Архива за Homolje – Page 2

Клисура Осанице-прераст Касоње – Крупајско врело и бања ЖДРЕЛО

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило. 

Касоње

Ова траса је кружна, укупне дужине око 10 km и што је најважније – акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, онима који су спремни да прођу прераст боси, или се преобују (опциона обућа за воду) тих 15-20 m.

 фото: Саша Вељковић

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Долази се 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље, ка  Хомољу до села Осаница. Успут ћемо правити паузу за доручак и кафу од 30 минута.

Крупајско врело Осаница

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве. На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, не гази се вода јер се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре са 377 м.н.в.  и пењемо се природном стазом која нас води на лево, на узвишење са кога се пружа леп поглед на околину. Стаза води кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја (598 м.н.в) са нешто преко 200 m висинске разлике. Спуштамо се ка селу након пређених 10 килонетара, где нас чека наше возило.

Одатле се возимо још 22 km до села Крупаја, где напуштамо возило и полазимо до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту направићемо паузу за ручак и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи где постоје погодна уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

 

Напослетку одлазимо у бању Ждрело, и тамо остајемо до поласка за Београд до 20 h (стижемо до 23 h). Ко жели ту може јести, пити, имати масажу… шта год од свега што се тамо нуди.

ОПРЕМАгојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно, све што је потребно за купање у базенима бање Ждрело (купаћи костим, папуче, пешкир).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином.

У цену није урачуната карта за базен: 300 динара (за групе)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Водопад Бељанички Бук-Стража-Лисац

Због симболике броја (1111 m надморске висине), зову га „Четири аса“. На неким његовим стенама могу се наћи калцитне друзе (кристали) које мештани називају камењем среће. Међутим, верујте, ипак је он један Велики Лисац! У том маниру нам се представио последња два пута, а склона сам да не верујем у случајности.

Али, овога пута применићемо други план: у причу до Лисца не улазимо кроз Капију тајни, већ од фантастичног водопада – Бељанички бук. Лишче, долијаћемо ти! Не, није ово никаква „објава рата“, већ игра речи којом бисмо да дочарамо једноставну чињеницу како се до овог дивног врха, ушушканог са свих страна, може доћи на неколико атрактивних начина. Како је изгледала ова акција када смо је последњи пут изводили, можете погледати у овом албуму.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку, чека нас дуг пут и солидна мисија!

Путујемо ка Жагубици, а због природе пута, овде неће бити могуће формирати велику групу, тако да је број учесника тиме ограничен. Пешачење почињемо у близини раскошног шумског водопада Бељанички бук; пролеће је право време да га затекнемо у пуним слаповима.

ходамо ка водопаду Бук нас пресреће, преливајући пут... и наставља да отиче с друге стране пута

Већи, шири слап се слива из шуме, прелива макадам и наставља да тече шумом са друге стране пута. Веома је леп, тако да ће то захтевати 15-ак минута фоткања. Иначе, овом водом можемо употпунити своје залихе за пиће. Наша траса одатле води уз водопад ка гребену Страже. Напомињемо да је цела траса необележена, те да ћемо се ревносно држати правила колоне. Доње фотографије приказују управо почетак трасе, од водопада:

Ах! фоткање слапова и полазак ка Стражи старт

До Страже траса води предивним крајоликом, са више пропланака. Ова траса је захтевна и неопходно је поседовати добру пешачку кондицију за њено савлађивање, али на овом потезу човек може за тренутак да заборави да је кренуо на некакав успон, јер су пејсажи заносни и опуштајући. Али, не треба губити из вида да је то тек почетак.

опојни пропланци мали предах

Оно што је пред нама, свакако ће будити апетите за даље: прекрасни гребен Страже. И ево, качимо га са севера!

