Архива за Homolje – Page 2

Бисери Хомоља: ЗДРАВЧА – извор потајница Стојање – бања ЖДРЕЛО

  Зашто Бисер?

Зато што има истурени, стеновити врх попут трона са ког можете да посматрате шири предео са суседним, благо заталасаним хомољским врховима и зато што се стаза до њега и од њега пружа кроз динамичан крајолик који заиста озари душу. 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој125 (Коњарник, код хотела „Србијa“), тачно у 7.00 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

Планирамо да на пешачење ка врху Здравча кренемо са превоја Бигерје, а спустимо уз обод Краку Шерпоњ, долином клисуре Ваља Мори ка потајници Стојање до села Селиште. Ова траса је дуга 12 km са свега 200 m успона, јер идемо правцем којим се више спуштамо и ево како то изгледа:

 

Иначе, потајнице су изузетно ретке природне творевине, због чега су увек заштићене. У Србији их има три. Извор има шупљину (сифон), из које вода истиче када се напуни и почне да прелива отвор. Када се излије, вода престаје да тече, а каквом динамиком ће се ови процеси смењивати, зависи од хидролошких фактора самог терена и наравно временских услова. Можда отуд назив Стојање ? Ове творевине су релативно фражилне, јер ако се сифон оштети, напрсне, извор ће изгубити карактеристична својства.

Од недавно, ова потајница је уређена и изгледа као да вода тече из корена старог стабла.

Возилом настављамо до Тршке цркве из XII века. Након посете цркви, настављамо ка бањи (аквацентру) ЖДРЕЛО, са базенима пуним топле (42 С), сумпоровите воде.

 По предању, ова црква је сазидана раније, у IX веку. Али, према сачуваним доказима остаје да је то био крај XII века, као и да је првобитно био посвећен Светом Николи. Данас је то женски манастир у коме постоји капела Светог Николе, док је црква посвећена рођењу Пресвете Богородице. Сазидана од сиге и пешчара, Тршка црква је изузетно вредан споменик Рашке школе. А грифони, од којих северни у предњим канџама држи главу овна, а у задњим главу човека, и јужни који држи главу анђела – представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Такве скулптуре се могу видети једино још у Дечанима и Студеници.

Бања у Ждрелу је постала aквапарк. Али је и много раније, док није било ни ресторана, ни базена, то било омиљено место за фантастичан предах након планинарења. Зашто бисмо мењали пријатну навику?  🙂

У Београд стижемо најкасније до 22.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 динара

Акцију реализује Зоран Стејић

064  453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Бисери Хомоља: ВРАЊ (манастир Витовница, Мијуцића пећина и водопади)

Драги пријатељи, места за одлазак на Врањ 18. марта, су попуњена. Због великог интересовања, реприза ће бити наредне суботе – 25. марта!

Мислим да нема оног ко није чуо за мисао – Какве су ти мисли, такав ти је живот – нашег великог духовника, оца Тадеја, настојатеља манастира  Витовница, где је и полазна тачка нашег пешачења.  Одатле,  кроз простране и бујне шуме Треста корачамо ка једном од престоних хомољских гребена – врху Велики Врањ. Како смо  уживали ранијих година на овој акцији, можете видети у овом фото албуму.

са врха Велики Врањ...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 6.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо ауто путем до Пожаревца, а даље према Петровцу на Млави до манастира Витовница.

Манастир се налази на обали Витовнице, на излазу из њене клисура Скоп, између Фаце, Урлаје и Суморовца. До данас нису сачувани докази који би нам указали на време изградње манастира, али несумњиво је он, после Тршке цркве, најстарији у Браничевском округу. Двојезични натпис (на старосрбском и јерменском) на камену узиданом у северни зид, говори о цркви светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218 године подигао Владо, син Бабугов.

