Архива за Divčibare

Маљен: од Крчмара до Подбукова

Планина Маљен је заиста једна непресушна инспирација за разне акције које већ неколико година заредом органиујемо по њеним прелепим теренима. Поштујемо традицију да сваки пут видимо неке друге стазе, па смо тако и ове године направили један интересантан план. Наравно, неким деловима ове трасе смо ишли и раније, а неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете. Овај пут на успон на Маљен крећемо од тачке са које до сада нисмо кретали, а даљи ток акције зависи од метео услова који ће тог дана бити у овим крајевима. У овом плану износимо све детаље, тако да сваки учесник може да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до села Крчмар под северним подножјем Маљена и одатле крећемо у акцију.

Стаза нас у почетку води макадамским путем уз Крчмарску реку и идемо у правцу Беле стене која се налази у подножју врха Благуља (916 мнв).

За име Крчмар везана је следећа народна прича: Под Доброшем, у самој Реци, некад је била нека велика путничка крчма (механа), коју је држала Крчмарица Мара, она што се пева у народним песмама. Због тога што је насељено око ове крчме, село је добило име Крчмар.

У близини села, на месту где у Крчмарску реку утиче један поток с оближњег брда Чубрице, још увек се распознају зидови и сухомеђине некадашњег градића Бијеле Стијене (Бела Стена). По њивама се и данас изоравају остаци од судова, старог оружја, алата и камена, а мало по даље уз брдо је и старо градско гробље. Штета је што је гробље са врло мало споменика, а и они што постоје су без натписа.

За битку између Душана и Маџара у овом крају прича се ово. Душан је с војском дошао на Маљен, ту заостао и војску послао низ планину да иде пред Маџаре. Цар, вели прича, за све време докле му нису стигли гласови о добивеној победи, задржао се на Краљевом Столу (највиши врх Маљена – 1104 мнв), који је по њему добио име, а кад је добио извештај о бици, сишао је у Белу Стену. Ту  је сачекао и прегледао војску, па се након одмора вратио у Призрен.

Бела стена је заправо погранична трђава према Угарској која је постојала још у време Немањића, разрушена од стране Махмуђпаше 1458. године. Постојала је тврђава са подграђем, јер дужина зидова износи 70-80 метара. Поред зидова данас се може још видети добро очувана платна, једна кула и на њој камена капија.

Кроз Крчмар пролазио је одавно стари пут који је спајао посавске области са Поморављем. Њим се од Сремске Митровице, Шапца и Ваљева ишло за Чачак, Крушевац и даље. Ово је све до 1840-е год. био једини пут за Пожегу и Ужице, а од тада је напуштен кад је просечен нов пут низ Ластру и преко Букова. На овом путу под планином и данас ће сваки Крчмарац упозорити путника на зидине дома и крчме Крчмарице Маре, које су може бити из познијег доба.

   Вуковића ливаде - поглед са Љутог крша 

Непосредно пре стене се одвајамо од корита реке и крећемо у успон подножјем Кулине ка гребену Пејар (906 мнв). Долазимо до извора „Маркови чанци“ где правимо кратку паузу, па настављамо гребеном према Вуковића ливадама (966 мнв).

Вуковића ливаде

Каже се у предању да је Краљевић Марко, који је често навраћао у ове крајеве, једном опазио да крај самог пута вода извире и без задржавања се разлива. Како је био жедан, он покуша да се напије, али без успеха. Када је видео невољу свога господара, Шарац закопа ногом на месту где вода извире и тако направи два удубљења у којима се вода задржава, те Марко угаси жеђ. Како та удубљења личе на чанке, то народ прозва извор Маркови чанци.

На Љутом кршу Црна река  

Крећући се гребеном Пејара, све време имамо леп поглед на суседни Љути крш којег такође обилазимо на овој акцији. Између Пејара и Љутог крша тече један од изворишних кракова познате Црне реке. Долазимо до Питомина и настављамо даље преко Стражаре (1061 мнв) до Љутог крша (950 мнв). Правимо паузу и уживамо у погледима на оближњу Никшића градину и Голубац, као и на удаљеније ваљевске планине Медведник, Јабланик, Маглеш…

 Острвце у снегу Никшића градина под снегом 

Након паузе крећемо даље Дивчибарским платоом, пролазимо Голубац (1056 мнв), Никшића градину (1048 мнв) и Мали Голубац (995 мнв), па крећемо у спуст низ Црвени брег – левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Дужина трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 900 м и спуштањем од 850 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и макадамом.

