Архива за Homolje

ЈEЖЕВАЦ који не познајете – кроз катакомбе до врха, па низ Козји грб! (од манастира Горњак до бање Ждрело)

Овај излет је права бомбона за краће и хладније дане: атрактивна и кратка траса, прелепи видиковци и на крају термални базен! Немате нарочиту кондицију, или сте већ били? Овога пута, Јежевац ће бити посве другачије искуство, те ако сте већ били, требали бисте и сада, јер ћемо ићи другачијим стазама. Ко воли авантуристички жанр, УЖИВАЋЕ! Наиме, са другарима из ПД „Горњак“ ћемо код манастира проћи тајне тунеле које је копала војска и за које можете чути много конспиративних верзија прича од мештана. А са врха ћемо се спустити окомитом стазом дуж Козјег грба право на Млаву!

ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца

ПД „Горњак“ из Петровца су марљиво сређивали тај правац, а причу о тунелима ћемо чути из прве руке! 🙂

Горњачка клисура: лево вукан, десно Јежевац Манастир Горњак крај Млаве

Овде можете погледати кратак видео запис са једне од наших ранијих акција на Јежевцу 🙂

 Горњачка клисура означава улазак у Хомоље и усечена је између Вукана са десне и Јежевца са леве стране тока Млаве, која њоме протиче. У њеним литицама су остаци средњевековне Митрополије, извор “Четири луле”, и један много интригантнији, јер су му воде надалеко познате по лековитости за бубреге. Манастир посвећен Ваведењу је задужбина кнеза Лазара и грађен је у периоду од 1376-1380. године.  Кнез Милош Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али по писању Вука Караџића, ту је похранио и неке драгоцености, међу којима и барјак цара Душана Силног… У кругу манастира је и капела посвећена Светом Николи.

 

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125) тачно у 7.00 h. Путујемо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца. Обзиром на куриозитет трасе и природе терена, кретаћемо се лаганим темпом, јер, све ћемо стићи; циљ је искористити дан!

На почетку трасе увек се пролазе тајанствени отвори – тунели. Сада ћемо у њих завирити… Након Другог светског рата започети су велики војни радови у Горњачким планинама на изградњи фабрика оружја и других војних ефектива. Иако не постоји званична документација и докази, „прича се” да је у политичким превирањима година „информбироа“, главни пројектант и инжењер који је изводио радове на тим објектима пребегао у СССР па су због откривања локације потенцијалних војних циљева радови обустављени и како се касније испоставило све пресељено у Нови Травник (Босна).

  

Данас још увек стоје напуштени објекти у масиву планина и хиљаде квадратних метара ходника, хала и простора, „заборављени“ случајно. Као другде по бившој Југославији и Србији довитљиви предузетници повремено користе (улазне) делове ових простора за гајење шампињона.

Крајолик је диван, надајмо се да ће време употпунити доживљај. Манастие Горњак се налази крај Млаве, а до врха се крећемо кроз шуму.

Пред сам врх, излазимо на кршевиту подлогу, са фантастичним видиком! Наравно, задржаћемо се на врху довољно да одморимо, уживамо, сликамо… јер, чека нас јак спуст (уз свест да следи спа третман у „Ждрелу“ 🙂 )

Јежић на врху :-) Једне зиме...

Сам назив Козји грб говори доста о томе какав нас чека спуст. Али, обзиром да од врха до Млаве имамо 2 km, свака тензија је сувишна. Опремите се стрпљивошћу и успећемо! Цела траса је дуга 6,5  km, тако да је одлучујући фактор воља и решеност да се прође овим стазама, а не физичка кондиција.

са врха на Козји грб…

Возило нас чека крај моста на Млави и по силаску нас вози у бању Ждрело на уобичајену сеансу у термалним водама температуре 42 С. У ресторану ако желите, можете јести, а они који су у базену, могу ручати и крај базена. Цена групне улазнице је 400 динара, и са њом имате право и на сауну.

2014-01-14_24321525  

У 20.00 h смо сви у комбију и полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 23.00 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 6,5 km са успоном од 500 m и спустом од 660 m.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, чеона лампа, заш тита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.
За оне који желе у базен: купаћи и пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације
на састанцима клуба, сваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)изглед трасе на топо карти, према треку

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 динара

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Kaд је Вукан био Куделинов…

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Међутим, ова дивна Хомољска планина има скривене бисере за које многи још увек не знају и то смо вам први пут показали прошле године, када је ова акција изазвала БУМ задовољства (што је сасвим довољан разлог да се опет нађе у нашем календару) У овом албуму, кога су управо ти учесници назвали „Ломатање – лудо радовање“ можете видети како нам је било…

Приказ трасе на Гуглу Млава... Нема сведочанства у стенама Вукана

НАПОМЕНА: због природе терена и трасе успона, у случају неповољног времена, које би омело њено одвијање, акција ће се одвијати стазом од извиђачког дома у селу Ждрело, преко врха Велики и Мали Вукан и спуст до извора „4 луле“.

Наиме, на коси изнад магистрале лежи заборављена тврђава, Куделинов град, до које је ПД „Вукан“ из Пожаревца ре пар година уредио стазу, којом ћемо поћи најпре ка Малом Вукану, а потом и Великом Вукану. Стаза до ње је врло стрма, тако да учесници рачунају на то, да ако желе да виде тврђаву, морају бити спретни на стеновитом терену. Из истог разлога, ова акција није за децу.

Горњачка клисура представља врата Хомоља. Дуга је 16 km и чине је четири велика меандра. Име је добила по ветру који дува њоме и широм околином.

У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. У Горњачкој клисури, и на Вукану и на Јежевцу, налази се више бедема средњевековних утврђења, а у Ждрелу и темељи града Дрмана и Куделина.

А све је почело пре пар година, када је наш пријатељ и сјајан планинар – тата Слоба Божић, прошао овом тада НЕстазом од чесме „Четири луле“ до тврђаве и даље на врхове, што је тако узбуркало планинарску чаршију, да су другари из „Вукана“ трасирали путању, чиме су тајну Вукана учинили приступачном свима нама.

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, до извора „Четири луле“, одакле почињемо успон.

Почетак трасе, од магистрале до тврђаве је стеновит и радикално стрм. Стаза је маркирана и на пар места су постављени ланци (рукавице!), а доње фотографије (аутора Драгице Коцић и Зорана Таврића) најбоље дочаравају зашто се већа група не планира:

фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић фото: Зоран Таврић фото: Драгица Коцић

Од тврђаве настављамо стазом без критичног нагиба ка врху Мали Вукан (732 m), а потом дуж превоја на Велики Вукан (825 m). Ова планина је дивна, а њени врхови, убијају вољу да се са њих крене јер пружају прелепе видике. Од тврђаве до врха Мали Вукан прелазимо непуна 2 km трасе дуж косе са прелепим видицима.

дуж косе... фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић Врх... 