Име манастира се у средњем веку јавља као Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница, Витовница. Ако је име добио по реци, онда у корену леже речи именица „витл“ која означава точак који вода окреће (напр. воденица са два витла), што упућује на воденице или ваљарице којих је било на овој брзој планинској реци. Међутим, име се може извести и из глагола  „витати“ – обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница“), или на сам манастир који се у средњем веку назива „виталиште инока“, тј. обитавалиште монаха, а то је

Многи овде на земаљској кугли сматрају себе невернима, али кад боље размислимо о нама самима видимо да не постоји ни једно разумно биће на земаљској кугли, које не чезне срцем за животом и за апсолутном љубављу. Апсолутна љубав се не мења, она траје довека. Ми свим срцем чезнемо за апсолутним добром, за апсолутним миром, уствари ми свим срцем чезнемо за Богом. Бог је живот, Бог је љубав, Бог је мир, Бог је радост. Ми срцем чезнемо за Богом, а мислима се противимо Богу. Наше противљење неће нашкодити Богу јер Он је Свемогући, али хоће нашкодити нама самима. Мисли, расположење, жеље руководе наш живот. Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Ако у себи носимо негативне, паклене мисли, онда је и наш унутрашњи мир разорен. Свети Оци о мислима кажу: „Која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и неприхватити.“ Ми треба да се трудимо за своје добро, да се у нама учврсти мир, радост, љубав Божанска. Господ, а и сви ми желимо да будемо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена, она зрачи племенитост и доброту. Таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте. Таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите. Такви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и Бог нам даје благослов да живимо, да имамо све што нам је потребно за живот. Ми треба мислено да се изменимо.исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима.

Отац Тадеј се родио 1914. године у имућној и образованој породици Штрбуловић у селу Витовница. Након завршене основне школе, родитељи га одводе у манастир Горњак. Касније је рукоположен, био игуман Пећке патријаршије, Тумана, Светогорац, али је последње године живота провео као игуман Витовнице, служећи вери и свом народу, оставивши за собом вредне и племените мисли.

Након посете манастиру Витовница, упутићемо се узводно кроз Трест ка Пајкином извору, после кога скрећемо лево на Врањ. Осим пред сам врх, крећемо се колским путем, пролазећи изворе.

Сам призор који се пружа са Врања, бесмислено је описивати…Јер, то је један од оних врхова са кога се тешко одлази.

Сасвим природно, да ћемо се ту задржати, уживати у призору, фотографисати… Искористите максимално боравак на овом врху !

 каменити врх пространа ливада

Са Врања се спуштамо преко једне предивне широке ливаде ка Мијуцића пећини и водопадима крај старе напуштене воденице, а потом куж Крепољинске реке ка нашем возилу.

Мијуцића водопад ту постаје јасно зашто су воденице биле инспирација у старим песмама

Описана траса дуга је 18 km сa 570 m успона (који је постепен) и ево њеног приказа на карти:

приказ трасе на карти

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина. Ако се будемо спустили до 17 h,  свратићемо у аквапарк Ждрело, тако да треба понети купаћи, пешкир и пресвлаку. Ако не, будите сигурни да утисци неће мањкати!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин за чланове Клуба

Велико возило НЕ може да приђе месту где силазимо, путујемо искључиво комбијем.

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

 ...са прелепом орнаментиком врх!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Бисери Хомоља: ШТУБЕЈ – од Равништарке до Церемошње

Оно што Штубеј чини занимљивим није његова висина, која га сврстава међу највише Хомољским врховима, већ разноликост крајолика којим води стаза. Још један прилог изреци да се свуда иде НА планине, осим у источној Србији, где се иде У њих! Благо заталасано Хомоље скровито чува многе тајне и лепоте те сваки начин да пређете неко растојање повлачи за собом њихово отктривање и свакако уживање у прелепој природи. Овога пута акцију изводимо у новом пролећном термину у време бехара.

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба  у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 7.00 h и молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле даље до паркинга пред Равништарком. Ова пећина је интересантна, јер је прераст у настајању. Сада је пећина облика тунела, али једном, у недогледно време, вода ће од ње направити нешто што су данас познате природне камене капије.

Ту је наша полазна тачка за пешачење.  Након обиласка Равништарке, ходамо ка врху Штубеј дуж његовог била Фик. Од врха нас дели 8,3 km и све време се крећемо широким колским путем.

Буђење пролећа... у рано пролеће

На врху ћемо, као што је уобичајено одморити, али рачунајте да нас чека прелеп спуст!

Stubej raskrsnica _DSC8384p _DSC8358

Одмах по силаску, на око километар од врха је извор Хајдучки кладенац, а крај њега фантастичан видиковац, који извесно симболише ову акцију у смислу призора које пружа, тако да ћемо се ту задржати једнако као на врху!

  Недалеко од Хајдучког кладенца..

Одатле се спуштамо ка долини Сиге и пећини Церемошњи са прекрасним накитом и врло лепо уређеним околним простором. Тим делом спуста, такође води колски пут дуж кога ћемо перманентно уживати у дивним призорима да двих страна.

