо се колским путем, најпре шумом, а касније излазимо на брисан простор гребена. Са Великог врха пружа се леп видик на села, али и околне планине (Вукан, Јежевац, Лисичји врх…). На Крилашу се налази Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба, док су трагови римског пута видљиви у Турским орницама, али онда када нема снега. Навела сам то тек да подсетим како ово место заслужује пажњу и није „анонимно“.

Постоје најмање две варијанте куда наставити са врха, тј. којим путем сићи. Зато сам у уводу споменула Кореничко језеро, као одличну базу, када током лета одлучите да „опајате“ овај предео својим корацима 🙂 Како је зимски дан краћи, али и због лепе долине Ћовдинског потока, спустићемо се овог пута у Ћовдин. У самом завршетку је црква пећина. Већ рекох колико је дуга траса и успон, тако да у овој акцији могу узети учешћа сви који су се опробали по оближњим Хомољским висовима (Вукан, Јежевац…). Траса је средње захтевна по снегу, лети би била баш лака.

поглед на Вукан и параглајдеристи 

Изненадиће вас шаролике шуме лишћара и јелкица, а можда, ако време буде ведро, угледамо и параглајдеристе, којима је Крилаш згодно узлетиште 🙂

А у Ћовдину нас чека наше возило, којим се одвозимо до Ждрела, бањамо се, ко жели може и да руча. За Београд полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београд стигли до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно; штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут. Одећа слојевита и мора бити одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Хомоље: Брезница-Мали Суморовац-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду кратких зимских дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

Крећемо из Београда са паркинга испред центра „Сава“. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон константан све до врха. Долазимо до Малог Суморовца ту остајемо неко време, па крећемо у силазак на другу страну.

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог и Великог Вукана. Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 часа.

Укупна дужина пешачења ће бити 14-15 км,  са 900 м успона и 950 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (никако патике), камашне, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ЦЕНА: минибус 1.400 дин. У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 300 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 19 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

КРШ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ (проф. др Јован Петровић, 1974.)

Клисура Осанице-прераст Касоње – Крупајско врело и бања ЖДРЕЛО

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило.

Касоње

ОВА ТРАСА ЈЕ КРУЖНА И УКУПНА ДУЖИНА ЈЕ ОКО 10 км.

 фото: Саша Вељковић

ПОЛАЗАК:  тачно у 06.30 h, са паркинга испред центра „САВА“. Долази се 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље, ка  Хомољу до села Осаница. Успут ћемо правити паузу за доручак и кафу од 30 минута.

Крупајско врело Осаница

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве. На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, не гази се вода јер се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре и пењемо се природном стазом која нас води налево уз брдо. Остатак стазе води нас кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја. Спуштамо се ка селу након пређених 10 километара, где нас чека наше возило.

Одатле се возимо још 22 km до села Крупаја, где напуштамо возило и полазимо до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту направићемо паузу за ручак и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи где постоје погодна уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

 

Напослетку одлазимо у бању Ждрело, и тамо остајемо до поласка за Београд до 20 h (стижемо до 23 h). Ко жели ту може јести, пити, имати масажу… шта год од свега што се тамо нуди.

ОПРЕМАгојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно, све што је потребно за купање у базенима бање Ждрело (купаћи костим, папуче, пешкир).

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином.

У цену није урачуната карта за базен: 300 динара (за групе)!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује

Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЊОНСКИ ВИКЕНД: кањон Великог Пека и ЈАГНИЛА!

Велики Пек је већ довео до еуфоручног расположења авантуристички настројених учесника.

Али ЈАГНИЛО ће вас ЗАЧАРАТИ! Спој ова два кањона је од прошле године постао доживљај за препричавање…А можете погледати и филм како је било

Спаваћемо у шаторима, у прелепој долини златоносне Тодорове реке, а на располагању су нам и собе у наставној бази Шумарског факултета.

Јагнило

Када смо вас први пут повели у митски кањон златоносног Великог Пека, то се испоставило као велика авантура, са (за мене) готово неочекивано добрим реакцијама, до усхићења. А зашто? Па зато јер су воде мирне, безопасне и може га свако проћи, али је целокупан амбијент уливао дух авантуре, представљајући своје необичне природне контрасте, тако да су учеснике довеле до еуфоричног расположења, као да смо прошли Амазонију! Наредне године смо га поновили, а потом вам представили неоткривени драгуљ овог дела источне Србије, који ништа мање није фасцинантан, осим што за њега тешко да је ико чуо, осим ако није одатле, или је ишао са нама.