Од врха Велики Вукан до села Ждрело где нас чека наше возило, преостаје лагани спуст дуж 4,5 km. После акције одвозимо се до бање „Ждрело“ где употпуњавамо доживљај у термалним водама. Ко буде желео, може и да руча, а у 20:00 h полазимо натраг, за Београд, где стижемо до 22:30 h.   фото: Дејан Ковачевић

Куделинов град је тврђава која се налази 13 km југоисточно од Петровца на Млави, над реком Млавом  код  истоименог села. У историји је познато као упориште  бугарских великаша, браће  Дрмана  и Куделина (Друго бугарско царство крајем XIII века) који су из њега, као полунезависни владари тада управљали Браничевом (1273-1291.), нападајући западне државе, превасходно  краљевину Мађарску и Драгутинову Сремску краљевину (краљ Србије  1276-1282. краљ Срема 1282—1316). Историчари сматрају да су Дрман и Куделин  куманског порекла. Браћа су се користила слабљењем централне власти у Бугарском царству да би се осамосталили у области Браничева 1273. године. Владали су независно од бугарског цара и располагали војском коју су чинили углавном Бугари, Татари и Кумани.

Владислав IV Арпад (1272—1290) је покушао да их фото: Драгица Коцићсузбије 1285. године, али су његове трупе претрпеле пораз у Горњачкој клисури. Милутин је 1282. године на српском престолу наследио свога брата Драгутина, остављајући му северне делове државе (Сремска краљевина). Драгутин је био ожењен  Каталином – ћерком Угарске краљице Јелисавете, која је Драгутину  дала Мачванску и Усорско-солску бановину. Године 1282-4. она је послала трупе на Браничево, али су и њени напади одбијени, а вазалне земље опљачкане од стране Дрмана и Куделина у знак одмазде. Већ 1285. године, Драгутин је са својом таштом предузео још једну, такође неуспешну војну акцију против Дрмана и Куделина. Браћа поново односе победу након чега су похарали Драгутинове територије. Међутим, после тога, Милутин притиче брату у помоћ фото: Зоран Таврићи тада Браничево по први пут долази под српску власт и прикључује се Сремској краљевини. Вероватније је да су Дрман и Куделин страдали у овим биткама, него ли протерани, јер се након 1291. године не спомињу у историјским изворима. Данило у Житију краљева и архиепископа српских описује поход Драгутина и Милутина против куманских владара.

Након пораза Дрмана и Куделина, Српску краљевину је напао видински кнез Шишман (оснивач бугарске  династије Шишман). Напад је завршен неуспехом, а у контранападу, Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана да се ожени ћерком свог великаша Драгоша. Од некадашње утврде, данас су остали само темељи, док је све остало зарушено.

приказ трасе на топо карти са параметрима

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНЕ:

  • траса успона од магистрале до тврђаве је маркирана, врло окомита (на пар делова је оклинчена ланцем за придржавање), терен до Малог Вукана је стеновит, а после је стаза мирнија;
  • у Ждрелу може да се руча, а ко хоће, може у базен (групна улазница за базен је 400,оо дин).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, велика група се не планира.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић         и        Немања Манчић

                 065 377 14 74                     064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

Врх - фото: Милош Бранковић  ПД "Вукан" на задатку трасирања стазе до тврђаве

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ОМАН – врх са више лица! Шош-Оман-Чока Унук – бања Ждрело

Није што је највиши међу Хомољским врховима, већ што је пешачење до њега и спуст до Липе врло лепа и опуштајућа траса, извезена преко преко широких пропланака и шума, а како се крећемо претежно гребенима, поглед може да лута хоризонтом на околне суседне врхове. Са завршницом у Ждрелу, биће то идеалан третман након радне недеље! Кликните на фотку доле десно и погледајте кратак филм са једног од ранијих провода на Оману:

 

ОВДЕ можете видети и Дулетову репортажу са прошлогодишњег Омана 🙂

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца и даље ка Жагубици, после које ћемо се убрзо наћи на полазној тачки наше трасе, где напуштамо возило и полазимо ка Оману, од кога нас дели 5 km. Не правимо успутну паузу, јер пут дуг.

IMG_2483 IMG_2473 

У почетку стаза има благи нагиб, али се на кратко спушта, када постигнемо 30 висинских метара. После Курматура Маре, опет ходамо узбрдо, до врха Шош (888 m) и даље на Оман (962 m). Ту знамо да смо прешли трећину планираног пута. Али, обзиром на благост терена којим се крећемо и лепоту питомог крајолика, што ову акцију чини веома питком за све категорије љубитеља природе, изгледаће вам и краће. Оман је „чудан“, некима мистичан врх, са више назива, што сте можда већ приметили ако сте гледали карту, али је ретко посећиван, што је много чудније обзиром да цео предео пружа бескрајне могућности за пријатне, опуштајуће шетње.

Са врха се спуштамо ка Липи, која је 290 метара ниже од висине места где нас чека комби, тако да у наставку следи  успон на врх Чока Унук (741 m) и даље истоименим гребеном до краја, тј. асфалта, где нам је комби.

 Шта ли се то кува...(?)

Ова траса је дуга 13 km са успоном од 590 m. По силаску, одвозимо се до бање Ждрело, где су нам на располагању базени са термалном водом, сауне, масаже, вечера, ко жели…

За Београд полазимо у 19.30 h како бисмо у Београду били најкасније до 22:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приказ трасе на картиприликама, заштита ветра и евентуалних падавина. Све што је потребно за базен, обзиром да свраћамо у Ждрело (купаћи,  пешкир и пресвлака).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕи информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

    Акцију реализују:

           Зоран Стејић       и       Дарко Цветковић

064 453 83 04               066 613 935

 zokimen@serbianoutdoor.com                darko@serbianoutdoor.com   

 са спуста... пауза на врху :-) 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЊОНСКИ ВИКЕНД: кањон Великог Пека и Јагнила

Један од предуслова да се остане млад је не упадати у рутину, а авантуре у природи су за то најефикаснији еликсир!  Велики Пек  сам прошла сама априла 2008. и добила силну жељу да тај доживљај поделим. Већ на првом извођењу изазвао је еуфоручно расположење авантуристички настројених учесника. За ЈАГНИЛО сам, годину дана касније веровала да ће их ЗАЧАРАТИ и тако је и било! Спој ова два кањона је постао доживљај за препричавање тако да је ова акција постала нешто што се не сме изоставити из годишњег календара Клуба. Људи често и понављају учешће због веселе и динамичне атмосфере у изузетном амбијенту џунгле, пустиње, кањона, шума, пећина и пропланака!  Ако нисте били, погледајте филм како је било  да стекнете представу о чему се ради, да ли је по вашој мери и како да се спремите.

Спаваћемо у шаторима, у прелепој долини златоносне Тодорове реке.