 Сви смо ту? Идемо даље! Крочисмо на Стражу

Стража је прича за себе и као таква увек има своје место у нашем годишњем календару. Али бих указала да се ради о ТРОНУ Горњоресавског регионалног парка природе. Најзад, под њом и извире сама Ресава, отварајући богат геоморфолошки ареал и ево како то изгледа:

Њено величанство - гребен Страже

Ту можемо ужинати. Иначе, са брисаног простора Страже, види се и наш циљ – врх Велики Лисац! Наиме, са гребена одлазимо окренувши му леђа, и тада ћемо угледати стену Лисца окренуту ка нама.  Када смо последњи пут туда пролазили, зима је за собом оставила доста снега, тако да смо до Лисца уживали у правом зимском амбијенту, под пролећним сунцем.

На лево круг - правац Велики Лисац! Ено га! Још увек бело пролеће

Али, када смо му се приближили, илузија о зими распршила се пред плантажом сремуша, што је још једна особеност Лисца – он као да је изникао са поља ове здраве пролећне биљке!

Здраво Лишче! а сремуш одвлачи пажњу... а како и не би!

Без превише застајкивања ради бербе, идемо на врх са очаравајућим погледом, а то значи да ћемо наградити себе одговарајућом паузом да на њему уживамо.

ВРХ! :-)

Сабирамо се по силаску и крећемо ка тачки где нас чека комби. Морам да нагласим да је описана траса захтевна, јер је дуга 20 km са успоном од 550 m и води преко каменитог терена и колских путева. Ово значи да паузе неће бити дуге, већ на против – врло кратке, колико да се не развлачимо и ходамо компактно. Такође је од изузетне важности кретање у колони, јер не постоје ознаке (маркације)! Ова акција се не препоручује почетницима, људима са слабијом кондицијом, као и онима који не желе да улажу превише напора.  Током повратка, свратићемо у Рајков ресторан у Горњачкој клисури, ради вечера или освежења.

Сви ту? Да није неко остао у сремушу? Довиђења Лишче :-)

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, штапови, камашне,  мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа графички приказ трасепримерена временским условима; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, путујемо искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују 

Гордана Атанасијевић           и         Александар Радовановић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

пејсаж са повратка (Суви До)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Не ОМАНусмо!

Замислили смо да након акција правимо кратке (рецимо троминутне) спотове од фотки, као приказ где смо били и како нам је било. Направљена је и шпица, али и поред добре воље, ПРИЗНАЈЕМО – нисмо се показали (што не значи да се нећемо потрудити!). ОМАН је међутим био чудновата инспирација!

После два отказивања претходне године, у наслову смо били обазриви и гласио је: „да не ОМАНе“. А после свега, свежих утисака, у суботу увече сам размишљала: шта је то што неку акцију учини напросто савршеном и поред рецимо – магле?
Одговор има образац: супер друштво и снажна, ведра енергија коју оно може имати и наравно талентовани фотографи, који све то забележе!
После овог Омана, схватила сам да се после више година препричавају догађаји, а не лепота предела због које смо ми испланирали акцију, а ви одлучили да пођете. У томе је штос! А ове године је било више акција о којима ћемо још дуго причати. Чак толико да ћу са пуно топлине око срца испратити 2015. са жељом да ће се све то умножити у 2016. (здравља Боже)!

Ево коначно премијерно, првог спота из едиције „Где смо били“, а како нам је било – видећете! 🙂

Кликни да одгледаш спот! 🙂

ОМАН – врх са више лица! Шош-Оман-Чока Унук – бања Ждрело

Није што је највиши међу Хомољским врховима, већ што је пешачење до њега и спуст до Липе нешто што фантастично опушта, јер траса је као вез преко широких пропланака и шума, а како се крећемо претежно гребенима, поглед може да лута хоризонтом на околне суседне врхове. Са завршницом у Ждрелу, биће то идеалан третман након радне недеље!

IMG_2480 IMG_2456 IMG_2453

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 6.00 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца и даље ка Жагубици, после које ћемо се убрзо наћи на полазној тачки наше трасе, где напуштамо возило и полазимо ка Оману, од кога нас дели 5 km.