Медведник - зимски амбијент Мостић преко Црне реке у Подбуковима Црвени брег 

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (око 22 h).

 НАПОМЕНЕ:

1. Због краткоће дана и у жељи да туру завршимо за видела, учесници морају бити спремни да прате мало бржи темпо кретања. Из истог разлога, број пауза ће бити смањен, а и време њиховог трајања ће бити скраћено.

2. Уколико буде снега, тј. у зависности од тежине кретања по њему, туру завршавамо на платоу Дивчибара и до Подбукова се превозимо нашим возилом. У том случају дужина трасе је око 14 км са 700 м успона и 250 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.400 динара

1.300 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Кањон Црне реке

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Тометино поље

Један од најлепших предела у нашој земљи тако наклоњен пешаку, јер нема места куда се не може проћи и где се не може прићи. Предео заносне лепоте, непрегледна пространства поља, брежуљака, и по њима раштрканих шумарака. Тометино Поље, препознатљиво је по пространим ливадама, боровим шумама, чистом ваздуху, белим брезама и црном камену и три брзе, мале планинске реке: Бела и Црна Каменица се спајају у Каменицу а негде успут им притиче и Козлица, као да хитају једна другој у сусрет, пречисте, пуне ракова и риба.

 Орлово гнездо

ПОЛАЗАК  у 7 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку! Успутну паузу за јутарњу кафу правимо на пумпи код улаза у Лајковац.

Пешачење почињемо у селу Тометино поље на месту где се спајају Бела и Црна Каменица у реку Каменицу (600 мнв), пратећи ток реке почињемо успон ка врху Голо брдо 710 мнв. Крећемо се колским путем , преко пашњака до видиковца Клик који се налази изнад ранча Орлово гнездо, одакле пуца поглед на кривудави ток реке Каменице, простране пашњаке, локална домаћинства, десетине брежуљака који се преплићу један преко другог, прекривени травом, камењем, усамљеним дрвећем, омањим шумарцима, белим брезама, стадима крава, оваца, просто мамећи посетиоца да до сваког узвишења дође.

Одатле се спуштамо на 525 мнв, прелазећи реку преко ипровизованог моста,  у домаћинство Милинковић на кафу и доручак (лепиња, кајмак) овај предах је у право време јер је иза нас остало 5,5 km. После паузе прелазимо код самог ушћа реку Козлицу, (скамена на камен ),  и пењемо се на гребен висине 639 m, и одатле стазом дужине 1,5 km стижемо на врх Влашић (716 мнв) који нам је све време у видокругу јер доминира околином. Са стазе се пружа поглед на Каменицу, Дивчибаре, огромна пространства овог предела јер је то највећи врх у близини. Поглед на две планинске реке и њихове кривудаве токове се не виђа сваки дан. Настављамо кроз борове и брезове шуме, каменитом стазом обраслом густим бокорима траве, кроз меке ливадске травњаке, преко камењара где сваког часа очекујете да се појави неки залутали Индијанац, јер предео је као из каубојских филмова. Предео необичне лепоте који никог не оставља равнодушним и буди жељу за поновним доласком. Ова се лепота неда сагледати ни из првог, ни из другод пута… Са ових узвишења понећете пуно позитивне енергије и дивних импресија, као нека блага грозница се увуче под кожу, и вуче вас ка још једном брежуљку, па опет ка још једном, али ми морамо да се окрећемо ка повратку…

Са врха се спуштамо стазом дужине 1 km поред поточића у корито реке Козлице (525 мнв), поново је прелазимо, и идемо крај ње прелазећи неколико пута сједне обале на другу, (скамена на камен), уживајући у сваком направљеном кораку, са безброј кадрова за љубитеље добре фотографије. У тако малом простору између два гребена , дуж тока реке од 1,5 km који пролазимо сместило се толико природне лепоте да то морате доживети и видети својим оком.

