Архива за Gornjačka klisura

ЈEЖЕВАЦ који не познајете – кроз катакомбе до врха, па низ Козји грб! (од манастира Горњак до бање Ждрело)

Овај излет је права бомбона за краће и хладније дане: атрактивна и кратка траса, прелепи видиковци и на крају термални базен! Немате нарочиту кондицију, или сте већ били? Овога пута, Јежевац ће бити посве другачије искуство, те ако сте већ били, требали бисте и сада, јер ћемо ићи другачијим стазама. Ко воли авантуристички жанр, УЖИВАЋЕ! Наиме, са другарима из ПД „Горњак“ ћемо код манастира проћи тајне тунеле које је копала војска и за које можете чути много конспиративних верзија прича од мештана. А са врха ћемо се спустити окомитом стазом дуж Козјег грба право на Млаву!

ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца

ПД „Горњак“ из Петровца су марљиво сређивали тај правац, а причу о тунелима ћемо чути из прве руке! 🙂

Горњачка клисура: лево вукан, десно Јежевац Манастир Горњак крај Млаве

Овде можете погледати кратак видео запис са једне од наших ранијих акција на Јежевцу 🙂

 Горњачка клисура означава улазак у Хомоље и усечена је између Вукана са десне и Јежевца са леве стране тока Млаве, која њоме протиче. У њеним литицама су остаци средњевековне Митрополије, извор “Четири луле”, и један много интригантнији, јер су му воде надалеко познате по лековитости за бубреге. Манастир посвећен Ваведењу је задужбина кнеза Лазара и грађен је у периоду од 1376-1380. године.  Кнез Милош Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али по писању Вука Караџића, ту је похранио и неке драгоцености, међу којима и барјак цара Душана Силног… У кругу манастира је и капела посвећена Светом Николи.

 

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125) тачно у 7.00 h. Путујемо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца. Обзиром на куриозитет трасе и природе терена, кретаћемо се лаганим темпом, јер, све ћемо стићи; циљ је искористити дан!

На почетку трасе увек се пролазе тајанствени отвори – тунели. Сада ћемо у њих завирити… Након Другог светског рата започети су велики војни радови у Горњачким планинама на изградњи фабрика оружја и других војних ефектива. Иако не постоји званична документација и докази, „прича се” да је у политичким превирањима година „информбироа“, главни пројектант и инжењер који је изводио радове на тим објектима пребегао у СССР па су због откривања локације потенцијалних војних циљева радови обустављени и како се касније испоставило све пресељено у Нови Травник (Босна).

  

Данас још увек стоје напуштени објекти у масиву планина и хиљаде квадратних метара ходника, хала и простора, „заборављени“ случајно. Као другде по бившој Југославији и Србији довитљиви предузетници повремено користе (улазне) делове ових простора за гајење шампињона.

Крајолик је диван, надајмо се да ће време употпунити доживљај. Манастие Горњак се налази крај Млаве, а до врха се крећемо кроз шуму.

Пред сам врх, излазимо на кршевиту подлогу, са фантастичним видиком! Наравно, задржаћемо се на врху довољно да одморимо, уживамо, сликамо… јер, чека нас јак спуст (уз свест да следи спа третман у „Ждрелу“ 🙂 )

Јежић на врху :-) Једне зиме...

Сам назив Козји грб говори доста о томе какав нас чека спуст. Али, обзиром да од врха до Млаве имамо 2 km, свака тензија је сувишна. Опремите се стрпљивошћу и успећемо! Цела траса је дуга 6,5  km, тако да је одлучујући фактор воља и решеност да се прође овим стазама, а не физичка кондиција.

са врха на Козји грб…

Возило нас чека крај моста на Млави и по силаску нас вози у бању Ждрело на уобичајену сеансу у термалним водама температуре 42 С. У ресторану ако желите, можете јести, а они који су у базену, могу ручати и крај базена. Цена групне улазнице је 400 динара, и са њом имате право и на сауну.