IMG_2483 IMG_2473 IMG_2484

У почетку стаза има благи нагиб, али се на кратко спушта, када постигнемо 30 висинских метара. После Курматура Маре, опет ходамо узбрдо, до врха Шош (888 m) и даље на Оман (962 m). Ту знамо да смо прешли трећину планираног пута. Али, обзиром на благост терена којим се крећемо и лепоту питомог крајолика, што ову акцију чини веома питком за све категорије љубитеља природе, изгледаће вам и краће. Оман је „чудан“, некима мистичан врх, са више назива, што сте можда већ приметили ако сте гледали карту, али је ретко посећиван, што је много чудније обзиром да цео предео пружа бескрајне могућности за пријатне, опуштајуће шетње.

Са врха се спуштамо ка Липи, која је 290 метара ниже од висине места где нас чека комби, тако да у наставку следи  успон на врх Чока Унук (741 m) и даље истоименим гребеном до краја, тј. асфалта, где нам је комби.

IMG_2479 IMG_2472 IMG_2478

Ова траса је дуга 13 km са успоном од 590 m. По силаску, одвозимо се до бање Ждрело, где су нам на располагању базени са термалном водом, сауне, масаже, вечера, ко жели…

За Београд полазимо у 19.30 h како бисмо пред центром Сава били у 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приказ трасе на картиприликама, заштита ветра и евентуалних падавина. Све што је потребно за базен, обзиром да свраћамо у Ждрело (купаћи,  пешкир и пресвлака).

ЦЕНА:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕи информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Oman

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.Oman

К Р И Л А Ш : Везичево-Велики врх-Ћовдин-бања Ждрело

Село Шетоње, надомак Горњачке клисуре нам је добро познато, али када се настави даље и прође село, убрзо наилазимо на прекрасна језера, која су лети савршено место за камп. Али, околне планине нису тако посећене, а нису за подценити. Језера нас неће интересовати у јануару, наша „мета“ биће Крилаш! Траса од свега 15 km са 550 m успона, идеална је за зимски дан, нарочито ако се финале планира у термалним базенима Ждрела 🙂

ПОЛАЗАК:  окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и тачно у 7.00  h полазимо аутопутем према Пожаревцу и даље ка Петровцу, до села Везичево, одакле почињемо пешачење.

Успон није радикалан, крећемо се колским путем, најпре шумом, а касније излазимо на брисан простор гребена. Са Великог врха пружа се леп видик на села, али и околне планине (Вукан, Јежевац, Лисичји врх…). На Крилашу се налази Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба, док су трагови римског пута видљиви у Турским орницама, али онда када нема снега. Навела сам то тек да подсетим како ово место заслужује пажњу и није „анонимно“.

Постоје најмање две варијанте куда наставити са врха, тј. којим путем сићи. Зато сам у уводу споменула Кореничко језеро, као одличну базу, када током лета одлучите да „опајате“ овај предео својим корацима 🙂 Како је зимски дан краћи, али и због лепе долине Ћовдинског потока, спустићемо се овог пута у Ћовдин. У самом завршетку је црква пећина. Већ рекох колико је дуга траса и успон, тако да у овој акцији могу узети учешћа сви који су се опробали по оближњим Хомољским висовима (Вукан, Јежевац…). Траса је средње захтевна по снегу, лети би била баш лака.

поглед на Вукан и параглајдеристи 

Изненадиће вас шаролике шуме лишћара и јелкица, а можда, ако време буде ведро, угледамо и параглајдеристе, којима је Крилаш згодно узлетиште 🙂

А у Ћовдину нас чека наше возило, којим се одвозимо до Ждрела, бањамо се, ко жели може и да руча. За Београд полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београд стигли до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно; штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут. Одећа слојевита и мора бити одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева Поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостало!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:00 h. Молимо вас да дођете неки минут раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутне кафе-паузе, чека нас леп дан, ваља га искористити. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Пауираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савлаала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. Све остало је или равно, или спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је раван и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