DSCI8889 DSCI9243
Из корита реке пењемо се благом падином остављајући ову лепоту за собом поново код наших домаћина на ручак и освежење. Враћамо се до нашег возила истом стазом којом смо дошли то јутро код наших домаћина на доручак (још 5,5 km).

DSCI9208 DSCI8917
Укупна дужина трасе је 16-17 km. Није кондиционо захтевна, али је неопходна адекватна обућа (гојзерице) и рачунајте на прелазак преко реке 3-4 пута (можда и са изувањем, зависи од водостаја и вештине оног што прелази).

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина и подметач за седење за време ручка.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба

За групу од 40 и више учесника цена се умањује за 200 дин

Цена оброка 500 дин (лепиња са кајмаком за доручак, кафа, домаћа чорба са лепињом за ручак) и за њега ћете се изјаснити приликом пријављивања.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20.00 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Скијање на Дивчибарама!

Године 1925. године, 28 угледних грађана Ваљева основало је Здравствено друштво Дивчибаре, а већ следеће 1926. они изграђују 20 кућица-брвнара за одмор. До другог светског рата Дивчибаре су биле најугледније планинско туристичко место у Србији. Ми добро знамо какаве ужитке пружа изузетно лепа природа ових предела, јер се годишњи календар активности не може замислити без Маљена, Повлена, кањона Црне реке, Медведника, Тометиног Поља… Али, сада је право време да спознате зимски амбијент овог чаробног краја. 

Акција је осмишљена као ски предах за љубитеље белог спорта и покушај да дочарамо лепоту зимског амбијента нама иначе најближе планине са уређеним ски стазама.

Дивчибаре се налазе на планини Маљен, на 120 km од Београда и надморској висини од 980 метара. Имају благу климу, богат биљни и животињски свет, обиље извора и текућих вода, погодну конфигурацију земљишта. Околне висове и благе превоје снег годишње прекрива 3 до 4 месеца. Због своје близине великим градовима, Дивчибаре су једнако привлачне и зими и идеално су одредиште за једнодневна и викенд скијања.

До дана данашњег групе ентузијаста, људи који истински воле природу, боре се за очување природне целине ове планине и то је оно што сваког посетиоца очара и натера да се поново враћа на њене падине и висове.

До сада смо вам показивали лепоту, кањона, врхова, водопада, шарених пропланака и шума Маљена а сада позивамо на једнодневно уживање у белом спорту!

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 часова са паркинга у крај нашег Клуба (Устаничка 125ц). Дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку (Паковање опреме, прозивка, смештање у бус).

Возимо се према Дивчибарама са краћом паузом за јутарњу кафу. Очекивано време доласка на Дивчибаре око 10 часова,  од тог времена па све до затварања скијалишта (до 16 часова), може се бити активан на стазама.

 

Скијашима је на располагању неколико ски стаза:

Ски стаза Црни врх, у оквиру Дивчибаре Ski report-a, налазе се на северној страни Црног врха. На стазу је 2016. године уведен систем за вештачко оснежавање, дужина стазе је 850 метара. Поседује двоседну жичару капацитета 1.200 скијаша на сат. Висинска разлика између врха и подножја стазе износи око 180 метара. Излазна станица жичаре налазе се на надморској висини од 1.091 метар. На располагању је ски рентал, школа скијања и кафе бар на отвореном. Стаза је средње тежине, убраја се у групу ски стаза црвене категорије и одговара вештијим скијашима. Радно време жичаре је од 9 до 16 часова.

 фото: Горан Аничић

Стазе за децу и почетнике у скијању има ски лифт вучницу (вучна сајла са тањиром која се ставља измећу ногу), постављене су на благо нагнутом терену, на ливадама, терену који је идеалан за децу и почетнике у скијању.

У близини стаза постоји могућност изнајмљивања ски опреме.

Информације о категоријама скијаша и ценама ski pass-a можете погледати овде

Након затварања ски лифтова од 16 до 18 часова време за слободне активности.