ЗА ОНЕ КОЈИ ХОЋЕ ОДМАХ ДА ВИДЕ ПЛАН, А МРЗИ ИХ ДА СКРОЛУЈУ ДО КРАЈА:

ПОЛАЗАК:  у суботу, 28. јуна 7.00 h испред центра „Сава“

Долазак у Дебели Луг, полазак у кањон Великог Пека, повратак, подизање шатора, ватра, вечера

Недеља, 29. јуни:

Доручак (који смо или понели, или ћемо доручковати плашинте у селу), кафа и полазак ка Јасикову у 8.оо h. Аутобус нас оставља пред Јагнилом, одакле настављамо пешице. По изласку из кањона, враћамо се колским путем изнад кањона до Јасикова. Након акције – окрепљење, па полазак за Београд до 19 h.

СВИ ОСТАЛИ ДЕТАЉИ СЛЕДЕ У ТЕКСТУ ПРОГРАМА И НЕМОЈТЕ ДА ВАС МРЗИ ДА ПРОЧИТАТЕ, АКО СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ!  🙂

Као што рекох, полазимо у суботу, ујутро у 7.00 h, са великог паркинга испред центра „Сава“ аутопутем до Пожаревца, а одатле у правцу Кучева и Мајданпека. У Дебелом Лугу полазимо у кањон Великог Пека…

Паунова стена

Када стигнемо у Дебели Луг, спремамо се за кањон и носимо само оно што нам је за то потребно (остало остаје у комбију. Рачунајте да кањоном тече река и да ће, осим хода по стази, бити и квашења, тако да  се у том смислу обучете и обујете на одговарајућ начин. 

Такође треба понети довољно воде, јер она у кањону НИЈЕ ЗА ПИЋЕ, a успутних извора бити неће!

Пре него се спустимо у само корито кањона, идемо на видиковац „Паунова стена“, и до Дебелолушке пећине.

Поглед са Паунове стене

Одатле се спуштамо у корито и даље идемо стазом која на десетак места води преко воде. На почетку наилазимо на лагуну где се може пливати, а даље ходамо стазом која на десетак места води преко воде („до слободе“ :-))

 Поглед на Лагуну са Паунове стене Пливање у Лагуни

Кањон је дуг око 4,5 km и биће лепих мотива за фотографисање, али и оваквих ситуација:

  

Најзад, стижемо до краја кањона. Прелазимо велику некошену ливаду и стижемо до црпне станице, где ћемо ужинати, пресвући, јер даље идемо колским путем, изнад кањона.

 

Након 40-ак минута хода. наилазимо на приобални део Ваља Фундате…

  

Ту сви хоће да осете изненадан пустињски призор, док могу да издрже на врућини… 🙂

Оаза ? 

После тога хватамо стазу лево и силазимо ка кањону на место са кога смо у њега пошли. Стаза је најпре уска, стеновита, потом се шири у колски пут кроз шуму.

Поглед на усек кањона са Ваља Фундате Најпре уском стазицом... Прен падура (кроз шуму)

Сада идемо у долину златоносне Тодорове реке, подижемо шаторе, палимо ватру, вечерамо. На месту где логорујемо је излетиште са клупама, столом и чесмом (покривено)

 Недеља, 29. јуни:

Можда планирате да носите доручак, али вам скрећемо пажњу да то можете учинити и у селу. Како год, након доручка и кафе, у 8.00h полазимо ка Јасикову. Возило напуштамо пред прилазом кањону реке Јагнило. Већ на почетку, наилазимо на живописне мотиве

 водопад Ла Белоњи

Заправо је имање Белићевих, за сад напуштрено, али мештани због тога тако називају водопаде који су тик испод њега (Ла Белоњи).

Имање Белић (Ла Белоњи) Време чини своје штрикајући завесе од павити

Ево и другог водопада, који ћемо видети када се спустимо са имања у корито. На извору овог имања ћемо обновити залихе воде које после бити неће!

 

Водопади нису захтевни за пролазак у смислу да се мора са њих скакати, пливати – НЕ! Бићемо мокри, ствари морају бити заштићене, али се прелазе пешачки, рекреативно.

   Камена сова

Шта рећи…

коритом Јагнила крећемо се до Раданове пећине. Ако буде заинтересованих спелеолога, способних и опремљених да прероне њен сифон, можда ће нам својим умећем обогатити акцију. Ако не, свеједно ћемо уживати у живопису Јагнила!