Крећемо се ка речици Ваља Маре и пратимо је до њеног ушћа у Тодорову реку, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Тодорову реку пратимо до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, Викторина и Славица, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео. 
Дужина описане трасе износи 16 km, а висинска разлика свега 320 m. Ево и приказа на карти:приказ трасе на карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 А ако будете били расположени, одшетаћемо и до сада већ познате Паунове стене над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, како бисмо пред центром „Сава“ били до 22 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ЦЕНА:   путујемо комбијем

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Старица – понор Паскове реке – Рајкова пећина

Старица…заштитнички издигнута над Мајданпеком који као да јој се свио под скуте. Митски град уткан у предање о Јасону и Аргонаутима, са најбогатијом рударском историјом на Старом континенту. Са ове атрактивне стене, која над њим доминира  пружа се предиван панорамски видик на околне површинске копове и брдовити хоризонт

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 6:00 h (молим вас да дођете 15-ак минута раније. Ово је врло важно, јер је дан кратак, а вожња дужа, па вас молим да то испоштујете како бисмо кренули на време и удахнемо дан!). Путујемо аутопутем до Пожаревца, па преко Кучева до Мајданпека.

Возило напуштамо код полазне тачке успона на Старицу (796 m), једног другог језера – Велики Затон. Рајкова и Паскова река истичу из својих пећина творећи Мали Пек, од кога је, тик низводно, направљена ова вештачка језерска акумулација.

Одатле до врха води широк макадам, јер је горе предајник, али силазимо другачије.  Поглед са врха је диван и надамо се да  видљивост неће бити ограничена разним „зимским завесама“. Са врха се упућујемо стазом ка понору Паскове реке, кога још називају и Римски бунар.

На крају трасе је легендарна Рајкова пећина коју сматрају најлепшом на Балкану, због специфичног накита од белог калцита, који украсима даје предивну светлуцавост. Њеној лепоти парира једино Верњикица, али о њој у једном другом програму… Мештани су и данас сигурни да је благо хајдучког  харамбаше Рајка још увек ту скривено, али пошто није нађено, ово је вероватно најбоље чувана пећина на свету! Иначе је уређена за посетиоце и ко буде желео, моћиће да се увери у ове описе (цена улазнице је 200, оо динара).

 

Ту нас чека наше возило којим одлазимо до Мајданпека ради окрепљења пре поласка за Београд.

Укупна дужина ове заиста живописне трасе износи 12 km са успоном од 520 m  –  идеалне размере за зимску акцију без превише напора! Ево и графичког приказа предвиђене путање:

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (до 40 пријава):

1.750 динара

1.650 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају преко 40 пријава, цена се умањује за 300 динара!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује

Зоран Буца Вујошевић

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Једно мало подсећање са Старице…беше зима, 13. март 2010. 

А онда је оздравила и следеће 2011. године она нама ово:

Е онда је следеће 2012. УДАДОСМО и то како доликује… Кума Тајчи 🙂

 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЊОН БИСТРИЦЕ – етно село Бистрица – бања Ждрело

У хомољском селу Бистрица на истоименој реци данас се поново чује воденички точак из XIX века. У етно селу још има ваљавица сукна. Бог је прво створио воденички точак, али је жито морало да се сипа ручно и неби могло да се самеље добро да није позвао у помоћ ђавола који му је као ортак направио ћекетало. Тако су настали влашки качамак и парена проја

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7.00 h. Путујемо ка Петровцу на Млави до Бистрице.

 

Кроз кањон поред саме реке Бистрице до етно села Бистрица и 11 воденица које су и сада у функцији и мељу кукуруз и пшеницу, постоји земљани пут и планинарска стаза. Пешачка траса је изузетно лагана, дуга око 3 km у једном правцу. У повратку ко жели може да иде коритом реком директно кроз кањон Бистрице. Сви који буду желели да иду коритом реке морају се опремити на одговарајућ начин, обзиром на квашење. Такође морају бити обувени тако да ход коритом буде безбедан (неопренке или патике које сте спремни да сквасите).

воденица Томашевића

У повратку, свраћамо у Ждрело, тако да је потребно понети и купаћи костим, пешкир и остало што ваља имати за базен. 

