Архива за Bošnjaci

Пештер: Велика Нинаја и Увац (Лопижанска страна)

Добили смо информацију да су шумске стазе на Великој Нинаји у тешко проходном стању због набујалог растиња услед протеклих падавина. На предлог наших домаћина и водича на терену, одлучили смо да уместо на Нинају идемо на планину Жилиндар (1616 мнв), на крајњем југу Пештера. Ова планина се популарно назива „међаш“ зато јер се налази на самој српско-црногорској граници. Обећавамо још бољи доживљај са обиљем прелепих погледа на планине Црне Горе и Србије.
Све остало остаје према првобитном плану!

Пре годину дана смо по први пут обишли овај јединствени бисер наше земље који се на жалост веома ретко посећује. Том приликом смо стекли нека нова искуства и сазнања, а такође смо видели и шта још лепо и интересантно тамо има да се обиђе (а верујте да има пуно тога). Ове године смо одлучили да одемо на мало познату планину Велику Нинају, као и да обиђемо чувене Увачке меандре, али овог пута из једног другог правца од оних уобичајених. У свему томе ће нам помоћи наши пријатељи из планинарско-спелеолошког друштва „Змајевац“ из Сјенице, које смо упознали приликом нашег прошлогодишњег боравка у овим крајевима и они ће нам бити водичи на терену на коме одлично познају сваки камен.

Увачко језеро. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Пештерска висораван. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар

Пештерска висораван (или само Пештер) је крашка висораван у југозападној србији просечне надморске висине од 1150-1250 м. Лоцирана је југоисточно од Сјенице и северoзопадно од Тутина, а такође садржи и Пештерско поље (око 1150 мнв) површине од 63 км2. Пештер је богато извориште тресета који спада у најквалитетнији како у Европи, тако и у свету. Богат је суватима за испашу оваца и сходно томе овај крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких или пештерско-тутинских оваца, попут пештерског сира. Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине углавном Бошњаци и Срби, а на крајњем истоку према Космету има и нешто Албанаца.

Петак, 24. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 17.00 часова. Идемо преко Младеновца, Чачка, Пожеге, Ариља и Ивањице и долазимо до Сјенице где ноћимо. Смештамо се у собе и одлазимо на заслужени одмор, сутрадан нас чека фина акција.

Субота, 25. август:

Рано устајање, доручак и покрет према договору са водичима. Идемо нашим превозом ка Пештерској висоравни све до подножја Велике Нинаје, одакле крећемо у целодневно пешачење по овој шумовитој планини. У плану је обилазак гребена Хомар и Сухар, излазак на највиши врх – Сухи крш (1462 мнв), а ако буде било времена (и снаге) идемо и на оближње брдо Тројан (1351 мнв). Пређена километража сасвим сигурно неће бити испод 20 км, а неће изостати ни солидан успон, тако да је неопходна добра кондиција.

 Велика Нинаја Поглед на Тројан

На крају акције, одлазимо до Сјенице на заслужени одмор, а нешто више о Нинаји се може прочитати из следећег цитата господина Насера Бакића:

Нинаја се налази на Пештери, простире се између Јарута на југу, Голије на северу и Новопазарске котлине на истоку. Налази се између Сјенице,Тутина и Новог Пазара. Нинаја је сложене морфологије, њу чине и донекле изоловани гребени Хомар и Сухар. На Хомару је и највиши врх Нинаје-Сухи крш (1462 м).

Нинаја је највећи пашњак који користе неколико десетина села која припадају Тутину, Пазару и Сјеници. Најближа села су Баћица, Точилово, Жабрен, Пружањ, Расно, Растеновиће, Мелаје, Аливеровиће, Рашковиче, Баљен, Делимеђе и многа друга која су вековима узгајала стоку у овој огромној планини,а чак су се многи мештани преко лета насељавали са стоком на овој планини на такозваним становима све до мртве јесени.

Нинаја је позната као најздравији пашњак са многим лековитим биљкама. Стока која је користила овај пашњак је била најздравија и живела је у просеку дуже од остале стоке на другим пашњацима. Оно што је интересантно је да су и инсани који су боравили у овој планини били здрави и живели у просеку дуже од осталих народа.

На овој планини или како је назвасмо пашњаку, хранило се неколико хиљада крупне и ситне стоке, или како кажу мештани неколико хиљада грла стоке.

