Архива за Deliblatska peščara

Делиблатски пешчани полумаратон

Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољопривредним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата. Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

Што се тиче ове акције, одабрали смо да се она изведе током периода када пешчара има најлепши изглед и када је читаво подручје прекривено нестварним јесењим бојама. Током проласка кроз пешчару видећемо крајеве како под листопадним, тако и под четинарским шумама, велике травнате површине који подсећају на степе и саване, а ако будемо имали среће можда налетимо и на понеку срну или јелена, или неку другу живуљку којих овде има подоста. Иако ће се некима учинити ова акција помало захтевнијом, верујте да ходање кроз пешчару представља једно право уживање и опуштање без обзира на дужину стазе којом се пролази, у шта ће се уверити сви који ће нам се придружити овог дана.

Боје руја Кроз тунел 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Панчева и Ковина и уз једну краћу успутну кафе паузу стижемо до Делиблата тј. до приступа пешчарском подручју одакле крећемо у акцију.

На самом почетку идемо кратко асфалтним путем, али убрзо скрећемо са њега и до краја ходамо лавиринтом пешчарских колских путева, као и преко травнатих или пешчаних подручја ван видљивих стаза. Стаза нас води ка северу и тако све до Корна где мењамо правац кретања.

Јесен у пешчари  

Делиблатска пешчара се простире у смеру северозапад-југоисток и кроз њен средишњи део је изграђен асфалтни пут (тренутно у доста жалосном стању) који спаја Делиблато и Шушару. Корн је локалитет који се налази у средини северне половине пешчаре и тај положај је одличан за контролу активности у овом подручју. Овде превасходно мислимо на посматрање и истраживање биљака и животиња, као и на веома битну заштиту од пожара. У те сврхе, на локалитету Корн је у близини старе лугарнице, постављена висока осматрачница опремљена камерама која контролише овај део пешчаре и сигнализира настанке евентуалних пожара. Такође, ту се налази и стари бунар на коњски погон дубине 80 м. Ако нам чувар лугарнице потврди да је вода добра, онда ту можемо и допунити наше залихе воде.

Пешчарска степа Осматрачница код Корна. Фото: Дејан Граховац - www.freebiking.org

Од Корна скрећемо ка западу и идемо преко Коаста Маре у правцу Малог Кравана. Долазимо до раскрснице где пут ка југу води према оближњим Мраморачким виноградима, али ми настављамо на североисток према Великом Кравану. Све време се један на други надовезују разни предели (четинари, листопадне шуме, делови са ниским растињем, травнате површине…) тако да је читава стаза веома живописна и разноврсна. Након проласка Великог Кравана, идемо преко Мале Тилве право ка Девојачком бунару који представља и крај наше акције.

 У Девојачком бунару

У овом познатом излетишту постоје продавнице, а надамо се да ће радити ресторан где се на крају свега можемо окрепити пре поласка натраг за Београд. Дужина трасе је између 28 и 29 км са незнатном висинском разликом и потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак. Крећемо се углавном пешчарским путевима, као и ван стаза преко травнатих  и пешчаних површина.

Очекивани повратак у Београд је у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Није Златибор већ је Пешчара.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Специјални резерват природе КРАЉЕВАЦ

Некада, ту је текла река Обсова, а онда је Марија Терезија изградила канал који је „прогутао“ њен ток од ког је остало оно што је данас на картама означено као језеро Краљевац. Позивамо вас да откријете и упознате специјални резерват природе „Краљевац“, богат разноврсним биљним и животињским светом! Проведите активан дан у природи далеко од градске буке у шетњи 10 km дугом стазом здравља, вожњо чамцем по језеру, уживању у спортском риболову, посматрању птица, фото-сафарију, купању у језеру и упознавању најдрагоценијих делова резервата уз стручног водича!

 

Знамо да већина вас не воли да чита програм. Зато вам дајемо план пута одмах, на почетку, а потом следи опис предела, чиме желимо да укажемо зашто је баш ово одредиште нашло место у овогодишњем календару КАУП-а 🙂

ПОЛАЗАК   у 8.00 h са паркинга испред дома здравља „Шумице“, потребно је доћи 15-ак минута раније како бисмо кренули на време.