Непосредно крај пећине је и ресторан код Траиловића, где ћемо, након обиласка Церемошње уприличити предах пред повратак. Дужина трасе износи 13,5 km са 590 m успона.

  Церемошња уснули салаш

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа, прилагођена временским условима и обиласку пећина, заштита од ветра и евентулних падавина, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈE:

1.550 дин

1.450 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Посета пећина је факултативна и улазнице нису обухваћене износом котизације.

Цена улазница за пећине:

Равништарка – 200 дин

Церемошња – 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Јесен на Хомољу: Брезница-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду краћих јесењих дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

  Велики и Мали Вукан

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон све време константан. Долазимо до седла испод врха и одатле силазимо на другу страну.

Велики и Мали Суморовац

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

 Ловачка чесма Велики Вукан са мање познате стране

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог (752 мнв) и Великог Вукана (825 мнв). Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

Успон према седлу На Малом Вукану

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

Велики Вукан (сликано са Малог) КАУП-овци на Великом Вукану

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 h.

Укупна дужина пешачења ће бити 15 km,  са 850 m успона и 900 m силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији. Траса

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 400 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Клисура Осанице-прераст Касоње – Крупајско врело и бања ЖДРЕЛО

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило. 

Касоње

Ова траса је кружна, укупне дужине око 10 km и што је најважније – акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, онима који су спремни да прођу прераст боси, или се преобују (опциона обућа за воду) тих 15-20 m.

 фото: Саша Вељковић

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Долази се 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље, ка  Хомољу до села Осаница. Успут ћемо правити паузу за доручак и кафу од 30 минута.

Крупајско врело Осаница

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве. На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, не гази се вода јер се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре са 377 м.н.в.  и пењемо се природном стазом која нас води на лево, на узвишење са кога се пружа леп поглед на околину. Стаза води кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја (598 м.н.в) са нешто преко 200 m висинске разлике. Спуштамо се ка селу након пређених 10 килонетара, где нас чека наше возило.

Одатле се возимо још 22 km до села Крупаја, где напуштамо возило и полазимо до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту направићемо паузу за ручак и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи где постоје погодна уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

 

Напослетку одлазимо у бању Ждрело, и тамо остајемо до поласка за Београд до 20 h (стижемо до 23 h). Ко жели ту може јести, пити, имати масажу… шта год од свега што се тамо нуди.

ОПРЕМАгојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно, све што је потребно за купање у базенима бање Ждрело (купаћи костим, папуче, пешкир).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином.

У цену није урачуната карта за базен: 300 динара (за групе)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Крајњи исток Хомоља – рајска природа и колевка модерне цивилизације

Гарван, Кунуна, слапови Белог Изворца, Ваља Прераст, Рудна Глава…звучи познато? Вероватно из неких ранијих акција. Сада смо те драгоцене елементе сабрали у много вреднију и целовиту причу о једном посебном пределу, у који се много ређе иде и поред драгоценог садржаја који га одликује. Током година иза нас, довде смо преваљивали огроман пут како бисмо само за један дан дотакли нешто огромно што не може стати у бљесак једне шетње, нарочито када се путује седам сати. Само зато јер преовлађује мишљење да се много лакше организујемо за једнодневну акцију. Не желимо више такве компромисе, знајући колико тиме губимо; да се враћате кућама без праве представе о вредностима краја чијој ћете се лепоти и даље дивити, не! 

Јер источно Хомоље је врло посебно и ако овој акцији посветите викенд, спознаћете његову праву слику, колико и лепоту слапова Белог Изворца, ширину хоризонта над Кунуном, моћ вечности којом вода обликује камен у најлепши природни споменик и вратити се кући као ходочасник са места где је човек пре 7000 година из каменог искорачио у доба метала!

