Архива за antika

Рам, Рамско-затоњска пешчара, Виминацијум и манастир Рукумија

На помен речи пешчара прво ће нам на памет пасти је Делиблатска, јер су остале у Србији у њеној сенци, као највеће континенталне пешчаре Европе. Али, овога пута ћемо обићи Рамско-Затоњску, из групе пешчара Пожаревачког подунавља. Она се формирала на јужној страни брда Горица (282 m надморске висине) са кога се пружа широк видокруг на све четири стране. Виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини се види Авала, а на југу цео венац Хомољских планина. Наравно, најупечатљивији утисак оставља поглед на готово три километара широк Дунав све до Смедерева. Ето довољно јаког разлога да кренемо у тај крај. Благ, пешчани терен и траса која није предуга, одговараће свима – како деци, тако и учесницима са скромнијом кондицијом.

Стратешка позиција овог места одредила је његову историјску важност. Крајем четвртог века старе ере келти су на овом месту подигли војно земљано утврђење „Оpidum“. Између насеља Рам и брда Горица налази се група од двадесетак великих кристалних шкриљаца за које пожаревачки археолози тврде да су келтско светилиште. Своје тврдње заснивају на остацима оксида гвожђа на стенама које су накнадно дотериване како би добиле правилан облик. У близини налазе се остаци римског кастела „Lederata“ који је подигнут крајем првог века као и остаци средњeвековног утврђења.

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем према Пожаревцу и даље до археолокалитета Виминацијум.

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца, близу ушћа Млаве у Дунав. Римски војни логор и град настао је у и и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.
Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и независну градску управу а за владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и добија право на ковање локалног новца. У оквирима римске управе био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу.

Процењује се да је град имао 48 000 становника и у њему су боравиле две легије: легија IV Флавија и легија VII Клаудија.

Био је седиште епископа у IV веку, а касније добија статус митрополије. Први знани митрополит Виминацијума је митрополит Амант, који се помиње као учесник Сабора у Сардици (данашња Софија) 343. године. Након најезде варвара (Авара и Хуна) под вођством Атиле град је разорен 441. године. Обновљен је као погранично војно утврђење 535. године, за време владавине цара Јустинијана и (527—565) када и митрополија у Вимиинацијуму. У VII веку на остацима Виминацијума настаје насеље Браничево.
Прва научна ископавања Виминацијума почео је Михаило Валтровић 1882. године са 12 затвореника. Почетком XX века истраживања је наставио Милоје Васић када је краљица Драга Обреновић дала донацију од 100 златника за наставак радова.

Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, у оквирима којих су се налазиле пећи за печење опеке а град је такође поседовао терме, које су биле главно састајалиште Римљана. У средишту терми биле су просторије за масажу. Ископано је шест базена, у којима понегде могу да се назру осликани зидови са цветним и животињскм мотивима. Купатило је било парно а топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница док је вода стизала са извора у слободном паду, аквeдуктом истраженим у дужини од 10 km. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге, а сматра се да је да је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две од њих су осликане фрескама и потичу из доба паганства, што се закључује по декорацији флором и фауном живих боја, док је трећа гробница украшена ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, а Фреско-сликарство је уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство преображавало у хришћанство.

Откривена је Северна капија утврђења а постојале су још три, што указује на моћни систем. На целом простору налазишта је пронађено и мноштво новчића а највише ипак у гробницама, у које су умрли полагани са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима – да Херону плате превоз на онај свет.

У XIX веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.

У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године. Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен нимфама, а током 2014. пронашли су мермерне статуе и златну огрлицу из римског периода. Почето је са ископавањем римског војног логора 2017. године. Током 2018. пронађени су саркофази из римског доба који нису раније опљачкани и гробница за коју се сматра да припада неком младом императору.

Од 1882. године, када су почела ископавања, археолози су у Виминацијуму открили десетине хиљада артефаката, међу којима златне плочице са угравираним римским магијским симболима, скулптуре од жада и мермера, керамику, мозаике и фреске, заједно са 14.000 гробница. Али, то је тек 4% истраженог простора, јер са својих 450 ha површине, ово  подручје је отворено за истраживање од кога се очекује неизмеран квалитет информација.

Посебну атракцију у оквиру археолошког парка Виминацијум представља праисторијско налазиште, где је откривен цео скелет мамута. Овај скелет је пронађен на 270 метара источно од Царског маузолеја. Мамут потиче из праисторијског периода, миоцена од пре 5.000.000 година. Нађен је у сливу праделте Мораве, која се формирала током повлачења Панонског мора. Ископани примерци припадају изузетно ретким врстама и међу најстаријима су на свету. До сада је у свету пронађено двадесетак скелета и то углавном током XX века, али ниједан од њих није очуван на месту на коме је и нађен. Скелети Костолачких мамута су у потпуности остали у анатомском положају. Због тога, овај мамут има посебан значај. У периоду миоцена на овим просторима клима је била топла (блага варијанта суптропске) са много топлофилне вегетације која ће касније нестати наиласком хладних климатских циклуса у леденом добу плеистоцена.