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, храна из ранца (у Ждрелу ко жели може и да руча), прибор за базен

ЦЕНА:  (путујемо минибусом)

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Здравко Шево

063 328 861

zdravko@serbianoutdoor.com

Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПОЈАНА ТРЕСНИТ

Хомоље и хомољске планине су непресушан извор инспирације за све љубитеље природе без обзира на врсту активности. Непрегледна пространства, многобројни прелепи локалитети, маса више и мање познатих врхова, видиковаца, пећина, јама, стена, столетне шуме, небројене речице и потоци. Хомоље нам несебично пружа све ове ствари и каже нам „Дођите, видите и осетите све лепоте које вам могу дати“.

Прошле године смо направили премијеру са овом акцијом и реаговања учесника су била неподељена – сви су били одушевљени. Оно што је добро, за сада нећемо ни мењати тако да ћемо и ове године ићи истим путевима, а како смо се провели пре годину дана можете да видите на нашем албуму са акције: Појана Треснит.

У непосредној близини познатих пећина Равништарка и Церемошња, или још прецизније, преко пута највишег врха Хомоља – Штубеја и његовог комшије Врања, кад се крене мало на исток, сакрио се још један веома интересантан хомољски локалитет са чудним називом „Појана Треснит“. Назив је наравно на влашком језику, Појана је пољана, а Треснит отприлике значи удар (вероватно грома), дакле „Пољана (ливада) где удара гром“. Но, надам се да тога неће бити и сигуран сам да нас ништа неће спречити да направимо једнодневни излет у овај крај и да се опет лепо проведемо и опустимо у мирноћи и магији Хомоља.

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:30. Дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Пожаревца и Кучева где се одвајамо на локални пут који води према Равништарки и Церемошњи. Након још једног одвајања, долазимо до села Буковска одакле креће пешачки део акције.

Крећемо се у правцу југа и прво се спуштамо до Тупоначке реке.

Одатле идемо узбрдо и излазимо на гребенски пут којим ћемо доћи до Појане Треснит. Успут пролазимо локалитете: Велико брдо, Јабуково брдо, Змјеур, Краку Њалта, Краку Грљеј. То су све успутни врхови, али их не обилазимо због дужег пешачења које имамо у плану, тј. због недостатка времена да се све то обиђе.

 

Од полазне тачке до Појане Треснит (877 мнв) прелазимо 12-ак км, са пар успутних краћих пауза. На Појани Треснит или непосредно испод врха правимо нешто дужу паузу.

 

Даље, крећемо назад другим краком преко Ракине пољане и Кулма Маре. Спуштамо се у клисуре речица Ваља Новокоњ и Ваља Мика.

Клисуре су веома живописне са многобројним каскадицама и импровизованим мостићима. Све је у дебелој сенци околног дрвећа тако да ако буде био врућ дан, имаћемо фино природно освежење.

  

Постоје и базенчићи где би у врелим летњим данима могло чак и фино да се окупа. Клисуре пролазимо у дужини од 5 км и излазимо на долину где од Ваља Мика и суседне речице Приод настаје Буковска река.

Буковска река је иначе притока познате златоносне реке Пек. Још мало идемо долином и ту би требало да нас сачека наш превоз за Београд.

У зависности од сатнице, на лицу места ћемо се договорити да ли ћемо на путу до Београда имати и времена за предах и освежење у неком од успутних стајалишта.

Укупна дужина пешачења ће бити око 24 км, а висинска разлика 850 м. у успону и 1000 м. у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати су добри колски путеви, шумске стазе и стаза кроз клисуру (са повременим преласцима реке).

 

 

 

 

 

 

 

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска лампа…; одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА:

1500 дин.

1400 дин  за чланове клуба са плаћеном чланарином.

Путујемо минибусом, јер велико возило не може доћи до полазне тачке за пешачење.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа)..