 

О томе како је настао назив ове планине постоји више тумачења, а ми овде наводимо један од занимљивијих митова:

Легенда каже да је цела Пештерска висораван некада била покривена великим језером. У том језеру живела је троглава аждаја коју је убио свети Ђорђе. У свом самртном ропцу аждаја је репом окрњила шуму у данашњој Крњој јели, а од њеног лета „занинала“ се цела планина Нинаја. Пре сукоба са аждајом свети Ђорђе је ударио мачем у камен и из њега је потекла хладна планинска вода. На извору Ђурђевице та вода и данас тече, а житељи пештерске висоравни су ту вековима приносили овна као жртву. Вода из великог језера је, у међувремену отекла и на Пештеру је од ње остало само једно мало језеро у селу Тузиње покрај Карајукића бунара. У наредним вековима уместо тог једног природног језера, у кањону Увца, на северном делу Пештерске висоравни, створена су три вештачка језера.

 Недеља 26. август:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак према Увачком  (Сјеничком) језеру са Лопижанске стране. Села Горње и Доње Лопиже се налазе на левој страни језера, а наш циљ су литице преко пута познатог видиковца Молитва. И овог дана идемо у друштву наших водича из ПСД „Змајевац“ тако да очекујемо једну праву планинарску туру.

 Меандри Увачког (Сјеничког) језера 

Након завршене акције, долазимо до нашег возила и крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за ручак, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.300 дин

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

5.200 дин

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНА НАПОМЕНА:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо користити кухињу да скувамо кафу или да подгрејемо неко готово јело – треба понети примусе. У Сјеници има доста ресторана, пекара и продавница, тако да сваки учесник за себе може одабрати оно шта му највише одговара.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 24. августа тачно у 17:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 26. августа у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кајацима по Увачким меандрима + Пештерска висораван

Као што је познато, летња концепција КАУП-ових излета се великим делом базира на разним „воденим“ акцијама. У понуди имамо проласке кањонима (мањим и већим, лаганим и тешким), сплаварења, вожње чамцима, опуштене шетње поред река и језера са брчкањима и праћакањима, али до сада нисмо имали активан боравак на води у кајацима (кануима). Дакле, оно што вас очекује је још једна премијерна акција чија сама локација обећава велику атракцију. Овај пут посећујемо непрегледну Пештерску висораван, као и Увачко језеро где ћемо уживати у савршенству које (истини за вољу) није оригинално вајарско дело природе, али је упркос томе нешто што је посебно вредно да се види и осети на овај начин.

Увачко језеро. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Пештерска висораван. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар

Пештерска висораван (или само Пештер) је крашка висораван у југозападној србији просечне надморске висине од 1150-1250 м. Лоцирана је југоисточно од Сјенице и северозопадно од Тутина, а такође садржи и Пештерско поље (око 1150 мнв) површине од 63 км2. Пештер је богато извориште тресета који спада у најквалитетнији како у Европи, тако и у свету. Богат је суватима за испашу оваца и сходно томе овај крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких или пештерско-тутинских оваца, попут пештерског сира. Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине углавном Бошњаци и Срби, а на крајњем истоку према Космету има и нешто Албанаца.

На Пештеру такође постоје и остаци старих градова или утврђења. Искористићемо прилику и да обиђемо један од њих, али о томе ћемо мало касније!

Посету овим крајевима употпуњујемо одласком до Увачког језера где у плану имамо хедонистички боравак на нестварно лепим зеленим водама овог резервата. Активно проводимо време у кајацима и том приликом обилазимо неке интересантне ствари које су приступачне једино на овај начин.

Петак, 14. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 17.00 часова. Идемо ибарском магистралом преко Чачка, Пожеге, Ариља и Ивањице и долазимо до Сјенице где смо организовали ноћење. Смештамо се у собе и одлазимо на заслужени одмор, сутрадан нас чека фина акција.

Субота, 15. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Идемо нашим превозом према Пештерској висоравни све до места Врсенице или (вероватно правилније) Вр(х)сјенице. Крећемо у трекинг по Пештеру, а одмах на почетку имамо прилику да посетимо једно од утврђења које смо споменули у уводу овог плана. На брду Градина (1331 мнв) се налазе остаци утврђења о чијој историји постоје различите верзије..

Панорама Сјеничке пештери. Фото: Зоран симић - Сима пећинар

Верзија бр. 1: Достиника – прва престоница Србије!

