Архива за gorske oči

Високе Татре – Риси (Пољска)

Њихови врхови парају облаке, а назубљени гребени предмет су вечитог дивљења и изазов за планинаре. Заведу вас, призову, исцрпе, али и испуне, као ништа до тада. Бројна језера, као небеска огледалца, бескрајне провидности и чаробних боја, угнежђена у циркове сурих, зеленкасто сивих стена, маме напред и када за трен заборавите врх коме хрлите… Највеће од свих Татранских језера – Морско око, налази се на траси према једном од највећих изазова – врху Риси – крову Пољске! Изнад њега, каскадно је још једно – Црно језеро. Поглед на оба, на путу до Рисија је практично симбол Пољског дела Високих Татри и призор који зауставља мисли.

Гранични гребен и Риси, гледани са Морског ока Вода се из Црног језера прелива у Морско око

И ако се без њега овакав програм не би могао замислити, Риси није једино у плану. Пољски део Татри има још карактеристчних штрафти. А пошто знамо да је већини вас напорно читање програма, нарочито ако је опширан, ево најпре табеларног приказа:

уторак,

6. август

Полазак из Београда у 6:00 h, преко Хоргоша, прва пауза у  Сегедину („Decathlon“), а остале, обзиром на дужину путовања, у складу са Законом и потребама путника. У Закопане стижемо до 21 h. Смештамо се у изузетно комфорном хотелу „Teresa“ и вечерамо. Трајање вожње 10 и по сати + три гранична прелаза и техничке паузе, обавезне за возача.
среда,

7. август

Риси – кров Пољске: Главна тема боравка! Колико год да је приступ овом врху са Пољске стране кондиционо захтеван, траса до њега је немерљиве лепоте. Планирана је и лакша варијанта за учеснике који се не буду пењали до самог врха.
четвртак,

8. август

ГубалувкаБуторов врх, трекинг: Идеалан начин за опуштање после Рисија, а и да се упозна амбијент живописног места боравка, јер је траса лагана и опуштајућа (14 km, 360 m успона и 290 m спуста), а води преко брда изнад Закопана, са мноштвом изузетно атрактивних брвнара. Преостало време се може врло садржајно испунити у Закопанима.
петак,

9. август

Kaспров врх, Свињица, Заврат и спуст на стазу Пет Пољских језере, или Црно Гашенцово језеро. Ово су врло атрактивне трасе са прелепим видицима током целог пешачења. Направљене су две опције: јача и лакша, које ћете одабрати када будемо на датој тачки (где се трасе раздвајају).
субота,

10. август

Wielki Giewont – симбол Закопана; маркантан шпиц до кога траса води поред водопада Сиклавица. Са врха се спуштамо Кондратовом долином до Кужница, где ћемо ручати пре поласка за Београд (ноћно путовање у трајању од 10 и по сати), где стижемо у недељу у раним јутарњим сатима.

Овим програмом обухваћено је готово све што је репрезентативно када је реч о Пољском делу Високих Татри. Званично, август је најбоље време за поход на ове грандиозне планине. Сада следи детаљан опис плана акције, по данима, што мора добро прочитати свако ко је заинтересован за учешће. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! О детаљима ћете се распитати на састанцима Клуба (контакти су доле,  на крају овог програма), а десетак дана пре поласка, биће састанак свих који иду, да ни један детаљ не остане нејасан. Формираћемо и групу на Виберу, ради ажурније и лакше Кауповци на врху Криван, јули 2018.комуникације, а пред полазак ће учесници добити трекове свих описаних траса. Прошле године, група учесника за Високе Татре у Словачкој, била је врло успешна. Имали смо и неколико високогорских почетника и сви су показали изузетне планинарске квалитете.

Уторак, 6. август:

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h ујутро са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Од Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње и ту ћемо направити двочасовну паузу. Преостале две паузе су обавезне и биће у складу са Законом (чл. 6) и потребама путника.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре, при уласку у Мађарску, не излазите из возила, већ стрпљиво седите на својим местима, како нас не би због тога задржавали на граници.

Једино унапред одређено место за паузу је Сегедин, што ћемо искористити за посету Декатлону (2 сата). Настављамо аутопутем и процењујемо да у Закопане стижемо до 21 h. Резервисали смо изузетно комфоран хотел „Теrеsа“, сматрајући да је након дневних напора то неопходно. Осим тога, не морамо носити храну, јер ћемо тамо имати доручак пре поласка и вечеру када се вратимо са планине. Остало (храну за успут) можете понети, или купити. Пољска није у еврозони и свако плаћање се врши у њиховој валути – злот (zł), а овде можете проверити курс.

Среда, 7. август: 

За многе од вас, успон на највиши врх Пољске, био је вероватно главни повод за пријаву учешћа. Е па, свануо је и тај дан! Доручак ће бити сервиран у 6 h, после чега се, спремни за успон, одвозимо до Лиза Пољане (Lysa Polana) – места познатог као полазна тачка за успон на Риси (Rysy 2.499 m)). По изласку из возила, у Лиза Пољани, сви полазимо коњском запрегом до језера Морско око (Morskie oko), одакле одакле нам предстоји 11 km трасе различитог успона, за оне који се пењу на врх, и друге који то неће учинити.

Од Морског ока, сви се крећемо стазом која води према врху, све до краја Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), одакле почиње врло конкретан успон. Ово је врло деликатан успон кога одликује око километар и по ланаца (због чега се обавезно носе рукавице!) и траса која пре свега захтева концентрацију, а тек потом снагу. После Црног језера (насловна фотографија), даљим успоном израња вероватно најпознатији призор Пољских Татри: поглед на оба језера!

Ту међутим, стаза увелико захтева пажњу, јер се стене и висина савлађују уз помоћ ланаца, којима је траса (са мањим прекидима) оклинчена готово до врха. Након редовне дилеме у глави „Шта ми је све ово требало“, наћи ћете се пред легендарним Рисијем који сте толико желели да досегнете. Браво! Сад мало дајте себи одушка, одморите, па полако крените на доле. Али, пазите, не нагло, јер вас поглед на доле одакле сте се попели може шокирати и неки од вас ће у неверици посматрати, питајући се како сићи. Полако и опрезно, држећи се за ланце, као и приликом пењања. Сада сте и уморнији него на почетку успона, опада пажња, али зато вас и чека запрега – да бисте ходали полако и опрезно тих 11 km са 1.140 m успона и исто толико спуста. Баталите причу и сконцентришите се на сваки корак, дружићемо се када се спустимо.

Група која нема амбицију успона на Риси, својих 12 km проћиће са знатно мањим степеном успона и траса је опуштенија у смислу неопходне опрезности.  Од језера Морско око (Morskie Oko), крај кога је и истоимени мотел-ресторан, сви настављамо стазом која води ка врху Риси (Rysy) и долазимо до Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), где су направљене најпопуларније фотографије Пољских Татри. Ту је и Црнојезерски водопад (Czarnostawinianska Siklawa). Настављамо још километар поред језера, све до тачке где почиње конкретан успон на Риси и ту се раздвајамо: пењачи настављају ка врху, а остали се враћају ка Морском оку, обилазе га другом обалом, пролазећи поред водопада Dwoista Siklawa  и пошто га прођу, стижу до стазе Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich), која се одваја лево од прилазног пута којим смо стигли запрегом. Одатле, до видиковца на Долину језера предстоји сат и по лаганог успона и повратак истом стазом.

Dwoista Siklawa 

Вожња запрегом ће нас поштедети 18 km хода, претежно асфалтом, што признаћете није занемарујуће. За пењаче је то бесмислено, па чак и штетно, обзиром да се ради о успону где је од велике важности концентрација и снага, док трекерима то омогућава опуштену туру, трасом која обухвата све лепоте, тако да ће видети све, осим самог успона на врх.