Садржај ове акције састоји се од три које смо раније изводили као засебне, али са превише сати вожње и премало сати да се обиђу све тачке од важности. А све три стазе се спајају својим завршним и почетним тачкама, тако да ништа није природније, него да се споје у незабораван викенд! Поред афирмације овог изузетног предела, циљ акције је да стекнете знање о његовом садржају који не постоји у уџбеницима, нити другој литератури, а то је нешто што акцији даје пуноћу доживљаја, а лепоти коју ћете видети, смисао.  Ево плана:

Субота, 21. мај:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија Клуба у Устаничкој 125 (Koњарник), тачно у 6 h полазимо аутопутем до Пожаревца (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време), а потом преко Кучева у правцу Мајданпека, и даље преко Дебелог Луга и Влаола. Већ када се укажу силуте Малог и Великог Крша, напуштамо возило и полазимо на пешачење ка Гарвану и необично лепом венцу – Кунуни. У Дебелом Лугу нам се придружује и етнолог Александар Репеџић, директор Музеја у Мајданпеку! Он ће пешачити са нама, што ће бити прилика да о овом пределу много више сазнамо, а нарочито о топонимима: Гарван, Кунуна и други 🙂

Гарван на видику

Дуги гребен Малог и Великог Крша су граница Хомоља. Ми се дакле крећемо његовим источним ободом, пратећи линију простирања Малог Крша, с југа ка северу, преко широких пропланака, идиличних засеока и фантастичних ливада. Пред нама је својеврстан фото сафари, обзиром на лепоту крајолика, а оно што се овде свима посебно допадало јесте динамика терена којим води траса: пропланци, смењују шуме, а ови опет стеновите одсеке. До краја нема насеља, осим неколико појата.

 

Што се тиче воде, пре Гарвана пролазимо поред лепог и здравог извора. А  после Кунуне, пролазимо још два (извор на имању бака Катице и једна чесма), тако да нећемо сигурно бити жедни, само је важно да обавезно пођемо са водом!

Под јасеном саборно место за наставак пешачења савршен мир извор 

После Гарвана продужавамо даље, на десно ка Кунуни – стеновитом балкону са погледом на Крш и Стол. Са Кунуне се погледом може ошвенкати пуних 360 степени! Плато за предах, ужину, медитацију… Једном речју, ово ће вам највероватније бити утисак дана. Предео под велом заборава у коме ничу сећања… Мада, нећемо претеривати са медитирањем, јер до Близне треба још добрано пешачити, Кунуна је тачно на пола трасе.

Поглед са врха Гарвана Кунуна

Кунуна на Влашком значи венац и има их више у источној Србији. До ове стижемо пролазећи разнолике пејсаже: ливада/шума/појата/шума/извор/…

на Кунуни на Кунуни на Кунуни

По силаску са Кунуне, пролазимо стару појату са извором и једну чесму. Спуштајући се ниже наилазимо и на једну ћумурану, а на даље пут води кроз шуму, све до Близне, где се сакупљамо у ресторану „Балић“ код нашег старог пријатеља Чеде, на аутентичан влашки ручак, који годинама препоручујемо пријатељима. Сигурни смо да ћете пожелети ту да одморите некад, онако за своју душу и без групе.

Поглед на Борски Стол при спусту са Кунуне чесма Кунуна иза нас

Описана траса је дуга 18,5 km, са успоном од 450 m што није страшно када се не путује натраг истога дана. Доле десно је дат њен топо приказ:

епски пејсаж приказ трасе на карти

По доласку у Близну, чека нас традиционална влашка вечера у ресторану код Чеде Балића. Подижемо шаторе на његовој ливади, а учесници који су желели смештај у соби размештају се по кућама. Дан завршавамо на прави начин, јер не иде се толико далеко да би се истога дана бежало натраг, никако.

Једно овако уђосмо у Близну :-) ресторан "Балић" вечера

Недеља, 22. мај:

И док је јучерашњу шетњу красила динамика смене крајолика и дивни хоризонти, данашњу ће обојити импресија два споменика природе: касакадни слапови Белог Изворца и грациозан природни камени мост Ваља Прераст. Пешачење се протеже од једног до другог и износи 7 km уз свега 300 m успона и полазимо у 9 h, пошто доручкујемо, попијемо кафу и попакујемо шаторе.

Стаза прати Бели Изворац узводно и врло брзо се  сусрећемо са његовим бигреним каскадама, које дуж наредног километра постају све веће, ток све виртуознији, све до највишег. Ово је и главни разлог што је акција смештена у пролећно време, када су водотокови богатији водом.

0056_resize

Изнад великог водопада је клупа и пећина из које извире Бели Изворац – идеално место за предах, или боље рећи, да се напојимо свега око себе! А тек је почело… Ту се сакупљамо и настављамо даље.

одатле извире Бели Изворац  

Наша стаза овде скреће десно, преко мањег сипара на горе, према врху Стража (541 m), где су салаши, чесма и феноменалан видиковац! До њега, успу пролазимо и две мање пећине, крај саме стазе, а ко у њих буде хтео да завири, мораће да има чеону, батеријску лампу!