Возимо се преко Панчева према Специјалном резервату природе „Краљевац“ чију јединственост и лепоту ће нам открити и дочарати наши домаћини.

Након кафе и доручка, поћићемо на пешачење дуго 10 km, уз стручног водича који ће нам приближити вредности живог света резервата. Ова опуштајућа шетња ће уједно бити и својеврстан фото-сафари!

Вожња чамцем и поглед из друге перспективе на плутајућа острва и станиште птица су нешто што се не пропушта! А цео доживљај се може употпунити купањем у језеру, уколико нам време дозволи.

А за потпун угођај у знак добродошлице домаћини ће нам направити заједнички ручак: рибља чорба, пржена риба са кромпир салатом и пиће.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.100 дин

2.000 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, стручне водиче (предавање), вожњу чамцима у пратњи водича, ручак и организационе трошкове.

Не планира се већа група и број места је ограничен на 19 учесника.

ПОТРЕБНА ОПРЕМА: лагана спортска одећа светлих боја, капа, заштита од сунца (и евентуалних падавина), купаћи костим, папуче и пешкир.

НАПОМЕНА: акција је прилагођена свим узрастима и свим кондицијама.

До 22 h долазак у Београд.

Deliblato_Sands,_Foggy_morning RVN_5036vrnrg

На рубу Делиблатске пешчаре, усред војвођанске равнице, у живописном селу Делиблато простире се оаза мира и тишине Специјални резерват природе „Краљевац”. Језеро Краљевац са плутајућим острвима, околним тршћацима, шумама, ливадама и пашњацима одликују се богатством и разноврсношћу биљног и животињског света.

300x300 91692171 23322138

Ово је подручје јединствене природне лепоте где плутајућа острва померана јаким ветром по површини воде непрекидно мењају околни пејзаж. Она представљају остатке низијских тресава – најређих и најугроженијих типова станишта, као и једно од последњих уточишта ретке биљне заједнице барске папрати и мочварне иве на нашим просторима. Плутајућа и стална острва са воденим окнима и подземним изворима који не мрзну ни током највећих зима представљају значајно станиште за рибе, укључујући и глобално угрожену врсту Umbra kramerii, као и зимовалиште и одмориште за птице током пролећних и јесењих сеоба. Резерват је део међународно значајног подручја за птице (IBA) и биодиверзитет и представља значајно гнездилиште бројних ретких врста птица мочварица, међу којима се истичу мрка и жута чапља, гак, чапљица, еја мочварица, као и глобално угрожена патка њорка. Белобрада и црна чигра, као велики и мали вранац овде се редовно се хране рибом.

91692209 SRP-Kraljevac-Spasovina-Vasilije-Ritopečki2 17114215148_2f868a5aca

Лесни одсеци који окружују језеро Краљевац су место где се гнезде велике колоније пчеларица. Оближњи пашњаци са остацима континенталне степе једно су од последњих уточишта угрожених врста степских глодара текунице и слепог кучета у Војводини. Резерват пружа посетиоцима изванредне могућности за бављење спортским риболовом, пешачењем, веслањем, посматрањем птица и фотографисањем природе. Уједно резерват представља јединствен научни полигон и учионицу на отвореном за ђаке, студенте и истраживаче.

vojvodina20in211012b  plac-sa-vikendicom-jezero-kraljevac-3878993-6367221

Овај резерват се истиче својом јединственом природном лепотом и очуваношћу предела и нуди идеалне услове за активан одмор и уживање у природи. За љубитеље пешачења у природи предвиђена је еко стаза која се простире уз обалу језера Краљевац и завршава на пашњаку Спасовина у дужини од 1 km са успутним програмом упознавања са флором и фауном и предеоном разновсрношћу резервата. Затим кружна стаза здравља која се простире уз обалу језера Краљевац и води до Богомоље – водица Српске православне цркве посвећене Усековању главе Светог Јована Крститеља на путу Делиблато – Мраморак, наставља се читавом дужином просторне целине „Обзовик” и завршава на пашњаку „Спасовина” у дужини од 10 km. У непосредној близини резервата пролазе међународне и националне бициклистичке руте EuroVelo 6, Banat Greenway network, Банатска бициклистичка рута Ковин – Алибунар и Дунавска рута.

