Архива за avantura

Лисац – Стража – Бељанички бук

Ова најава би могла да стане и у неколико речи: ОВО СЕ НЕ ПРОПУШТА.

Због симболике броја (1111 m надморске висине), зову га „Четири аса“. На неким његовим стенама могу се наћи калцитне друзе (кристали) које мештани називају камењем среће. Међутим, верујте, ипак је он један Велики Лисац! У том маниру нам се представио два пута, и склони смо да не верујемо у случајности. На том врху су пуцали шампањци, изговаране су песме… Лисац је веома посебан и надахњујућ, а како је изгледала ова акција када смо је први пут изводили, можете погледати у овом албуму.

 Овога пута применићемо други план: на Лисац крећемо ДИРЕКТНО! 🙂

Ено га, вири... :-)

ПОЛАЗАК: тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку, чека нас дуг пут и солидна мисија!

Путујемо ка Жагубици, а због природе пута, овде неће бити могуће формирати велику групу, тако да је број учесника тиме ограничен. Пешачење почињемо са макадамског пута који води према шумском водопаду Бељанички бук који је наша завршна одредница. Стаза је мешавина од готово заборављених стаза до шумских и колских путева. До Лисца ћемо савладати половину успона односно 400 m висински. Очекујемо да ће група бити довољно агилна како би се препустили уживању на врховима.

 Да се разумемо: ово је ШАМПАЊ!

Сам излазак на Лисац карактеристичан је за крашке врхове: од букове шуме кроз макију до каменитог врха. А ту ћемо имати заслужен одмор са погледом од 360 степени.

После спуштања са камене купе Лисца настављамо блажим успоном широким шумским путем до гребена Страже, где нас чека предиван поглед на масив Јужног Кучаја и на кањон Ресаве.

   

Стража је прича за себе и као таква увек има своје место у нашем годишњем календару. Али треба истаћи да се ради о ТРОНУ Горњоресавског регионалног парка природе. Најзад, под њом и извире сама Ресава, отварајући богат геоморфолошки ареал и ево како то изгледа:

и још мало:

Од Страже траса води наниже предивним крајоликом, са више пропланака.

    мали предах

Готово на самом крају очекује нас технички захтевнији спуст по каменитој косини. У овом делу биће потребна нарочита пажња али убрзо долазимо до прелепог Бељаничког бука, великог широког слапа који се слива из шуме, прелива макадам и наставља да тече шумом са друге стране пута. Веома је леп, тако да ће то захтевати 15-ак минута фоткања и опуштања након пређених 20 km.  Остаје нам само да препешачимо 1 km макадамом до нашег возила.

 Бук нас пресреће, преливајући пут... и наставља да отиче с друге стране пута

Ова акција се не препоручује почетницима, људима са слабијом кондицијом, као и онима који не желе да улажу превише напора. Траса је захтевна, сразмерно основним карактеристикама јер је дуга 21 km са успоном од 800 m . Ово значи да паузе неће бити дуге, већ на против – врло кратке, колико да се не развлачимо и ходамо компактно. Такође је од изузетне важности кретање у колони, јер не постоје ознаке (маркације). На стази нема извора питке воде!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови, камашне, мали ранац са довољном количином воде за цео дан и храном за успут, слојевита одећа примерена временским условима; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Лисац је окружен плантажама сремуша!

1.700 динара

Због природе терена, путујемо искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

Акцију реализују Ненад Царевић и Дарко Цветковић

  064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

пејсаж са повратка (Суви До)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Дурмитор – рафтинг Таром – ZIP LINE!

По многима, Дурмитор је најлепша планина у Црној Гори; круна у црногорском планинском венцу, окићен ледничким смарагдним језерима, по чијем се броју убраја у ниски драгуља попут Бјеласице, Сињајевине, Комова, Проклетија…

Парк обухвата основни планински масив Дурмитора, делове и површи језера и Пивске планине, горње делове кањонских долина Грабовице и Комарнице, кањонску долину реке Таре и кањоне њених притока Сушице, Вашковске реке и Драге. Простире се на 39.000 ha, захватајући територију пет црногорских општина: Жабљак, Шавник, Плужине, Мојковац и Пљевља. Највиши врх планине Дурмитор је Боботов кук (2.525 мнв)

 У подножју Дурмитора, планине чији назив потиче од келтских речи „дру ми торе“ што значи „планина пуна воде“, налази се највиши град у Црној Гори – Жабљак, кога окружују 23 планинска врха. Цео овај предео обогаћују свежином и бојом многобројна планинска језера ледничког порекла, простране шуме четинара, реликтни букови гајеви, тамнозелене колоније клеке, као и многе кањонске долине дивљих река. Дурмитор има 48 врхова преко 2.000 метара, 18 горских очију – предивних глечерских језера, 5 кањона и преко 500 km маркираних стаза и као такав се убраја међу  најбоље обележене планине.

 Ђирђевића Тара

Посматрајући живописну панораму дурмиторског подручја, човек не може а да не размишља о настанку овог драматичног пејзажа и утицају моћних природних сила, које су учествовале у његовом формирању. Посебно обележје својим бистрим, зеленоплавим тоновима дају му језера, јер су неизбежна у свој својој упечатљивости, миру и тишини који уносе у простор којим доминирају стеновите литице, оштри, ка небу окренути врхови, клисуре, кањони, ливаде и пашњаци. Основу за научна истраживања језера Дурмитора, поставио је Јован Цвијић далеке 1899. године који је, боравећи на Дурмитору, обишао готово сва језера. По њему, она су елементи препознатљивости ове планине, јер нигде, на тако малом простору, није наишао на тако велики број језера. Сва она, како их је овај велики научник назвао горске очи, имају своју препознатљивост, различита по постанку, величини, по количини воде, по свом облику и лепоти пејзажа који их окружује. Ипак ако све погледамо из нашег времена, језера никад није превише и она нису дата једном за свагда. Привлачна су и значајна онако и онолико, колико је чиста вода у њима, јер језера, као и људи, имају своје лице и судбину.

масив Дурмитора

Петак, 8. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125) у 16.30 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Златибора до кампа Развршје на Жабљаку. На Златибору правимо већу паузу за одмор возача и вечеру. У камп стижемо иза поноћи. Размештај по собама, ноћење.

Субота, 9. јул:

У 8.00 h после јутарње кафе и доручка, возимо се према Воденом долу, где се налази споменик планинару (1.820 мнв). Са бујног травнатог терена, прошараног белим кречњачким стенама, вијугавом стазом, крећемо према превоју Шкрчко ждрјело (2.114 мнв). Затим према Шкрчкој долини и Шкрчким језерима (око 1.700 мнв), стазом дугом 12 km, са висинском разликом око 850 m.

На том путу нас чекају фасцинантни призори околних врхова подно којих пролазимао, са леве стране је Пруташ (2.393 мнв) а са десне Шарени пасови (2.248 мнв). Цела стаза је јако динамична и једна од најлепших на планини, многе ће оставити без речи или ће их тешко наћи да пренесу личне импресије. Стаза првим делом углавном је у успону до превоја Шкрчко ждријело а након тога се спуштамо према језерима.