Запрега прима 14 људи

Обе екипе ће бити у контакту радио везом, како бисмо сви стигли у исто време. До паркинга се враћамо кочијом, сви заједно.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: У Пољској се наплаћује улазак у Национални парк симболичних 5 zł (1.15 €), што ћемо сваки пут регулисати на лицу места.

Коњска запрега кошта 50 zł (12 €) у поласку и 40 zł (9,5 €) у повратку – по особи. Ово ће се регулисати приликом поласка на успон, на лицу места. Обављање физиолошких потреба у природи овде није дозвољено, постоје постављени хемијски тоалети. Радно време у сезони је од 7:30 до 21:30 h.

Неведене цене схватите оквирно, јер се обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажуриране и у овом програму.

Морско око и ресторан 

Четвртак, 8. август: 

После озбиљног и захтевног подухвата, какав је био јучерашњи, данашњи дан пружа релаксацију у виду пешачког крстарења по Губалувки. Доручак ће бити сервиран у 8 h, после чега се одвозимо до Закопана. Овај план даје доста слободе и заправо је најважније знати место где нам је паркирано возило, како бисмо ту сви били у 18 h.

Губалувка (Gubałówka) је заиста чаробно место и можда највећа галерија брвнара на отвореном! Пољска иначе има завидну традицију овакве врсте градње, али видети их толико и то врло разноликих, на отвореном простору, је очаравајуће (кликните овде, како бисмо вам дочарали бар приближно)! Такође има доста садржаја. Ми ћемо се попети на источни крај гребена и проћи га целог до Буторовијег врха (Butorowy Wierch 1.160 m), а Буторови врхпотом силазити до Закопана кроз викенд насеље. Може се спустити и жичаром, али би било штета, јер пешице наилазимо на обиље лепих призора који ће нас задржавати, па и скретати у неке сокаке, а како сви воде у Закопане, није страшно и ако се разиђемо.

Закопане (Zakopane), врло живописан градић, кога свакако треба обићи. Садржаји су шаролики и занимљиви, а издвојили бисмо Музеј Татри. Овде сезона траје готово непрекидно; током летњих месеци долазе планинари, а током зимских – скијаши и сви ће вам рећи да је август најбољи месец за планинарење по Татрама. Елем, шта ћете желети да видите је ваш слободан избор. Укратко: проћи Губалувку, центар Закопана, Koшчиелиску улицу, видети пијацу (rynek) и Музеј Татри (Muzeum tatrzańskie) – значи осетити дух Пољске и овог Татранског предела и то би била наша препорука. У 18 h смо на паркингу и враћамо се у хотел на вечеру. Ако неко жели да се задржи у граду, вратиће се до хотела пешице – није далеко (4,5 km), али би вечера могла да измакне. Практично, ово је организовано слободан дан 🙂

Центар Музеј Татри Кошчиелска улица

Петак, 9. август: 

Пошто смо јуче лепо одморили, данашњи план је пикантан и захтеван. Имаћете и избор и он ће искључиво зависити од спремности којом располажете. Прекрасан гребен и две божанствене језерске долине… Али, пошто је план амбициозан, доручак ће бити сервиран у 6 h и одмах потом одвозимо се до Кужница!

Масив Високих Татри има врло атрактивне гребенске стазе. Ипак, избор није био превише тежак, јер смо одабрали репрезентативну. Тешко би се овакав боравак и могао замислити, без граничног гребена, између Пољске Гашенцове и Словачке Тихе долине: Каспрови врх – Швињица – Заврат и спуст на  Црно Гашенцово језеро (Czarny Staw Gasienicowy), или десно на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). Гондола је ту да прву трасу учини опуштеном, јер ће у свему моћи максимално да се ужива, док другу чини могућом!

Можда ћете овде имати замерки, ако бисте радо прошли обе, али све што их разликује садржано је искључиво у степену издржљивости коју захтевају, а што се лепоте тиче…мртва трка; требаће нам довољно јаке меморијске картице за фото апарате!

По доласку у Кужнице (Kuźnice) сви се одвозимо гондолом директно на Каспров врх (Kasprowy Wierch 1987 m) и одатле заједно ходамо гребеном, до Заврата – тачније до раскрснице на коти 2.158 m иза Завратове Турније (Zawratowa Turnia), где се делимо на две екипе. Ову штрафту, целом дужином краси широк видик на све стране; стаза је глатка, широка, као на длану, све док се не испречи Швињица (Swinica 2.301 m) и она се мора савладати да би се могло даље, при чему поново имамо посла са ланцима. После Швињице настављамо ка Заврату, где се раздвајамо:

Гребенска путања до Швињице На врху Швињица Поглед са Швињицe

Прву екипу чине они којима је довде било сасвим довољно уложеног напора и који зато бирају лакши наставак, спуштајући се на леву страну,  ка Црном Гашенцовом језеру (Czarny Staw Gasienicowy) и Гашенцовој долини (Dolina Gąsienicowa). До Кужница, где се ова траса завршава имају 9 km са 1.200 m спуста и 60 m успона. Најпре се плавом стазом за 1,5 km спуштају до прелепог тиркизно зеленог језера, настављајући уз његову обалу још 1 km, после чега се отвара идилична Гашенцова долина са својим појатама – призор као затурен у времену. Након ње,  улази се у шумски појас и хода зеленом стазом до Кужница.

Црно Гашенцово језеро Гашенцова долина

У другој екипи су учесници који су сигурни да могу наставити још 16,5 km хода са 1.500 m спуста и 260 m успона, по претежно стеновитом терену. Орни за његово савлађивање, они се спуштају плавом стазом десно, на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). До Лиза Пољане где их чека превоз, проћи ће пет језера и два водопада. Овако нанизани бисери природе, биће им својеврсна казаљка: на првом километру стижемо до Горњег Пољског језера, нешто ниже je Oкo, а на трећем километру стижемо до Црног Пољског језера. Одатле на горе према Козијем врху, одваја се и званично најопаснија стаза на целим Татрама – Орлов пут (Orla Perć), са црним маркацијама, па ћемо ту вероватно срести оне што верују да нема смрти без Судњега дана! До трећег километра пролазимо обалом Великог Пољског језера и одвајамо десно ка видиковцу на долину Пет Пољских језера. Са видиковца се враћамо на главну стазу и настављамо до 70 m високог водопада Wielka Siklawa (осми километар!). Одатле ходамо још 4 km зеленом стазом до водених каскада Wodogrzmoty Mickiewicza, висине 3-10 m. Остаје још непуна 4 km до паркинга у Лиза Пољани.

ВАЖНА НАПОМЕНА:  превоз гондолом кошта 55 zł (13 €), по особи, што ћемо регулисати на лицу места, када кренемо на врх. Цену схватите оквирно, јер их обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажурирана и у овом програму.

стаза Пет Пољских језера Wielka Siklawa

Субота, 10. август:

За дан повратка одабрали смо врх Велики Гjевонт (Wielki Giewont 1.894 m), који спада у Западне Татре (Tatry Zachodnie), али је својеврсан симбол Закопана. Траса до његовог маркантног шпица је изазовна и динамична, те као таква свакако заслужује пажњу.

Доручак ће бити сервиран у 7 h, после чега спаковане ствари смештамо у пртљажник и одјављујемо се из хотела.

Одвозимо се до Кужница, одакле почињемо успон. Негде после петог километра, скрећемо ка водопаду Сиклавица (Siklawica) – призор вредан паузе! После краћег фото шутинга настављамо даље. Нећемо правити дуге паузе, јер је успон солидан. Терен напоран, што је карактеристика Татри, али си стазе одличне. Ту смо већ прешли пола пута до врха, али после осмог километра излазимо на стене и врх ће нам позирати из профила, што ће, верујемо, прозвести сјајне фотке. Од деветог километра почиње фронтални успон на Велики Гјевонт (Welki Giewont) у дужини од скоро 1 km, црном стазом (јак нагиб!), стрми делови стазе су оклинчени.

