Архива за aktivan odmor u Srbiji

Кањон Белог Рзава (НП Тара)

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

Његове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својим недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂  Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Скромни труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима.

кућица на Дрини пред Бајином баштом кањон Белог Рзава  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат!
Субота, 1. септембар:

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где правимо већу паузу (сат и по) да бисмо прошетали дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Обилазимо стару воденицу, ушће Врела у Дрину… Можемо се освежити директно у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

река Врело, Перућац Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. Застајемо крај велике бране ради погледа на Спајића језеро, које нам увек служи као супер плажа, јер је надомак нашег кампа; као и место са кога је Панчић први пут рекогносцирао Панчићеву оморику! 🙂

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Вечерамо, а после, воља нам ићи на плажу Спајића језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 наше мало село Наша плажа на Спајића језеру Чари логоровања

Недеља, 2. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 8 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала (или крокс), каквих има у спортским продавницама, или патике.

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед на Спајића језеро са велике бране

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. По поласку, као и увек правимо малу пливачку паузу на плажи Заовинског језера.

Неша Царевић и Тања Слобин скок у Заовинско језеро Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У недељу, при повратку ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:    

2.700 дин

2.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, логорску вечеру и трошкове организације. Не планира се велика група, пријавите се на време јер је број учесника ограничен.

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 8.00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин 

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Тара: кањон Белог Рзава

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

кањон Белог РзаваЊегове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својимкањон Белог Рзава недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂 

 Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима. 

кућица на Дрини пред Бајином баштом река Врело, Перућац

Субота, 3. септембар:

Окупљамо се са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 у 6.30 h, како бисмо пошли тачно у 7.00 h. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где ћемо прошетати дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Ту застајемо, да обиђемо стару воденицу, ушће Врела у Дрину, освежимо се у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. 

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Ту подижемо шаторе, вечерамо и воља нам ићи на плажу малог Заовинског језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 Плажа на малом Заовинском језеру Чари логоровања

Недеља, 4. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко 
Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 7,7 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану „Одмор на Дини“, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала, каквих има у спортским продавницама, или платнене патике.  

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед према Ђурићима са Заовинског језера

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. 

Неша Царевић и Тања Скок у Заовинско језеро при поласку Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У суботу имамо вечеру, а у недељу ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине, при повратку за Београд.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3,5 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Увек нас је спуштао неко од алпиниста, тако да је било безбедно, чак и забавно (Ненад Царевић је пењач, члан ПК „Раднички“). Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ  (превоз, вечера у суботу):     

3.000 дин

2.900 дин за чланове Клуба

  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат! Beli Rzav

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: МИРОЧ – Фајфур – Ђеврин

Ах, МИРОЧ!… PORTILE DE FIER ! Полигон Марка Краљевића и Виле Равијојле; место највеће концентрације лековитог биља, према Др Туцакову;  најлепши Дунавски видиковци;  Текија…Златна бућка Ђердапа… Шта још? Па КАУП, наравно! Пошто сте прошлог лета Фајфур оценили чистом десетком, идемо опет! 

Мироч

Aко је пут дуг, пешачење мора бити идеалне дужине, како бисмо ЗАИСТА уживали, а не само они који су спремни за напоре. Нарочито када све мора да стане у један дан. У том смислу, ово је идеална варијанта за уживање у Мирочу, а при том ће вам све то бити ново – и Фајфур и Ђеврин и између њих.  Траса дуга 15 km, са висинском разликом од 580 m, чини је приступачном баш сваком, што обећава опуштено уживање у природи и пријатно дружење. За суботу смо се одлучили, јер касније стижемо, а у понедељак почиње и школа!

фото: Чедомир Житаревић Казан плажа

Иначе, август је у Текији месец када се одржава традиционална „Златна бућка Ђердапа“. Манифестација ће бити увелико завршена у време нашег доласка, али то неће бити разлог да овде не нађемо деликатесну свежу сомовину 🙂

фото: Чедомир ЖитаревићПОЛАЗАК: у 6.00 h, са паркинга испред центра „Сава“. Потребно је доћи 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Пут је дуг, и паузу правимо само ако постоји потреба.

Голубачка тврђава Трајанова табла (приступачна искључиво са воде) Дећебал

По доласку у Текију, крећемо на пешачење ка Фајфуру (505 m) на месту Одуш.

Фајфурска панорама!

Овај врх је, као што видите на фотографији, изузетно леп видиковац изнад Текије. Испод њега је и сам извор Фајфурског потока, који смо пратили узводно.

Настављамо даље, савијајући путањом ка Пропазшћу (472 m), што је још један леп видиковац, а потом, преко Дугог поља ка Ђеврину (434 m).

Ђеврин

Са Ђеврина ћемо уживати у погледу на Дунав, Сип и ХЕ „Ђердап I“.

Овогодишња првомајска фото сеанса на Ђеврину :-)

Када се сити исфотографишемо, силазимо ка Ђевринском потоку до моста на магистрали, где нас чека наше возило, којим одлазимо у Текију.

спуст Оршава На Ђевринском мосту

Полазимо за Београд, испуњени подељеним доживљајем, а како је пут дуг, свраћамо на освежење, рибљу чорбу у ресторан на Лепенском Виру. Стижемо између 23 и 24 h.

Лов на сома уме бити права драма и најчешћи мотив популарних „пецарошких прича“. Бућкање је традиционалан начин
риболова на сомове. Прибор за се састоји од подебље јаке струне довољно дугачке да може дохватити дно сваке дубине. Набућке једном њеном крају везана је удица. Други део прибора је сама бућка, начињена од комада дрвета, дугог око 30 cm а дебљине око 4 cm. У пределу рукохвата је округла, а доле у делу који бућка воду, пљосната, док на самом крају остаје овална, пљосната плочица, пречника око 2 cm. Управо од облика те чашице зависи успех или неуспех. Битан је угао клокне, која може бити удубљена или испупчена. Прва је мирну воду , а друга за таласе. Рибар седи у чамцу мирно пушта да матица реке носи чамац и ставља мамац на удицу. На струни изнад удице око 30 cm мора бити комад олова, како би удица са мамцем (ровац, шкољка, глиста, пијавица) могла да потоне. Алас омота струну око леве шаке коју држи изнад воде с леве стране чамца и помера је горе доле, изазивајући сома . Десном руком удара бућком по води. Тај звук из неких разлога привлачи сомове, диже их са дна, и када наиђу на мамац , лакомо га прождиру.

Код Јоце Крофне :-) плажа Дунав - МОЈЕ МОРЕ!

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице, храна и пиће за успут, заштита од сунца, опрема за плажу (пешкир, купаћи) и преслака.

Текијска плажа филмски залазак сунца Текијска плажа

ЦЕНА: 

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

са Ђеврина фото: Чедомир Житаревић

Ево како планирана путања изгледа на топо карти и гуглу:

приказ трасе на карти сателитски приказ (Google earth)

Акцију реализује Александар Радовановић

aca@serbianoutdoor.com

063 555 966

Званично, најлепши ток Дунава је управо Ђердап!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  Фото: Душко Опачић

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред ценра Сава у 8.00 h. Дођите 10ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин манастир Копорин

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.