„Избијањем на Шкрчко ждријело, готово изненадно, ушли смо у вилински предео, у самом срцу Дурмитора. На овој планини има много дивних видиковаца, али овај – са Шкрчког ждријела убедљиво их надмашује погледом на блиске, лучне, стеновите зидове Планинице, Безименог врха, Боботовог кука и Ђевојке, џиновских размера, уроњене у неизмерна точила. Жутосиве вертикале, издељене на катове уским терасама, засутим урнисима, моћне као да држе плаветни свод, заслужено су добиле песнички епитет Сохе небеске. Уз то, непосредно смо уз Шарене пасове, изузетног колорита, задивљујућег сведочанства силних тектонских поремећаја. Хтели ми или не, на овом месту доживљавамо велики час из историје наше планете.“

 Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Задњих око 500 m стазе, пре превоја, је стрмији и каменитији, а савлађује се око 100 m висинске разлике. Затим се са Шкрчког ждријела стрмо спушта следећих око километар, према долини, која се простире подно врхова Дурмитора, при чему се губи висинска разлика 300 m. Ово је најтежи део стазе, како због висинске разлике тако и због каменитог терена и треба бити нарочито опрезан.

Али сама чињеница да Шкрчка долина представља само срце масива Дурмитор и сигурно његов најлепши део, учиниће да се уложени напор вишеструко награди и ова посета ће остати као незабораван планинарски доживљај!

На траси нам је планинарски дом, који се налази на платоу изнад језера, те ћемо на тако лепом месту направити паузу за фотографисање и одмор.

Веће језеро је чаробне боје, издужено, изузетног облика, подећа на контуре људског тела. Које је Јован Цвијић означио и именом „Зелено“, боја воде овога језера је зеленкаста, а максимална провидност достиже 8,5 m, по чему је прво међу језерима на Дурмитору.

У великом цирку Шкрке, поред Великог, постоји и Мало Шкрчко језеро.

Стазе око језера су једним делом проходне, тако да се оба језера могу обићи за сат времена. У овој потпуно релаксирајућој током које пунимо срца и батерије, уживаћемо у прелепим бојама воде, околној вегетацији и погледу на врхове који одвајкада стражаре над овом лепотом. Тешка срца а још тежег корака, одвојићемо се од ове лепоте, јер се морамо вратити истом стазом назад до нашег возила, које ће нас превести у камп.

Сваки направљени корак учиниће да се безусловно заљубите у ову планину и заувек у срцу понесете њену јединствену лепоту. Након доласка у камп, слобдно време, вечера по жељи и дружење уз логорску ватру.

Иако морфолошки различите јединке, Шкрка (цирк), Пруташ (врх) и Сушица (кањон) чине јединствено подручје деловања тектонских покрета, крашке и ледничке ерозије. Тектонско убирање и навлачење не само да је уздигло високо изнад нивоа површи  флисне слојеве Пруташа већ је раседном линијом дуж данашње Шкрке и Сушице определило правац речне и касније ледничке ерозије које ће затим знатно снизити коту Пруташа и истовремено дубоко урезати крашку увалу Шкрку и кањонску долину Сушицу.

Шкрка је назив који има корен у речи шкртаст којим се у Пиви означава неравно, испресецано, каменито тле, какво је управо у овом пространом цирку. Удаљен од насеља, изолован од осталих делова Дурмитора литицама и стрмим пасовима, овај крај и данас одише исконском дивљином и недирнутом лепотом. И стока у само-пасу до недавно је красила неупоредиви шкршки пејсаж. То је предео који треба не само осмотрити са врхова и превоја на ободу већ и посетити да би се доживела пуна скала његових вредности. За језера, бистрину и боје Великог језера, сликовит стеновит оквир над снежним наслагама по терасама и точилима, прегршт најживописнијих излета (Пруташ, Планиница, Зелени вир, Боботов кук, Ботун, Скакала, Сушица) и уз све то дивне пастрмке заточене у језеру.

Шкрчка језера се налазе у најпространијем и најдубље урезаном цирку на Дурмитору, на висини 1.686 m (Велико језеро), односно 1.711 m (Мало језеро). Највиши кршевити дурмиторски гребени оградили су их са три стране, док су на четвртој стеновитим одсеком одвојена од Сушице. То онемогућава приступ свима онима који нису спремни за напоре петочасовног хода најповољнијим правцем (Добри до – Шкрчко ждријело – Велико шкрчко језеро и натраг). Два језера одвојена су међусобно карстификованом заравни висине 50 m, ширине 400 m. Велико језеро дугачко је 580, максималне ширине 165 m, најмање 52 m, дужине обалсе линије 1720 m, површине 56.800 m2, највеће дубине 17,2 m. Окружују га кречњачке главице и моренски бедеми високи 10-15 m, изграђени од облутака сивих и зутих пешчара који потичу са Шарених пасова, и белог кристалног кречњака са Соха. Југоисточни део језерског басена је дубљи а северозападни плићи, где се на малом простору налазе подземни извори, у плићаку, и понори којима језерска вода отиче а касније се појављује на Скакалима, што је проверено бојењем воде. Мало језеро, у самом подножју Пруташа, при ниском водостају дугачко је 156 m, при високом 225 m, максималне ширине 94 m, дужина обалске линије 440 m (при високом водостају 750 m), површина 10.800 m2, највећа дубина 15,2 m. За време топлих летњих дана, темпаратура воде на површини оба језера не прелази 16 степени C. Прозирност воде Великог језера износи 8,5 m а Малог 6,4 m.

Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Недеља, 10. јул:

Група A: У 8.00 h после јутарње кафе и доручка крећемо према Савином куку 2.313 мнв. Али пошто је ово дан  за повртак за Београд и ограничени смо са временом, користићемо жичару, која ће нам знатно скратити време успона иЛево је Савин кук! силаска. Жичаром ћемо се превести до Савине воде, која је за 100 m висининске разлике нижа од врха.

Веома карактеристичног облика, џиновска купа, према северу вертикално засечена од основе до темена, остаје у сећању свакоме који је макар једном осмотрио панораму Дурмитора са Жабљака. Уз Међед, ово је најпознатији, најпосећенији, најфотографисанији врх на планини. Стаза до самог врха је направљена још почетком двадесетог века за излазак црногорског краља Николе првог. Осим тога, врх је привлачан због легенде о Савиној води (2.212 мнв), за коју се тврди да је лековита. Захваљујући чуду Светог Саве који је на том месту штапом прекрстио по земљи и вода се појавила. Сваке године, на Илиндан, 2.августа људи се пењу до извора у нади да ће им вода донети срећу, здравље, мир.Савин кук

Стазом од кампа до жичаре пролазимо кроз четинарске шуме, зелене пропланке, цветне пољане, камењаре…откривајући незаборавне пределе заносне лепоте.

Жичара нас одвози до Савине воде, а одатле преко кршевитог предела, стазом која вијуга испећемо се на врх, одакле је предиван поглед на врхове Дрмитора, Црно језеро, Жабљак. Стаза у оба правца износи 8 км, са висинском разликом до 400 m.

Враћамо се према жичари, која нас враћа у подножје планине, настављамо према кампу на ручак.