2014-01-14_24321525  

У 20.00 h смо сви у комбију и полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 23.00 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 6,5 km са успоном од 500 m и спустом од 660 m.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, чеона лампа, заш тита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.
За оне који желе у базен: купаћи и пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације
на састанцима клуба, сваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)изглед трасе на топо карти, према треку

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 динара

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Kaд је Вукан био Куделинов…

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Међутим, ова дивна Хомољска планина има скривене бисере за које многи још увек не знају и то смо вам први пут показали прошле године, када је ова акција изазвала БУМ задовољства (што је сасвим довољан разлог да се опет нађе у нашем календару) У овом албуму, кога су управо ти учесници назвали „Ломатање – лудо радовање“ можете видети како нам је било…

Приказ трасе на Гуглу Млава... Нема сведочанства у стенама Вукана

НАПОМЕНА: због природе терена и трасе успона, у случају неповољног времена, које би омело њено одвијање, акција ће се одвијати стазом од извиђачког дома у селу Ждрело, преко врха Велики и Мали Вукан и спуст до извора „4 луле“.

Наиме, на коси изнад магистрале лежи заборављена тврђава, Куделинов град, до које је ПД „Вукан“ из Пожаревца ре пар година уредио стазу, којом ћемо поћи најпре ка Малом Вукану, а потом и Великом Вукану. Стаза до ње је врло стрма, тако да учесници рачунају на то, да ако желе да виде тврђаву, морају бити спретни на стеновитом терену. Из истог разлога, ова акција није за децу.

Горњачка клисура представља врата Хомоља. Дуга је 16 km и чине је четири велика меандра. Име је добила по ветру који дува њоме и широм околином.

У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. У Горњачкој клисури, и на Вукану и на Јежевцу, налази се више бедема средњевековних утврђења, а у Ждрелу и темељи града Дрмана и Куделина.

А све је почело пре пар година, када је наш пријатељ и сјајан планинар – тата Слоба Божић, прошао овом тада НЕстазом од чесме „Четири луле“ до тврђаве и даље на врхове, што је тако узбуркало планинарску чаршију, да су другари из „Вукана“ трасирали путању, чиме су тајну Вукана учинили приступачном свима нама.

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, до извора „Четири луле“, одакле почињемо успон.

Почетак трасе, од магистрале до тврђаве је стеновит и радикално стрм. Стаза је маркирана и на пар места су постављени ланци (рукавице!), а доње фотографије (аутора Драгице Коцић и Зорана Таврића) најбоље дочаравају зашто се већа група не планира:

фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић фото: Зоран Таврић фото: Драгица Коцић

Од тврђаве настављамо стазом без критичног нагиба ка врху Мали Вукан (732 m), а потом дуж превоја на Велики Вукан (825 m). Ова планина је дивна, а њени врхови, убијају вољу да се са њих крене јер пружају прелепе видике. Од тврђаве до врха Мали Вукан прелазимо непуна 2 km трасе дуж косе са прелепим видицима.

дуж косе... фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић Врх... 

Од врха Велики Вукан до села Ждрело где нас чека наше возило, преостаје лагани спуст дуж 4,5 km. После акције одвозимо се до бање „Ждрело“ где употпуњавамо доживљај у термалним водама. Ко буде желео, може и да руча, а у 20:00 h полазимо натраг, за Београд, где стижемо до 22:30 h.   фото: Дејан Ковачевић

Куделинов град је тврђава која се налази 13 km југоисточно од Петровца на Млави, над реком Млавом  код  истоименог села. У историји је познато као упориште  бугарских великаша, браће  Дрмана  и Куделина (Друго бугарско царство крајем XIII века) који су из њега, као полунезависни владари тада управљали Браничевом (1273-1291.), нападајући западне државе, превасходно  краљевину Мађарску и Драгутинову Сремску краљевину (краљ Србије  1276-1282. краљ Срема 1282—1316). Историчари сматрају да су Дрман и Куделин  куманског порекла. Браћа су се користила слабљењем централне власти у Бугарском царству да би се осамосталили у области Браничева 1273. године. Владали су независно од бугарског цара и располагали војском коју су чинили углавном Бугари, Татари и Кумани.