Јагнило

Када смо вас први пут повели у митски кањон златоносног Великог Пека, доживели сте га као велику авантуру, са готово неочекивано добрим реакцијама, до усхићења. А зашто? Па зато јер су воде мирне, безопасне и може га свако проћи, али целокупан амбијент улива дух авантуре, представљајући своје необичне природне контрасте, тако да су учеснике довеле до еуфоричног расположења, као да смо истовремено прошли Амазонију и Сахару! Наредне године смо га поновили и том приликом вам представили неоткривени драгуљ овог дела источне Србије, који ништа мање није фасцинантан, осим што за њега тешко да је ико чуо, осим ако није одатле, или је ишао са нама – кањон Јагнила.

ЗА ОНЕ КОЈИ ХОЋЕ ОДМАХ ДА ВИДЕ ПЛАН, А МРЗИ ИХ ДА СКРОЛУЈУ ДО КРАЈА:

ПОЛАЗАК:  у суботу, 25. августа у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник)

Долазак у Дебели Луг, припрема и полазак у кањон Великог Пека, повратак, подизање шатора, ватра…

Недеља, 26. август:

Доручак (можете га понети, али препоручујемо плашинте у селу!), кафа и полазак ка Јасикову у 8.00 h. Аутобус нас оставља пред Јагнилом, одакле настављамо пешице. По изласку из кањона, враћамо се за Београд преко Жагубице. Након акције – окрепљење у ресторану на Млави (Горњачка клисура).

СВИ ОСТАЛИ ДЕТАЉИ СЛЕДЕ У ТЕКСТУ ПРОГРАМА И АКО СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА УЧЕШЋЕ, ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ!  🙂

Субота, 25. август:

ПОЛАЗАК: као што рекох у суботу ујутро у 6.00 h, са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, близу хотела „Србија“), аутопутем до Пожаревца. Правимо краћу паузу за јутарњу кафу, па настављамо у правцу Кучева и Мајданпека, до Дебелог Луга.

Паунова стена

Када стигнемо у Дебели Луг, станка пола сата да се припремимо за кањон и носимо само оно што нам је за то потребно (остало остаје у комбију. Рачунајте да кањоном тече река и да ће, осим хода по стази, бити и доста квашења (пливања такође, ко хоће и жели), тако да  се у том смислу обучете и обујете на одговарајућ начин. За Пек препоручујемо водонепропусну врећу за ствари, коју можете купити у продавницама спортске опреме, или поручити на Aliexpress.com

Такође треба понети довољно воде, јер она у кањону НИЈЕ ЗА ПИЋЕ, a успутних извора бити неће!

Пре него се спустимо у само корито кањона, идемо на видиковац Паунова стена и Дебелолушке пећине.

Поглед са Паунове стене

Одатле се спуштамо у корито и даље стазом која на десетак места води преко воде. На почетку наилазимо на лагуну – природни базен за пливање, а даље ходамо стазом која је пола сува, пола води преко воде („до слободе“ :-))

 Поглед на Лагуну са Паунове стене Пливање у Лагуни

Кањон је дуг око 4,5 km и биће лепих мотива за фотографисање, али и ситуација које приказује доња фотка у средини и због тога треба понети водонепропусне вреће за ствари.

  

Најзад, стижемо до краја кањона. Прелазимо велику некошену ливаду и стижемо до црпне станице, где ћемо ужинати, пресвући се, јер даље идемо колским путем, изнад кањона.

 

Након пола сата хода. наилазимо на приобални део Ваља Фундате…

  

Ту сви хоће да осете изненадан пустињски призор, док могу да издрже на врућини… 🙂

Оаза ? 

Ту се сада обавезни сви сакупљамо, јер лево скрећемо на стазу лево, што не само да није означено, већ и крајње не упадљиво! Силазимо ка селу, на место са кога смо ушли у кањон. Стаза је најпре уска, стеновита, потом се шири у колски пут кроз шуму. Скретање је дословце неприметно, због чега не смете ићи испред мене!

Поглед на усек кањона са Ваља Фундате Најпре уском стазицом... Прен падура (кроз шуму)

Сада идемо у долину златоносне Тодорове реке, подижемо шаторе, палимо ватру… На месту где логорујемо је излетиште са клупама, столом и чесмом (покривено). У селу је и ресторан „Библиотека“, чији смо гости били прошлог лета. Били смо одушевљени услугом, тако да нам је и то на располагању (што значи: можемо понети своју храну, а можемо вечерати и доручковати у „Библиотеци“!).

Недеља, 26. август:

Можда планирате да носите доручак, али вам скрећемо пажњу да то можете учинити и у селу, што свакако препоручујемо, јер нигде нећете имати прилику да пробате дивне влашке плашинте! Након доручка и кафе, у 9.00h спремни полазимо ка Јасикову. Возило напуштамо код прилаза кањону реке Јагнило. Већ на почетку, наилазимо на живописне мотиве…водопади

 водопад Ла Белоњи

Заправо је имање Белићевих, за сад напуштено, али мештани због тога тако називају водопаде који су тик испод њега (Ла Белоњи).

Имање Белић (Ла Белоњи) Овде је сакривено још увек неоткривено благо

Ево и другог водопада, који ћемо видети када се спустимо са имања у корито. На извору овог имања можемо обновити залихе воде за пиће које после бити неће!

 

Водопади нису захтевни за пролазак у смислу да се мора са њих скакати, или пливати – НЕ! Али ћемо свакако бити мокри, тако да ствари морају бити заштићене, али се прелазе пешачки, рекреативно. Кањон крије и пећине које су горућа мета трагача за благом…

   Камена сова

Шта рећи… коритом Јагнила крећемо се до Раданове пећине, тако да  ћемо уживати у богатом живопису кањона Јагнила!

 

Недалеко од Камене сове, која је заиста ремек дело природе, доћићемо до једне старе воденице изнад које је још једна пећина. И најзад, излазимо стазом из кањона на колски пут којим се враћамо.

Претпостављам да вам је већ по фотографијама јасно како морамо бити обучени и обувени за кањон. Дакле, на себи имајте нешто што је згодно за квашење и брзо се суши (купаћи, шортсеви од микрофибера – НИКАКО ПАМУК!). Обути можете и патике, НИКАКО БОСИ. Пред излазак из кањона се пресвлачимо и обувамо гојзерице. За Јагнило вам неће бити неопходне водонепропусне вреће, јер је плитак.

Раданова пећина Пећина изнад воденице; с пролећа је ту феноменалан водопад! Излазимо из кањона стазом, види се стара воденица

До краја идемо колским путем уз станку на један видиковац изнад кањона. По изласку из кањона полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 22.30 h (увек смо стизали пре 22 h).

 

ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, гојзерице (или патике), опциона обућа за воду, одећа погодна за квашење/пролазак воде, купаћи,IMG_9976 водонепропусна врећа за пролазак Великог Пека, мали ранац за пролазак Јагнила, вода и храна из ранца, заштита од сунца, чеона/батеријска лампа, лични прибор.