Након ручка у кампу, поздрављамо се са домаћином, у 13.30 h полазимо према Београду. Већ прву паузу и још лепоте открићемо на мосту Ђурђевића Таре, који ћемо  прећи пешке и направити дивне фотографије.  За оне храбрије, вожња  Zipline-а преко кањона реке Таре.

Када се група са Zipline-а сретне са пешачком, која стиже преко моста, и групом са рафтинга, настављамо ка Београду најкасније у 14.30 h, у који, са краћим паузама, стижемо око 22.30 h.

Група Б: После јутарње кафе и доручка иде на рафтинг Таром од Сплавишта – Жугића лука, у дужини од 14 km. Ова етапа рафтинга је погодна за рекреативце.

Возило учеснике одвози до старта рафтинга. Након припреме за рафтинг, сваки учесник добија одговарајућу опрему (неопренско одело, чизме, сигурносни прслук, кацигу и весло). Следи рафтинг најлепшим делом кањона Таре у  трајању од 3 h, са паузама за фотографисање и купање. Освежење и пауза на реци Љутици, најкраћој реци у Европи и највећем извору питке воде (1000 l/sec). Фото сафари моста на Ђурђевића Тари, подно кога се пролази. Долазак на Жугића луку, где је завршница рафтинга. Повратак и ручак (јагњетина, телетина печена или кувана, риба, кромпир, салата, пиће).

 

ОПРЕМА: гојзерице, штапови, мали ранац, преобука, заштита од сунца или евентуалних падавина. Нешто топлије одеће, вечери и јутра на високим планинама су јако хладна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

55 € + 1300 дин, за групу од 40 учесника цена се умањује за 10 €

55 € + 1200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у вишекреветним собама (доплата за двокреветне собе 5€), улазнице у Национални парк, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено: вожња жичаром 5€, рафтинг,  zipline, обавезно путно и спортско осигурање.

Цена рафтинга: 42 €, у цену је укључено: комплетна опрема, услуге скипера,  превоз, све таксе, ручак.

НАПОМЕНА: Приликом пријављивања доставити следеће податке: име и презиме, контак телефон, број путне исправе.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење аконтације у износу од 30 €, а остатак до 15 дана пред полазак на пут. Рок за пријављивање је до 30. маја 2018. године.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: Како сам освојио ЈУЖНИ ПОЛ

Када је пре две године, Крагујевчанин, Драган Јововић био наш гост, сала нашег Клуба била је премала за све који су желели да чују причу о његовом подвигу.  Догађај је забележила и екипа СОС канала. Многи су одустајали, јер је подухват тежи од успона на Еверест. У среду 7. фебруара имаћемо још једном задовољство да чујемо причу о овом, иначе највећем авантуристичком изазову, а зашто је то тако, сазнаћете из прве руке.

Ово не смете пропустити! Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

 

НАПОМЕНА: предавања и пројекције нису комерцијални, не постоје карте, нити се врше икакве резервације. Организује их Клуб активних уживалаца природе за своје чланове и планинаре.

Пројекција: Уз фадо и порто… ПОРТУГАЛИЈА

Да ли знате да  је Португалски језик један од најраширенијих на свету и да њиме говори више од 230 милиона људи? Службени је језик у девет земаља, а највише је говорника у Бразилу. Или да се најдужи европски мост налази у Лисабону? Реч је о мосту Васка да Гама дугачком фасцинантних 17,2 km. Или да је популарни фадо на листи UNESCO-ве светске нематеријалне културне баштине? Или да овде жене, у просеку живе 6 година дуже од мушкараца? И ако је земља коју светска историја бележи као моћну колонијалну силу,  Португалија је прва која је још давне 1761. укинула ропство.

Ако то можда нисте знали, онда ћете много тога сазнати у среду 29. новембра, у сали нашег Клуба, када своје импресије са боравка у Португалији и њеним острвима са нама подели проф. Др Елеонора Гвозденовић! Добро нам дошли 🙂

Португалија, или званично Португалска Република је држава на западу и југозападу Иберијског полуострва у југозападној Европи, и најзападнија је земља континенталне Европе. Граничи се са Шпанијом на северу и истоку, а на западу и југу излази на Атлантски океан. У саставу Португалије су и два архипелага у Атлантику: Азори (Açores) и Мадера (Madeira). Тренутно најпознатији Португалац на свијету, Кристиано Роналдо, рођен је на Мадери!

Португалија је изразито атлантска земља, која заузима западни део Пиринејског полуострва, рт Рокаизмеђу Атлантског океана и Шпаније. Крајња западна тачка, која је истовремено крајња западна тачка континенталног дела Европе, је рт Рока (порт.: Cabo da Roca), док крајњу источну тачку чини место Миранда до Доуро. „Овде се земља завршава, а море почиње“ су стихови португалског националног песника Луиша де Камоиша (Luís Vaz de Camões, 1524. -1579.), који најбоље описују осећај када се попнете на Кабо да Року, најзападнију тачку континенталног дела Европе. Стеновити рт (како на српском гласи његов назив) висок је око 140 метара и поглед са његовог врха одузима дах. Испод вас је литица, а ту, одмах преко Атлантског океана налази се Америка!рт Рока

Са њених обала испловљавали су Васко да Гама, Педро Кабал и Фернандо Магелан и  као значајна поморска сила у прошлости је стекла велику прекоокеанску империју.

Име Португалија само по себи открива делове ране историје ове земље — оно потиче од римског имена Portus Cale, могуће мешавине грчког и латинског имена које значи „Лепа лука“, или чак мешавине келтског и латинског, или мешавине феничанског и латинског.

Белем кула Споменик географским открићима Споменик географским открићима Maгеланов брод - Викторија

Просторима Португалије током историје прошли су и задржали се многи народи и цивилизације:  Ибери,  Келти, Феничани и Картагињани, Грци, германска племена (Свеви и Визиготи) и Мавари својим културама оставили су трага у овој земљи. Као независна држава, први пут се појавила током средњег века (1179.), а свој утицај увећала је и проширила током XV и XVI века, у доба великих географских открића поставши велика економска, политичка и културна сила и створивши велику Португалску империју која се простирала од Бразила, преко Африке, Индије и Кине, до Источног Тимора у Индонезији. Португалија је била светска сила у доба открића, јер су португалски морепловци открили поморски пут до Америке, Африке, Индије и далеког Истока.

Крајем XVI века (1580.), Португалија је први пут у историји изгубила независност, нашавши се под влашћу Шпаније чиме је почело пропадање Португалије као велесиле. И после поновног успостављања независности (1640) Португалија је наставила да губи економску и политичку моћ, и то због низа догађаја као што су Земљотрес у Лисабону 1755, Наполеонова освајања, независност Бразила (1822.) и грађански рат између апсолутиста и либерала. Године 1910. збачена је монархија. Добар део ХХ века, (1927—1974) Португалија је провела под десничарском диктатуром. Дана 25. априла 1974, лево оријентисани војни пуч звани „Револуција каранфила“ збацио је репресивни режим после чега је земља прошла кроз велике демократске реформе. Године 1975, Португалија је дала независност својим преосталим колонијама. Португалија је једна од оснивача НАТО-а а од 1986. члан је Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Португалци народ је хомогена група типично медитеранског изгледа. Од 11 милиона становника 99,5%, чине Португалци, док на Бразилце, Шпанце и Енглезе отпада укупно 0,5%.