У 18:00 часова полазимо за Београд.

Успут, наравно правимо једну краћу паузу, а у Београд стижемо до 21.00 h.

ОПРЕМА: ски опрема, преобука, мали ранац, храна из ранца или у неком од ресторана.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500  дин

1.400  дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

НАПОМЕНА: акција ће се реализовати ако се формира група од 21 учесника и уколико буде снега.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

divčibare ski resort

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Маљен: преко три реке и три брда…

Маљен и Дивчибаре су тако близу Београда и често се посећују, али без обзира на то овај предивни природни драгуљ увек може да нас изненади нечим другачијим и да нам открије неке нове стазе, врхове, речице и остале лепоте које ће нас оставити у предивним утисцима након једног дивно проведеног дана на овом простору. Ово је већ други пут да идемо управо са том намером, заборавићемо на познате маљенске врхове и идемо у један фини „трекинг“ његовим централним и западним делом.

Ljuti_Krs

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 07:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Лајковца и Мионице одакле се стандардним путем пењемо на Маљен. Долазимо до платоа Дивчибара где напуштамо возило и крећемо у акцију.

На самом старту идемо у обилазак гребена Љутог Крша где нас очекује јутарњи поглед на кањон Црне реке, као и на остале ближе и даље врхове.

Стаза ка Љутом кршу Поглед према Маглешу и осталим Ваљевским планинама

Одатле се враћамо кратко истом стазом и скрећемо према Стражари (1061 мнв). Са Стражаре се прво спуштамо на другу страну, па онда колским путем преко Пољане идемо узбрдо ка Великом брду (1036 мнв) где правимо паузу.

  Велико брдо

Даљи наставак ове акције нас води низбрдо према прелепој Крчмарској реци, а затим опет узбрдо на Пејар.

Крчмарска река 

Даље се преко Вуковића ливаде и Лазове косе спуштамо у кањон Црне реке до малог слапа где правимо још једну паузу.

Стаза којом се спуштамо ка Црној реци Црна река Црна река - слап

Одавде наступа и најзанимљивији део трекинга. Улазимо у стазу која води испод Љутог крша поред једног од потока који пуне водом Црну реку и долазимо до места са пар водопада и каскада.

 

Кратко се задржавамо и идемо у последњи предвиђени успон за тај дан према Никшића градини (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а одатле нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке.

Гребен Црвеног брега - зимска фотка Црна река близу састава са Буковском - зимска фотка

Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Одмах ту у  близини је и домаћинство Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Уколико Обрадовићи не буду били у могућности да нас приме, отићи ћемо превозом натраг до Дивчибара до неког од ресторана, али то ће се тачно знати неколико дана пред акцију.

Укупна дужина пешачења је око 19 км, а висинска разлика 700 м. успона и 1.100 метара силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске, гребенске и ливадске стазе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом): 

1.350 дин.

1.250 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају да се иде великим аутобусом, цена се умањује за 250 дин!

У цену је урачунат превоз, трошкови возача, као и трошкови вођења и организације. Ручак код Обрадовића се посебно плаћа (до сада је увек било око 450 динара + пиће), а ако се буде ишло на неко друго место онда према важећем ценовнику ресторана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Вуковића ливаде

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Маљен: Краљев сто – Чукарски поток – Осечанска стражара

Маљен и Дивчибаре су тако близу Београда и често се посећују, али без обзира на то овај предивни природни драгуљ увек може да нас изненади нечим другачијим и да нам открије неке нове стазе, врхове, речице и остале лепоте које ће нас оставити у предивним утисцима након једног дивно проведеног дана на овом простору. Овај пут идемо управо са том намером, заборавићемо на познате маљенске врхове и идемо у један фини „трекинг“ његовим северним делом.

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 07:00. Дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Лајковца и Мионице одакле се стандардним путем пењемо на Маљен. Долазимо до подножја Краљевог стола где напуштамо возило и крећемо у акцију.

Спуштамо се гребеном према прелепој долини Црне Каменице. Ове године је било доста киша тако да очекујемо да ће и река бити пуна воде, а такође се надамо и интензивном зеленилу околног крајолика.