НАПОМЕНА: обичан, мали ранац можете користити и за пролазак Великог Пека, али га ОБАВЕЗНО заштитите од воде (евентуалног потапања!)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.300 дин

2.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Ова акција се увек изводила са великом групом. Ако број учесника буде био мањи од 25, котизација се увећава за 500 дин.

НАПОМЕНА: У селу постоји продавница, али се хлеб не може купити, ако се претходног дана не наручи.

СВЕ КАЊОНСКЕ АКЦИЈЕ СЕ У СЛУЧАЈУ НЕВРЕМЕНА ПОМЕРАЈУ!

Ова поткапина је ОПСЕСИЈА трагача за златом! Може и овако, али је стабилније водом, зато се опремите! Добро нам дошли! :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева обавезно измиривање аконтације у износу од 1.000 дин.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Поглед иза водопада 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Појана Треснит

Хомоље и хомољске планине су непресушан извор инспирације за све љубитеље природе без обзира на врсту активности. Непрегледна пространства, многобројни прелепи локалитети, маса више и мање познатих врхова, видиковаца, пећина, јама, стена, столетне шуме, небројене речице и потоци. Хомоље нам несебично пружа све ове ствари и каже нам „Дођите, видите и осетите све лепоте које вам могу дати“.

Овај део Хомољских планина смо обилазили у два наврата 2013-е и 2014-е године. Међутим, на нашу велику жалост, један део те трасе (по нама и најлепши) је девастиран од стране (НЕ) људи, па је било велико разочарање кад смо то видели и зато смо престали да организујемо акције по овом крају. Након 4 године, одлучили смо да опет посетимо територију села Буковска, али овај пут је путања којом се крећемо измењена у односу на претходну. Сигурни смо да ће сви учесници уживати у траси коју смо припремили за ову прилику.

Поглед на долину Ваља Мика и Буковске реке

У непосредној близини познатих пећина Равништарка и Церемошња, или још прецизније, преко пута највишег врха Хомоља – Штубеја и његовог комшије Врања, кад се крене мало на исток, сакрио се још један веома интересантан хомољски локалитет са чудним називом „Појана Треснит“. Назив је наравно на влашком језику, Појана је пољана, а Треснит отприлике значи удар (вероватно грома), дакле „Пољана (ливада) где удара гром“. Но, надамо се да тога неће бити и сигурни смо да нас ништа неће спречити да направимо једнодневни излет у овај крај и да се опет лепо проведемо и опустимо у мирноћи и магији Хомоља.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Пожаревца и Кучева где се одвајамо на локални пут који води према Равништарки и Церемошњи. Након још једног одвајања, долазимо до села Буковска одакле креће пешачки део акције.

Крећемо се у правцу југа и прво се спуштамо до Мале Тупоначке реке.

Одатле идемо узбрдо и излазимо на гребенски пут којим долазимо до Појане Треснит. Успут пролазимо локалитете: Велико брдо, Јабуково брдо, Змјеур, Краку Њалта, Краку Грљеј. То су све успутни врхови, али их не обилазимо због дужег пешачења које имамо у плану, тј. због недостатка времена да се све то обиђе.

Поред Мале Тупоначке реке Суседни Штубеј  КАУП-овци на врху Појана Треснит

Од стартне тачке до Појане Треснит (877 мнв) прелазимо 12-ак км, са пар успутних краћих пауза. На Појани Треснит или непосредно испод врха правимо нешто дужу паузу.

Поглед са врха

Даље, идемо у правцу запада гребенским путем који спаја Појану Треснит и највиши врх Хомоља – Штубеј (940 мнв). Уз константни поглед на Велики Врањ (884 мнв), ободом Витовничке шуме излазимо на Штубеј где имамо још једну паузу.

На врху Штубеј

 

Одавде до краја имамо углавном спуштање у правцу севера а предвиђене су још две успутне посете карактеристичним хомољским локалитетима.

 

Први је Хајдучки кладенац где постоји извор одличне воде и стена са прелепим погледима на долину Велике Топоначке реке, као и на гребен којим смо се кретали у првом делу акције при успону на Појану Треснит.

Извор Хајдучки кладенац На видиковцу 

Други је врх Чучек (822 мнв) до кога се долази буквално тако што се мало скрене са главног пута и попне на стене које представљају још један леп видиковац. Након последње паузе на Чучеку, пут настављамо преко Арсиног града и долазимо до платоа испред пећине Церемошња где је и крај пешачке акције.

Успон на Чучек Поглед Још само мало до Церемошње

Због дужине трасе коју прелазимо, не верујемо да ће бити могућности и за обилазак Церемошње, а такође у зависности од сатнице, на лицу места ћемо се договорити да ли ћемо на путу до Београда имати и времена за предах и освежење у неком од успутних стајалишта.

Укупна дужина пешачења је око 28 км, а висинска разлика 1220 м. у успону и 1100 м. у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске и гребенске стазе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.550 динара

1.450 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:0 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостајало!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 6:00 h. Молимо вас да десетак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутну кафе-паузу, чека нас леп дан, ваља га искористити на отвореном. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Паузираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим буковим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савладала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. После врха преостаје гребенски и спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је заравањен и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

За разлику од ранијих акција, овога пута се не спуштамо низ Ваља Маре, већ после Дупеш Чоке настављамо гребеном до коте 663 m и одатле се низ Краку Феризан спуштамо до Тодорове реке. Ускоро наилазимо до ушћа Ваља Маре, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Одатле пратимо Тодорову реку све до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео.
Дужина описане трасе износи 15 km, са успоном од 470 m и спустом од 420 m. Терен је питом, крећемо се колским путем, стазом и макадамом. Ево и приказа на карти:Приказ трасе на топо карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 Крај села је и сада већ позната Паунова стена над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, и стижемо до 22:15 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, износ котизације се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Бисери Хомоља: ВРАЊ (манастир Витовница, Мијуцића пећина и водопади)

Мислим да нема оног ко није чуо за мисао – Какве су ти мисли, такав ти је живот – нашег великог духовника, оца Тадеја, настојатеља манастира  Витовница, где је и полазна тачка нашег пешачења.  Одатле,  кроз простране и бујне шуме Треста корачамо ка једном од престоних хомољских гребена – врху Велики Врањ. Како смо  уживали ранијих година на овој акцији, можете видети у овом фото албуму.

са врха Велики Врањ...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 6.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо ауто путем до Пожаревца, а даље према Петровцу на Млави до манастира Витовница.

Манастир се налази на обали Витовнице, на излазу из њене клисура Скоп, између Фаце, Урлаје и Суморовца. До данас нису сачувани докази који би нам указали на време изградње манастира, али несумњиво је он, после Тршке цркве, најстарији у Браничевском округу. Двојезични натпис (на старосрбском и јерменском) на камену узиданом у северни зид, говори о цркви светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218 године подигао Владо, син Бабугов.