Више о старијој историји Португалије можете видети овде.

 Лисабон лети, предвече Мост "Васко да Гама"

Незаобилазна знамења Португалије су порто и фадо!

Фадо, врста меланхоличне музике и везује се са португалском речју saudad, који се може описати као чест људски осећај – као заљубљеност у некога, ко је врло далеко. Тај стил је чиста мешавина  туге,  бола,  носталгије,  среће и љубави. Фадо вероватно потиче од мешавине ритмова афричких робова и традиционалне музике португалских морнара, са арапским утицајем. Постоје две варијације фада – фадо из Лисабона и из Коимбре. Лисабонски фадо био је првенствено популарна музика, обично су га изводиле жене, док је фадо из Коимбре имао више литерарно обележје и обично су га изводили мушкарци. Оба правца су данас прихваћена као национална музика цењена у иностранству, више него у самој Португалији. У прилог томе говори и чињеница да се фадо налази се на попису Нематеријалне културне баштине коју саставља UNESCO.чаше за Порто

Обогаћено и јако црно вино, Порто  које је добило назив по истоименом лучком граду, засигурно је најпознатији национални производ. Ексклузивно се производи у долини Дуро на северу Португала, од чак 80 врста винове лозе. У питању је слатко црно вино, које се често сервира као дезертно, мада постоје и сува, полусува и бела варијанта. Обогаћена вина налик на порто праве се и ван Португала, али у Европи, по правилима о заштити порекла, само вина из Португала могу да носе ознаку порт или порто.  Ту је и средње слатки розе доста млађег бренда, Матеус (Португалци изговарају Матуш), који се флашира у специфичним боцама. Марка је настала 1942, а производња је почела после Другог светског рата. Ово вино је било нарочито по укусу тада убрзано растућег европског и северноамеричког тржишта. Производња је убрзано расла током педесетих и шездесетих година прошлог века, да би до осамдесетих, када му се придружила и бела верзија, оно чинило преко 40% извоза вина из Португала. У то време њихова продаја на светском тржишту достигла је 3,25 милиона пакета годишње. Иначе, на португалском се „Живели“, или „У здравље“ каже „Saúde“ (сауџи!)

А кад смо већ код вина, Храна у Португалу се прави претежно од рибе, поврћа и воћа. Једно од народних јела, бакаљау, се прави од сушене рибе са поврћем.  Најчешћи додаци су  маслиново уље, бели лук и сир. Португалци највише пију вино, а после оброка се пије јака кафа која се назива бика. Од осталих националних јела, вреди споменути Франго на пукара (кувана пилетина), Карбидела (пилетина кувана са пиринчем у сопственој крви) и Козидо а Португеса која се прави од кромпира и великог броја различитих меса и поврћа.

Геолошки, тло Португалије представља природно спуштање шпанске Мезете, грађене од старих кристаластих стена, према Атлантику. Речни токови поделили су висораван, која се лагано спушта према обали и претворили је у групе брегова.

 

На истоку државе простиру се планине, док је западни део низијски. Северни део Португалије чини планинска покрајина, која се пружа од реке Мињо до реке Доуро. Источни део ове покрајине чине висоравни, висине 700-800 m, настале у долинама истоимених река: Доуро и Мињо. Са тих висоравни дижу се бројне планине, висине 1000-1400 m. Овај крај се зове Траш ош Монтеш.

Спуштајући се према мору, долази се до равница на 200-300 m надморске висине, а онда у приморски обални део. Средњи део Португалије се разликује од северног дела. Од Доура до Тежа, преко Квимбре, иде изразита тектонска линија која условљава благе облике рељефа изграђене од гранита. Тектоника наводи реку Тежо да тече ка западу, да би потом скренула ка југозападу.

И овај део територије пресеца неколико планинских ланаца (сера), међу којима се истиче висока Сера де Естрела (1990 m). На овом планинском ланцу налази се и највиша тачка у континенталној Португалији. На њему се опажају трагови глацијације. Ипак највиши врх у земљи је угасли вулкан Пико (2371 m), на истоименом азорском острву, на коме се опажају трагови глацијације. Од венца Сера де Естрела од венца Сера де Синтра простире се Естремадуру, која је изграђена од мезозојских стена, а покривена је оскудним културама и слабом шумом. Јужно од Сеере де Естрела пружају се уз руб Мезете прво Терцијарни, затим Плеистоценски и најмлађи седименти, који спуштајући се према мору сачињавају висораван Ремадуру.

Југоисточно од ове висоравни пружају се равнице Рибатежо и Алентежо. Та равница се лагано уздиже у висораван Горњи Алентежо. Југозападно од Алентежа пружају се огранци Сере Морене, а јужно од њих пружа се висораван Алгарве, изграђена од мезозојских и терцијарних слојева, и делувијалних и алувијалних седимената.

У Португалији разликујемо две врсте климе: океанску и медитеранску. Прва влада на северу Португалије, под утицајем Атлантика и карактеришу је благе зиме и лета влажнија, не тако жарка као на југу. Планине на северозападу граде кишну баријеру облацима са Атлантика, па примају и више од 1000 mm кише годишње. У јужном делу земље преовладавају утицаји с Медитерана, па он има сушнију климу од северне Португалије. Овде су заступљена жарка и сушна лета и благе али влажне зиме са средњом јануарском температуром од 10 °C.

У унутрашњости државе лета су врела и сува, па су суше уобичајене на истоку, захваљујући планинама које онемогућавају киши са Атлантика да продре у унутрашњост. Утицај климатских фактора са мора јачи је од утицаја климатских фактора са копна, а ветрови су знатно јачи и чешћи са западног него с источног квадранта, а зависе од померања азорског антициклона.

Захваљујући изразитијим падавинама севернији део земље је шумовитији. Знатни простори у планинама су под травном формацијом. У песковитом приморју засађен је на великим површинама приморски бор. У унутрашњости већи значај има посебна врста храста од чије се коре добија плута )Португал је највећи извозник плуте, чак 70 % плуте потиче одавде!). Југ је мање шумовит, али је јужни део Алгарва познат по узгоју рогача, смокава и бадема. У нижим пределима широм земље узгајају се маслине.

У Португалији живи много дивљих сисара укључујући вукове, вепрове и рисове. Вук и рис су на ивици истребљења и упркос великим напорима власти, тај се тренд не поправља. Нарочито рис, јер у земљи постоји још свега неколико парова. Гмизаваца има у изобиљу, на југу посебно гуштера и камелеона. Птичији свет, међу којима и врсте својствене само Пиринејском полуострву, обогаћује се годишњим миграцијама до Африке и назад.