Након посете Виминацијуму, настављамо до насеља Затоње, где напуштамо возило и полазимо на пешачење. Крећемо се уз Дунав и након пређених 3 km пењeмо на први видиковац Велики Орљак (210 m нв). После паузе која ће зависити од временских прилика спуштамо се према Дунаву а затим опет лагано узбрдо  до врха Горица (282 m нв). Пут нас надаље води гребеном Великог брда преко келтског светилишта. Спуст са Великог брда  је посебан доживљај због предивног погледа на неколико километара широк Дунав.  На Дунав долазимо тачно испод Lederate.  Ту правимо још један мали успон како бисмо обишли остатке римског кастела и настављамо према Pамској твђави.

НАПОМЕНА: ако буде оних учесника, који ни мало не преферирају успоне, могу се до Рама кретати уз Дунав, равно колским путем.

Након пређених 11 до 12 km уз 350 до 400 m успона и спуста, освежићемо се у ресторану, код тврђаве, па настављамо ка манастиру Рукумија. Није што нам је успут, већ што ту живи монахиња Атанасија Рашић, између осталог позната и по књигама на тему преживљавања у природи.

 

Овим смо сасвим сигурно лепо заокружили утисак о овом пределу. Али, подсетили бисмо да ни то није све, јер у оближњем селу Усије имамо локалитет са живим песком, што је у инвентару геонаслеђа Србије. Неки следећи пут…

Полазак кући планирамо до 19:30 h како би смо у Београду били најкасније до 22.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приликама (овде уме бити ветровито!), заштита од ветра и евентуалних падавина; камашне, штапови по жељи и лепо расположење :-).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

Aца Радовановић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Празнично надахнуће: МЕТЕОРИ, Олимп, Вергина, Солун, Лептокариа, Лутра (Грчка)

За празничне дане смо креирали путовање кроз време и уживање у несвакидашњим даровима природе! Од антике и родног места Александра Великог, до раног хришћанства на Метеорима, кањона Енепее у Националном парку Олимп, клисуре Темпи са Фонтаном младости и рајским призором природних термалних извора у Лутри. Како је све то упаковано у четири дана, видећете у редовима који следе. Биће то празник за памћење, придружите се!

Солун, статуа Александра Великог Метеори Вреле воде у Лутри

петак, 28. април:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у 20 h. Следи ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза.

субота, 29. април:

Стижемо и Солун у јутарњим сатима. Обилазимо српско војничко гробље на Зејтинлику, после чега до поласка за Лептокарију (16 h) где нам је коначиште, имамо слободно време за обилазак града. Кликом на доњe фотографијe отвориће вам се згодан приручник, да се припремите за посету овом старом лучком граду, са богатом историјом.

За Лептокарију полазимо у 16 h, а стижемо у касно поподне и смештамо се у апартмане.

Лептокрија

недеља, 30. април:

Данашњи дан је предвиђен за посету Националном парку Олимп. Већину нас он привлачи својим врхом Митикас и Стефани – митолошкој престоници богова. Али, том приликом прескачемо предивне пејсаже у долини, којима овог пута дајемо предност.

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Над њом се издиже митски ОлимпМоја маленкост на Олимпу 2004., први национални парк у Грчкој. Његов врх, од 2918 m највиши је у Грчкој и други по висини на Балкану! Али, под „хлад“ његових висина, сакрила се чињеница да је Олимп пре свега Национални парк. И зато овај план томе посвећује пуну пажњу! Јер осим висине, ова планина поседује низ других атрибута, које је чине посебно вредном, а то се спознаје, не само успоном на његове врхове, већ и на друге начине. Успони су само један, мањи сегмент његове приче…

Уздижући се својим врховима са Егејске обале, Олимп пружа импресију необуздане моћи и снаге једног неограниченог естетског савршенства. Велика шареноликост и структура рељефа Олимпа, његове висоравни, водопади, потоци, и висови над њима, близина мора, богатство флоре и фауне, учиниле су да му године 1983. UNESCO званично додели титулу резервата биосфере (MAB area).

Олимп

Полазимо ујутро у 9 h, а замишљене су две пешачке варијанте: активна (тежа) и туристичка (лакша), коме како буде тог тренутка одговарало.

а) активна варијанта: чињеница да ово путовање организује туристичка агенција, значи да тежа варијанта није тешка ни за једног од чланова нашег Клуба, али се мора бити опремљен!. Она предвиђа пролазак кањона реке Енипее, посету новом и старом манастиру Светог Дионисија, као и његову испосницу,  и водопад на реци Енепеас, за кога многи погрешно мисле да је то извор те реке. Полазимо од Прионија на 1100 мнв и спуштамо се у Литохоро. Траса је валовита, са неколико мањих успона и спустова, дуга 14 km, спада у средње захтевне стазе и у извесним деловима захтева опрез.

Енипеа, фото: Крсто Жижић Енипеа, фото: Крсто Жижић стаза, фото: Крсто Жижић

б) туристичка варијанта: обилазак старог манастира Светог Дионисија, обилазак водопада Енипее, Литохоро и шетња ДО кланца Енипее са Афродитиним и  Зевсовим кадама.

