Архива за gljive

Маљен: од Крчмара до Подбукова

Планина Маљен је заиста једна непресушна инспирација за разне акције које већ неколико година заредом органиујемо по њеним прелепим теренима. Поштујемо традицију да сваки пут видимо неке друге стазе, па смо тако и ове године направили један интересантан план. Наравно, неким деловима ове трасе смо ишли и раније, а неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете. Овај пут на успон на Маљен крећемо од тачке са које до сада нисмо кретали, а даљи ток акције зависи од метео услова који ће тог дана бити у овим крајевима. У овом плану износимо све детаље, тако да сваки учесник може да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до села Крчмар под северним подножјем Маљена и одатле крећемо у акцију.

Стаза нас у почетку води макадамским путем уз Крчмарску реку и идемо у правцу Беле стене која се налази у подножју врха Благуља (916 мнв).

За име Крчмар везана је следећа народна прича: Под Доброшем, у самој Реци, некад је била нека велика путничка крчма (механа), коју је држала Крчмарица Мара, она што се пева у народним песмама. Због тога што је насељено око ове крчме, село је добило име Крчмар.

У близини села, на месту где у Крчмарску реку утиче један поток с оближњег брда Чубрице, још увек се распознају зидови и сухомеђине некадашњег градића Бијеле Стијене (Бела Стена). По њивама се и данас изоравају остаци од судова, старог оружја, алата и камена, а мало по даље уз брдо је и старо градско гробље. Штета је што је гробље са врло мало споменика, а и они што постоје су без натписа.

За битку између Душана и Маџара у овом крају прича се ово. Душан је с војском дошао на Маљен, ту заостао и војску послао низ планину да иде пред Маџаре. Цар, вели прича, за све време докле му нису стигли гласови о добивеној победи, задржао се на Краљевом Столу (највиши врх Маљена – 1104 мнв), који је по њему добио име, а кад је добио извештај о бици, сишао је у Белу Стену. Ту  је сачекао и прегледао војску, па се након одмора вратио у Призрен.

Бела стена је заправо погранична трђава према Угарској која је постојала још у време Немањића, разрушена од стране Махмуђпаше 1458. године. Постојала је тврђава са подграђем, јер дужина зидова износи 70-80 метара. Поред зидова данас се може још видети добро очувана платна, једна кула и на њој камена капија.

Кроз Крчмар пролазио је одавно стари пут који је спајао посавске области са Поморављем. Њим се од Сремске Митровице, Шапца и Ваљева ишло за Чачак, Крушевац и даље. Ово је све до 1840-е год. био једини пут за Пожегу и Ужице, а од тада је напуштен кад је просечен нов пут низ Ластру и преко Букова. На овом путу под планином и данас ће сваки Крчмарац упозорити путника на зидине дома и крчме Крчмарице Маре, које су може бити из познијег доба.

   Вуковића ливаде - поглед са Љутог крша 

Непосредно пре стене се одвајамо од корита реке и крећемо у успон подножјем Кулине ка гребену Пејар (906 мнв). Долазимо до извора „Маркови чанци“ где правимо кратку паузу, па настављамо гребеном према Вуковића ливадама (966 мнв).

Вуковића ливаде

Каже се у предању да је Краљевић Марко, који је често навраћао у ове крајеве, једном опазио да крај самог пута вода извире и без задржавања се разлива. Како је био жедан, он покуша да се напије, али без успеха. Када је видео невољу свога господара, Шарац закопа ногом на месту где вода извире и тако направи два удубљења у којима се вода задржава, те Марко угаси жеђ. Како та удубљења личе на чанке, то народ прозва извор Маркови чанци.

На Љутом кршу Црна река  

Крећући се гребеном Пејара, све време имамо леп поглед на суседни Љути крш којег такође обилазимо на овој акцији. Између Пејара и Љутог крша тече један од изворишних кракова познате Црне реке. Долазимо до Питомина и настављамо даље преко Стражаре (1061 мнв) до Љутог крша (950 мнв). Правимо паузу и уживамо у погледима на оближњу Никшића градину и Голубац, као и на удаљеније ваљевске планине Медведник, Јабланик, Маглеш…

 Острвце у снегу Никшића градина под снегом 

Након паузе крећемо даље Дивчибарским платоом, пролазимо Голубац (1056 мнв), Никшића градину (1048 мнв) и Мали Голубац (995 мнв), па крећемо у спуст низ Црвени брег – левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Дужина трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 900 м и спуштањем од 850 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и макадамом.

Медведник - зимски амбијент Мостић преко Црне реке у Подбуковима Црвени брег 

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (око 22 h).

 НАПОМЕНЕ:

1. Због краткоће дана и у жељи да туру завршимо за видела, учесници морају бити спремни да прате мало бржи темпо кретања. Из истог разлога, број пауза ће бити смањен, а и време њиховог трајања ће бити скраћено.

2. Уколико буде снега, тј. у зависности од тежине кретања по њему, туру завршавамо на платоу Дивчибара и до Подбукова се превозимо нашим возилом. У том случају дужина трасе је око 14 км са 700 м успона и 250 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.400 динара

1.300 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Кањон Црне реке

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: Гљиве – шумски дар

Печурке, или гљиве?

Јестиве, или не, живот ових важних створења од изузетног је значаја за пулс природе. Многи механизми у процесу кружења материје не би били могући без њих. Дрвеће у шуми живи у симбиози са гљивама и преко њих стабла међусобно размењују поруке. Деси се да током боравка у природи не видимо ни једну, а понекад нас изненаде својом разноврсношћу и бројним присуством. Можемо ли и њих имати у свом животном простору, ван њихових природних станишта? Због овога и много чега још, оне су за нас тајанствена бића.

Вечерас је изузетна прилика да о гљивама и печуркама сазнамо важне и занимљиве чињенице од нашег госта Бориса Иванчевића, председника Миколошког друштва Србије. Предавање ће бити одржано у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц са почетком у 20 часова. Улаз је слободан, добро нам дошли!

ПРОЈЕКЦИЈА: свет гљива

Од хране коју налазимо у природи, гљиве представљају највреднију целину, коју већина нас мало познаје. Ради се о богатом извору квалитетне намирнице, богате беланчевинама, и деликатесној храни. 

У Београду постоји и ради МИКОЛОШКО ДРУШТВО СРБИЈЕ, и задовољство нам је што ће нам ову тему представити управо они и то по други пут, пошто сте ви то тражили!

У среду,  2. септембра, са почетком у 20.00 h  –  ДОБРО НАМ ДОШЛИ, улаз је наравно слободан (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

PROJEKCIJA_Pečurke