Речна мрежа у Португалији је густа. Скоро сви речни токови долазе из суседне Шпаније:  Мињо (гранична река на северу), затим Лима, Доуро (на чијем ушћу лежи Порто), Мондего, Тежо (најдужа река на Пиринејском полуострву са Лисабоном на самом ушћу), Садо и Гвадијана, гранична река на југу. Делимично се користе за пловидбу због велике разлике између летњег и зимског водостаја, док планинске реке на северу располажу високим хидропотенцијалом.

Атлантска обала је ниска, песковита и слабо разуђена. Деловање мора на португалску обалу, посебно плима и осека, које уздижу и спуштају дуж обале висину мора од 3,5 до 4,30 m, утицало је на стварање естуара. На стварање осталих изразитих облика обале доста утичу таласи, који се дижу и до 10 m висине, а имају ударну снагу до 20 тона по m². Они су знатно већи и јачи него на Медитерану.

Иначе, на португалском се „Живели“, или „У здравље“ каже „Saúde“ (сауџи!)

Представљање књиге и пројекција филма: Њен Еверест

На овој страници неће бити великог текста. О премијерној промоцији смо већ писали и књига Драгане Рајбловић „Мој Еверест, сан и јава“ је повод да још једном буде наш гост.

Једна од ранијих пројекција... Једна од ранијих пројекција... Повод за вечерашњи догађај

Сви је знате, приказивала нам је своје експедиције раније, али сада је ту и књига, што је свакако прилика коју не смете пропустити, ако до сада нисте били ни на једној промоцији! Јер, осим што је сјајна и питка, без обзира да ли ћете или не икада поћи у освајање Хималајских врхова, она је драгоцено штиво свима који волимо такве активности, без обзира на висину коју упражњавамо.

Кров света база успон последњи метри силазак

Вечерас у сали нашег Клуба, догодиће се  Еверест! И то је нејверодостојнији опис онога шта нас овога пута чека пред пројекционим платном и микрофоном у Драганиној руци!

8-8:30 h  –  прича о експедицији

8:30  -9:00 h  – филм о експедицији

после 9:00 h  –  питања и потписивање књиге онима који још нису прочитали

Пред прву промоцију, априла 2016. Владо, извини што смо те скратили за по главе! :-)

Ово се једноставно не пропушта,

ДОБРО НАМ ДОШЛИ 🙂

 

Смарагдна лагуна – кањон Цврцке (Република Српска)

Чаробно зелени ток Цврцке у њеном кањону буди еуфорију због чега је омиљено одредиште младих људи жељних акције и авантуре! Стога вас позивамо да проведемо незабораван викенд у овом предивном кањону, који повезује Кнежево и Котор Варош. Кроз кањон се могу доживети заносне чари природе – од пећина, водених букова, преко стеновитих литица и слапова. У самом кањону налази се и неколико старих воденица, извора и мноштво водопада. Резерват Вилењска врела су њен посебан драгуљ!

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Кањон реке Цврцке дуг је 12 km и за обилазак је потребно 6 до 10 часова. Са својим многобројним воденим каскадама, казанима, стрмим литицама и природним тобоганима ова локација чини прави изазов за љубитеље летњег, рекреативног кањонинга. Долина Црврцке је атрактивна и за пешачење са сликовитим пејзажима и аутентичним воденицама јер целом дужином кањон прати пешачка стаза. 

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Шта све стане у тих 12 km? Тешко је својим очима  поверовати, како се у релативно малом простору скрило толико лепоте: кристално бистра вода са базенима удубљеним у стенама и стопљеним у право ремек дело какво само природа може да изваја. Да ли стајати и гледати, или се бацити у дубоке смарагдне вирове, подићи тако около завесу капљица воде блиставе као кристал.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Али, то неће бити једини изазов. Како будемо пролазили кањон, Цврцка ће откривати своје дражи, заталасана, хучна, бистра, брза и блистава; док негде, на моменте сличи планинском потоку, мирној планинској реци. Она просто преноси исконску искру чистоте унутар сваког бића.  Биће то прави летњи ХИТ! На жалост, број места је овога пута ограничен, али ћемо се потрудити да изађемо у сусрет свима који би желели да пођу, колико је могуће.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Петак, 21. јул:

ПОЛАЗАК:  у 18 h са паркинга код просторија клуба (Устаничка 125, Koњарник). Молимо вас да дођете 15-так минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Хрватске до Бања Луке. Након доласка у Бања Луку, око поноћи смештај у кампу крај Врбаса у сопствене шаторе или у хостелу са вишекреветним собама уз доплату.

фото: Мирослав Тривић

Субота, 22. јул:

Устајање, јутарња кафа, доручак, припрема за целодневно пешачење и боравак у кањону.

У 8.00 h одвозимо се до кањона Цврцке. По напуштању возила и упознавања са локалним водичима који ће нас упознати са дневним програмом, крећемо на пешачку туру. Кратко се крећемо асфалнтним па колским путем кроз село, утабаним стазицама, до уласка у реку дели нас 6 км. Сам кањон реке је дуг 12 км и тај део се делом хода по речном кориту (вода је изнад чланка) делом утабаним стазицама поред водотока.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Акција је средње захтевна, тражи кондицију, добру координацију. Хода се по разноврсном терену (већином коритом реке 8-9 сати хода), на појединим местима се гази кроз воду дубине преко појаса, док се на појединим местима морамо попети уз, технички мање захтевне стене. Успут ћемо обићи једну мању пећину, а дужу паузу имаћемо на атрактивном месту за купање. Вода је доста хладна, што прија на летњим жегама.

До 19 h излазимо из кањона, а за Бања Луку полазимо до 20 h, следи вечера, дружење, ноћење у кампу.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Недеља, 23. јули:

Како је дан за нама био доста захтеван, овај смо планирали да буде потпуно релаксирајући. Након буђења, јутарње кафе и доручка, пакујемо опрему и смештамо је у наше возило.

У 10 h крећемо према најпознатијем бањалучком излетишту Бањ брду, у опуштену шетњицу, одакле се пружа диван поглед на градску панораму. Излетиште је на 431 метар надморске висине и богато је шумом, стазама за шетњу и планинарење, изворима воде за пиће као и уређеним местима за одмор. У њему доминира меморијални споменик палим Крајишницима у НОБ-у, дело познатог југословенског вајар Антуна Аугустинчића.

  

Након шетње, долазимо до обала Врбаса, недалеко од тврђаве, на получасовну возњу дајак чамцима, симболима Бања Луке. Препустићемо се вештим скиперима, врхунским познаваоцима вода Врбаса, да нас својим елегантним чамцима, уведу у чаролију коју пружа ова чиста, зелена вода. Дуго у сећању остаје предивна слика околине, мирис реке и тај диван осећај да се лебди над овом моћном водом.

Након овог угођаја остаје нам време за ручак и посета самостану Марије Звијезде у Трапистима, чувеном по производњи полутврдог трапист сира.

Полазак за Београд у 16 часова, чекају нас два преласка границе, правићемо једну дужу паузу у току пута. Очекивано време доласка у Београд око 23 часа.