Од Црне Каменице настављамо колским путем према Чикеру и даље на Гајевића брдо. Одатле се спуштамо до долине Чукарског потока. Пролазимо непосредно изнад реке Паклешнице која заједно са Манастирицом прави реку Рибницу на северним обронцима Маљена.

Од Чукарског потока се пењемо на Мали и Велики клик, пролазимо кроз шуму па се онда гребеном Равног гаја пењемо на Осечанску стражару и Власове. Одатле идемо мало горе-доле и враћамо се до подножја Краљевог стола одакле смо и пошли.

Укупна дужина пешачења је око 21 км, а висинска разлика 900 м. у успону и исто толико у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске, гребенске и ливадске стазе.

На крају акције при повратку за Београд, идемо у неки успутни ресторан на освежење (можда и у један од ресторана на Дивчибарама).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), штапови по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска лампа…; одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА:

Минибус: 1.300 дин.

                (1.200 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину)

Аутобус: У случају да се иде великим аутобусом, цена се умањује за 250 дин!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

 Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Тометино поље

Један од најлепших предела у нашој земљи тако наклоњен пешаку, јер нема места куда се не може проћи и где се не може прићи. Предео заносне лепоте, непрегледна пространства поља, брежуљака, и по њима раштрканих шумарака. Тометино Поље, препознатљиво је по пространим ливадама, боровим шумама, чистом ваздуху, белим брезама и црном камену и три брзе, мале планинске реке: Бела и Црна Каменица се спајају у Каменицу а негде успут им притиче и Козлица, као да хитају једна другој у сусрет, пречисте, пуне ракова и риба.

 Орлово гнездо

ПОЛАЗАК  у 7 h, са паркинга испред центра „САВА“. Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку! Успутну паузу за јутарњу кафу правимо на пумпи код улаза у Лајковац.

Пешачење почињемо у селу Тометино поље на месту где се спајају Бела и Црна Каменица у реку Каменицу (600 мнв), пратећи ток реке почињемо успон ка врху Голо брдо 710 мнв. Крећемо се колским путем , преко пашњака до видиковца Клик који се налази изнад ранча Орлово гнездо, одакле пуца поглед на кривудави ток реке Каменице, простране пашњаке, локална домаћинства, десетине брежуљака који се преплићу један преко другог, прекривени травом, камењем, усамљеним дрвећем, омањим шумарцима, белим брезама, стадима крава, оваца, просто мамећи посетиоца да до сваког узвишења дође.

Одатле се спуштамо на 525 мнв, прелазећи реку преко ипровизованог моста,  у домаћинство Милинковић на кафу и доручак (лепиња, кајмак) овај предах је у право време јер је иза нас остало 5,5 km. После паузе прелазимо код самог ушћа реку Козлицу, (скамена на камен ),  и пењемо се на гребен висине 639 m, и одатле стазом дужине 1,5 km стижемо на врх Влашић (716 мнв) који нам је све време у видокругу јер доминира околином. Са стазе се пружа поглед на Каменицу, Дивчибаре, огромна пространства овог предела јер је то највећи врх у близини. Поглед на две планинске реке и њихове кривудаве токове се не виђа сваки дан. Настављамо кроз борове и брезове шуме, каменитом стазом обраслом густим бокорима траве, кроз меке ливадске травњаке, преко камењара где сваког часа очекујете да се појави неки залутали Индијанац, јер предео је као из каубојских филмова. Предео необичне лепоте који никог не оставља равнодушним и буди жељу за поновним доласком. Ова се лепота неда сагледати ни из првог, ни из другод пута… Са ових узвишења понећете пуно позитивне енергије и дивних импресија, као нека блага грозница се увуче под кожу, и вуче вас ка још једном брежуљку, па опет ка још једном, али ми морамо да се окрећемо ка повратку…

Са врха се спуштамо стазом дужине 1 km поред поточића у корито реке Козлице (525 мнв), поново је прелазимо, и идемо крај ње прелазећи неколико пута сједне обале на другу, (скамена на камен), уживајући у сваком направљеном кораку, са безброј кадрова за љубитеље добре фотографије. У тако малом простору између два гребена , дуж тока реке од 1,5 km који пролазимо сместило се толико природне лепоте да то морате доживети и видети својим оком.