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

 

СУМОРОВАЦ – Лукин камен – бања Ждрело

Суморовац је још једно лепо одредиште у ареалу „Капије Хомоља“ (околина Горњачке клисуре). Извели смо је јесенас на један начин, а за овај викенд планирана је другачија траса, која качи изузетно леп видиковац –  Лукин камен. Након пешачења,  сјурићемо се у Ждрело! 🙂

поглед са Суморовца

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга испред центра “Сава”. Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу, а код села Ждрело скрећемо путем за Брезницу до тачке  одакле почињемо успон.

Ходамо дуж живописног тока реке Брезнице и долазимо до излетишта где је чесма и дрвени столови и клупе – пијемо кафу! Потом настављамо даље и пењемо се ка Лукином камену, предивном видиковцу изнад долине Решковице. После видиковца настављамо ка врху Велики Суморовац (912 m).

На 200 m јужно од самог врха је предиван видиковац, кога наравно нећемо пропустити 🙂 Са Великог Суморовца се спуштамо ка селу Ждрело, где нас чека наше возило. Укупна дужина трасе износи 16 km са успоном од 720 m, што значи да је средње захтевна.

Лукин камен Видиковац Лукин камен

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко буде желео, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 300,оо дин

ЦЕНА:проказ трасе

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

 

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Мали Суморовац

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

К Р И Л А Ш : Везичево-Велики врх-Ћовдин-бања Ждрело

Због временских услова (недеља без падавина) ова акција ће се извести 29. новембра!

Село Шетоње, надомак Горњачке клисуре нам је добро познато, али када се настави даље и прође село, убрзо наилазимо на прекрасна језера, која су лети савршено место за камп. Али, околне планине нису тако посећене, а нису за подценити. Језера нас неће интересовати у децембарском дану, тако да ће наша „мета“ бити Крилаш! Траса од свега 15 km са 550 m успона, идеална је за зимски дан, нарочито ако се финале планира у термалним базенима Ждрела 🙂

ПОЛАЗАК:  окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и тачно у 7.00  h полазимо аутопутем према Пожаревцу и даље ка Петровцу, до села Везичево, одакле почињемо пешачење.

Успон није радикалан, крећемо се колским путем, најпре шумом, а касније излазимо на брисан простор гребена. Са Великог врха пружа се леп видик на села, али и околне планине (Вукан, Јежевац, Лисичји врх…). На Крилашу се налази Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба, док су трагови римског пута видљиви у Турским орницама, али онда када нема снега. Навела сам то тек да подсетим како ово место заслужује пажњу и није „анонимно“.

Постоје најмање две варијанте куда наставити са врха, тј. којим путем сићи. Зато сам у уводу споменула Кореничко језеро, као одличну базу, када током лета одлучите да „опајате“ овај предео својим корацима 🙂 Како је зимски дан краћи, али и због лепе долине Ћовдинског потока, спустићемо се овог пута у Ћовдин. У самом завршетку је црква пећина. Већ рекох колико је дуга траса и успон, тако да у овој акцији могу узети учешћа сви који су се опробали по оближњим Хомољским висовима (Вукан, Јежевац…). Траса је средње захтевна по снегу, лети би била баш лака.

поглед на Вукан и параглајдеристи 

Изненадиће вас шаролике шуме лишћара и јелкица, а можда, ако време буде ведро, угледамо и параглајдеристе, којима је Крилаш згодно узлетиште 🙂

А у Ћовдину нас чека наше возило, којим се одвозимо до Ждрела, бањамо се, ко жели може и да руча. За Београд полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београд стигли до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно; штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут. Одећа слојевита и мора бити одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Хомоље: Брезница-Мали Суморовац-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду кратких зимских дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

Крећемо из Београда са паркинга испред центра „Сава“. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон константан све до врха. Долазимо до Малог Суморовца ту остајемо неко време, па крећемо у силазак на другу страну.

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог и Великог Вукана. Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 часа.

Укупна дужина пешачења ће бити 14-15 км,  са 900 м успона и 950 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (никако патике), камашне, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ЦЕНА: минибус 1.400 дин. У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 300 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 19 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com