ОПРЕМА: камперска опрема (за оне који су смештени у кампу), обућа за пешачење и обућа за ходање кроз воду (неопренке, патике или чврсте сандале – никако јапанке или папуче), мали ранац, купаћи костим, пресвлака, заштита од сунца, чеона лампа,1,5l воде. Храна из ранца.фото: Мирослав Тривић

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање и уплате је 12. јул (аконтација 30 €, број путне исправе)
  • Камп је стандардно опремњен (купатило, употреба кухиње)
  • Приликом пријављивања ћете се изјаснити желите ли путно-здравствено осигурање, уколико га немате.
  • По Правилнику, у случају евентуалног одустајања, повраћај котизације је могућ једино ако обезбедите замену.
    фото: Мирослав Тривић
  • У случају неповољних временских прилика акција ће бити померена

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (не планира се велика група):

45 € и 1.100 дин

45 € и 1.000 дин  за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у кампу, услуга локалних водича и организационе трошкове.
фото: Мирослав Тривић

Котизација не обухвата: доплату за ноћење у хостелу (20 €), дајак чамац 5 € по особи (чамац прима 3 особе) обавезно путно и здравствено осигурање, трошкове исхране

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Првомајски рафтинг Таром и Лимом плус Увац!

Сезона рафтинга почиње током првомајског празновања. Реке у то време пружају екстремније услове за овај доживљај и прворангиране реке за то су Тара и Лим. Ми вас позивамо НА ОБЕ. Хајде да поделимо доживљај који ћемо памтити, препричавати и понављати!

Поред узбудљивих спустова низ две прелепе и за рафтинг најпопуларније реке, план предвиђа и одлазак у Специјални резерват природе Увац и пешачку партију до популарног видиковца Молитва, са кога се пружа поглед на јединствене меандре Увца! Једном речју – ово се не пропушта!

Субота, 29. април:

ПОЛАЗАК:  са паркинга код Београдског сајма, тачно у 8:00 h. Молимо вас да дођете 45 мин пре заказаног поласка како бисмо се сви спаковали и кренули на време. путујемо у правцу Златибора где стижемо у поподневне и правимо већу паузу , а потом настављамо у правцу Прибоја , где се смештамо манастир Куманицау хотел „Лим“. У хотелу нас вечера и слободно време до спавања. Препоручујемо да се лепо наспавате, јер нас сутра чека наша узбудљива авантура .

Недеља, 30. април

Након доручка, спремамо се и посећујемо манастир Куманицу, који се налази на путу до полазне тачке за рафтинг, у долини Лима између Пријепоља и Бијелог Поља , недалеко од границе са Црном Гором.

Након посете манастиру, предстоји нам 30 km дуг рафтинг Лимом, на потезу Куманица – Петровац, пролазимо 16 букова, поред осталих и бук „Стругови“ где је одржан европски куп и државно првенство у рафтингу.

Овај адреналински догађај је зачињенманастир Милешева и призорима фасцинантних крајолика долине Лима, а по доласку у Петровац, храбри и одважни ће  имати прилике да скачу са вишеметарских скакаоница, на месту где се иначе и одржава такмичење у скоковима у воду!

У повратку са рафтинга посећујемо манастир Милешеву, познатог по фресци Бели анђео.

Стижемо у хотел, где нас чека вечера и ВЕЛИКА ЖУРКА!

Понедељак, 1. мај:

Доручкујемо и полазимо у један од најлепших резервата природе у Србији – Специјални резерват природе Увац, који је станиште изузетно ретке врсте – Белоглавог супа. Од Увачког језера, почиње траса до чувеног видиковца Молитва, одакле се пружа најлепши поглед на чудесне меандре Увца, овековечен и приказан на многим фотографијама. На ивицама литица дуж кањона видеће се гнезда Белоглавог супа, а ове фасцинантне птице, чији је распон крила и преко 3 m, величанствено ће крстарити небом изнад нас.

Враћамо се у наш хотел у Прибоју и одлазимо у Прибојску бању, где се купамо у базенима њених лековитих вода . По повратку из Прибојске бање у хотелу нас чека вечера, а после ње, ОПЕТ ЖУРКА!

Уторак, 2. мај:

Доручкујемо, напуштамо хотел „Лим“ и полазимо у авантуру спуста низ Сузу Европе, како иначе зову реку Тару. Возимо се аутобусом до Фоче, а потом теренским возилима до  рафтинг кампа у Бастасима. Током краћег предаха, добијамо рафтинг опрему и одвозимо се теренским возилима до Брштановице одакле почиње четворочасовни рафтинг најузбудљивијим делом прелепе реке Таре, од Брштановице до Шћепан Поља.

Дуж 25 km спуста пролазимо 23 бука у јединствено лепом амбијенту по коме је ова река позната широм света, а код нас миљеница љубитеља рафтинга. У зависности од водостаја рафтинг ће трајати од 2 до 4 сата, а током спуста праве се паузе за купање, фотографисање и освежење.

Спуст се завршава код кампа у Бастасима где се пресвлачимо и спремамо. У еко кампу нас чека у ручак састављен од етно специјалитета.

Одвозимо се до Фоче, одакле настављамо за Београд. Успут ћемо посетити Андрићград у Вишеграду, а у Београд стижемоу касним вечерњим сатима.

ОПРЕМА:  неопходна за пешачку партију другог дана и то – гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (ипак је пролеће). За рафтинге нам је опрема обезбеђена, а за слободне активности понесите шта сматрате потребним. Не заборавите лична документа, као и опрему за базен!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

100 € и 7500 дин

100 € и 7600 дин  за чланове са неизмиреном годишњом чланарином

За смештај у двокреветним собама, доплаћује се 1.000 дин

Котизација обухвата :

– Превоз и све неопходне трасфере теренским возилима,

– Три полупансиона у хотелу „Лим“ у центру Прибоја,

– Улаз за журке у Прибоју,

– Боравишна такса

– Улазница за СРП Увац

– Једнодневни рафтинг Лимом са професионалним лиценцираних скипера уз обезбеђену опрему,

– Једнодневни рафтинг Таром са професионалним лиценцираних скипера уз обезбеђену опрему,

– Ручак у рафтинг кампу на Тари,

– Трошкове организације,

– Путно и здравствено осигурање

Котизација НЕобухвата:

– Индивидуални трошкови

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  • за исхрану је обезбезбеђен доручак, вечера у ручак по завршетку спуста Таром. Остало из ранца, или купујемо где можемо и желимо (индивидуални трошкови).
  • Рок за пријављивање је до 04.2017
  • Приликом пријављивања, обавезно се измирује аконтација у износу од 100 e.
  • Минимални број учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37, nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења

КАУП у 2017-ој

Током последње две године, запажено је интересовање за предавања и одређене теме, те и најзначајнија промена у 2017-ој  представља учесталију организацију пројекција. Међу нашим члановима има доста великих путника, што је утицало да теме буду претежно путописног карактера. Али, ту су рецимо и две, изузетно занимљиве теме у интерпретацији географа, чија је садржина антрополошког карактера.