 

Недалеко од Камене сове, која је заиста ремек дело природе, доћићемо до једне старе воденице изнад које је још једна пећина. Одатле стаза води из кањона на колски пут којим се враћамо.

Претпостављам да вам је већ по фотографијама јасно како морамо бити обучени и обувени за кањон. Дакле, на себи имајте нешто што је згодно за квашење и брзо се суши (купаћи, шортсеви од микрофибера – НИКАКО ПАМУК!). Обути можете и патике, НИКАКО БОСИ. Пред излазак из кањона се пресвлачимо и обувамо гојзерице.

Раданова пећина Пећина изнад воденице; с пролећа је ту феноменалан водопад! Излазимо из кањона стазом, види се стара воденица

До краја идемо колским путем уз станку на један видиковац изнад кањона

 

Пре повратка за Београд, требало би да једемо, освежимо се, и вероватно ћемо то учинити у Јасикову (или Дебелом Лугу). Предпрошле године, када смо били код наших пријатеља Љубе и Радета, имали смо срећу да затекнемо свечарски амбијент у селу

 

У 19 h полазимо за Београд.

ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, гојзерице, опциона обућа за воду, одећа погодна за квашење, купаћи, мали ранац за ношење кањонима (по могућности водонепропустан), вода и храна за успут, заштита од сунца, чеона/батеријска лампа, прибор за хигијену.

ЦЕНЕ:

2.000 дин (1.900 дин за чланове Клуба) – ако будемо путовали комбијем

1.800 дин (1.700 дин за чланове Клуба) – ако будемо путовали минибусом

1.500 дин (1.400 дин за чланове Клуба) – ако нас буде најмање 40

Они који који желе да спавају у собама, доплаћују 700 дин за групну собу, или 900 дин за двокреветну са купатилом.

СВЕ КАЊОНСКЕ АКЦИЈЕ СЕ У СЛУЧАЈУ НЕВРЕМЕНА ПОМЕРАЈУ

Ова поткапина је ОПСЕСИЈА трагача за златом! Може и овако, али је стабилније водом, зато се опремите! Добро нам дошли! :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h уз уплату аконтације у износу од 1.000 дин

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

office@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

У водопаду 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Осма капија

Стазама открића:

„Желели смо да својим приступом померимо границе, покажемо скривене лепоте нашег природног трезора, истраживачки, без стереотипне форме која спутава; да свежим ветром инвентивности прхнемо у једра слободе људима који воле боравак у природи… Али, нисмо могли очекивати да ће наша званично прва клупска акција бити овенчана новим открићем“
Гордана Атанасијевић

Не вреди…Морам, по ко зна који пут да почнем тим незаборавним првим утиском, када сам угледала Ваља Прераст пред сутон и остала задивљена пред  монументом нашег геонаслеђа. Висок, елегантан камени лук, чију је глатку, водом углачану унутрашњост обасјавало руменило залазећег сунца. Из даљине се чинило као да  се ради о вештачкој расвети, али нашавши се пред задивљујућом природном грађевином, схватила сам да је она под идеалним углом који јој омогућава да увек у предвечерје буде овако украшена.

Ти природни мостови, такозване прерасти, веома су ретки, и углавном представљају последње што остаје од пећине, након што се или њене таванице уруше, или их обликује вода крашким процесом. Током дугих геолошких периода, кречњачки слојеви нестају, а местимично остаје понеки лук, да као сведок епохе, немуштим језиком приповеда о томе како су настали. У делу источне Србије, коју називамо „карпатском“, геоморфолози су описали 7 изразитих природних мостова, и 4 чије размере још увек одговарају тунелима (пећуре, тунелске пећине), и који ће постати прерасти тек у далекој будућности.

После више од десет година дивљења овим изузетним експонатима под ведрим небом, импресије њиховим индивидуалним особеностима и даље су гласније од свих материјалних чињеница које сам о њима сазнала. А њихова чудноватост је људе опчињавала миленијумима, далеко пре него се ико од научника њима позабавио. Многа веровања из пребиблијских времена, нарочито су везана баш за прерасти. По њима, ту се сукобљавају силе добра и зла; душе мртвих, управо туда улазе у Рај, те отуд често затичемо речицу окићену цвећем (за нечију душу). Веровало се (и још увек се верује), у изузетно снажну магијску моћ воде која тече испод прерасти и њено лустративно дејство, којим ослобађа од свих злих чини. За неке се верује да имају исцелитељска својства, и колико год биле забачене, посећиване су често од оних који верују да им могу помоћи. Све то их на овим просторима, где су репрезентативно заступљене, чини оним што заиста јесу, у пуном смислу. Другим речима, немогуће је проћи пут од једне до друге прерасти, а да и даље ову појаву доживљавате само као орнаментику флувиокраса.