Име манастира се у средњем веку јавља као Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница, Витовница. Ако је име добио по реци, онда у корену леже речи именица „витл“ која означава точак који вода окреће (напр. воденица са два витла), што упућује на воденице или ваљарице којих је било на овој брзој планинској реци. Међутим, име се може извести и из глагола  „витати“ – обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница“), или на сам манастир који се у средњем веку назива „виталиште инока“, тј. обитавалиште монаха, а то је

Многи овде на земаљској кугли сматрају себе невернима, али кад боље размислимо о нама самима видимо да не постоји ни једно разумно биће на земаљској кугли, које не чезне срцем за животом и за апсолутном љубављу. Апсолутна љубав се не мења, она траје довека. Ми свим срцем чезнемо за апсолутним добром, за апсолутним миром, уствари ми свим срцем чезнемо за Богом. Бог је живот, Бог је љубав, Бог је мир, Бог је радост. Ми срцем чезнемо за Богом, а мислима се противимо Богу. Наше противљење неће нашкодити Богу јер Он је Свемогући, али хоће нашкодити нама самима. Мисли, расположење, жеље руководе наш живот. Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Ако у себи носимо негативне, паклене мисли, онда је и наш унутрашњи мир разорен. Свети Оци о мислима кажу: „Која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и неприхватити.“ Ми треба да се трудимо за своје добро, да се у нама учврсти мир, радост, љубав Божанска. Господ, а и сви ми желимо да будемо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена, она зрачи племенитост и доброту. Таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте. Таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите. Такви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и Бог нам даје благослов да живимо, да имамо све што нам је потребно за живот. Ми треба мислено да се изменимо.исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима.

Отац Тадеј се родио 1914. године у имућној и образованој породици Штрбуловић у селу Витовница. Након завршене основне школе, родитељи га одводе у манастир Горњак. Касније је рукоположен, био игуман Пећке патријаршије, Тумана, Светогорац, али је последње године живота провео као игуман Витовнице, служећи вери и свом народу, оставивши за собом вредне и племените мисли.

Након посете манастиру Витовница, упутићемо се узводно кроз Трест ка Пајкином извору, после кога скрећемо лево на Врањ. Осим пред сам врх, крећемо се колским путем, пролазећи изворе.

Сам призор који се пружа са Врања, бесмислено је описивати…Јер, то је један од оних врхова са кога се тешко одлази.

Сасвим природно, да ћемо се ту задржати, уживати у призору, фотографисати… Искористите максимално боравак на овом врху !

 каменити врх пространа ливада

Са Врања се спуштамо преко једне предивне широке ливаде ка Мијуцића пећини и водопадима крај старе напуштене воденице, а потом куж Крепољинске реке ка нашем возилу.

Мијуцића водопад ту постаје јасно зашто су воденице биле инспирација у старим песмама

Описана траса дуга је 18 km сa 570 m успона (који је постепен) и ево њеног приказа на карти:

приказ трасе на карти

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина. Ако се будемо спустили до 17 h,  свратићемо у аквапарк Ждрело, тако да треба понети купаћи, пешкир и пресвлаку. Ако не, будите сигурни да утисци неће мањкати!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин за чланове Клуба

Велико возило НЕ може да приђе месту где силазимо, путујемо искључиво комбијем.

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

 ...са прелепом орнаментиком врх!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Између уклетог и светог: клисура Бистрице – Лукин камен – бања Ждрело

Ово је једна врло лепа траса у ареалу „Капије Хомоља“, по мери зимског дана, која води живописном клисуром Бистрице, крај њених слапова и водопада и качи изузетно леп видиковац –  Лукин камен. Није тешка, нити дуга, тако да могу учествовати и почетници. Почиње од моста за који мештани верују да је уклет, а завршава код старог манастира Орешковица. Након пешачења,  сјурићемо се у Ждрело! 🙂

 поглед са Суморовца

Према легенди, пролазећи овим крајевима, с десне страном Млаве, цар Лазар и царица Милица су, испод оближњих планина пронашли изузетно бистар извор и речицу. Ту су се одморили, пили воду, умили се. Чувши за то, људи су почели да насељавају тај део око извора и настало је село у чијој близини беше и манастир који је данас Бистричка црква. Цар Лазар и царица Милица су село касније прозвали Бистрица по бистрој води коју су ту затекли.

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Пожаревца и Петровца, до села Бистрица где напуштамо возило и почињемо пешачење.

слапови Бистрице излетиште, фото Александар Вељковић

Полазимо од Уклетог моста на крају села Бистрица. Да, баш тако и о томе можете видети причу овде, али не брините, већ смо га много пута прелазили, безбедно је 🙂 Ходамо дуж живописног тока реке Бистрице ка цркви Светог цара Константина и царице Јелене. У непосредној близини је и лепо уређено излетиште са чесмом, дрвеним столовима и клупама. Ту се сваке године одржава манифестација „Дани воденичара и помељара“ (Бистрица је позната по својим старим воденицама), а нама ће ту бити идеално место за доручак!

Данашња црква почива на темељима старог манастира саграђеног 1471. године, у време турског ропства. Црква је направљена на удаљеном месту од села како би је што боље сачували од Турака, али су је 1813. године ипак срушили. Ктитори прве цркве која је овде била беху Богдан и Митар Јакшић из суседног села Ждрело. Данашња црква је обновљена на темељима старе, тако да је задржала исте димензије. Године 1936. на инсистирање свештеника Чедомира Кујунџића који је у то време био парох, започета је обнова цркве . Завршена је 1937. године, преживела је Други светски рат и остала као у периоду завршетка обнове. Црквена слава је Велика госпојина када се у порти одржава велики традиционални Великогоспојински сабор.

Настављамо даље уз Бистрицу ка њеном водопаду… Налази се на 500 m од излетишта и представља диван мотив за фотографисање и инспиративан предах 🙂

Бистрички водопад у рано пролеће Бистрички водопад, зими Скретање за Лукин камен

Враћамо се са водопада и пењемо ка Лукином камену, предивном видиковцу изнад долине Решковице. То је маркантна кречњачка стена, истуреног шпица и препуна шкрапа, што је не чини лако приступачном, али је видик предиван; испред је Вукан, а доле се види обновљени стари манастир Орешковица, чије је братсво ту поставило крст. Лукин камен је одлично место са кога се ужива у заласку сунца, што је утицало на креирање ове трасе 🙂

Лукин камен  фото: Александар Вељковић Лукин камен

 

Са Лукиног камена се спуштамо ка манастиру Светог Петра и Павла – Орешковица, подигнутог недалеко од извора Решковице.

Манастир Решковица се налази у атару села Ждрело и припада Браничевској епархији. Од средњовековне Орешковице остали су само темељни зидови храма из којих се диже високи дрвени крст, који је јеромонах Данило донео из Јерусалима. Он од 1991. обнавља манастир у планинском беспућу. Црква Свете Тројице је јединствена, јер има три црквена брода на три спрата. Два су под земљом и посвећени су Сабору Светих апостола и Светој Катарини Синајској, а надземни део храма Светој Тројици. У спољашњем изгледу храма украшеног лепо отесаним белим кречњаком и црвенкастим пешчаром уједињени су елементи српско-византијског стила са егзотичним утицајима из Свете земље.