Кликни да погледаш спот! 🙂

На страницама сајта, где су најаве пројекција, наћићете и садржајан опис који ће вас сигурно занимати, а свакако учинити и да лакше упијете све што будете гледали и слушали на самим пројекцијама.
Од акција ће бити мањих и већих новина, као и неколико класика које по вашој жељи враћамо на позорницу 🙂 То су пре свега Прерасти источне Србије и Лазарев кањон, а од већих путева, поново идемо у Кубу, али и Израел, Грчку, Бугарску, Словачку, Румунију…

Пролазак кањона Брњице је ове године у знаку јубилеја: бележимо 10 година изузетно успешне и посећене акције. Обзиром да је више пута организована и по два пута, са преко 80 учесника, са бројањем смо престали када је овај изузетно живописан кањон прошао и хиљадити учесник. Зато на лето (крајем јула), славимо! 🙂

Кањон Нере ће бити овог лета мало освежен новом трасом, уз постојеће којима вас водимо последњих неколико година, а одлазак на Морачке планине, који сваке године посвећујемо неприкосновеном барду домаћег планинарства, Крсту Жижићу – Жижи, као и сваке године, носиће још једну, нову, куриозитетну трасу. Уз Сврљишку принцезу, Нишевачку клисуру, овог лета у име сећања на легендарног спелеолога Милутина Вељковића, представљамо вам и Калафат!

Зато, нека нам је срећна ова 2017-та и да нас ноге служе докле жеље досежу! Живели! 🙂

АВАНТУРА ДУРМИТОР: кањон НЕВИДИО – кањон СУШИЦЕ – ZIP LINE!

У централном делу Црне Горе, на 55 km од Никшића, налази се легендарни кањон Невидио. Његовим коритом протиче Мала Комарница која извире у Добром Долу, у подножју јужног дела Дурмитора. Понирући пролази између Бољских греда (2091 m нв) и Лојаника (2091 m нв) да би се поново појавила у питомој речној долини као стална река. На самом крају долине почиње кањон Невидио или Невиђбог како га мештани с првом називај, пошто се већи део кањона налази у вечитој сенци. Због окомитих стена сунчеви зраци никада не допиру до дна. На споменутој питомој долини, Комарница се одједном губи у чудно уклесани улаз и постаје људском оку невидљива. Одатле почиње наша авантура…

Али, то је само део плана који обухвата још један кањон, помало запостављен последњих година…  Кањон Сушице повезан је са најимпресивнијим цирком – Шкрком. A на дну, дубине преко 800 m леже Мало и Велико Шкрчко језеро! Кањон реке Сушице је један од најлепших и најимпресивнијих кањона у Црној Гори. Ми га пролазимо једним делом, јер је у ово доба године безводан, како му и само име каже, посут травнатим тепихом. Налази се на западним обронцима планине Дурмитор и један је од четири импресивна кањона који окружују ову планину (остали су: кањон Таре, кањон Комарнице, кањон Пиве). У оквиру је националног парка Дурмитор, те је стога, заштићен многим регулативама у настојању да се очува његова лепота.

кањон Сушице 

Петак, 26. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125), ујутру у 16.00 h (поподне!). Потребно је доћи 15-так минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо према Жабљаку са једном паузом од 45 минута на Златибору. Око поноћи стижемо у Жабљак и смештамо се у камп.

Субота, 27. август:

Група А

Устајање, доручак у 7.00 h и припрема за стазу. У 7.30 h крећемо аутобусом према Добром долу (1.722 мнв), одакле започиње наше пешачење у дужини од 22 km са око 800 m висинске разлике, око 400 m у успону и исто толико у спусту. Започињемо успон преко Шкрчког ждрела на висину од 2.093 мнв, одакле се спуштамо ка Шкрчким језерима на висину од 1.720 мнв. На том путу чекају нас фасцинантни призори околних врхова подно којих пролазимао, са леве стране је Пруташ (2.393 мнв), а са десне Шарени пасови. Цела стаза је јако динамична и једна од најлепших на планини, многе ће оставити без речи или ће их тешко наћи да пренесу личне импресије.

 

Велико Шкрчко, које је Јован Цвијић означио и именом „Зелено“, налази се на надморској висини од 1.686 m, са највишом дубином од 14,2 m. Боја воде овога језера је зеленкаста, а максимална провидност достиже 8,5 m, по чему је прво међу језерима на Дурмитору.

У великом цирку Шкрке, поред Великог, постоји и Мало Шкрчко језеро. Оно се налази на чак 1.711 m нв, са просечном дубином од 5,9 m.

Даље од ових језера у правцу села Недајно, у месту проширења Сушичког кањона, смештено је Сушићко језеро. На надморској висини од 1.140 m, ово језеро је представник периодичних језера Дурмитора. Сушићко језеро се пуни водом Сушице, само у време влажних, пролетних месеци, те је само у том периоду видљиво.

Планинарски дом се налази на платоу изнад језера, те ћемо на тако лепом месту направити паузу за фотографисање и одмор. Након окрепљења настављамо пут према кањону Сушице који се налази на 1366 мнв. До тада смо прешли 6,5 km стазе где нам је Дурмитор открио део своје лепоте а ми настављамо ка још једном његовом адуту, споменику природе водопаду Скакала, који је заправо извор реке Сушице. Сам кањон је под строгим режимом заштите, природни процеси који се одвијају без удела човека, шуме које су једним делом и прашуме, растиње на стази које понегде надвишује путнике намернике, све је то део непоновљивог доживљаја који само може да пружи нетакнута природа.

Кањон Сушице је граница између Дурмитора и Пивске планине. Настао је усецањем у крашку подлогу – најпре ледника а потом и реке. То је узана и дивља пукотина, страна обраслих четинарским и мешовитим листопадним шумама. Нарочито је занимљив Црни бор чији поједини примерци броје и више од 400 година старости образујући дакле прашуму. Има примерака који су својим жилама причвршћени дословно за голи камен и надвијени над кањоном. Такви призори су невероватни и буде страхопоштовање… Овде расте и тиса, једини четинар који се успешно подмлађује из пања (по народном веровању свето дрво). У кањону живе срне и дивокозе, а у горњем делу и медведи.

Река Сушица је дуга колико и кањон, око 14 km и на већем делу тока је понорница. Кажу да то није била одувек, него је почела да понире после једне велике поплаве. Сада стални површински ток има само у подручју извора. Укупан пад јој износи око 800 m (извире на 1.300 m нв, а у Тару се улива на 512 m нв). Три-четири километра после извора, формира Сушићко језеро, које постоји само од раног пролећа до јуна, највећа дубина му је 4,5 m. У његовом кречњачком дну постоји више понора кроз које губи воду. Та вода онда кроз крашко подземље долази до Црних врела, у долини Пиве (сада су потопљена водама Пивског акумулационог језера) и претвара се у невероватно лепу долину, ливаду са нафинијом енглеском травом. Неописив доживљај је посматрање „језера“ из „птичије“ перспективе тј. са литица кањона. Благи ветар наизменичног правца таласа траву којом је прекривено дно тако да мења боју на врло софистициран начин. Када дуне у једну страну боја траве је јака зелена а када промени смер боја прелази у смарагднозелену. Ова чаролија дешава се у таласима тако да нисте сигурни да ли је доле узбуркана вода или трава…врло импресиван призор. Током пролећа Сушица тече углавном по површини, понирући само испод Сушићког језера.