Првомајска четвородневна акција Клуба активних уживалаца природе (serbianoutdoor.com) на северном Хомољу, у околини Мајданпека, била је осмишљена да покаже људима нове стазе уживања и спознаје са нагласком на древну историју обраде метала, јер управо ту, налази се најстарији рудник метала у Европи, тако да се зна да је баш изнад Рудне Главе, пре 7000 година, човечанство искорачило из каменог у доба метала! Опуштена истраживачка атмосфера, која је окупила неколико жанрова на овом догађању, и која дозвољава скретања са стазе ако се спази нешто занимљиво, довела је до обелодањивања нечег што нико није могао да очекује – откриће нове прерасти – ОСМЕ  КАПИЈЕ, чије ће се тајне тек одгонетати…

 

Напредујући опуштено од Фељешане ка Брези, мимо зацртаног трека у GPS-у, на превоју, пред сам гребен уприличили смо предах, и припремали се за наредних 5 km хода под опсадом прелепих мотива за фотографисање. Али, нису сви седели на пропланку у хладу. Неко је поведен трилерима из мојих прича зашао у оближње шуме, ка месту где је на топо-карти означен извор. И можда би се само вратили са напуњеним чутурама, без посебних сензација, да учесник из Смедерева, Часлав Влајић, није споменуо ПЕЋИНУ! Повела нас је радозналост, обзиром да на карти ту нема никакве пећине, већ само вртаче. Заправо је и нема, стаза ка извору је водила кроз КАПИЈУ! Пред  лучно извијеним каменим дверима, које су отварале пролаз ка извору понорнице, чекала ме је учесница са питањем „Гоцо, јел ово ПРЕРАСТ?“.  Почела сам аутоматски „Па не, види…ПРЕРАСТ је МОСТ, дакле испод ње мора протицати барем неки поточић…пази поточић!“, спазих и са неверицом крочих под округли свод, видевши истог трена други отвор и речицу.  Да, то је ПРЕРАСТ! Камени лук који надкриљује речицу. Не могавши да верујем да их има још и да смо управо код једне о којој нисам прочитала ни један рад… Дакле, она је јавности непозната. Била.

Остатком дана, екипа је делила расположење са пуно емоција. Оно што смо могли је да фотографишемо и апроксимативно одредимо димензије, како бих исто вече вест проследила стручњацима и медијима. То што ми је интернет исто вече заказао, беше пријатан изговор, да дамо одушка нашој еуфорији. Међутим, чим сам допутовала послала сам вест свим редакцијама; „Политика“ је објавила новост, читаоци „Планете“ добијају комплетну причу, а нашем Кауповцу др Срђану Белију из Завода за заштиту природе Србије и Академском спелео алпинистичком клубу (АСАК-у) проследила сам и званичан допис са свим потребним подацима, као позив да проуче појаву. Договор је пао брзо и једва сам чекала да сване тај дан када ћу видети како то изгледа када стручна екипа идентификује ново откриће, о чему сам раније само слушала, распитујући се. Ишчекивани догађај међутим, био је све осим рутинске идентификације!

Наравно, много пре него што смо се ми тамо појавили, мештани разбацаних појата на Брези, од давнина су добро знали  малену понорницу и њен мост – Гаура Урсули, како су звали и једно и друго, што у преводу са влашког значи Мечја рупа. Овај топоним иначе не постоји на топо картама. Поред др Белија, геоморфолога Завода за заштиту природе Србије, четворочлану екипу АСАК-а чинили су: Предраг Стошић, Борис Станојевић, хидрогеолог инг. Михаило Мандић – Зис и др Јелена Ћалић, геоморфолог из Института „Јован Цвијић“ (САНУ). Да наведемо и петогодишњег Тому, спелеолошко дете, коме је вероватно бесмислена песмица о „Једној пећини строгој у којој живи Баба Рога“, јер ни најмање није зазирао од скакутања око понора са мачем у руци. Сјајан тим за истраживачку лекцију. Али, када смо крочили пред двери Мечје рупе, осим дивљења, развијала се и резерва при изјавама, јер се испоставило да је овај мост по много чему другачији од оних које знамо до сада, те да ће неки одговори захтевати даља истраживања. Њен лук чини кречњак; речица не пролази својим током испод њеног свода, већ напрасно под њим понире, што ни код једне прерасти није случај. Испитивањем једног од два бочна канала, спелео екипа је установила да се он вероватно спаја са понором којим отиче речица, али је запушен. Сложили су се око тога да је узводни лук резултат рада воде, док се у вези низводног лука мишљења разилазе, тј. тезе умножавају. Слушам и размишљам – нешто је ипак морало пробити ову стену, а верујем да је овакве облине могла извајати једино вода. Оно што до тад нисам чула, а тицало се чињенице да је ово кречњачки свод, јесте јачина коју лучна творевина поседује самим тим што има такав облик. Опет, и ако је кречњачке структуре, компактнији је од околног материјала, кога узводно чине туфови и пешчари.