Према народном предању, а и неким историјским потврдама, саградио га је кнез Лазар. Манастир је био посвећен светој Тројици, па се у старим записима помиње као светотројички или троицки. Лековит извор крај манастира по предању је сазидао кнез Лазар. Тај извор се налазио на седамдесетак метара северно од старе манастирске цркве. Цео манастир био је ограђен заштитним зидом чији се темељи још увек понегде назиру. Од саме цркве остало је веома мало, заправо делови зида не виши од једног метра. Види се да је била доста малих димензија, због чега неки сумњају да је то била царска задужбина, иако је познато да Лазареве цркве нису биле грандиозне грађевине, већ мале и скромне богомоље, што одликује и њега као човека и тешко време у којем је живео. После тешких времена у којима је манастир био од 1467. године, када је привремено напуштан до 1528. године, црква је обновљена, највероватније на старим темељима. Манастир је био значајан духовни центар у време када је из духовности извирала укупна наша култура. У њему су, од краја XVI па до краја XVII века, преписиване свете књиге. Захваљујући свом географском положају, манастир се одликовао тешком приступачношћу. За доба када силнике нису могли зауставити ни најјачи одбрамбени зидови, ова чињеница је била велика предност. У Орешковици је преписано много књига, али је до данашњих дана сачуван мали број. Остале су нестале у турским паљевинама и пљачкама или у бегу од турског зулума. Манастир су Турци 1688. године опљачкали, спалили и срушили. Обнављање манастира започето је 1991. године. Међутим, то није уобичајено обнављање на темељима пострадалог манастира – овде су темељи средњевековног манастира Решковице остављени по страни, а гради се на двадесетак метара северно од њих нова црква, са три нивоа, од којих су два дела под земљом (најнижи је посвећен Сабору Светих Апостола, средњи Светој Катарини Синајској, а горњи Светој Тројици).

Након посете манастиру Орешковица, настављамо до Извиђачког дома где нас чека наше возило. Укупна дужина трасе износи 11 km са успоном од 280 m и спустом од 260 m, што значи да није кондиционо захтевна. Одвозимо се до бање „Ждрело“ где проводимо остатак времена, опуштајући се у лековитим, термалним базенима (групна улазница је 400 динара). За Београд полазимо у 20 h и стижемо до 22:15 h.

Пост фестум у Ждрелу :-) (фото: Александар -Вељковић) Ждрело (фото: Александар -Вељковић)

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин   за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима клуба, сваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

 Лукин камен и Вукан у позадини Водопад Бистрице, фото: Александар Вељковић Лукин камен, фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КРИЛАШ (бања Ждрело)

Село Шетоње, надомак Горњачке клисуре нам је добро познато, али када се настави даље и прође село, убрзо наилазимо на прекрасна језера, која су лети савршено место за камп. Али, околне планине нису тако посећене, а нису за подценити. Језера нас неће интересовати у децембарском дану, тако да ће наша „мета“ бити Крилаш! Траса од свега 15 km са 550 m успона, идеална је за зимски дан, нарочито ако се финале планира у термалним базенима Ждрела 🙂

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00  h. Полазимо аутопутем према Пожаревцу и даље ка Петровцу, до села Везичево, одакле почињемо пешачење.

Успон није радикалан, крећемо се колским путем, најпре шумом, а касније излазимо на брисан простор гребена. Са Великог врха пружа се леп видик на села, али и околне планине (Вукан, Јежевац, Лисичји врх…). На Крилашу се налази Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба, док су трагови римског пута видљиви у Турским орницама, али онда када нема снега. Навела сам то тек да подсетим како ово место заслужује пажњу и није „анонимно“.

Постоје најмање две варијанте куда наставити са врха, тј. којим путем сићи. Зато сам у уводу споменула Кореничко језеро, као одличну базу, када током лета одлучите да „опајате“ овај предео својим корацима 🙂 Како је зимски дан краћи, али и због лепе долине Ћовдинског потока, спустићемо се овог пута у Ћовдин. У самом завршетку је црква пећина. Већ рекох колико је дуга траса и успон, тако да у овој акцији могу узети учешћа сви који су се опробали по оближњим Хомољским висовима (Вукан, Јежевац…). Траса је средње захтевна по снегу, лети би била баш лака.

поглед на Вукан и параглајдеристи 

Изненадиће вас шаролике шуме лишћара и јелкица, а можда, ако време буде ведро, угледамо и параглајдеристе, којима је Крилаш згодно узлетиште 🙂

А у Ћовдину нас чека наше возило, којим се одвозимо до Ждрела, бањамо се, ко жели може и да руча. За Београд полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београд стигли до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно; штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут. Одећа слојевита и мора бити одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Старица – понор Паскове реке – Рајкова пећина

Старица…заштитнички издигнута над Мајданпеком који као да јој се свио под скуте. Митски град уткан у предање о Јасону и Аргонаутима, са најбогатијом рударском историјом на Старом континенту. Са ове атрактивне стене, која над њим доминира  пружа се предиван панорамски видик на околне површинске копове и брдовити хоризонт

  Мајданпек и околина

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимo тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца, па преко Кучева до Мајданпека.

Возило напуштамо код полазне тачке успона на Старицу (796 m), једног другог језера – Велики Затон. Рајкова и Паскова река истичу из својих пећина творећи Мали Пек, од кога је, тик низводно, направљена ова вештачка језерска акумулација.

Одатле до врха води широк макадам, јер је горе предајник, али силазимо другачије.  Поглед са врха је диван и надамо се да  видљивост неће бити ограничена разним „зимским завесама“. Са врха се упућујемо стазом ка понору Паскове реке, кога још називају и Римски бунар.

На крају трасе је легендарна Рајкова пећина коју сматрају најлепшом на Балкану, због специфичног накита од белог калцита, који украсима даје предивну светлуцавост. Њеној лепоти парира једино Верњикица, али о њој у једном другом програму… Мештани су и данас сигурни да је благо хајдучког  харамбаше Рајка још увек ту скривено, али пошто није нађено, ово је вероватно најбоље чувана пећина на свету! Иначе је уређена за посетиоце и ко буде желео, моћиће да се увери у ове описе (цена улазнице ће бити позната непосредно пре акције, али мислимо да за групне посете износи 250 динара).

 

Ту нас чека наше возило којим одлазимо до Мајданпека ради окрепљења пре поласка за Београд.

Укупна дужина ове заиста живописне трасе износи око 12 km са успоном од 520 m  –  идеалне размере за зимску акцију без превише напора! Ево и графичког приказа предвиђене путање:

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.750 динара

1.650 динара за чланове Клуба са измиреном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 22 и 23 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

„X files“: Рибарска клисура и Жагубичка осмица

ПАЖЊА: Ову акцију смо прошле године отказали због малог броја пријављених. Сада вас поново позивамо, да не пропустите последњу прилику, јер се граде чак две бране на Млави (од којих једна у самој Рибарској клисури!), тако да ће ово што желимо да вам покажемо, на жалост, бити заувек промењено (благо речено).