 

Гоца и Сале над кањоном Сушице .-) IMG_0225 столетни борови

Сада нам следује 6 km стазе кроз кањон који је у овим месецима без воде а богато обрастао травом и планинским цвећем. На месту где је пресахло Сушићко језеро 1.184 мнв, направићемо паузу за одмор, јер нам затим следи успон уским макадамским путем од 5,5 km до села Недајно на висину 1.522 мнв, до видиковца са којег се види наш пређени пут али и део кањона који овај пут нисмо прошли који води ка кањону Таре. Недалеко одатле нас чека наш превоз који ће нас вратити у камп.

Група Б

Након доручка и јутарње кафе у 8.30 h заједно са водичима полазе пут кањона мале Комарнице на кањонинг. Њима домаћини обезбеђују комплетну опрему за пролазак кроз кањон и професионално вођење.

  скок

Лепоту овог краја чини село Пошћење са два ледничка језера, периодични водопад Скакавица који са седамдесетак метара високе стене расипа воду Грабовице која се улива у Комарницу.

Скривен на неприступачном терену, будио је
знатижељу авантуриста. Први озбиљнији покушаји да се прође и истражи изведени су 1957. и 1964. године, али нису били успешни, те су се низале чудне и фантастичне приче о последњем неосвојеном кањону Европе, све до августа 1965. када су чланови ПСД Јаворак из Никшића коначно прошли Невидио и први представили јавности његову дуго скривану, дивљу и запањујућу лепоту.

Ширина кањона је на поједин
им местима мања од метра, а на више места је неопходно скакати. Зато је Невидио, са својом импресивном дивљом лепотом привилегија одважних, упорних и решених, због чега ће за многе ипак остати тајна. Њега походе храбри и бескрајно заљубљени у природне лепоте! Дуг свега 4 km, на појединим местима је широк тек невероватних 25 cm. Стене које се уздижу над њим су вертикалне…

 

Недеља, 28. август:

Устајање, јутарња кафа, доручак, паковање ствари и припрема за повратак. У 9.30 h полазак аутобуса ка видиковцу Ћуревац  у кањону Таре (1625 m). Удаљен је свега 7 km од Жабљака према селу Надгора. До њега се стиже обележеном стазом, за мање од пола сата успона. Са њега се пружа фасцинантан поглед на кањон Таре!

Ћуревац Ћуревац

Сликање и уживање у погледу. Након тога настављамо ка мосту на Ђурђевића Тари који можемо прећи на два начина, свако по личном нахођењу: – пешице или као „летачи“ уз помоћ zip line.

Феномен zip line је последњих година веома популаран. Лет се одвија тако што „летач“ висећи на сајли прелеће кањон од платформе до платформе. Може се летети соло или у пару, положај може бити седећи или „супермен“ стил. Све инструкције ћете добити на лицу места и превоз до вашег возила.

Око 14.00 h полазак за Београд, са успутном паузом од 45 минута негде око половине пута. У Београд стижемо у вечерњим сатима.

Ђурђевића Тара

ОПРЕМА: комплетну опрему за пролазак кањона Невидио обезбеђују водичи – наши домаћини. За остатак програма: гојзерице, камашне, штапови за ходање, пресвлака, заштита од евентуалних падавина, заштита од сунца, подлошка за седење, мали ранац. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 € + 700 дин

45 € + 600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, улазнице, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизација необухвата:  трошкове проласка кањона Невидио (100 €). Пролазак кањона, опрема, стручно вођство и доручак, пиће, и ручак, пиће, после проласка кањона кошта 100 € .

Ноћење, у собама 12 € или 3 € за мање шаторе по особи, за једну ноћ.

Путно и спортско осигурање, које можете да купите преко клуба,( уколико га већ не поседујете), изјашњавате се при пријави.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење ау износу од 30 €, а остатак до 10. августа 2016. године, докле је и рок за пријављивање.

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: Монголија

Традиционални стари јарт, пустиња Гоби, Џингис Кан симболишу једну од многих далеких земаља које је обишао наш пријатељ, Јован Икономовски, који ће нам у среду 10. фебруара дочарати лепоту ове далекоисточне земље.

Монголија је и данас ретко насељена земља коју чине степа, планине и пустиња. Положај на централноазијској висоравни доноси Монголији једну од екстремних континенталних али и аридних клима на свету. Већ су разлике у просечним температурама између дана и ноћи необично велике, док оне између зиме и лета достижу чак 100 °C. То је разлог због ког се у Монголији налазе најјужнија подручја трајно залеђене земље која се, осим горњих неколико центиметара, никада не одледи, а осим тога и најсеверније пустиње на Земљи.

Монголи су традиционално номадски народ, народ јахача. До средине прошлог века њихов свакодневни живот био је нераскидиво повезан са коњима. Још и данас изван градова деца науче јахати пре него што проходају. Након 1990. године, људи се покушавају вратити својим коренима и номадском животу. Нажалост, континуитет у преносу неопходних знања за преживљавање у таквим условима је већим делом изгубљен. Мукотрпно се покушава оживети сећања старих људи и обилази онај мали део становништва који је успео одупрети се покушајима „модернизовања“ у време зависности о Совјетском Савезу како би се за будућа покољења сачувала успомена на традицију стару више векова.

Улаз је слободан, добро нам дошли!

 

ПРОЈЕКЦИЈА: Монголија

Традиционални стари јарт, пустиња Гоби, Џингис Кан симболишу једну од многих далеких земаља које је обишао наш пријатељ, Јован Икономовски, који ће нам у среду 10. фебруара дочарати лепоту ове далекоисточне земље.

Монголија је и данас ретко насељена земља коју чине степа, планине и пустиња. Положај на централноазијској висоравни доноси Монголији једну од екстремних континенталних али и аридних клима на свету. Већ су разлике у просечним температурама између дана и ноћи необично велике, док оне између зиме и лета достижу чак 100 °C. То је разлог због ког се у Монголији налазе најјужнија подручја трајно залеђене земље која се, осим горњих неколико центиметара, никада не одледи, а осим тога и најсеверније пустиње на Земљи.

Монголи су традиционално номадски народ, народ јахача. До средине прошлог века њихов свакодневни живот био је нераскидиво повезан са коњима. Још и данас изван градова деца науче јахати пре него што проходају. Након 1990. године, људи се покушавају вратити својим коренима и номадском животу. Нажалост, континуитет у преносу неопходних знања за преживљавање у таквим условима је већим делом изгубљен. Мукотрпно се покушава оживети сећања старих људи и обилази онај мали део становништва који је успео одупрети се покушајима „модернизовања“ у време зависности о Совјетском Савезу како би се за будућа покољења сачувала успомена на традицију стару више векова.

Улаз је слободан, добро нам дошли!

ПРОЈЕКЦИЈА: Како сам освојио ЈУЖНИ ПОЛ

Многи су одустајали, јер је подухват тежи од успона на Еверест. Крагујевчанин, Драган Јововић је успео, али не крије да је поред свих досадашњих подухвата, овај неупоредиво захтевнији и најопаснији.  У среду 27. јануара имаћемо задовољство да чујемо причу о највећем авантуристичком изазову.

Ово не смете пропустити! Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