Као што видите на графичком приказу, стаза је кружна и са врха се спуштамо у Кондратову долину (Kondratowa Dolina). Дуж предстојећих 6 km до Кужница спуштамо се 850 m, што је око 2 сата лаганог хода. После километра улазимо у шумски појас, стазом која води равно до Кужница, где ћемо ручати, а потом кренути пут повратка.

Пред нама је ноћна вожња, која без пауза и граничних прелаза, траје 10 и по сати, тако да у Београд стижемо у раним јутарњим часовима.

Siklawica

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо искључиво у гојзерицама, а облачимо слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Август јесте најповољнији, али са висином расте и вероватноћа временске променљивости, тако да капу и рукавице треба обавезно понети, као и заштиту од ветра и евентуалних падавина! Даље, потребни су штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се на висини лако и брзо изгори без заштите. Рукавице немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце. Чеона лампа се никада не вади из ранца!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

185 € + 1.500 дин (Због карактера акције и природе терена, планира се искључиво мала група, тако да је број учесника је ограничен.)

Котизација обзхвата: превоз, смештај и таксу, доручак и вечеру током боравка у хотелу, спортско осигурање које укључује постојеће ризике на високим планинама и трошкове организације.

Котизација не обухвата: превоз гондолом, коњском запрегом, улазнице за Национални парк, ручак у суботу пред полазак и индивидуалне трошкове.

Црно Гашенцово језеро

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе (осим Губалувке) нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 840 дин.
  4. Редослед описаних траса у плану није фиксан и може се променити у зависности од затечених околности, пре свега синпптичких.
  5. Свако вече, пре вечере, имаћемо получасовни брифинг о плану за наредни дан, почев од времена сервирања доручка, до конкретних траса. Присуство је обавезно, јер ће то отклонити сваку евентуалну недоумицо око било чега, уместо бесконачног понављања и одговарања на иста питања.
  6. Учесници морају бити прописно опремљени, у одличној психофизичкој кондицији, без здравствених проблема.
  7. Све цене наведене у злотима (улазнице за НО, запрега, гондола), дате су оквирно и биће ажуриране у априлу према свеже добијеним информацијама;
  8. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ка РисијуПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева: достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг за полису, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације у износу од 50 €. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање је док се места не попуне, или до краја јуна, до када се измирује и цео износ котизације (прошле године је група за Татре била попуњена 8 месеци пре поласка!)

Акцију реализује КАУП-тим:  kaup@serbianoutdoor.com

вође успона: Ненад Царевић, Зоран Вујошевић-Буца

информације и евиденција: Гордана Атанасијевић (065 377 14 74)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПИРИН – царство језера

Ако сте неким случајем током претходних похода на Пирин, успоном на Вихрен и Тодорку, помислили да сте га апсолвирали, језерска свита резервата Јулен (Юлен) ће вас сасвим сигурно за свагда у то разуверити. Бугари с поносом кажу да је Пирин „най-величествената и страховита българска планина“. Национални парк Пирин је од 1983. године на UNESCO-вој листи светског природног наслеђа. По том огромном пространству мермерних и гранитних стена, расуто је пар стотина ледничких језера, као јединствени украс у општој амбијенталној раскоши, која заувек плени већ при првом сусрету. Заносна лепота језера, угњежђених у сурим цирковима чува легенде о херојствима и несрећним љубавима… 

 вођство: Неша и Гоца - Ход по води? фото: Валио Иванов

Та небеска огледалца бескрајне чистоте су овога пута тежиште наше приче и повод за три трасе које ће вам представити раскош ледничких језера магичне лепоте као знамења ове, за мене најлепше планине, која их има више него и једна друга! 

дивокоза  горско око

Без знатно дужег боравка, немогуће је видети их све, али смо зато одабрали најлепша и осмислили трасе које их ултимативно повезују. И ако успони на врхове нису приоритет, трасе нису лаке (ни једна нема мање од 1.100 m успона!). Врхови су нужност, када се нађу на планираној траси, тако да ћемо их имати укупно 5 и сви су изнад 2000 m.

 Поглед на Брезнишко језеро са Кадијевог врха  

А како природа љубоморно чува своја најлепша блага, до дома не можемо комбијем, већ жичаром. Јер, хижа Безбог је база за све који дођу ради језера, па тако и нама овога пута. А ујутро, чим отворимо очи, бићемо пред стазом. Само на време обезбедите слободан петак, ВРЕДЕЋЕ! Пре него је овај програм постављен на сајт, анкетирали смо чланство и учеснике наших ранијих похода на Пирин о дужини боравка, тј. да ли да путујемо ноћу. Скоро без изузетка, били су за ноћна путовања, због тешкоће да се обезбеде три слободна дана. Тако да коначан план изгледа овако:

Четвртак, 30. август:

ПОЛАЗАК:   у 16.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Потребно је доћи пола сата раније како бисмо се прозвали, попаковали и кренули на време, што је изузетно важно обзиром да нам предстоји осмочасовно путовање до коначишта! Наравно, са неопходним успутним паузама и задржавањем на граничном прелазу.

НАПОМЕНА: у Бугарској је источно-европска временска зона (1 час унапред), тако да и ако ту кратко боравимо, померамо сатове ради лакшег договарања. Мобилни телефони се и онако аутоматски  пребацују на дату временску зону. На граници, при повратку, враћамо 1 сат уназад.

  

Петак, 31. август:

Пут настављамо према Добриништу, где се смештамо (2 h иза поноћи) у приватном смештају. Пошто одспавамо, у 8 h полазимо кa жичари, двоседежници, са стварима до Хиже Безбог на обали Безбошког језера на 2.240 m надморске висине.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

двоседежница од х. Гоце Делчев до х. Безбог хижа Безбог 

Собе су шестокреветне са Wi-Fi, TV, фрижидером и тоалетом. На располагању нам је и трпезарија где можемо јести било своју храну, или пансионску (храна у хижи кошта 14 лева по особи). Али оно што је најважније и због чега смо баш ту је што све „језерске стазе“ полазе управо одатле. Пошто се сместимо, полазимо на највише језеро у Бугарској – Горње Полежанско, на 2.700 m надморске висине!

Доње Полежанско Горње Полежанско

Траса је дуга 10,5 km са успоном од 1.100 m и полази од језера Безбог, ка Доњем и Горњем Полежанском, до Горњег Газејског језера. Спуштамо се до језера и враћамо преко Безименог (2.838 m) и Безбошког врха (2.653 m).  Ово је комплетна траса, са два успона при повратку. Али, ако бисмо смањили напоре, можемо без спуштања до Газејског језера и успона на Безимен врх (у том случају, дужина трасе је 9 km, а укупан успон и спуст 900 m). Да би било јасније, дајемо приказ на карти и детаљан опис кретања:

Полазећи од језера Безбог, пратећи жуто-зелене ознаке, до Горњег Полежанског имамо 5 km са 710 m успона. Одатле даље можемо према планираној траси (силажење до Горњег Газејског језера, па успон на Безимен врх), или гребеном у правцу спуста, што обухвата и успон на врх Безбог (2.610 m). Такав спуст до дома мери 4 km са 720 m спуста и 185 m успона.

Пошто на оваквим теренима мања дужина трасе није показатељ и мање тежине, а у високогорству је важно добро се осећати, без слабости и бити концентрисан. Све што се не стигне једном, моћиће се неки други пут 🙂 Обзиром да је иза нас и ноћно путовање, ова опција је најобјективнија.

На крају оваквог дана, треба нам добар сан, јер сутрадан нас очекује фантастичан круг обиласка Кременских, Брезнишких, Каменишких, Рибних, те Аргировог, Ледног и Поповог језера. Дакле, препорука гласи: што пре у крпице, како бисмо ујутро кренули одморни – сутрашња траса нема опција за прекраћивање!