Осамдесетих година прошлог века, археолог Драгица Премовић Алексић (директор музеја Рас) је уочила и започела истраживања на овом локалитету. Откривени су остаци три дебела камена бедема на северној падини узвишења Клик на висини од 1330 мнв. Претпоставка је да су бедеми служили као одбрана двора српских кнежева – „архонта“, како су их звали ромејски цареви из Константинопоља, који су владали вековима пре Немањића.

Након открића, госпођа Премовић је наставила да упорно и углавном сама ископава град. Пронашла је доста римског материјала из касне антике и потпуно неочекивано налазе српске керамике, алата и оружја из деветог и десетог века. На основу тога је закључено да је реч о српском утврђеном граду који је живео бар двеста година пре Немањића, а затим је уништен и напуштен у 10. веку, у време бугарске експанзије.

У даљим истраживањима (помоћу минималних добијених средстава), Драгица је посумњала да је пронашла престоницу српских кнежева Достинику за коју је група значајних историчара већ тврдила да се налази близу данашње Сјенице.

Детаљније о свему овоме, може се прочитати на следећем линку:

Dostinika – prva prestonica Srbije

Верзија бр. 2: Земља древних Илира и Келта!

У историји доста често постоје различита тумачења, па је такав случај и за овај локалитет. Према господину Сулејману Аличковићу (писцу и етнологу), ово утврђење се не може везати за поменуту Достинику већ је у питању старо илирско или келтско утврђење.

Детаљније објашњење ових тврдњи се може прочитати на следећем линку:

SandžakPRESS

Ми овом приликом не желимо да се упуштамо у било какву расправу око ових различитих тврдњи. Сигурно је да ће нам обилазак овог локалитета бити веома занимљив, а стручњацима остављамо да ако је икако могуће утврде праву истину.

Након Градине, настављамо даље кроз саму средину Пештерске висоравни пролазећи при том многе локалитете и врхове: Боровњак (1426 мнв), Пландиште, Ракочке бунаре, Добро брдо (1358 мнв), Главицу (1384 мнв), Јеров шанац (1371 мнв), Велики чукар (1392 мнв), Озебац (1363 мнв), Тузиње, Галино брдо (1208 мнв), Тузињске бунаре,  језеро Карамејдани… На крају долазимо до Карајукића бунара и ту је крај ове пешачке авантуре. Правимо кратку паузу за одмор и нашим превозом се враћамо до Сјенице и куће где смо смештени.

Карајукића бунари. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Пештерска архитектура. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар

Иако према броју наведених локалитета које посећујемо можда изгледа да је тура тешка, верујте нам на реч да уопште није тако. Крећемо се благо заталасаном висоравни тако да укупна висинска разлика коју пролазимо није већа од 600 м успона и 550 м силаска. Дужина пешачења је око 23 км и сигурни смо да ће у овом несвакидашњем окружењу учесници уживати свим чулима.

Недеља 16. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак према Увачком језеру. Тамо нас чека наш стари пријатељ Симо–Лим са својом кајак флотилом. Симини кајаци. Фото: Симо Лим.

Укрцавамо се у пловила и крећемо у максимални хедонизам по нестварно лепим водама овог језера. Сами управљамо чамцима и практично можемо да радимо што год нам падне на памет као занимација на води. Обилазимо разна интересантна места на језеру (пећина, видиковац,…), али купање, веслање и остало праћакање нам је на првом месту. Боравак на води је предвиђен у трајању од неких 4-5 сати и сигурни смо да ћемо дуго памтити и причати све што смо видели и доживели овог дана.

Кајацима по Увачком језеру. Фото: Симо Лим. Кајацима по Увачком језеру. Фото: Симо Лим. Кајацима по Увачком језеру. Фото: Симо Лим.

Након завршене акције, идемо до нашег возила и крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за ручак, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

Меандри Увца. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Увачко језеро. Фото: Драгана Ђуричић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима, опрема за боравак на води.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин + 22 € кајакарење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.200 дин + 22 € кајакарење

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, кајакарење по језеру са најмом опреме (посета пећини се посебно плаћа, али о томе ћемо више знати непосредно пре акције), организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНА НАПОМЕНА:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо користити кухињу да скувамо кафу или да подгрејемо неко готово јело. У Сјеници постоје ресторани, тако да сваки учесник за себе може одабрати оно шта му највише одговара.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 14. јула тачно у 17:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 16. јула у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Увачко језеро. Фото Драгана Ђуричић Меандри Увца. Фото: Драгана Ђуричић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.