салаш изнад поглед на Дели Јован топо приказ трасе

Ово је иначе највиша кота на траси, а када се нађемо ту, значи и да смо од прилике на пола пута. Пред нама је лакша половина трасе – спуст. Горње фотографије приказују видиковац и изглед трасе на карти. Одатле се, шумском стазом, лагано спуштамо до највише од свих прерасти источне Србије – Шупљој Стени, познатијој као Ваља Прераст. Висина њеног спољашњег лука је 42 m! Пролазимо испод њеног грандиозног свода, газећи речицу Прераст под њим и пратећи је низводно, стижемо до Шашке у коју се улива.

 

Одатле стаза убрзо постаје колски пут а крај Шашке нас чека комби, којим се одвозимо у Рудну Главу где посећујемо археометалуршки локалитет Окнопрви рудник метала у Европи, односно место где је човек пре 7000 година из каменог искорачио у доба метала. На брду Чока Окњи изнад села Рудна Глава, човек неолита је вадио руду, творио метал и тиме отварао нову епоху – бронзано доба. И ако је по важности овај локалитет у истој равни са Лепенским Виром, не можемо се похвалити стањем у којем се налази.

 Боривоје Крчмаревић оруђа

Од села до самог локалитета нас дели 2,5 km пешачења и имаћемо изузетно задовољатво и част да о овом историјском месту сазнамо више од инг. Боривоја Крчмаревића, кустоса Музеја у Мајданпеку. Газићемо стазу по којој су расути комадићи разних руда, попут црног хематита, или плаво зеленог бакра… Кликните на слику испод (лево у антрфилеу) да видите представку овог културног добра јединствене вредности и схватите зашто је Рудна Глава – светлост Балкана.

жртвеници винчанских рудара

Научна јавност је у почетку била уздржана пред новим открићем. Чињенице да су у срцу Балкана – на Рудној Глави у источној Србији откривени „живи споменици“ који сведоче о прапочетку европског металног доба, косиле су се са дотадашњим ставовима. Дуго је у науци владало мишљење да су се првобитна металитшка знања ширила из високо развијених центара Блиског Истока, преко грчких обала и долина Вардара и Мораве, до панонских равница и горњег тока Дунава. Уместо тога, из далеке прошлости изрониле су рударске области средишњег и источног Балкана, као прва жаришта самосталног развоја металургије бакра. Као и на живописним гравирама старих мајстора, на Рудној Глави су из давне прошлости искесли винчански рудари настањени током четвртог миленијума старе ере, од северне Македоније до равница јужне Паноније. Њихова оруђа и керамика, израђени од локалних сировина, проистекли – по облику и стилу – из далеких традиција млађег каменог доба (неолита), не показују никакве трагове страних утицаја…

По силаску са Чока Окњи биће организован ручак у Рудној Глави. За Београд путујемо Дунавском магистралом преко Градишта и Пожаревца, паузу правимо у Лепенском Виру, а стижемо до 23 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са приручним стварима (вода, хранруда бакраа за успут, пресвлака), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор ако спавате у шатору (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

На овај начин, лепота природе стављена је у службу представљања садржаја предела, што је суштина његове посебности. Утисцима о лепоти крајолика, то ће дати смисао и тиме га учинити незаборавним. Јер, није необично заборавити где беше онај усамљени јасен и чијем смо хладу ужинали и посматрали Дели Јован, или онај леп шумски извор чија нам је вода тако лепо клизила низ жедно грло; али се не може ни са чим заменити како ток Шашке обогаћују пенушави слапови каскадних слапова Белог Изворца, или магијски ослобађајуће воде Ваља Прераст, и која нас узводно доводи до неолитског рудника. То се не заборавља.

   На Окну

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.000 динара

2.900 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, вечеру у суботу, обилазак Рудне Главе и организационе трошкове.

За групу од 40 учесника, износ котизације се умањује за 250 дин

НАПОМЕНА:  доручак и храну за успут, носимо сами. Ко буде желео, може доручковати и у ресторану „Балић“ у Близни. Ова акција начелно подразумева шаторски смештај. Учесници који буду желели да спавају у домаћој радиности, сами плаћају смештај домаћину по цени од 800 до 1.000 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализујe Гордана Атанасијевић

office@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Водопад Бељанички Бук-Стража-Лисац

Због симболике броја (1111 m надморске висине), зову га „Четири аса“. На неким његовим стенама могу се наћи калцитне друзе (кристали) које мештани називају камењем среће. Међутим, верујте, ипак је он један Велики Лисац! У том маниру нам се представио последња два пута, а склона сам да не верујем у случајности.