 

Субота, 1. септембар:

Устанак, доручак и полазак у сусрет са: Џангалским, или Кременским и Брезнишким језерима, која су понела имена по косама и врховима под којима су, што значи да ћемо се попети на Кременски врх (2.467 m), Кадиев рид (2.709 m) и Џано (2.657 m). Погледом ћемо добацити и до Каменишких, Ледног, Аргировог, Митревог и најзад, Поповог језера, које је и највеће на Пирину, са низом мањих Рибних језераца.

Траса је дуга 15 km, са успоном од 1400 m и исто толиким спустом. Опет ћемо нагласити да су на оваквом терену то озбиљни параметри, који захтевају спремност и издржљивост. Зато ћемо дати графички приказ трасе са описом кретања:

На данашњој траси неће бити опција за њено скраћивање. Полазимо од Безбошког језера крећемо се према Кременском врху, са кога гребенски настављамо на Хамбар тепе (2.502 m) и најзад Кадијев рид (2.709 m), који је и престона тачка са које се пружа царски поглед на Брезнишко језеро!

Овај врх је истурен и до њега долазимо тако што се одвајамо 850 m са наше кружне трасе. Призор за разгледницу, или desktop wallpaper! Одавде се враћамо на кружну трасу и пењемо врх Џано (2.657 m). По силаску са њега, настављамо према Поповом језеру, а до краја више нема врхова

Уморни? Сигурно… Али, леп је то умор, таман колико да надахнути уснимо 🙂

Недеља, 2. септембар:

Дан повратка. Напуштамо хижу Безбог и спуштамо се жичаром до нашег возила и одлазимо на пријатну релаксацију у „Римску бању“, крај Банског. Ко не буде желео у базене, време до поласка може провести у Банском. У 15:00 h полазимо за Београд, где стижемо пре поноћи.

Масив Пирина је вулканског порекла, што има за последицу постојање термалних извора. У центру Банског је фонтана са таквом водом, а више хотела из тог разлога поседује термалне базене.

Банско је диван градић, тако да ћемо мало одморити, разгледати, посетити туристичко информативни центар, ко жели да купи карте, или предахнути у некој од традиционалних механа, типичних за овај градић који је током зиме у пуном животу, јер га сматрају једним од најбољих ски центара у Европи.

 Банско Банско инфо центар у Банском

Прелеп градић Банско представља капију националног парка Пирин. Он је мешавина старог и новог, традиционалног и модерног. Улице поплочане каменим облуцима, старе куће са дебелим зидовима које изгледају као тврђаве. У свакој улици се налази по пар традиционалних „механа“. То је град који има своју богату прошлост и аутентичност архитектуре, начина живота и обичаја, имају своје посебно наречје, мешавина грчког, македонског и бугарског.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови за пешачење, рукавице, мали ранац са водом и храном током успона, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Остало (лични прибор, пресвлака, пиџама итд.) спакујте одвојено у транспортни ранац због лакшег транспорта (ношења) ствари жичаром! Наравно, не заборавите исправе, нарочито пасош!

НАПОМЕНЕ:

  • Ова акција није за почетнике и захтева искуство, као и одличну физичку кондицију!
  • Учесници морају бити осигурани. Осигурање није путно и здравствено, већ спортско осигурање које се односи на планинарске активности. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 400 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

90 € + 1.500 дин  (односно 1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

котизација обухвата: превоз, смештај и осигурање, трошкове организације

козизација необухвата: исхрану, карту за жичару, индивидуалне трошкове

Због природе терена и карактера акције, не планира се велика група, тако да је број места ограничен.

За пријављивање је неопходно да достављање података (име, презиме, број пасоша, контакт телефон и ЈМБГ за полису ) и измирење аконтације у износу од 50 €  на састанцима Клуба. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање до 8. августа!

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић         и          Ненад Царевић

           065 377 14 74                       064 684 01 37

     gordana@serbianoutdoor.com                        nesa@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 3. август:

ПОЛАЗАК у 16:30 h полазак из Београда са паркинга поред нашег Клуба (Устаничка 125, Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Ноћна вожња ауто путем ка Нишу , преко Пирота и Димитровграда са једном успутном  паузом.  Долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина), након административних процедура правимо кратку паузу за тоалет на бугарској граници.  На првој безинској пумпи стајемо да обавимо куповину вињете,  и променимо евре у леве  (бугарска монета), да не би дошли у ситуацију ових два дана да не можемо извршити плаћање, ако немамо домаћу валуту.  Пут настављамо према Боровецу обилазницом  око Софије. Стижемо око поноћи, смештамо се у хотел, ноћење.

Borovec2 Borovec

Субота, 4. август:

Устајање у 7.00 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola 

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо добрим делом планинским путем, утабаним вијугавим стазама које пролазе поред неколико језера, стаза је на моменте стрма (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, до гондоле најдаље до 17,30 h (дотле је радно време) да би се спустили до Боровеца. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење и ноћење у хотелу.

DSCN2854 p8080077

Недеља, 5. август:

Устајање у 6.00 h, паковање ставари, одјављујемо се хотелу, у 7.00 h полазимо за Паничище. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења од паркинга, долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, правимо паузу за јутарњу кафу и доручак, у хижи Рилска језера.

У 9.30 h Полазак на обележену стазу која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Прелепе „горске очи“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи, диван су мотив за фотографисање и остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве. Одмах од хиже почиње стрмији део стазе који се наставља пространом заравни са које се пружа диван поглед на доњи део планине и њене врхове, ово остављамо за крај. Ми идемо другом стазом која нас води до сваког од поменутих језера до Језерског врха. Од језера Бубрег, враћамо се другим правцем до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд у 17 h.

 Mousala Lake View

Враћамо се аутопутем према Софији и државној граници,  са застојем на бугарској граници и једном успутном паузом после преласка у Србију.

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука, купаћи костим. Обавезно понети пасош и лична документа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

за 20 пријава : 85 € + 750

за 30 пријава:  75 € + 750

Чланови са необновљеном чланарином за 2017. годину плаћају 100 динара више

Котизација обухата:  превоз, два ноћења са доручком (ланч пакет) у хотелу у двокреветним и трокреветним собама са употребом базена.

Котизација не обухвата:  превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €), међународно путно-здравствено осигурање и храна (која је у Бугарској веома повољна!).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

НАПОМЕНА: у Бугарској је званична валута лев и сва плаћања се врше у домаћој валути. По преласку границе, одмах ћемо извршити замену новца.

Приликом пријаве доставити контакт телефон, број пасоша, датум рођења.

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €.

 Акцију реализујe Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ВИСОКЕ ТАТРЕ – моћ природних лепота, еруптивне снаге, у пуном изражају!

 Татре су планински венац на граници Словачке и Пољске и представљају највиши део Карпата. Највећи део и  највиши врхови овог венца налазе се у Словачкој  међу којима је и највиши, Герлахов врх (Gerlachovský štít) са својих 2.655 m надморске висине. Долина реке Вах дели Татре на Високе и Ниске. Иначе, са преко 24 врха виших од 2.500 m надморске висине, оне су једини алпски предео у целом Kарпатском масиву, дугом 1200 km.Када се има жеља да се такав један простор доживи, намеће се сложена дилема – одакле почети и како их најбоље представити? Због свега наведеног биће то део гранитне раскоши која почива на територији Словачке. Критеријуми за даље сужавање избора били су: амбијентална лепота, географски смисао и историјски значај. Сходно томе, извесно су то сами по себи:  Криван, Бистра Лавка и Копровски штит, јер су идеално распоређени на трасама између главних речних долина: Бели Вах, Белански, Фуркотски и Хинцов поток. Криван је национални симбол, док су остала три врха тек повод да се прођу изузетно лепе и популарне трасе са више ледничких језера.