Владислав IV Арпад (1272—1290) је покушао да их фото: Драгица Коцићсузбије 1285. године, али су његове трупе претрпеле пораз у Горњачкој клисури. Милутин је 1282. године на српском престолу наследио свога брата Драгутина, остављајући му северне делове државе (Сремска краљевина). Драгутин је био ожењен  Каталином – ћерком Угарске краљице Јелисавете, која је Драгутину  дала Мачванску и Усорско-солску бановину. Године 1282-4. она је послала трупе на Браничево, али су и њени напади одбијени, а вазалне земље опљачкане од стране Дрмана и Куделина у знак одмазде. Већ 1285. године, Драгутин је са својом таштом предузео још једну, такође неуспешну војну акцију против Дрмана и Куделина. Браћа поново односе победу након чега су похарали Драгутинове територије. Међутим, после тога, Милутин притиче брату у помоћ фото: Зоран Таврићи тада Браничево по први пут долази под српску власт и прикључује се Сремској краљевини. Вероватније је да су Дрман и Куделин страдали у овим биткама, него ли протерани, јер се након 1291. године не спомињу у историјским изворима. Данило у Житију краљева и архиепископа српских описује поход Драгутина и Милутина против куманских владара.

Након пораза Дрмана и Куделина, Српску краљевину је напао видински кнез Шишман (оснивач бугарске  династије Шишман). Напад је завршен неуспехом, а у контранападу, Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана да се ожени ћерком свог великаша Драгоша. Од некадашње утврде, данас су остали само темељи, док је све остало зарушено.

приказ трасе на топо карти са параметрима

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНЕ:

  • траса успона од магистрале до тврђаве је маркирана, врло окомита (на пар делова је оклинчена ланцем за придржавање), терен до Малог Вукана је стеновит, а после је стаза мирнија;
  • у Ждрелу може да се руча, а ко хоће, може у базен (групна улазница за базен је 400,оо дин).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, велика група се не планира.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић         и        Немања Манчић

                 065 377 14 74                     064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

Врх - фото: Милош Бранковић  ПД "Вукан" на задатку трасирања стазе до тврђаве

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Мали и Велики ВУКАН – бања ЖДРЕЛО

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је и мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Јер ова дивна Хомољска планина у свако доба године може да пружи много, па и сада када јој снегове развејава хладни северац, звани Горњак, док су трагови минулих времена уснули под белином зиме и када је свему томе супротстављена топлина лековитих вода бање „Ждрело“.

Са Вукана Од планинарског дома у Ждрелу, преко Малог и Великог Вукана, до Горњачке клисуре коју усеца зелена Млава између Вукана и Јежевца, у било које годишње доба, 650 m висинске разлике коју треба савладати тим путем, не представљају препреку ни за једну старосну категорију, или профил љубитеља природе. Средње захтевна по зими, у кондиционом смислу, то је леп успон дуг 13 km, који ће задовољити пасиониране шетаче и планинаре.

Стигли пред дом Вукановаца! :-) Млава живописна Горњачка клисура

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-к минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, све до села Ждрело и планинарског дома ПК „Вукан“, одакле почињемо успон.

стаза мами шкљоцања... 

Стаза је обележена и води најпре на врх Велики Вукан (825 m), па дуж превоја и до Малог Вукана (732 m) . Одатле се спуштамо према чесми „Четири луле“, где нас чека наше возило. Одлазимо до бање „Ждрело“ и употпуњавамо доживљај до 19 h када полазимо натраг, за Београд, где би требало да стигнемо до 22 h.

Али, фебруар није увек исти... Некад је и овакав Неко то воли више, а неко мање

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко хоће, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 400,оо дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

На снежном врхуПријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Јесен на Хомољу: Брезница-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду краћих јесењих дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

  Велики и Мали Вукан

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон све време константан. Долазимо до седла испод врха и одатле силазимо на другу страну.