DSCI8889 DSCI9243
Из корита реке пењемо се благом падином остављајући ову лепоту за собом поново код наших домаћина на ручак и освежење. Враћамо се до нашег возила истом стазом којом смо дошли то јутро код наших домаћина на доручак (још 5,5 km).

DSCI9208 DSCI8917
Укупна дужина трасе је 16-17 km. Није кондиционо захтевна, али је неопходна адекватна обућа (гојзерице) и рачунајте на прелазак преко реке 3-4 пута (можда и са изувањем, зависи од водостаја и вештине оног што прелази).

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина и подметач за седење за време ручка.

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин  за чланове Клуба

За групу од 40 и више учесника цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20.00 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЛАСТРА-Самари-Маглеш (Зоран Вујошевић – Буца)

А сад нешто мало теже!

Ваљевске планине са својим небројеним врховима, чукама, јаругама, речицама и кањонима увек представљају и неку врсту изазова који сваки заљубљеник у природу кад тад искуси у мањој или већој мери. Овај пут ћемо се мало помучити, али гарантујем да ће сваки учесник ове акције бити задовољан оним што ће да види и осети.

Маглеш је планина удаљена 23 км јужно од Ваљева. Пружа се правцем запад-исток у дужини од 4 км. Може се сматрати и источним делом, огранком, већег  и познатијег Повлена. Падине Маглеша су необично лепе са наизменично поређаним вртачама и ливадама, шумама и прекрасним видицима. Највиши врх ове планине се зове Пали (1036 мнв) и то је највиша тачка коју ћемо овог пута посетити. Међутим, иако је то нека просечна висина за Ваљевске планине, пут до тамо ће бити комбинација пењања, спуштања па поновног пењања и спуштања, тако да ћемо имати укупан успон и силазак у износу од неких 1250 м. Али да почнемо редом.

Акцију почињемо у Београду поласком са паркинга испред центра „Сава“. Ићи ћемо до Ваљева, одакле скрећемо на регионални пут ка Косјерићу и таман кад прођемо кањон реке Градац, долазимо до железничке станице Ластра где напуштамо наш превоз и даље настављамо пешице. Прелазимо Буковску реку на месту где се у њу улива река Забава, па онда идемо неко време путем поред ње. Убрзо долазимо до мостића где прелазимо Забаву и почињемо успон према врху Ивље и гребену Косице. Током успона ће нам се већ пружити поглед ка Маглешу и Палију, а  чим изађемо на гребен, видећемо и суседни Маљен. Даље настављамо гребенским путем, пролазимо врх Бјелак и након њега идемо подножјем познатог врха Дреновачки кик. Одатле почињемо спуштање према железничкој станици Самари.

Даље, прелазимо пругу као и реку Велика Забава, па онда крећемо узбрдо преко Крстате границе и пењемо се према Маглешу. Ту је успон константан све до Пландишта-подножја Палија, одакле се Повлен види као на длану. Успут правимо паузе по потреби. Пењемо се на Пали, а након тога почиње спуст натраг према железничкој станици Ластра где нас чека превоз за натраг. Овај спуст је гарантовано најлепши део читаве акције, иде се стазицом преко ливада и кроз шуме, а видици су незаборавни. Пролазимо засеок Марковићи и спуштамо се опет до реке Забава, а одатле до краја је све већ познато. Након акције, уколико буде било времена, свраћамо у неки од успутних ресторана на путу ка Београду.

Укупна дужина пешачења ће бити око 21 км, уз већ поменутих 1250 м успона и силаска. Ако неко не буде желео да иде на Пали, онда се дужина скраћује за 1 км и 100 м успона. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати су: нешто мало макадама, гребенске и шумске стазе, колски путеви као и пролазак ливадама без стаза. Успут постоји пар чесама и извора, тако да обнављање залиха воде неће бити проблем.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.

Пријавити се можете сваке среде у 19 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА: минибус 1200 дин.

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић

 063/283-558

buca@serbianoutdoor.com