   

Зашто не Герлах? Једноставно зато што то захтева специфичну техничку опремљеност и одређен степен знања стеченог на алипинстичким курсевима, а то је ван оквира деловања нашег Клуба. Тај врх је спортски изазов за обучене људе, а и такви, за овај успон морају имати тамошњег специјализованог водича. За нас, Високе Татре пружају више него довољно изазова за које нам није потребно више од руку и ногу, да бисмо у њима уживали у потпуности.

Пошто сте већином нестрпљиви, дајемо на почетку табеларни приказ плана. Све после тога биће подробнији опис садржаја прoграма. Инсистирамо да га прочитате, ако сте заинтересовани. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! Група је формирана и даље пријављивање биће могуће једино путем замена, ако одустане неко од учесника.

четвртак, 5. јули Полазак из Београда у 6 h, преко Хоргоша, посета Будимпешти (2 сата).  Пауза у Банској Бистрици (1 сат). Долазак у Штрбу и смештај. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза.
петак, 6. јули Успон на Криван. Најјача тура! На врх полазимо од Три Студнички, а спуштамо на Јамске плесо. Повратак у вилу.
субота, 7. јули Успон на Фуркотски штит: Млинићка долина (водопад Скок и Capie pleso), Бистра Лавка, Фуркотски и Храби врх, Фуркотска долина (Горње и Доње Валенбергово језеро). Поподне крај Штрбског језера.
недеља, 8. јули Успон на Копровски штит Менгусовском долином, од Попрадског до Великог Хинцовог језера и даље до Копровског врха.  Ноћно путовање до Београда. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза. Долазак у раним јутарњим часовима.

Четвртак, 5. јули:Будимпешта - Ланчани мост

ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. До Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње, а до Будимпеште још сат и по и ту ћемо имати двочасовну паузу, за посету граду. Уколико задржавање на граничном прелазу са Мађарском пређе оквире процењеног, посете Будимпешти неће бити.

Банска БистрицаOд Пеште до границе са Словачком дели нас сат и по вожње. По уласку у Словачку, за сат и по стижемо у идиличан градић Банска Бистрица, где ћемо се задржати сат времена.

Пут настављамо преко НП Ниске Татре, право до виле „Боба“, где ћемо бити смештени током боравка у Словачкој. Дотле нам треба такође сат и по вожње. Вила Боба је комфорна и пружа пуну удобност. На располагању су нам две собе 2+2 (један дупли лежај + два кауча), две собе 4+1 (један дупли лежај + тросед + кауч), једна соба 3+1 (1 дупли лежај + 1 лежај + 1 кауч) и једна соба 4+0 (1 дупли лежај + два соло лежаја). Све собе имају купатило, тоалет и TV, а располажемо и са опремљеном кухињом где можемо сами спремати своје оброке.

Вила "Боба" Вила "Боба" Вила "Боба"

Из ове долине пред нама се уздижу величанствене Високе Татре – први европски прекогранични национални парк основан 1948. године у Словачкој (Tatranský národný park), а 1954. и у Пољској (Tatrzański Park Narodowy). Оба парка су 1993. уврштена у UNESCO-ву листу резервата биосфера (MAБ подручја, скраћено од „Man and Biosphere“). Поред амбијенталних карактеристика, које „пију из очију“ и врхова који изазивају страхопоштовање, ту су и многе ретке и ендемске биљне и животињске врсте.

Неће бити лако, али бићемо поносни када се будемо враћали! Зато, лепо спавајмо, пут је био дуг, а сутра нас чека солидан напор. Препорука је да на починак увек идемо раније, јер за планиране дневне активности са оваквим степеном тежине, морамо бити одморни!

 

Петак, 6. јули:

У Словачкој кажу да ко се није попео на Криван, тај није Словак! А обзиром да је данашња мисија кондиционо најзахтевнија у 8:00 h крећемо ка полазној тачки успона до које стижемо за пола сата вожње. Успон почињемо од Три Студнички (Tri studničky  Три бунара на словачком) обележеном шумском стазом поред Партизанског бункера и даље ка врху од кога нас дели 5,7 km са чак 1.280 m успона!

Криван (2494,7 m) је  национални симбол Словачке. Зову га и словачки Матерхорн, представља симбол слободе и независности – понос Словачке, а налази се и на Словачком евру. То је најзападнији врх Татри и целог масива Карпата, са кога се пружа величанствен поглед на добоке усеке, провалије и велика горска језера у наставку планинског ланца ка истоку. На основу визуелног процене, Криван се такмичио за статус највишег врха Високих Татри са Ломничким врхом, који доминира погледом са истока, све до 1793. када се шкотски лекар Роберт Таунсон попео на оба врха и дао њихове релативне надморске висине. Међутим, пошто се подиже са дна Копровске долине, Криван има највећу висину од своје базе у читавим Татрама, тако да ћете и данас чути да је он највиши, али се то не заснива на мерењима, већ визуелној импресији.

У својој књизи путовања, објављеној 1693. године, Daniel Georg Speer, наводи легенду  која објашњава како је Криван добио свој облик. Луцифер летео је преко Татра и носио неке људе у пакао. Међутим, дотакавши стопалом Криван, врх се накривио а Ђаво изгуби равнотежу, испустивши грешнике који тако населише округ Липтов. Записи рудара о Кривану датирају из прве половине  XV века. Њихово присуство се повећало током златне грознице у  XVI веку и претпоставља се да су неки од рудара стигли до врха, обзиром да су остаци њихових барака опстали под Прехиба гребеном на висини од око 2.000 m до данашњих дана, а највише, давно напуштено окно, налази се на само 60 m под врхом. Комерцијална експлоатација скромних наслага злата откривених у Кривану показала се једва одрживом и напуштена је у XVIII веку.

Доктор Таунсон је пружио доказе да је Криван био повремено планинарско одредиште већ у другој половини XVIII века. Његов водич из Важеца био је на врху неколико пута раније, а Таунсон га је видео како сакупља мале кованице испод камена на врху, где су их планинари остављали за срећу. Званично, први човек чији је успон на Криван забележен је лутерански пастор Андреас Јонас Цирбес, 4. августа 1773. године.

На YouTube постоји безброј снимака са успона на Криван (претражите под називом Výstup na Kriváň), што веома олакшава представу о томе шта нас чека. Од свега планираног за овај пут, ово је најзахтевнија траса! У нижим партијама (на почетку и на крају) ходамо уређеном шумском стазом по претежно земљаном терену. Са висином, превагнуће каменита подлога. На стени се крећемо полако и пажљиво, без дужих пауза, осим на самом врху.

Са врха се пружају фасцинирајући видици на лепоту суровости ових моћних планина, чему умногоме доприноси и призор неприступачних Терианских језера. Обзиром на свој положај, Криван даје идеалну позицију за панорамски поглед на венац високих Татри. Кад се то види, заиста се не жале уложени напори!

Са врха се спуштамо према Јамском језеру (Jamske pleso), до излетничке колибе на магистрали, где нас чека комби, а то значи 1.210 m спуста дуж 7,5 km стазе! Након освежења, враћамо се удобности наше виле до које стижемо за 15 минута вожње. Једно је сигурно: одлично ћемо спавати! 🙂

 Доње Терианско језеро, усађено у цирку 

Субота, 7. јули:

Данашња траса је изузетно атрактивна и спада међу најпопуларније међу планинарима који походе Татре: пролазак Млинићке и Фуркотске долине, четири језера, један водопад и два врха! У 8:30 h полазимо ка Штрбском језеру (Štrbske Pleso) и од чате Солишко (крај жичаре) улазимо у Млинићку долину. Стаза прати Млинићки поток који извире на 1.800 m надморске висине. Пролазимо и предиван водопад Скок на 1.740 m надморске висине и настављамо даље до језера Капи (Capie pleso на 2.080 m надморске висине), где почињемо успон уз кулоар до Бистре Лавке (Bystrá Lávka, 2300 m) на седло (Bystré sedlo) са којег се даље пењемо на Фуркотски (2.403 m) и Храби (2.428 m) врх.