Али, овога пута применићемо други план: у причу до Лисца не улазимо кроз Капију тајни, већ од фантастичног водопада – Бељанички бук. Лишче, долијаћемо ти! Не, није ово никаква „објава рата“, већ игра речи којом бисмо да дочарамо једноставну чињеницу како се до овог дивног врха, ушушканог са свих страна, може доћи на неколико атрактивних начина. Како је изгледала ова акција када смо је последњи пут изводили, можете погледати у овом албуму.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку, чека нас дуг пут и солидна мисија!

Путујемо ка Жагубици, а због природе пута, овде неће бити могуће формирати велику групу, тако да је број учесника тиме ограничен. Пешачење почињемо у близини раскошног шумског водопада Бељанички бук; пролеће је право време да га затекнемо у пуним слаповима.

ходамо ка водопаду Бук нас пресреће, преливајући пут... и наставља да отиче с друге стране пута

Већи, шири слап се слива из шуме, прелива макадам и наставља да тече шумом са друге стране пута. Веома је леп, тако да ће то захтевати 15-ак минута фоткања. Иначе, овом водом можемо употпунити своје залихе за пиће. Наша траса одатле води уз водопад ка гребену Страже. Напомињемо да је цела траса необележена, те да ћемо се ревносно држати правила колоне. Доње фотографије приказују управо почетак трасе, од водопада:

Ах! фоткање слапова и полазак ка Стражи старт

До Страже траса води предивним крајоликом, са више пропланака. Ова траса је захтевна и неопходно је поседовати добру пешачку кондицију за њено савлађивање, али на овом потезу човек може за тренутак да заборави да је кренуо на некакав успон, јер су пејсажи заносни и опуштајући. Али, не треба губити из вида да је то тек почетак.

опојни пропланци мали предах

Оно што је пред нама, свакако ће будити апетите за даље: прекрасни гребен Страже. И ево, качимо га са севера!

 Сви смо ту? Идемо даље! Крочисмо на Стражу

Стража је прича за себе и као таква увек има своје место у нашем годишњем календару. Али бих указала да се ради о ТРОНУ Горњоресавског регионалног парка природе. Најзад, под њом и извире сама Ресава, отварајући богат геоморфолошки ареал и ево како то изгледа:

Њено величанство - гребен Страже

Ту можемо ужинати. Иначе, са брисаног простора Страже, види се и наш циљ – врх Велики Лисац! Наиме, са гребена одлазимо окренувши му леђа, и тада ћемо угледати стену Лисца окренуту ка нама.  Када смо последњи пут туда пролазили, зима је за собом оставила доста снега, тако да смо до Лисца уживали у правом зимском амбијенту, под пролећним сунцем.

На лево круг - правац Велики Лисац! Ено га! Још увек бело пролеће

Али, када смо му се приближили, илузија о зими распршила се пред плантажом сремуша, што је још једна особеност Лисца – он као да је изникао са поља ове здраве пролећне биљке!

Здраво Лишче! а сремуш одвлачи пажњу... а како и не би!

Без превише застајкивања ради бербе, идемо на врх са очаравајућим погледом, а то значи да ћемо наградити себе одговарајућом паузом да на њему уживамо.

ВРХ! :-)

Сабирамо се по силаску и крећемо ка тачки где нас чека комби. Морам да нагласим да је описана траса захтевна, јер је дуга 20 km са успоном од 550 m и води преко каменитог терена и колских путева. Ово значи да паузе неће бити дуге, већ на против – врло кратке, колико да се не развлачимо и ходамо компактно. Такође је од изузетне важности кретање у колони, јер не постоје ознаке (маркације)! Ова акција се не препоручује почетницима, људима са слабијом кондицијом, као и онима који не желе да улажу превише напора.  Током повратка, свратићемо у Рајков ресторан у Горњачкој клисури, ради вечера или освежења.

Сви ту? Да није неко остао у сремушу? Довиђења Лишче :-)

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, штапови, камашне,  мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа графички приказ трасепримерена временским условима; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, путујемо искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују 

Гордана Атанасијевић           и         Александар Радовановић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

пејсаж са повратка (Суви До)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Не ОМАНусмо!