Foto-1

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Зимске чаролије у Делиблатској пешчари

Делиблатска пешчара јединствена је у Европи. Овај тзв. Банатски песак налази се у југоисточном делу Војводине, у јужном Банату. Главне одлике ове простране области су пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним ораницама, између Дунава и југозападних падина Карпата. Она је споменик историје природе Панонске низије, али и  једно од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и Старог континента.

 

Ех, а сад што се тиче ове акције, најлепше би било да се она реализује у време снежних падавина. Доживети снег у пешчари је једно прелепо искуство. Та чистоћа и мир који владају кад ходате по лавиринту завејаних пешчарских путева не могу бити ничим нарушене. Човек се максимално опусти и ужива у савршеној тишини коју понекад својим оглашавањем поремети понека птица или животињка. Надамо се да ћемо на дан акције имати овакве услове, али чак иако снега не буде било ићи ћемо у „песак“ и уживати!

 ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Панчева и Долова ка Делиблату. Од Делиблата се за 5 минута стиже до уласка на пут који води кроз пешчару и ту ћемо да изаберемо на коју страну ћемо ићи: лево или десно. Ако изаберемо леву страну, онда ту напуштамо возило и идемо варијантом бр. 1 која има подваријанте а) и б). Ако изаберемо десну страну, онда се возимо још 3 km до омладинског насеља „Чардак“ одакле настављамо варијантом бр. 2.

Варијанта 1

Варијанта 1: Крећемо се ободом пешчаре у правцу Мраморка који је западно од нас. Ако изаберемо подваријанту а) онда идемо све до Петрове торине где скрећемо и улазимо дубље у песак. Ако изаберемо подваријанту б) онда ћемо раније напустити ободни пут, ући ћемо у песак отприлике негде на пола пута до Петрове торине и кренути путем у правцу Главаша. Без обзира шта одаберемо, долазимо до подручја које је по мени један од лепших делова пешчаре. Ту је постављена ловачка чека са хранилиштем за дивљач, али иако сам до сада много пута боравио ту, још ниједном нисам налетео на ловце. Од чеке се варијанта а) и б) више не разликују, настављамо у правцу истока и после скрећемо ка југу како бисмо се вратили до тачке одакле смо кренули. Варијанта а) је дугачка око 19 км, а варијанта б) око 16 км. У оба случаја, висинска разлика је занемарљива (негде око 100 м), стаза је немаркирана целом својом дужином. У зависности од временских прилика и расположености групе, обе ове варијанте можемо да продужимо за неких 5 км додатним стазама до познатог одмаралишта Чардак. Одлуку о томе ћемо донети на лицу места како се будемо договорили.

Варијанта 2

Варијанта 2: Полазимо од Чардака и крећемо се маркираном стазом бр.2 „Борови брег“. Пролазимо Широку торину и настављамо преко Малог доса у правцу истока. Долазимо до Бендиног бреста где скрећемо на југ и идемо у правцу насеља Шумарак. Нећемо доћи до самог насеља, већ ћемо после Топила кренути натраг у правцу севера према Хероњи. Ту скрећемо на запад и враћамо се натраг до Чардака. Стаза је дугачка 15 км и такође се прелази висинска разлика од 90-ак метара.

Без обзира коју варијанту будемо изабрали, ниједна није кондиционо тешка, једино ће у снежним условима тежина зависити од саме његове висине (тј. ако буде било потребе да се пробијамо кроз њега). Ако буде било снега онда ћемо ићи Варијантом 2, а у супротном највероватније Варијантом 1-б. Успут нема извора воде, тако да је потребно понети са собом довољне количине течности према потребама. По завршетку акције, свратићемо негде да се мало загрејемо, а по могућству и окрепимо неком топлом чорбом или сличним.

 Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 20 и 22 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке чизме погодне за кретање по снегу), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.100 динара

1.000 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 20 и 22 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте галерију фотографија са прошлогодишње акције: http://x.co/6DwJr

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Загајичка брда

У Делиблатској пешчари смо већ били зимус и дивно смо се провели по лепом фебруарском дану. Сада идемо опет у те крајеве, али овај пут на нестварно лепа Загајичка брда. Када их човек први пут види, помисли да је одједанпут ушао у неку књигу пуну бајки и тајанствених прича. Брдашца која се преливају као таласи неког великог зеленог мора, ливаде препуне пролећног цвећа, поглед са врха на Вршачке планине и даље на Румунске Карпате, тајанствене стазице кроз атрактивну шуму Думаче и много тога другог су нешто што ћемо видети и засигурно памтити. Такође се надамо да ће цвет Гороцвета да нам се покаже у свој својој лепоти. Али запамтите, њега смемо само да гледамо и да сликамо, никако да беремо пошто је то законом најстрожије забрањено.

Загајичка брда Загајичка брда Гороцвет (Adonis)

И ако по свом изгледу подсећају на пешчане дине прекривене вегетацијом, Загајичка брда у ствари немају исто геолошко порекло са Делиблатском пешчаром. Она, заједно са Думачом представљају најрепрезентативнију геоморфолошку формацију банатског лесног платоа и панонске низије. Лес је иначе еолски седимент прашинастог облика и жућкасте боје састављен углавном од кварца и фелдспата. Делиблатска пешчара је настала од силикатно-карбонатног песка, плавина банатских река и наноса Дунава, које су ветрови леденог доба са њихових обала разнели у правцу северозапада и засули баш тај претходно формирани лесни плато.

Загајичка брда Загајичка брда

План за ову акцију је следећи:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 7.00 h. Идемо преко Панчева и Ковина и долазимо до села Гребенац које је иначе родно место нашег познатог песника Васка Попе. Од Гребенца крећемо на трекинг, улазимо у пешчару и идемо јужним ободима Загајичких брда. Пролазимо један од противпожарних торњева, идемо још неко време пешчарским путем и онда долазимо до самих брежуљака Загајичких брда. Пролазимо између њих и пењемо се на врх најпогоднијом путањом.

Загајичка брда Загајичка брда

Највиши врх је на висини од 256 mnv и ту је постављен споменик-пирамида, као и табла са основним информацијама о овим крајевима.

Загајичка брда Загајичка брда

Настављамо даље према југу, па скрећемо на исток и улазимо у шуму Думача.

Врх

Крећемо се шумским стазама и спуштамо се натраг у правцу Гребенца.

Загајичка брда Поглед на Вршачке планине

По силаску и изласку из Думаче пролазимо још један интересантан део са називом Јаруга и долазимо до Гребенца тј. до тачке одакле смо кренули. Овај круг ће бити дужине око 16,5 км са укупном висинском разликом од 270 m у успону и силаску. Извора воде успут нема, тако да је потребно понети довољне количине.

чека врх Загајичка брда

Али то није све. Пошто је овај круг по Загајичким брдима доста лаган и може га проћи свако са просечном кондицијом, за оне којима то није доста имамо и додатак. Доћи ћемо превозом од Гребенца до места одакле ћемо да препешачимо додатних 7 km (3,5 km у одласку и 3,5 km у повратку) стазом паралелном са каналом ДТД. Идемо да видимо филмско село које је изграђено за потребе снимања филма „Свети Георгије убија аждаху“ а које се налази на самој обали Дунава. Преко пута се одлично види Рам и његово утврђење, а такође и непосредни додир са прелепим Дунавом и поглед на суседну Румунију ће да употпуни читав доживљај. Они који не буду желели да иду на овај додатни део, сачекаће нас на пешчарским ливадама и уживаће у слободном времену за одмор. На крају свега при повратку за Београд, свратићемо до неког успутног ресторана (или у Кајтасову или у Старој паланци) на окрепљење и опуштање.

приказ трасе на Гуглу

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.250 дин.

1.150 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима између 21 и 22 h.

 Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Загајичка брда На врху Загајичка брда

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.