На неким деловима ове стазе се сусрећемо са челичним ланцима за које се придржавамо – понесите рукавице како бисте избегли жуљеве! Фуркотски врх је на 260 m, а Храби на 500 m од Седла. Ко не жели до њих, спушта се у Фуркотску долину и чека остатак групе крај Горњег Валенберговог језера. Када се спусте сви, настављамо низ предивну долину ка Доњем Валенберговом језеру и даље, све до места када се стаза сасвим приближава Фуркотском потоку. Ту се одвајамо лево и пењемо (130 m) до колибе под Предњим Солишким врхом одакле се жичаром спуштамо до Штрбског језера где проводимо остатак поподнева.

 Capie pleso Водопад "Скок" Горње Валенбергово језеро

Недеља, 8. јули:

Дан пред повратак је испуњен успоном на Копровски врх (Kôprovský štít, 2.367 m) предивном трасом дуж Менгусовске долине до Великог Хинцовог језера. Она је за нијансу краћа од претходних, због чега смо је и распоредили пред пут, мада на оваквим теренима дужина трасе није показатељ тежине и времена које захтева за савлађивање.

Попрадско језера Попрадско језеро Копровски врх

Ујутро се поздрављамо са нашим домаћинима, напуштамо вилу у 8:30 h, са стварима и одвозимо се до Попрадског језера (Popradské Pleso), одакле почиње стаза. Попрадско језеро је заиста бајковит призор, дивне четинарске шуме око тиркизно зеленог планинског језера, а изнад њега горостасни врхови…  Стаза уз Менгусовску долину прати Хинцов поток и пролази између Малог и Великог Хинцовог језера (Hincove plesá).

Са те стазе се иначе одваја и она која води на врх Риси (Rysy, 2.503 m), али тамо ћемо из Пољске, наредне године. Иначе, Велико Хинцово језеро је највеће у Словачком делу Високих Татри. Одатле, десно се одваја стаза за Менгусовско седло, а ми ћемо лево на Копровски врх.

Овај снимак ће вам одлично дочарати трасу, која се, и ако је краћа од претходне две, никако не сме подценити, јер нам до врха треба добра 4 сата, а враћамо се истом стазом. Сам врх ће тај труд наградити предивним видицима. Махаћемо Рисију за следећу годину и кренути назад надахнути Татранском магијом… На пут полазимо до 18 h.

Небеско огледалце (Велико Хинцово језеро) Велико Хинцово језеро Велико Хинцово језеро

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо у гојзерицама, а облачимо се слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Капу и рукавице понети обавезно! Даље, потребни су штапови, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се лако и брзо изгори без заштите. Рукавице такође немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

130 € + 1.500 дин

Због карактера акције и природе терена, број учесника је ограничен на 18.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 600 дин.
  4. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг због полисе, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). За сада на слободно место чека двоје прекобројних.

      Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић       и       Ненад Царевић

             065 377 14 74                   064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ДИВ КОЈИ СПАВА

Са ове временске дистанце, могу рећи да сам откривањем планинских пространстава закорачила у нови део свог живота, али на начин којим нису доминирали физички параметри, као што је кондиција и томе слично. Била сам кротак почетник и учила тако што сам ћутке гледала друштво око себе, радећи што и они. Оно суштинско догађало се у мени, мојим мислима. Као урбани аскета, одметла сам се у потрази за одговорима које нисам налазила у свакодневној вреви. Требале су ми висине да ослушнем себе. У годининама што су уследиле, ходање по врлетима никада за мене није имало спортску назнаку. Био је то пре свега наставак духовне еволуције, за коју су ови висови били неопходни, а приче које сам тада писала јер ми је то био посао, буде сентименте на те прве кораке…Ово је једна од тих

Дурмитор

Порекло имена планине није поуздано утврђено, али постоје две предпоставке. Према једној, оно потиче од латинске речи dormitorium (спавање), јер су се наводно римски легионари пролазећи туда питали да ли планина спава. Нешто поетичнија верзија гласи да је тако назван јер се веровало да је то Див који спава. Али, друго тумачење је вероватно ближе истини –  Дурмитору су име дали Келти, тј. његово име потиче од келтских речи дру-ми-тор, што значи вода са планине

Боботов кукВећину природних лепота, ако бисте хтели да доживите, морали бисте да се потрудите. И ако сте решени,уложен труд ће бити, у најмању руку сразмерно награђен. А такве красоте су често скривене, далеко од нас, и некако постајем сигурна, после неколико сличних искустава, да што су даље и скривеније и што је више труда потребно да се до њих дође, оне су лепше, а жеља да се открију и доживе, јача. Да ли је баш то она неописива и снажна сила која човека привлачи ка екстремним спортовима, авантурама, не бих тврдила, пошто код себе ту склоност не примећујем, али је то свакако оно што пасионираног љубитеља планина увек враћа планини, и главни мотив свих планинара зашто су уопште то и постали. Јер, истини за вољу, нема тих туристичких аранжмана, који ће Вас одвести тамо где може једино Ваша жеља. А природа је тајновита колико и лепа, и своје двери ће Вам отварати постепено, баш колико је упознајете. Колико ћете брзо у томе напредовати, зависи готово искључиво од Вашег слуха да пратите њен пулс и схватите поруке које Вам она упућује својим знацима. И наравно од природе Ваше амбиције. Да ли ћете при том сами истраживати, или бирати акције које други организују, мање је важно, јер је у почетку свако искуство драгоцен корак даље. Петодневни активан боравак на једном од најлепших планинских масива у Европи, осим незаборавно лепих утисака, био ми је у том смислу, квалитетна лекција.

 

Национални парк Дурмитор

            Део масива Дурмитора, површине 39000 ha, кога карактеришу посебне природне вредности, проглашен је године 1952-ге за национални парк.

           Од укупне површине Парка, 41% заузима кањон Таре, који је године 1977-ме, одлуком UNESCO-а проглашен резерватом биосфере (MAB подручје). Иста организација је године 1980-те, део подручја Парка (2000 ha) уврстила у свој регистар Светске баштине културних и природних вредности.

          У оквиру националног парка Дурмитор постоји 9 строгих природних резервата ( I категорија по IUCN).

 

У загрљају лепотица

Бескомпромисно неприступачан пасивном посматрачу, конформисти, а опет
еуфорично отворен за све које срце води природи и најлепшим пејсажима, које овај Див крије високо у својим недрима, док својим кршевитим плећима придржава небо…. Његове стазе и богазе, прави су изазов за рекреативно планинарење, и ма колико да се уморни вратите, сигурно ћете опет желети да дођете на ову дивљу висораван, чак и онда када освојите све њене врхове. Увек ће Вас звати неизбрисива импресија коју даје видик на непрегледна снежно камена пространства, која су Вас примила и дала Вам некакав чудесан осећај моћи и слободе; инспирација да још једном покушате да овековечите лепоту тренутка – пером, кистом, или фотоапаратом; куриозитет да пронађете још неки пут до неког врха, којим пре нисте прошли;  простодушна срдачност и гостопримство људи, који вас дочекују једноставно и топло, или пак жеља да после акције вечери проводите дружећи се уз добро вино, звук гитаре, и традиционална, старинска јела. А можда је све то тек непотребан изговор за поновна враћања, која уопште не морају имати никакав разлог.

 

 

Суза Европе

             Када на путу ка Дурмитору долазите из Србије, монументални мост на Ђурђевића Тари означава улазак у Национални парк. Величанствено дело људског ума и руку, достојно својом лепотом парира прелепој горској невести Тари. Грађен је од 1938-1940 године, по пројекту и замисли проф. инг Мијата С. Тројановића. Литице најдубљег кањона Европе, а другог по величини у свету (први је кањон реке Колорадо), премошћава  5  елегантних лукова висине 145 m, од којих највећи има распон 116 m.