Годинама сам са једног видиковца правила фотке. Прелеп призор тако да је увек наново будио жељу да га усликам, ваљда као подсвесна тежња да га понесем кући и ако већ имам десетине истих фотографија. Најзад, сазрела је идеја како бих вам то показала и осмислила сам  трасу чији је облик тада одредио име акцији „Жагубичка осмица“.  Наредних година је нисам изводила, јер ми је недостајало нешто… Та специфична димензија; природа која не кокетира експлицитном лепотом, већ дивљина која крије тајну, захтевала је мало више времена да би се осетила аутентичност овог простора. А онда се догодио „Еурека“ тренутак и уследила је истраживачка сесија чији је резултат ово што је пред вама! ПС: овога пута занемарите што су фотографије направљене у сва четири годишња доба, јер се истраживање одужило, па отуд разноликост боја 🙂

Поглед на клисуру Суви До

А тај „Еурека моменат“ се догодио током интермеца на једном Хомољском шврљању са пријатељима, када сам на зиду спазила календар са фотографијом Рибарске клисуре, Станка Костића. То је било оно што је недостајало да би „Осмица“ била потпунија прича! Истраживање терена донело нам је невероватне доживљаје, што ћемо поделити туз ватри… 🙂 Најпре сусрет коме дугујемо наслов акције, потом откриће заборављене тврђаве Градац изнад меандра који Млава прави у Рибарској клисури, остаци средњевековне базилике, грнчарије (што нико никада није истражио!), људски скелети, које су трагачи за златом испомерали…и Драгиша  Богдановић, који нам је много тога расветлио, а који ће бити наш гост у логору, на вечери.

календар кривац за "Еурека" моменат! Рибарска клисура, фотографија Станка Костића

Петак, 15. септембар:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 17.00 h. Путујемо аутопутем према Пожаревцу и Горњачкој клисури. Идеја је да се вечерас улогоримо крај Млаве у Рибарској клисури, како бисмо ујутро стартовали опуштено. Нема ничег лепшег него почети и завршити дан у природи, сјединити се са њом, уз пратеће чари логоровања! Сам програм је богато осмишљен, тако да ћемо квалитетно испунити викенд у прелепој природи предела који се ретко посећује! Путујемо према Крепољину и до 20 h стижемо до места где подижемо шаторе.

Субота, 16. септембар:

У 9:00 h уносимо спаковане ствари у комби, носећи собом само мали ранац са оним што нам је потребно током акције. Данашња пешачка партија подразумева прелажење Млаве, тако да морамо бити опремљени како то захтева прелазак реке као што је Млава. Међутим, обзиром да пролазак Рибарске клисуре до цркве Светог Георгија где логорујемо, мери свега 7 km, имаћемо времена за још што шта 🙂

Није први пут, шта више често се дешавало да ме нека фотографија одведе некуд. Ова прича се разликује по томе што је истраживање потрајало и што смо на њему доживели један, вероватно најчуднији доживљај икад. Толико чудан да није за ове редове, али се умешао у наслов. Наш пријатељ Никола је смислио лакши термин за читаву појаву – Чувари клисуре 🙂 О том по том… (увече, крај ватре).

Видиковац изнад меандра Млаве у Рибарској клисури

Стешњена између Граца и Мрамора, Млава прави изузетне меандре. Тај призор је толико леп, да ћемо проћи макадамом место са кога се у том видику може уживати, а потом спустити до реке у саму клисуру.

према Градцу... Градац

Рекох већ да је планирана траса кратка, тако да ћемо се пре проласка клисуре, попети до Градца, како бисте видели остатке средњевековне тврђаве и базилике. Место на коме је, заиста је фасцинантно. А одатле се иначе види и готово цео остатак наше трасе:

Поглед на клисуру Млаве са Градца

O остацима утврђења на Градцу зна се врло вало, а археолошка истраживања никада нису рађена. Сваке године, ту копају стотине трагача за благом, уништавајући историјске трагове и сведочанства. Базилика је разрушена, около су разбацани блокови са фино уклесаном орнаментиком, гробови раскопани, тако да нам преостаје да замишљамо како је ово утврђење могло изгледати на овако лепом месту. Водимо вас ту да бисте видели и знали.

остаци базилике остатак грнчарије са орнаметом људски скелет у шупљини стене

Први званичан помен Хомоља и Жагубице везује се за осамдесете године XIII века када су Дрман и Куделин били господари целог Браничева. Реч је о брду Куделин код Крепољина и Дрменград код Рибара.

Не зна се, како тврде публицисти Љубиша Радовановић и Милорад Ђорђевић из Жагубице, од када датира њихова власт у овим крајевима, али се зна да је архиепископ Данило рекао да су они ту „од многих времена“. Ако је то тачно, онда се мора признати да су признавали власт Бугара или Мађара. По мишљењу многих аутора Дрман и Куделин су били бугарски великаши, нека врсостаци базиликета обласних господара, вазали Михајла Шишамана, господара Видина.

Српски краљ Драгутин је покушао крајеве Хомоља, које су држали Дрман и Куделин, да припоји свом поседу, а на ту земљу је полагао и извесна права што се такође може закључити на основу писања архиепископа Данила. После Драгутинове смрти 1316. године, који је овај крај коначно освојио, Хомоље је припало краљу Милутину.

Хомоље је једно краће време, свега седам деценија, припадало и Немањићима. Цар Лазар је Горњачку клисуру називао Ждрело браничевско, а захваљујући чврстим бедемима град је био довољно безбедан од налета турских чета. Пред крај средњовековне српске државе долази до процвата црквеног градитељства у Горњачкој клисури, а ново седиште државе у Ждрелу није само политичко него и културно и црквено. Године 1274. изграђена је садашГрадацња Тршка црква код Жагубице са бројним уклесаним цртежима и словима. То је такозвана примитивна уметност, где се са неколико потеза дају контуре животиња и људи. Детаљна истраживања садржаја на фасади Тршке цркве међутим ни до данас нису обављена.

Иначе, знатно доцније, око 1402. године, настали су манастири Благовештење и Митрополија. За каснију градњу Смедерева, у време деспота Ђурђа, зна се из неких историјских извора, коришћен је и камен из Горњачке клисуре.

Културно-историјске вредности Хомоља, од посебног значаја су: манастир Горњак, задужбина кнеза Лазара, манастир Тршка црква, цркве у Жагубици, Рибару, Лазници, Близнаку, Осаници и Крепољину. Своју скривену, неистражену лепоту носе у себи порушене куле-мотриље и утврђења из Византијског и Римског доба као што су: град и испосница на улазу у Горњачку клисуру, Градац у Крепољину и Рибару, Стража у Горњачкој клисури, Рибару и Жагубици, црква Дамила у Тисничкој клисури, Пчелињи крш у Лазници и много тога из старог доба, које је време прекрило својим плаштом. Рибарска клисура, са реком Млавом и неистраженим локалитетима Римске и Византијске империје, има богат садржај, а ипак мало посетилаца, тако да се лагано претвара у „X-file“.