манастир Св. Дионисија, фото: Крсто Жижић   

По завршетку својих пешачких тура, обе групе се налазе у Литохору и поподне заједно враћају у Лептокарију.

Понедељак, 1. мај:

Данас посећујемо неземаљске призоре Метеора, што је вероватно већину вас определило за ово путовање. О овом изузетном пределу, на нашем сајту можете прочитати репортажу из које ћете много сазнати и после које ће вам овај доживљај бити потпун. Ујутро, у 9 h полазимо према Каламбаки.

 

Пoсетићемо и радионицу икона Зиндрос, где осим што их можемо купити, на лицу места ћемо видети и цео процес њихове израде!

Дуборез Осликавање Иконе се позлаћују 24-каратном златном фолијом и имају сертификат на полеђини Израђују се у свим величинама, са или без дубореза... Цене су прилагођене за свачије могућности и жеље

При повратку, возимо се прелепом клисуром реке Темпи где застајемо ради посете цркви Свете Петке и извору свете воде.

река Темпи црква Свете Петке иконостас Извор свете воде

Међутим, локалитет чини контраверзним прича о тзв „Фонтани младости„. Ради се наиме о легенди да се у овим изворима купала Афродита, те ко се том водом умије, остаће заувек млад и леп. Свакако не може да нашкоди 🙂

клисура Темпи "Фонтана младости" 

У Лептокарију стижемо до 18 h, слободно време, ноћење.

Уторак, 2. мај:

Дан повратка. Напуштамо апартмане и полазимо из Лептокарије у  8 h. За крај смо спремили нешто заиста посебно: Вергину и Лутраки!

Мало место Аигаи (грчки: Αιγαί) су археолози деценијама истраживали знајући да је у близини изгубљени древни град. Све до 8. новембра 1977. У међувремену (1922.), градић је добио име Вергина, а његово име је одјекнуло светом, када је грчки археолог Манолис Андроникос  пронашао краљевску гробницу породице највећег освајача света – Александра Великог. Орнамент са златних артефаката – Сунце Вергине, постао је шором света познат симбол грчке Македоније. Имаћемо прилику да посетимо подземни Музеј са изузетно вредном и занимљивом поставком.

Улаз у подземни музеј Сунце Вергине - симбол грчке Македоније Круна Филипа Македонског и златни ларнакс са посмртним остацима

Пут настављамо према једном заиста фантастичном месту. За море и Енипеу је било прерано да бисмо размишљали о купању, али ту је Лутра Аридеа са својим природним термалним изворима и слаповима! Осим што су топле, ове воде су и лековите. Посетиоцима је на располагању базен и природно купалиште са слаповима, као и могућност да се окрепе.

Лутра Пожар  

Одморни и релаксирани, у 15 h полазимо ка граници. Предстоји нам дневна и ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза. У Београд стижемо око поноћи. 

ОПРЕМА: Из програма ћете лако закључити шта ћете понети, у складу са потребама и временским приликама. Ко жели да прође активну варијанту у НП Олимп, кањоном Енипее, мора бити планинарски опремљен (гојзерице, штапови за пешачење, камашне, мали ранац са водом и храном за успут и заштита од сунца и могућих падавина). Свакако понесите лична документа и путне исправе!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у сали МЗ „Шумице“ у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

због бројних туристичких елемената, организација путовања је поверена лиценцираној туристичкој агенцији са којом имамо потписан Протокол о сарадњи.

Приликом пријављивања, закључује се уговор о путовању, измирује аконтација у износу од 40 € и прилажу неопходни лични подаци. На располагању је формулар, кога можете донети/послати попуњеног. Остатак износа се уплаћује најкасније 15 дана пред полазак.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

ЦЕНА ПУТОВАЊА: 

110 €  по особи у трокреветном смештају

120 €  по особи у двокреветном смештају

Једнокреветних соба НЕМА.

Деци до 10 година се не наплаћује смештај, уколико спавају са родитељима, што цену аранжмана (за децу до 10 година) умањује за 20 €  у трокреветној, тј. за 30 €  у двокреветној соби.

Плаћање је у динарској противредности по продајном курсу ProCredit банке, а на састанцима Клуба ће због тога увек бити присутно службено лице Агенције организатора.

Цена обухвата:

  • Превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, ДВД) по програму путовања
  • 3 ноћења у Лептокарији у апартманима/студијима
  • Сви излети наведени у програму путовања
  • Услуге агенције и стручно вођење током целог пута и свих излета

Цена НЕобухвата:

  • Индивидуалне трошкове током пута
  • Улазнице: за манастир Велики Метеори (3 €), за музеј у Вергини (8 €), коришћење базена у бањи Лутраки (2 €)
  • Путно и здравствено осигурање 344 динара

Програм је прављен за минимум 40 путника. У случају недовољног броја пријављених путника организатор може отказати путовање  најкасније 10 дана пре почетка програма.

 

Уз овај програм важе општи услови путовања туристичке агенције ТопЛукс као организатора пута.