            Чудноват утисак обузима док прелазите овај мост пешице, гледајући Тару како нестаје међу горостасним шумовитим литицама Дурмитора, који као да посесивно и љубоморно чува своју Тару од очију свих. Човек, као да се такмичио да јој угоди, али и буде такмац планинском Диву, те се узвиси равно њему како би је могао прећи, али и уживати у њеној лепоти, немоћан да одвоји поглед од нестварно зелене боје кристално чистог тока. Једном речју, на овом месту обећавате себи рафтинг туру низ Тару првом следећом приликом, ако је до сада већ нисте приуштили.

На северозападу Црне Горе издигло се парче земљине коре на 1500 m надморске висине са све шумама, речицама, језерима, селима и врховима стремећи у небо. А природа га је извајала у оно што је тај део груде од давнина и због чега је надалеко познат у свету. Унедрен између горских лепотица – Пиве, Таре, Драге, Сушице и Комарнице, простире се основни масив Дурмитора. Основна одлика рељефа овог масива је управо поменута пространа језерска висораван, дубоко усечени кањони и чак 18 горских очију – ледничких језера, увек бистрих и будних док Див спава… Са њих се ноћу блистају звезде, а дању, као у огледалима умножавају врхови. И ако нисте расположени за ходање, чаролија језера ће свакако заробити Вашу пажњу. Она су посебан украс Дурмитора, и дају му јединственост, какву немају друге планине. Ледничког су порекла и већина њих је на надморској висини од преко 1500 m. Најниже је Сушичко на 1140 m, а највише језеро Зелени вир на 2028 m. Обзиром на то, идеја о могућем купању у овим језерима била ми је сумњива. А онда, већ првог дана, угледах Јаблан језеро, где попут најлепшег девојачког ока снева под стражом витких смрча, испод Црвене греде, на 1788 m надморске висине. И илузија се распршила. Реска свежина бистре, смарагдне воде годи и релаксира по врелом летњем дану, а сунчање под окриљем столетних шума изузетан ужитак и за мене ново искуство које је уфејдовало аналогне доживљаје са мора. Једнако је пријатно, испратити Сунце предвече у водама Црног језера, парајући краулом његову мирну површину…. И није хладно.

 

 Лепота суровости

Са простране висоравни уздижу се витки, импозантни врхови, од којих њих 48 има висину која премашује 2000 m. Највиши од свих је Боботов кук (2523 m), кога овде зову Соа Небеска. И ко год први пут дође има за циљ да се попне на ту софу, јер његова висина представља изазов. Мада, није све у висини, рекла бих мало тога. И тешко да би ико смео да се усуди да за било који од врхова тврди да је најлепши, јер је сваки од њих јединствен, и  пружа посебан доживљај, било по начину на који се до њега долази, или по видицима које пружа, или по карактеристичним и упечатљивим пејсажним карактеристикама којим се одликује сваки понаособ.

Поглед са Боботовог кука досеже стотинама километара у плавичасте даљине и по доброј видљивости допире до Рудника на северу, Копаоника на истоку, Оријена и Јадранског мора на југу, и Чврснице на западу. Обзиром да је највиши, рачунајте да ћете морати да се потрудите да бисте оправдали своје амбиције и били награђени видицима и прелепим пејсажима који се смењују на путу до њега, тако да ћете у пуном смислу доживети сву разноликост рељефа ове планинске композиције.

Од Жабљака се ка Сои Небеској све време иде кроз густе лишћарске шуме, потом смрче, све до Инђиних долова. То место је нека врста планинарске раскрснице. Ту смо се поздравили са екипом која се упутила на Међед (2287 m), и наставили даље ка Локвицама. Тада смо изашли из шуме, а пред нама су се указала огромна пространства крашке површи пуне вртача, ледничких циркова, сипара и огромних камених блокова које је требало савладати, као и сам снег (и ако је јули!). Пред сваким превојем надала сам се да ћу затећи другачију слику, да ћу угледати врх, или да ће ми бар изгледати ближи, али уследила су нова пространства сурових, стеновитих композиција, а то посно тло је предамном непрестано оживљавало раскошно обојеним живописом најразличитијег планинског цвећа преко грубих и оштрих стена, одвлачећи ми пажњу својим контрастима. Од загледања у пејсаже почињем да заостајем за групом, и сусрећем оне који су одустали. Ужитак почиње да ми нарушава напор око преласка камених блокова и снежних појасева. Колону више нисам видела, нити чула, и бацивши поглед на огромну, високу громаду испред себе на коју сам се упутила, помислила сам у тренутку да је просто немогуће да дотле стигнем. Али, коначно се иза последњег превоја после Валовитог дола указао призор од кога застаје дах! Висинска панорама Дурмитора: Зупци, Ђевојка (или Соа, још једна), живопис Шарених пасова, Пруташ и огроман леднички цирк – Шкрка са своја два модра језера – Великим и Малим Шкрчким. Дивља пустош, симфонија кречњака и ледника, и колега који је камером бележио ову раскош спонтано је изустио повлачећи швенк – Лепота од суровости… -.

А предамном Боботов Кук. Сада више ништа није било исцрпљујуће. Угледала сам га одједном, и не мислећи да ми је то циљ за данашњи дан. Остао је најкраћи део пута до највише тачке, али и најужи, најстрмији, на једном месту без и једног ослонца, те је захтевао концентрацију. Напајајућа лепота околине томе даје лакоћу, али наредних пола сата то мора бити у сасвим другом плану, јер је сваки корак деликатан и не сме се подценити, јер успон је успешан тек када сиђете са планине. Пред тај последњи, најузбудљивији корак, поново сам угледала своју колону. Наравно, нису ме оставили, а мени је, признајем, лакнуло. Сам моменат када крочите на врх можда и представља тријумф над самим собом, и расположење је било примерено, али све то не би било тако да није свега што се дотле прешло. Можда пре поласка на такве подухвате сам врх и јесте циљ, али схватиће ко буде пробао, да његову величину чини све што прођете да бисте на њему провели тек онолико времена колико је потребно за фотографију. Врх је само бљесак, а пут до њега све остало. Ко зна – зна, а ко не, нека проба, јер вреди. 

Ледена пећинаНа 2100 m надморске висине, испод врха Обла Глава, налази се пећина нарочита по томе што јој украси нису од камена, већ од леда. И мада једнако чврсти као и камени, ови сталактити и сталагмити по мало збуњују онако провидни. Од великог, улаза, неправилног облика, силази се снезном стазом до необичне ледене дворане

     

Како Бог заповеда

И тако, сваки ће врх имати своју причу, таман да га походите и више пута, увек ће нешто бити посве различито. Тако Међед призива најбољим видиковцем за Црно језеро, над којим се покровитељски уздиже. Изазовним га чини део стазе дуж веома уског гребена,  док се поглед губи низ стрме литице, које умеју и лети бити у прамењу магле, што захтева обазриво кретање. А он просто провоцира да му се дође под скуте, док онако гордо надкриљује Црно језеро, као да је његово и ничије више. Минин богаз (2387 m) је име добио по пастиру и ловцу. Карактерише га виткост и попут копља оштар врх, који га чини препознатљивим међу осталим врховима Дурмитора. Планиница (2330 m) има репутацију најбољег видиковца овог масива. Шарени пасови и Пруташ  (2393 m), су најживописнијег колорита, и препорука су рекреативцима који не желе превише напора. Савин кук (2313 m) је вероватно и најпознатији широј публици. По предању, ту је одмарао Свети Сава, и када је ожеднео, прекрстио је штапом стену и из ње потекла вода. Извор Савина вода се налази на 2300 m, и верује се да је лековит. Црвена греда (2175 m) над Јаблан језером, је такође била једна од планираних одредишта. Са ње се пружа бајковит видик на Змиње и Црно језеро откривајући нам како су скривена у густим шумама смрча и јела. Сваки од њих има карактеристичне атрибуте, поред којих би свако поређење било „мртва трка“. И доста је стало у тих пет дана, али је за мене то био тек почетак откривања Дурмитора. Остало је десетоструко више.

