Архива за Crveni breg

Околобеоградска шетња: од Трешње до Авале

Одавно нисмо ишли неким „околобеоградским“ стазама, па смо ове године решили да једну од њих уврстимо у наш календар. Можда овакве стазе нису баш толико атрактивне као остале којима идемо, али сасвим сигурно целодневни боравак на ваздуху и кретање по природи може само да прија а никако да шкоди. А тек ћете се изненадити колико интересантних локација има ту око нас, у веома блиској околини Београда.

ПОЛАЗАК: идемо јавним превозом и састајемо се код окретнице аутобуса на Трошарини. Аутобус бр. 408 полази ујутро тачно у 08:08 h, скупљамо се 20-ак минута раније, да нам аутобус не „побегне“ пошто следећи иде тек за сат времена. Идемо до станице „Трешња-окретница“, а вожња траје око 50 мин.

Језеро Трешња. Фото: Слободан Минић

Језеро Трешња. Фото: Слободан Минић

Спуштамо се прво асфалтом, па онда кроз шуму до језера Трешња, које је некада било веома популарно београдско излетиште. Такође је познато као место где се снимала чувена сцена пливања из филма „Маратонци трче почасни круг“, па ко зна – можда и сретнемо неку „пливачицу“. Кратко паузирамо на језеру и идемо даље преко засеока Дробњаци и Бошњаци до Циганских ливада. Крећемо се кроз викендашка насеља паралелно са путем ка Раљи који прелазимо на погодном месту и даље настављамо поред њива у правцу „Шупље стене“. Скривено у прелепој шуми, ово познато дечје одмаралиште је након дуго година небриге поново у својој функцији. Док га обилазимо око ограде можемо видети како сада све то изгледа.

Крећемо се даље лепом и проходном шумом, па стижемо до још једног веома интересантног и мало познатог објекта – рудника живе „Шупља стена“ који се налази на изворишту потока Пречица.

Овај рудник је био један од два таква рудника на подручју читаве некадашње „велике“ Југославије. Tакође је мало познато да на подручју Авале постоји и раскошан напуштен рудник олова и цинка „Црвени брег“ кога данас користе једино студенти Рударско-геолошког факултета за своје наставне потребе. Рудник живе је радио од 1968-е до 1972-е године а његову локацију је означавао рударски торањ кога више нема. Без неког јасног разлога, рудник је затворен, а топионица и постројења су растурени.

У некадашњем руднику “Шупља стена” налази се пећина која је приближно стара као и Авала, а настала је у време вулканске активности и издизања овог терена.Ова пећина је занимљива не само као природна реткост, већ и као сведочанство зачетка цивилизације и рударства Србије.У њој су прастановници открили трагове живе, тако да су почели рударење, копање и жарење цинобарита и сакупљање сјајне чаробне материје. Јонски морепловци из винчанске колоније, пре око осам хиљада година, у овој пећини су пронашли примитивни рудник из којег су, такође, вадили цинобарит, претапали га у живу и Дунавом извозили у Средоземље.

Настављамо даље кроз шуму и долазимо до „Краљеве чесме“ још једног скривеног места у подножју Авале. Чесму је 1930-е године саградио тадашњи власник кафане „Ловачки састанак“ у чијој близини се налази. Одмах поред чесме се налази и прелепи камени сто са клупом кога зову (а како другачије) – „Краљев сто“. Да ли су овде долазили краљеви, или нису – сасвим је небитно, локација је веома интересантна и лепа и свакако је вреди видети.

Краљева чесма Краљев сто 

Од Краљеве чесме почињемо успон до врха Авале. Пролазимо споменик „Незнаном јунаку“, спуштамо се прво лагано у правцу торња, а онда нешто стрмије све до ресторана „Чарапићев брест“ где правимо последњу паузу. У ствари, „Чарапићев брест“ је планинарски дом који има капацитет од 50 лежаја у дво, тро и четворокреветним собама.

Споменик "Незнаном јунаку" на АвалиПланинарски дом „Чарапићев Брест“ подигнут је 1950-е године под иницијативом, ангажовањем и руковођењем доцента др Петра Костића, професора медицинског факултета, оснивача и првог председника планинарско-смучарског друштва „Авала“ из Београда. Први пут дом је отворен за посетиоце после 4 године, 11.07.1954. године.

Цео комплекс, планинарско-спортско-рекреативног и туристичког карактера, погодан је за вишедневне боравке, упражњавање великог броја спортова и за излете према врху и околини.

У близини дома се налазе два споменика посвећена Карађорђевом војводи Васи Чарапићу: у бронзи, поред мале куће, рад вајара Душана Николића и у дрвету, изрезбареног са призорима из првог српског устанка, рад народног вајара Богосава Живковића, који се налази недалеко од дома.

На месту тог споменика, стајао је до пре двадесет година последњи од шест брестова испод кога је тадашњи кнез Васа Чарапић окупљао народ подавалских села и позивао га на устанак против Турака.

Након скоро потпуног опустошења током деведесетих, планинарски дом је у потпуности реновиран и отворен за посетиоце и госте 2003-е године.

Након одмора и окрепљења, предстоји нам још мало пешачења (таман да лагано сваримо оно што смо појели) до аутобуске станице у Пиносави где завршавамо акцију. Одатле „хватамо“ било који аутобус којим  се враћамо до Трошарине. Ко жели, може од „Чарапића“ да се спусти до Белог потока и тамо да сачека аутобус за Београд.