Велики и Мали Суморовац

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

 Ловачка чесма Велики Вукан са мање познате стране

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог (752 мнв) и Великог Вукана (825 мнв). Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

Успон према седлу На Малом Вукану

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

Велики Вукан (сликано са Малог) КАУП-овци на Великом Вукану

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 h.

Укупна дужина пешачења ће бити 15 km,  са 850 m успона и 900 m силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији. Траса

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 400 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Мали и Велики ВУКАН – бања ЖДРЕЛО

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“. А тај крај у свако доба године може да пружи много, па и сада када му снегове развејава хладни северац, звани Горњак, док су трагови минулих времена уснули под белином зиме и када је свему томе супротстављена топлина лековитих вода бање „Ждрело“.

Са Вукана Од планинарског дома у Ждрелу, преко Малог и Великог Вукана, до Горњачке клисуре коју усеца зелена Млава између Вукана и Јежевца, у било које годишње доба, 650 m висинске разлике коју треба савладати тим путем, не представљају препреку ни за једну старосну категорију, или профил љубитеља природе. Средње захтевна по зими, у кондиционом смислу, то је леп успон дуг 13 km, који ће задовољити пасиониране шетаче и планинаре.

Стигли пред дом Вукановаца! :-) Млава живописна Горњачка клисура

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга испред центра „Сава“. Морамо доћи 15-к минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, све до села Ждрело и планинарског дома ПК „Вукан“, одакле почињемо успон.

стаза мами шкљоцања...

Стаза је обележена и води најпре на врх Велики Вукан (825 m), па дуж превоја и до Малог Вукана (732 m) . Одатле се спуштамо према чесми „Четири луле“, где нас чека наше возило. Одлазимо до бање „Ждрело“ и употпуњавамо доживљај до 19 h када полазимо натраг, за Београд, где би требало да стигнемо до 22 h.

Али, фебруар није увек исти... Некад је и овакав Неко то воли више, а неко мање

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко хоће, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 300,оо дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

На снежном врхуПријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Хомоље: Брезница-Мали Суморовац-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду кратких зимских дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

Крећемо из Београда са паркинга испред центра „Сава“. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон константан све до врха. Долазимо до Малог Суморовца ту остајемо неко време, па крећемо у силазак на другу страну.

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог и Великог Вукана. Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 часа.

Укупна дужина пешачења ће бити 14-15 км,  са 900 м успона и 950 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (никако патике), камашне, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ЦЕНА: минибус 1.400 дин. У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 300 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 19 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

ЈEЖЕВАЦ (манастир Горњак, бања Ждрело)

Горњачка клисура означава улазак у Хомоље и усечена је између Вукана са десне и Јежевца са леве стране тока Млаве, која њоме протиче. У њеним литицама су остаци средњевековне Митрополије, извор “Четири луле”, и један много интригантнији, јер су му воде познате по лековитости за бубреге. Манастир посвећен Ваведењу је задужбина кнеза Лазара и грађен је у периоду од 1376-1380. године.  Кнез Милош Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али по писању Вука Караџића, ту је похранио и неке драгоцености, међу којима и барјак цара Душана Силног… У кругу манастира је и капела посвећена Светом Николи.

Овде можете погледати кратак видео запис са једне од претходних акција на Јежевцу 🙂

 

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава тачно у 7.00 h. Путујемо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца. Готово све време корачамо колским путем, осим стаза у кругу самог врха. Цела траса је уредно обележена, али ћемо се ипак сачекивати на раскрсницама.

Возило нас чека у селу Шетоње и по силаску нас вози у бању Ждрело на уобичајену сеансу у термалним водама температуре 42 С. У ресторану ако желите, можете јести, а они који су у базену, могу ручати и крај базена. Цена групне улазнице је 300 динара, и са њом имате право и на сауну.

  

У 20.00 h смо сви у комбију и полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 22.30 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 10 km са успоном од 500 m.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.
За оне којижеле у базен: купаћи и пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације
на састанцима клуба, ваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Поглед са Јежевца и одломак из песме Ђуре Јакшића - "Ноћ у Горњаку"

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.