Стаза до Савиног Кука је направљена почетком прошлог века како би њом прошао црногорски краљ Никола Први. На једној стени под самим врхом Боботов кук, постављена је мала, дрвена спомен-табла на којој пише: Ћиру од потомака… (1989.). Некада се наиме овај врх звао Ћирова пећина. А Ћиро је заиста постојао. Доживео је трагедију грешком убивши сина, нишанећи у дивокозу, и од туге се више није враћао међу свет. Сурови пределиВук Ковачевић и ја обликују суров живот, који ипак није изгубио топлину, далеко од тога. Пред катунима код Локвица пресрећу нас звуци клепетуша, и стотинак оваца. Срећемо пастира. Ови катуни и савардаци посебан су украс Дурмитора и привлаче једном нарочитом топлином готово заборављеног, архаичног начина живота. Помаже Бог, честити домаћине, – поздрависмо Вука Ковачевића, горштака са Жабљака, који овде током лета борави са својим стадом. Неколико нас је било заинтересовано за боравак у катунима, нашта је он срдачно узвратио позивом да дођемо. Баш ту, у његовим катунима је неко време живео и наш познати глумац Петар Божовић, похвалио се Вук. И није нас питао куда ћемо, јер је знао. Преко Локвица стално пролазе каравани планинара. Неко је споменуо његову изолованост, али не! Изолован је урбан човек, оптерећен очекивањима, жељама, неопходним условима за живот, али и мноштвом суштински неважних ствари. Никако пастир који има петорицу синова и једну кћер, и који живи како Бог заповеда.

Разговарам са Ковачевићем и присећам се нечег за шта се не сећам где сам тачно прочитала, схватајући сву веродостојност навода – Има неке сличности између Дурмитора и Дурмитораца, који као да су градили куле и тврђаве угледајући се на Своју Планину. И незна се које му  је шљеме прече, оно кућно у миру, или шљеме у планини. И незна се да ли су Дурмиторци сабљама и пушкама бранили лице Дурмитора, или је он својим гребенима и њедрима штитио главе Дурмитораца. –

 

Када се небо спусти са Сое

Чини ми се да нисам знала шта значи покиснути до голе коже, док то нисам доживела спуштајући се са Сое Небеске. И ништа на висини не значи што је дан био ведар и што смо се пре поласка чак намазали фактором за сунчање да не бисмо изгорели. Небо се једноставно спустило са своје Сое и порсуло на Дурмитор кишом и градом, без нарочите претходне опомене. Ко до тада није извадио кабаницу, после није ни могао, јер би отварањем ранца ризиковао да га напуни водом. Овакве „згоде“ су прави тест за опрему, али и искуство, пре свега. Искусан планинар познаје метеорологију, јер она много тога условљава на терену.

Како стигосмо до Локвица, појавио се опет Вук Ковачевић, и видевши нас онако мокре, понудио нам топлу варенику. Захвалили смо, али пожурили натраг, нестрпљиви да разменимо утиске са групом која се вратила са Међеда. Јер, у Босачи нас је чекала вечера коју смо при поласку договорили са домаћинима, те тако прођосмо Вука Ковачевића у типичном градском маниру „Журим, хвала, други пут“. Размере глупости те уобичајене, аутоматски изговорене фразе вредне су презира, јер одсликавају површност, деструктивну по људско биће. Планине су ме научиле да застанем ту где сам, ослушнем, утонем и останем можда и сатима. Јер једино је то оно што збиља јесте. Јуче је прошло, сутра није извесно, па самим тим ни било какав „други пут“.

Могло би се још много страница написати о свему што се овако може доживети за тако мало, али изузетно испуњеног времена. Примећујем како ме ова искуства мењају и задовољна сам у ком правцу то иде. Почео је да ми смета сат. Сувишан је негде где на време указују сасвим други чиниоци, више него довољно, не уклапа се, губи значај, „жуља“. На следећу акцију га сасвим сигурно нећу понети. Тај круг са дванаест подеока је тепсија у којој сечемо на кришке дане када смо у својим градовима, без себе и свог времена. Смисао и суштина је далеко од тога, ван домета казаљки, тамо где се спонтано ослобађа свест о битном и небитном.

Гордана Атанасијевић, 2003. год.

 

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 31. јули:      Београд – Софија

ПОЛАЗАК  у 16:30 h полазак из Београда код Храма Светог Саве. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Путујемо аутопутем до Ниша (Кратке паузе ћемо правити према потреби). У наставку пута, преко Пирота и Димитровграда долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина). Након административних процедура и куповине вињете, пут настављамо ка обилазницом око Софије.

По доласку у Боровец, смештамо се у планинарски дом Шумнатица, који је удаљен од центра Боровеца око 4 km – (собе су четворокреветне и шестокреветне). Ко буде желео у хотел, биће му обезбеђен хотелски смештај у Боровецу.

  053_004_Nacionalen_park_Rila.jpg Хижа Шумнатица

 Субота, 1. август:   Боровец-Мусала-Мусаленска језера

Устајање у 6.30 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola Pirin

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо планинским каменитим путем, утабаним пашњацима, стазом на моменте стрмом (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене и углавном широке. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, одакле имамо две варијанте повратка до Боровеца: гондолом како смо и дошли од хиже Јастребец до Боровеца или пешице до Боровеца, како будете желели. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење, куповина сувенира и ноћење у дому, тј. хотелу.

DSCN2854 p8080077 

 Недеља, 2. август:   Паничище – Седемте Рилски Езера – Гејзир – Капица

Устајање у 5.00 h.  Након доручка и јутарње кафе, полазимо за Паничище преко Самокова и Сапареве бање. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, краћи инфо обилазак хиже Рилска језера. Полазак на стазу са блажим успоном која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Пролазећи поред ових прелепих „горских очију“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи. Остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве, правићемо краће паузе за сликање, освежење, пустити да нас преплави тај осећај мира, среће, спокоја које природа уноси у човека. Настављамо према врховима Раздела 2600 m– Вазов врх 2689 m. Правимо чешће успутне паузе за фотографисање и истинско уживање у лепотама крајолика. Традиционално опуштање (пикник) на ободу Езера Бъбрека. Повратак истом стазом до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд. Успут, наравно обилазимо гејзира! Наjврeлији гејзир у Европи извире у центру Сапареве бање. 

 Mousala Lake View

Мештани Сапареве Бање се поносе својим гејзиром који се, не без основа сматра највећом атракцијом у региону. Из тог разлога у околини ове природне знаменитости изграђен је диван парк са посебно издвојеним местима за одмор и шетњу где туристи могу уживати у необичном призору. Гејзир који извире из дубине од 73 m, као да плеше. На одређеним интервалима водена струја еруптира сва обавијена облацима врућих испарења која се затим распршавају у милијардиу капљица. У поређењу са гејзирима у другим местима света, овај је нижи – уздиже се до 18 m, али је веома врео: када је време ветровито не сме му се прилазити, јер распршене капљице могу изазвати опекотине (температура воде је 103 степена). 

Повратак аутопутем према Софији и државној граници. 

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина(на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука. Обавезно понети пасош и лична документа.

ЦЕНА:

65 €  (доплата 10 € за ноћење у хотелу)

они који нису обновили чланарину, доплаћују 100 дин

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €

Цена ће обухватати: превоз, два ноћења и међународно путно-здравствено осигурање.

Ценом неће обухватати: превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €) и храна (која је у Бугарској веома повољна!)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализујe Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.