Замислили смо да након акција правимо кратке (рецимо троминутне) спотове од фотки, као приказ где смо били и како нам је било. Направљена је и шпица, али и поред добре воље, ПРИЗНАЈЕМО – нисмо се показали (што не значи да се нећемо потрудити!). ОМАН је међутим био чудновата инспирација!

После два отказивања претходне године, у наслову смо били обазриви и гласио је: „да не ОМАНе“. А после свега, свежих утисака, у суботу увече сам размишљала: шта је то што неку акцију учини напросто савршеном и поред рецимо – магле?
Одговор има образац: супер друштво и снажна, ведра енергија коју оно може имати и наравно талентовани фотографи, који све то забележе!
После овог Омана, схватила сам да се после више година препричавају догађаји, а не лепота предела због које смо ми испланирали акцију, а ви одлучили да пођете. У томе је штос! А ове године је било више акција о којима ћемо још дуго причати. Чак толико да ћу са пуно топлине око срца испратити 2015. са жељом да ће се све то умножити у 2016. (здравља Боже)!

Ево коначно премијерно, првог спота из едиције „Где смо били“, а како нам је било – видећете! 🙂

Кликни да одгледаш спот! 🙂

ОМАН – врх са више лица! Шош-Оман-Чока Унук – бања Ждрело

Није што је највиши међу Хомољским врховима, већ што је пешачење до њега и спуст до Липе нешто што фантастично опушта, јер траса је као вез преко широких пропланака и шума, а како се крећемо претежно гребенима, поглед може да лута хоризонтом на околне суседне врхове. Са завршницом у Ждрелу, биће то идеалан третман након радне недеље!

IMG_2480 IMG_2456 IMG_2453

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 6.00 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца и даље ка Жагубици, после које ћемо се убрзо наћи на полазној тачки наше трасе, где напуштамо возило и полазимо ка Оману, од кога нас дели 5 km.

IMG_2483 IMG_2473 IMG_2484

У почетку стаза има благи нагиб, али се на кратко спушта, када постигнемо 30 висинских метара. После Курматура Маре, опет ходамо узбрдо, до врха Шош (888 m) и даље на Оман (962 m). Ту знамо да смо прешли трећину планираног пута. Али, обзиром на благост терена којим се крећемо и лепоту питомог крајолика, што ову акцију чини веома питком за све категорије љубитеља природе, изгледаће вам и краће. Оман је „чудан“, некима мистичан врх, са више назива, што сте можда већ приметили ако сте гледали карту, али је ретко посећиван, што је много чудније обзиром да цео предео пружа бескрајне могућности за пријатне, опуштајуће шетње.

Са врха се спуштамо ка Липи, која је 290 метара ниже од висине места где нас чека комби, тако да у наставку следи  успон на врх Чока Унук (741 m) и даље истоименим гребеном до краја, тј. асфалта, где нам је комби.

IMG_2479 IMG_2472 IMG_2478

Ова траса је дуга 13 km са успоном од 590 m. По силаску, одвозимо се до бање Ждрело, где су нам на располагању базени са термалном водом, сауне, масаже, вечера, ко жели…

За Београд полазимо у 19.30 h како бисмо пред центром Сава били у 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приказ трасе на картиприликама, заштита ветра и евентуалних падавина. Све што је потребно за базен, обзиром да свраћамо у Ждрело (купаћи,  пешкир и пресвлака).

ЦЕНА:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕи информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Oman

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.Oman

К Р И Л А Ш : Везичево-Велики врх-Ћовдин-бања Ждрело

Село Шетоње, надомак Горњачке клисуре нам је добро познато, али када се настави даље и прође село, убрзо наилазимо на прекрасна језера, која су лети савршено место за камп. Али, околне планине нису тако посећене, а нису за подценити. Језера нас неће интересовати у јануару, наша „мета“ биће Крилаш! Траса од свега 15 km са 550 m успона, идеална је за зимски дан, нарочито ако се финале планира у термалним базенима Ждрела 🙂

ПОЛАЗАК:  окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и тачно у 7.00  h полазимо аутопутем према Пожаревцу и даље ка Петровцу, до села Везичево, одакле почињемо пешачење.

Успон није радикалан, крећемо се колским путем, најпре шумом, а касније излазимо на брисан простор гребена. Са Великог врха пружа се леп видик на села, али и околне планине (Вукан, Јежевац, Лисичји врх…). На Крилашу се налази Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба, док су трагови римског пута видљиви у Турским орницама, али онда када нема снега. Навела сам то тек да подсетим како ово место заслужује пажњу и није „анонимно“.