Укупна дужина пешачења је око 23-24 км, са висинском разликом од 700 м успона и исто толико спуштања. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију, а постоји могућност да се акција прекине на деловима где се лако може сачекати било који аутобус који води ка Београду. Траса којом се крећемо су колски путеви, шумске, ливадске и стазе поред њива, асфалтни путеви.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

0 динара + Бус Плус цена аутобуске карте за другу зону.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са окретнице аутобуса на Трошарини. Полазимо тачно у 08:08 h, скупљамо се 20-ак минута раније, како нам не би отишао аутобус. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Маљен: од Крчмара до Подбукова

Планина Маљен је заиста једна непресушна инспирација за разне акције које већ неколико година заредом органиујемо по њеним прелепим теренима. Поштујемо традицију да сваки пут видимо неке друге стазе, па смо тако и ове године направили један интересантан план. Наравно, неким деловима ове трасе смо ишли и раније, а неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете. Овај пут на успон на Маљен крећемо од тачке са које до сада нисмо кретали, а даљи ток акције зависи од метео услова који ће тог дана бити у овим крајевима. У овом плану износимо све детаље, тако да сваки учесник може да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до села Крчмар под северним подножјем Маљена и одатле крећемо у акцију.

Стаза нас у почетку води макадамским путем уз Крчмарску реку и идемо у правцу Беле стене која се налази у подножју врха Благуља (916 мнв).

За име Крчмар везана је следећа народна прича: Под Доброшем, у самој Реци, некад је била нека велика путничка крчма (механа), коју је држала Крчмарица Мара, она што се пева у народним песмама. Због тога што је насељено око ове крчме, село је добило име Крчмар.

У близини села, на месту где у Крчмарску реку утиче један поток с оближњег брда Чубрице, још увек се распознају зидови и сухомеђине некадашњег градића Бијеле Стијене (Бела Стена). По њивама се и данас изоравају остаци од судова, старог оружја, алата и камена, а мало по даље уз брдо је и старо градско гробље. Штета је што је гробље са врло мало споменика, а и они што постоје су без натписа.

За битку између Душана и Маџара у овом крају прича се ово. Душан је с војском дошао на Маљен, ту заостао и војску послао низ планину да иде пред Маџаре. Цар, вели прича, за све време докле му нису стигли гласови о добивеној победи, задржао се на Краљевом Столу (највиши врх Маљена – 1104 мнв), који је по њему добио име, а кад је добио извештај о бици, сишао је у Белу Стену. Ту  је сачекао и прегледао војску, па се након одмора вратио у Призрен.

Бела стена је заправо погранична трђава према Угарској која је постојала још у време Немањића, разрушена од стране Махмуђпаше 1458. године. Постојала је тврђава са подграђем, јер дужина зидова износи 70-80 метара. Поред зидова данас се може још видети добро очувана платна, једна кула и на њој камена капија.

Кроз Крчмар пролазио је одавно стари пут који је спајао посавске области са Поморављем. Њим се од Сремске Митровице, Шапца и Ваљева ишло за Чачак, Крушевац и даље. Ово је све до 1840-е год. био једини пут за Пожегу и Ужице, а од тада је напуштен кад је просечен нов пут низ Ластру и преко Букова. На овом путу под планином и данас ће сваки Крчмарац упозорити путника на зидине дома и крчме Крчмарице Маре, које су може бити из познијег доба.

   Вуковића ливаде - поглед са Љутог крша 

Непосредно пре стене се одвајамо од корита реке и крећемо у успон подножјем Кулине ка гребену Пејар (906 мнв). Долазимо до извора „Маркови чанци“ где правимо кратку паузу, па настављамо гребеном према Вуковића ливадама (966 мнв).

Вуковића ливаде

Каже се у предању да је Краљевић Марко, који је често навраћао у ове крајеве, једном опазио да крај самог пута вода извире и без задржавања се разлива. Како је био жедан, он покуша да се напије, али без успеха. Када је видео невољу свога господара, Шарац закопа ногом на месту где вода извире и тако направи два удубљења у којима се вода задржава, те Марко угаси жеђ. Како та удубљења личе на чанке, то народ прозва извор Маркови чанци.

На Љутом кршу Црна река  

Крећући се гребеном Пејара, све време имамо леп поглед на суседни Љути крш којег такође обилазимо на овој акцији. Између Пејара и Љутог крша тече један од изворишних кракова познате Црне реке. Долазимо до Питомина и настављамо даље преко Стражаре (1061 мнв) до Љутог крша (950 мнв). Правимо паузу и уживамо у погледима на оближњу Никшића градину и Голубац, као и на удаљеније ваљевске планине Медведник, Јабланик, Маглеш…

 Острвце у снегу Никшића градина под снегом 

Након паузе крећемо даље Дивчибарским платоом, пролазимо Голубац (1056 мнв), Никшића градину (1048 мнв) и Мали Голубац (995 мнв), па крећемо у спуст низ Црвени брег – левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Дужина трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 900 м и спуштањем од 850 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и макадамом.

Медведник - зимски амбијент Мостић преко Црне реке у Подбуковима Црвени брег 

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (око 22 h).

 НАПОМЕНЕ:

1. Због краткоће дана и у жељи да туру завршимо за видела, учесници морају бити спремни да прате мало бржи темпо кретања. Из истог разлога, број пауза ће бити смањен, а и време њиховог трајања ће бити скраћено.

2. Уколико буде снега, тј. у зависности од тежине кретања по њему, туру завршавамо на платоу Дивчибара и до Подбукова се превозимо нашим возилом. У том случају дужина трасе је око 14 км са 700 м успона и 250 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.400 динара

1.300 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Кањон Црне реке

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.