Што се водотока тиче, од мештана Илије Бабића сазнајемо да се воде понируће Гауре Урсули, појављују на Даниловим врелима. Ни овог топонима нема на картама, али обзиром да је то једини извор са те стране, логично би било да се њене воде појављују баш ту (ако подземни водотокови уопште имају логику). Али је интригантна могућност да је Мечју рупу у неком претходном геолошком периоду пробио неки други ток обрнутог смера од садашњег! И још нешто: даћу себи слободу да кажем да ми се један термин нарочито допао – палеопрераст. Изговорен је несташним тоном, испраћен осмехом, по чему претпостављам да се ради о жаргону смишљеном на лицу места. Међутим, прво што сам тад помислила, била је прераст у Рготском камену, која се данас налази поред, а не преко тока реке која ју је обликовала док је имала другачији ток (меандарска прераст).

Колико год да сам пасионирана, не могу као лаик да судим о основаности теза које сам тога дана чула. Држећи камеру у руци, од присутних ауторитета нисам тражила коначан суд, већ сам желела да снимим само први утисак, ништа више. Али, ти утисци и њихова дискусија су нешто што заиста покреће машту. А за то, (можда) за разлику од стручњака, имам бесконачан простор. Па ипак, стрпљење ће бити потребно и мени и њима, јер још доста тога требати докучити у овом ребусу званом Гаура Урсули, који ће очигледно бити преседан, што се тиче генезе природних мостова. А здрава истраживачка машта пасионираних увек има упориште негде између импресије и гласа науке. Јер и они и ми имамо једну заједничку црту: тежњу да током времена, посматрајући нешто довољно дуго, разумемо камен и воду кад проговоре. И не само то, с културолошког аспекта, за сада је јасно једино порекло назива, јер у левом стубу моста постоји уздигнуто удубљење, карактеристично за склониште (брлог) медведа, којих је овде некада било. Али шта је са осталим култним веровањима, која се по правилу нижу у околини сваке прерасти? И то треба сазнати од преосталих, иначе све ређих житеља Брезе.

Обзиром на неистраженост ових предела и њихов карактеристичан литолошки састав, прича о овим изузетним природним феноменима – каменим мостовима, очигледно није завршена. Потребно је истраживати и уопште не сумњати у извесност нових открића. A oд 13 – 15. jула, КАУП (serbianoutdoor.com) вас води у обилазак прерасти источне Србије, овога пута као неко ко је постао део аутентичне истраживачке приче! Због обимности свега што ће се том приликом видети и сазнати, учесници добијају CD са мултимедијалном ауторском презентацијом. Биће то прилика да се прерасти виде и доживе из прве руке у пуном светлу њихове лепоте и значења.

 

За часопис „Моја планета“ (број 21/20.06.2012.): Гордана Атанасијевић

Председник Клуба активних уживалаца природе Београд

ЈEЖЕВАЦ (манастир Горњак, бања Ждрело)

Горњачка клисура означава улазак у Хомоље и усечена је између Вукана са десне и Јежевца са леве стране тока Млаве, која њоме протиче. У њеним литицама су остаци средњевековне Митрополије, извор “Четири луле”, и један много интригантнији, јер су му воде познате по лековитости за бубреге. Манастир посвећен Ваведењу је задужбина кнеза Лазара и грађен је у периоду од 1376-1380. године.  Кнез Милош Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али по писању Вука Караџића, ту је похранио и неке драгоцености, међу којима и барјак цара Душана Силног… У кругу манастира је и капела посвећена Светом Николи.

Овде можете погледати кратак видео запис са једне од претходних акција на Јежевцу 🙂

 

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава тачно у 7.00 h. Путујемо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца. Готово све време корачамо колским путем, осим стаза у кругу самог врха. Цела траса је уредно обележена, али ћемо се ипак сачекивати на раскрсницама.