Постоје најмање две варијанте куда наставити са врха, тј. којим путем сићи. Зато сам у уводу споменула Кореничко језеро, као одличну базу, када током лета одлучите да „опајате“ овај предео својим корацима 🙂 Како је зимски дан краћи, али и због лепе долине Ћовдинског потока, спустићемо се овог пута у Ћовдин. У самом завршетку је црква пећина. Већ рекох колико је дуга траса и успон, тако да у овој акцији могу узети учешћа сви који су се опробали по оближњим Хомољским висовима (Вукан, Јежевац…). Траса је средње захтевна по снегу, лети би била баш лака.

поглед на Вукан и параглајдеристи 

Изненадиће вас шаролике шуме лишћара и јелкица, а можда, ако време буде ведро, угледамо и параглајдеристе, којима је Крилаш згодно узлетиште 🙂

А у Ћовдину нас чека наше возило, којим се одвозимо до Ждрела, бањамо се, ко жели може и да руча. За Београд полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београд стигли до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно; штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут. Одећа слојевита и мора бити одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева Поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостало!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:00 h. Молимо вас да дођете неки минут раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутне кафе-паузе, чека нас леп дан, ваља га искористити. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Пауираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савлаала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. Све остало је или равно, или спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је раван и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

Крећемо се ка речици Ваља Маре и пратимо је до њеног ушћа у Тодорову реку, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Тодорову реку пратимо до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, Викторина и Славица, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео. 
Дужина описане трасе износи 16 km, а висинска разлика свега 320 m. Ево и приказа на карти:приказ трасе на карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 А ако будете били расположени, одшетаћемо и до сада већ познате Паунове стене над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, како бисмо пред центром „Сава“ били до 22 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ЦЕНА:   путујемо комбијем

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Старица – понор Паскове реке – Рајкова пећина

Старица…заштитнички издигнута над Мајданпеком који као да јој се свио под скуте. Митски град уткан у предање о Јасону и Аргонаутима, са најбогатијом рударском историјом на Старом континенту. Са ове атрактивне стене, која над њим доминира  пружа се предиван панорамски видик на околне површинске копове и брдовити хоризонт

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 6:00 h (молим вас да дођете 15-ак минута раније. Ово је врло важно, јер је дан кратак, а вожња дужа, па вас молим да то испоштујете како бисмо кренули на време и удахнемо дан!). Путујемо аутопутем до Пожаревца, па преко Кучева до Мајданпека.

Возило напуштамо код полазне тачке успона на Старицу (796 m), једног другог језера – Велики Затон. Рајкова и Паскова река истичу из својих пећина творећи Мали Пек, од кога је, тик низводно, направљена ова вештачка језерска акумулација.

Одатле до врха води широк макадам, јер је горе предајник, али силазимо другачије.  Поглед са врха је диван и надамо се да  видљивост неће бити ограничена разним „зимским завесама“. Са врха се упућујемо стазом ка понору Паскове реке, кога још називају и Римски бунар.

На крају трасе је легендарна Рајкова пећина коју сматрају најлепшом на Балкану, због специфичног накита од белог калцита, који украсима даје предивну светлуцавост. Њеној лепоти парира једино Верњикица, али о њој у једном другом програму… Мештани су и данас сигурни да је благо хајдучког  харамбаше Рајка још увек ту скривено, али пошто није нађено, ово је вероватно најбоље чувана пећина на свету! Иначе је уређена за посетиоце и ко буде желео, моћиће да се увери у ове описе (цена улазнице је 200, оо динара).

 

Ту нас чека наше возило којим одлазимо до Мајданпека ради окрепљења пре поласка за Београд.

Укупна дужина ове заиста живописне трасе износи 12 km са успоном од 520 m  –  идеалне размере за зимску акцију без превише напора! Ево и графичког приказа предвиђене путање:

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (до 40 пријава):

1.750 динара

1.650 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају преко 40 пријава, цена се умањује за 300 динара!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује

Зоран Буца Вујошевић

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Једно мало подсећање са Старице…беше зима, 13. март 2010. 

А онда је оздравила и следеће 2011. године она нама ово:

Е онда је следеће 2012. УДАДОСМО и то како доликује… Кума Тајчи 🙂

 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.