Село Рибаре је једно од најживописнијих села у Хомољу, смештено је у горњем делу Рибарске клисуре и састоји се из Горње и Доње мале. Писани извори доказују да је Рибаре постојало још у XV веку. У турском попису из 1467. године, из књиге прихода, Рибаре је имало 4 куће. Године 1733. село је имало Осаница на ушћу са Млавом9 домова. 1818. године, село има 24 куће. Године 1834. село има 27 домова 1861. године, село Рибаре има 52 куће. По попису из 1863. године, ово село је имало 63 дома. Са почетка XX века, тачније 1910. године, Рибаре има по попису 176. домова, са 931 становником. У току целог двадесетог века, село Рибаре, бележи пад броја становника.

Позивајући се на тредицију, Тихомир Ђорђевић наводи да су Доње Адујево након пустошења обновили досељеници из Сјенице, који су се убрзо одатле преселили у даншње Рибаре. Живописан положај овог села у прелепој Рибарској клисури спада међу најстарија насеља у Хомољу, према попису у „Браничевском тефтеру“ из 1467. Данас, са својих 480 житеља, Рибаре почива на темељима неистражене насеобине, римског утврђења – куле мотриље, као једино насеље у Хомољу кроз које протиче Млава.

Рибарска клисура Човечији пад

До Градца и назад имамо 3,5 km хода и 150 m успона. Сада се враћамо до Млаве и полазимо пут клисуре… Најпре макадамом изнад њеног меандра до видиковца. Ту имамо још 120 m успона. Одатле се види укљештени меандар Млаве у Рибарској клисури, призор вредан пажње и као такав се мора видети и дакако сликати. На жалост, овај прозор ће заувек нестати када подигну брану у Рибарској клисури :-/ Потом настављамо истим макадамом, али на доле, у клисуру и даље ходамо дуж реке. На месту које је на топо карти означено као Човечији пад, макадамски пут којим ходамо је урушен. Настављамо истом обалом све до Кнежевог Камена, где прелазимо Млаву, и настављамо трасу другом обалом, све до логора.

прекид макадамског пута

Колико год време било топло и брчкање пожељно, скрећем пажњу да је Млава више од поточића, дакле озбиљна река, чија је матица снажна, тако да се у складу са тим морамо носити са њом. Не будите несташни и не чините ништа „на своју руку“.

Крст изнад Шупљаје у Рибарској клисури ушће Осанице у Млаву ливада за шаторе

Улогорићемо се на домак села Рибаре, крај цркве Шупљаје (посвећене Светом Георгију) на ушћу Осанице у Млаву. Ту имамо чесму, покривен трпезаријски сто и што је најважније, ливаду за ватру и шаторе 🙂 Следи вече под звездама, вечера са таландаре и дружење са нашим гостом – Драгишом Богдановићем. Сад можемо да откријемo тајну наслова акције и испричамо о „Чуварима клисуре“…

црква Светог Георгија трпезарија крај цркве чесма/извор крај цркве

Укупна дужина трасе, са обиласком Градца износи 10 km са незнатним успоном (око 270 m и чине га успон до Градца и до видиковца; остатак трасе је раван и прати Млаву коју пар пута прелазимо).

У атару села Рибаре, на ушћу реке Осанице у Млаву, находи се православна црква Шупљаја, коју је по легенди саградила кнегиња Милица после Косовског боја, као знак захвалности према мештанима насеља Рибаре, Осаница и Изварица.

По записима, ова црква је подигнута на темељима старе насеобине Куделин 1874. године. Предање говори да је и у средњем веку на том месту постојала црква, која је касније срушена од стране Турака. Године 1928. започиње градња данашње цркве, посвећене Светом Великомученику Георгију, који је и сеоска слава. Сеоска заветина је на дан Свете Тројице и Петровдан.

Недеља, 17. септембар:

Шта сте сањали? 🙂 Устанак, паковање шатора и у 8.30 h полазак у сусрет авантури! Најпре ка Жагубици, како бисмо попили кафу крај врела Млаве, а потом се одвозимо ка полазној тачки стазе „Жагубичка осмица“. Полазимо на необичан терен, пуст и без ознака, а касније и пун вртача, тако да ће бити апсолутно важно пре свега држати се колоне (колона има почетак и крај – чело и зачеље; НИКО не иде испред чела, нити остаје иза зачеља, без компромиса!) Стаза нас најпре води изнад најстрмијег дела кањона Тиснице, са чијих литица зјапе бројни отвори пећина. Потом се одвајамо јужно ка Ђули и Сувом долу, где ћемо крочити на његове литице оперважене стенама. Одатле, а све низ ивицу ове предивне кањонске долине, спуштамо се на Добре стране, где ће нас чекати комби.

Тршка црква Врело Млаве Жагубичка осмица

У једном делу, препуном вртача, стазе, нити пута неће бити. Али када то прођемо, наћићемо се на широком, прегледном колском путу којим стижемо до нашег комбија и за крај посећујемо водопад – Бељанички Бук. Положај му је незгодан за прилаз возила, тако да се ретко посећује. Али његови слапови, који се из шуме сливају као распуштене вилине косе, заиста треба видети! Дужина трасе износи 15 km са успоном од 620 m.

Бељанички бук (доњи део) Бељанички бук (горњи део) Суви до

Ако све ово завршимо до 17 h продужавамо у правцу Петровца и бање Ждрело, где увек прија после активно проведеног дана. Групна улазница за базен (ко буде желео) је 400,оо динара. А, ако не, или ако проценимо да је претопло за базен, свратићемо код Рајка у Горњачку клисуру, крај саме Млаве. У тој клисури такође ниче још једна брана, што ће на жалост свакако заувек изменити изузетне амбијенталне карактеристике предела. У том случају, посетићемо и Тршку цркву.

 бања Ждрело

ОПРЕМА:  шатор, врећа, подлошка, батеријска/чеона лампа и лични прибор, гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена временским приликама, заштита од ветра и евентуалних падавина; ко буде желео на базен, понеће шта је потребно за то, ако будемо свраћали у Ждрело, а ако не и код Рајка на Млави можемо јести, ако желимо.

НАПОМЕНА: не заборавите да првога дана неколико пута прелазити Млаву, дакле, квасићемо се, тако да морамо бити адекватно обучени и обувени за ту ситуацију, као и да заштитимо ствари (ранац)!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.600 динара

2.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, логорску вечеру у суботу и организационе трошкове.

Не планира се велика група; иде се искључиво једним комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују: Гордана Атанасијевић и Александар Вељковић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.