Возило нас чека у селу Шетоње и по силаску нас вози у бању Ждрело на уобичајену сеансу у термалним водама температуре 42 С. У ресторану ако желите, можете јести, а они који су у базену, могу ручати и крај базена. Цена групне улазнице је 300 динара, и са њом имате право и на сауну.

  

У 20.00 h смо сви у комбију и полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 22.30 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 10 km са успоном од 500 m.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.
За оне којижеле у базен: купаћи и пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације
на састанцима клуба, ваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Поглед са Јежевца и одломак из песме Ђуре Јакшића - "Ноћ у Горњаку"

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: БУКОВА ГЛАВА – круна Лишковца

Ако до сад нисте чули за Букову Главу, како Вам се чини ово:

Видик (180 степени) са Букове главе на југВидик (180 степени) са Букове главе на југ

Онда се oкренете ка северу:

Видик (180 степени) са Букове Главе ка северу

Букову Главу сигурно нећете запамтити као врх, јер је као такав дискретног шарма, али када крочите на његов плато са кога се поглед пружа у пуном кругу око Вас, као на горњим фотографијама – ЊЕГОВИ сте заувек! И све је јасно, осим, како је могуће да за Букову главу још нисте чули!

ПОЛАЗАК:  обзиром на дужину трајања путовања од Београда до Близне, као и дужину планиране трасе, полазак мора бити тачно у 6 ујутро, без успутних пауза; кафицу и доручак носимо за пут 🙂

Пред Мајданпеком застајемо на 5 минута ради сликања језера у кругу рудника, и настављамо даље ка селу Близна, одакле почиње наше пешачење.

Језеро РБМ Близна и добро нам знано место :-)

Са самог развођа Хомољских и планина Северног Кучаја, полазимо из Близне и пењемо се на Рудноглавско брдо, па гребенски све до врха Букова Глава. Овај део стазе износи 9,5 km и може се рећи да смо доласком на врх прешли половину планиране трасе (до Решковице нам преостаје још 8 km).

Почетак трасе (уз Рудноглавско брдо) садржи наравно постепен успон, затим се крећемо гребеном и најзад спуст, све до Старе Решковице. Све време ходамо колским путем.

са успона из Близне

 Од Букове Главе,  настављамо Рудноглавским путем ка Старој Решковици,  где нас чека наше возило и њиме одлазимо на једно предивно место, сјајан видиковац, као што ће бити круна целом доживљају!

 10473065_479689028801396_5563051080466281684_o

 

Укупна дужина трасе износи 17,5 km са успоном од 670 m.

У зависности од агилности учесник, односно темпа хода, видећемо, хоћемо ли имати времена за посету Капетан Мишином брегу. Пре поласка за Београд, уприличићемо предах у ресторану крај Лепенског Вира.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

поглед из парка на Капетан Мишином брегу

ЦЕНА:

1.300 дин

1.200 дин – за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ако путујемо минибусом доплата 300 дин

ако путујемо комбијем, доплата 500 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и остале информације на састанцима Клуба, средом у 20 h

 Акцију реализују

Александар Радовановић и Милан Велић

aleksa.r@hotmail.com

063 555 966

   

  Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

Откриће Осме капије

Првомајски празнични дани 2012. били су у знаку прве званичне акције КАУП-а. План је био куриозитетан, занимљивог и посве новог садржаја, далеко од рутинских, тако да је привукао знатижељнике који воле свеже и квалитетне садржаје. Овога пута, премашена су и очекивања самог организатора!

Боравили смо у Хомољу, између најзлатоноснијих речица, карактеристичних за овај крај. Четири пуна дана и четири нове, лепе трасе, међу којима и она преко Данилових врела до Брезе, што је тада премијерно изведено. Али, на путу до Брезе, скренули смо ка вртачама које су биле предворје каменог моста кога наука није познавала! Мештани ово место зову Гаура Урсули, што ми у моменту откривања нисмо знали, па је дневни лист „Политика“ новост објавио са називом који смо смислили у датом моменту. Репортажу о овом догађају дали смо ексклузивно за часопис часопис „Моја Планета“, а у галерији нашег сајта можете видети и фото албум са саме акције.

Убрзо потом смо на лице места повели и експерте : Срђана Белија и Јелену Чалић са екипом из АСАК-а. По свему судећи, биће ово солидан материјал за даља истраживања 🙂 Део атмосфере од тог дана, можете погледати у краткој репортажи, коју смо снимили тог дана: