О нама

logo

Наш Клуб је удружење грађана, регистровано у АПР-у са матичним бројем 28066783. Основали су га свестрани ентузијасти, страствени љубитељи и познаваоци природе у жељи да шире своја искуства и сазнања, у циљу афирмације природних вредности као и унапређења еколошке свести. Наши боравци у природи су активни, али не и спортски. Ми предност дајемо самој природи, уместо њеним мерљивим параметрима.

Наше рад, тежње, циљеви, као и начин како ћемо их остваривати, уређен је Статутом који је изгласала Скупштина Клуба 26. фебруара 2014. Правилник о извођењу активности је усклађен са новим Статутом и можете да га преузмете.

Гордана Атанасијевић

Гордана Атанасијевић – председник УО и оснивач КАУП-а

Рођена 1965. године у Београду, дипломирала на Факултету ветеринарске медицине и стекла новинарску професију својим ауторским ТВ серијалом „ОАЗА“, а касније и бројним текстовима, као уредник ПетПланет-а и у другим гласилима. Од почетка медијског рада започиње сарадњу са Заводом за Заштиту природе Србије, чији је спољни сарадник.  Формално, постаје планинар 2004. године у ПД „Победа“, а већ следеће године почиње да води прве тематске акције на сугестију Крста Жижића, председника ПСД „Желазничар“ . На даље се бави акцијама којима се промовишу природне вредности Србије, које су биле мање познате планинарској популацији, о чему приређује презентације и предавања широм Србије. Године 2007, Национална географија објављује њен текст о Лазаревом кањону. А за своје акције, учесницима припрема брошуре о пределима које ће походити. Један од најпопуларнијих планинарских водича, на чијим су акцијама учествовали људи са готово свих континената, од 2008-2009. била је у сазиву Управног одбора ПСД „Железничар“, потом у већу части, а данас своје бављење природом посвећује истраживању, путописима и вођењу Клуба активних уживалаца природе, чији је суштински циљ афирмисање природних вредности. У тој идеји препознала се и група младих и конструктивних ентузијаста и 11. септембра, основан је и КАУП Ресавица, у чијем је Управном одбору.

Планинарска интересовања, у ужем смислу, везала је за крај којим се бавила 15 година, чланством у ПК „Дубашница“ у Злоту, крај Лазаревог кањона :-).


Први пролазак планинара Лазаревим кањоном


Прошлогодишњи наступ на ТВ Краљево (1/4)


Након једног од предавања о прерастима источне Србије

Године 2011. са групом ближих сарадника, оснива „Клуб активних уживалаца природе“ (тј. SERBIAN OUTDOOR CLUB) у циљу да своје идеје и досадашњи рад ослободи граница које у природи намеће спорт.  Природа је нешто много више, и када човек у њој борави, требало би да се врати и са новим сазнањима. Поред лечења животиња, неуморно истражује неисцрпно богатсво наше природе и о томе пише.

Током досадашњег планинарског стажа, освојила многе врхове од преко 2000 m, али последње две године сву пажњу посвећује домаћим теренима о којима има још много да се каже.  Љубитеље природе, провела је кроз многе пределе у које се до тада није организовано ишло; Лазарев кањон, Бели Рзав, кањон Брњице, Малиник, ПРЕРАСТИ источне Србије,  неколико ресавских бисера, и увек спрема нове тематске акције које су увек право освежење за пасиониране поклонике дивљих лепота.

 

Александар Вељковић

Александар Вељковић – председник Савета

Рођен 1967. године у Београду, студирао англистику, професионални новинар. Човек за кога се може рећи да је прво научио да чита географску карту, а тек потом буквар. Као син легендарног спелеолога Милутина Вељковића, пасију, али и знања везана за природу, развија од ране младости.  Године 1978. одлази у Америку, где са оцем одлази на Денали и упознаје куриозитетна одредишта тамошњих дивљих предела (Death vally,  Аљаска, пустиња Неваде…).  Вративши се у Србију, са својих 14 година (1981.), сам одлази на Триглав, и у даљем, генетски својственом солирању, следеће године се упућује на Бјелашницу, где га пресреће Станиша Јовановић са  групом планинара, инсистирајући да се придружи групи, јер се „у планину не иде сам“ и тако постаје члан ПСД „Железничар“. Завршава спелеолошки курс у СОБ-у, потом зимски алпинистички код Слободана Миловановића и као малолетан улази у Управни одбор „Железничара“, у време када је председник био Јова Ћурувија. За Нову годину, 1984. организује званично први зимски успон на Триглав,  и маркира „своју“ планину – Тупижницу.

Године 1998. показао је домаћој јавности да се бициклом може ићи и ван града, и оснива неформално , али врло популарно МТБ удружење бициклиста – фрибајкера (www.freebiking.org), што од тада постаје све популарнија дисциплина провођења времена у природи, јер се точковима може прећи много више него ногама, за исто време. На сајту објављује путописе и фото-приче о пределима које пролази на точковима.

Од 2000. први упознаје људе са савременим начином навигације – GPS технологијом. Едукује љубитеље природе и као новинар; „Сазнајте све о GPS-у у PC pres-у“, само је један од наслова где су људи по први пут стицали информације о померању граница одлажења у природу. Оснива сајт Стазе и богазе, као јединствену базу свих трекова, где чланови (планинари, бициклисти) пласирају своје репортаже и трекове са путовања, успона, како би се ови важни подаци могли објединити и разменити, а људи слободније крстарили природом. У часопису „Autobild“ уређује и ствара рубрику „4×4 водич“, која убрзо постаје за многе разлог читања ове новине. Направио је и неколико емисија из ове тематике у оквиру серијала „Офроуд авантура“, био новинар-уредник часописа Сат плус, основао Jeep Club Србија, а данас је оперативац у агенцији која се бави outdoor туризмом – Рустика травел. Природу истражује несмањеним темпом, предано и пасионирано – што испуњава његов живот.

Вељко Ђурђевић

Вељко Ђурђевић – члан  Савета

Академски сликар, рођен у Београду 1981. Инспирацију и уопште енергију за живот и рад тражи и налази искључиво у природи, за коју каже да је његова религија. Млад, талентован о признат у свету, он је понос српског сликарства, али себе тако не доживљава. Сликарство му је само средство, пут ка олтару сопствене вере, света молитва. Он страствено тежи да некако ухвати и пренесе ту етеричну, лековиту енергију природе, и донесе је у домове људи кроз слике.

Његова дела настају у миру и чистоти природних окружења, где проводи стваралачко време, кампујући недељама. У своје слике тако утка сву своју љубав и посвећеност, и док их гледате, најпре помислите како у њих можете крочитити, да бисте након дужег посматрања, осетили како оне ту енергију емитују. Зато каже да је његов посао и радно место девичански чист, маестралан амбијент природе, за шта је бескрајно захвалан судбини.

Нисмо сигурни да ли је планинарство било предуслов за такав избор, или обрнуто, пошто Вељко на то каже „Често у причи правим паралеле са планинарењем и алпинизмом. Сваки човек пење свој Еверест. И ја као уметник, што се више пењем, све је мање врхова изнад мене, и полако остајем сам себи једина препрека. Планина, као и уметност, не дају на себе свакога. Многи, многи ће одустати. Небројено је много изазова, духовних и физичких. Ко напослетку прихвати своју пролазност, смрт, побије своје страхове и амбиције, подигне се и настави да пење, тог ретког планина награди и пусти горе у облаке на своја древна стеновита плећа. „.  Хипереализам, правац који Вељко негује захтева невероватну техничку виртуозност и наравно стрпљење. Некад слику ради и по два месеца, калећи слојеве до перфекције као јапански мајстор израде катана. И све се то догађа у природи, у коју креће са пуном опремом, а и алатом за свој рад: штафелаји, боје, кистови, којима хвата оне најфасцинантније тренутке у природи, који често трају свега неколико секунди. Слично Јосифу Панчићу, који је израђивао специјалне металне кутије у којима је презервирао сакупљене биљке током дугих путовања до београдског Универзитета,  и Вељков рад је на неки начин алхемија, траварство, метафизика, хуманизам.

Док се није пријавио за одлазак у Лазарев кањон, вођен трагањем за лепим мотивима, познавала сам само његове слике. Његову жељу да му покажем тај предео схватила сам као Божији дар, после свега што сам написала и снимила о том крају. Заиста, само је недостајао уметнички анђео, који ће то да овековечи!  То јест – „Природин скромни дворски сликар“ – како себе назива Вељко, наш велики ослонац за креативну област рада Клуба.

Срђан Белиј

Срђан Белиј – члан Савета

Њиме заокружујемо оно што се намеће кроз ове кратке приказе о нама: људи којима је природа страст, за шта год се у животу определили, поред ње.  Међутим, ретки су они који су ту црту ипак спојили са професијом. Срђан је један од њих. Рођен у Пули, 1955. године, био спортиста, атлетичар, дипломирао географију, истовремено се развијајући и као планинар. Данас он је доктор геоморфолошких наука, специјализован за високе планине; магистрирао на теми о Велебиту, а докторирао на високопланинској геоморфологији и екологији Проклетија, радио у Заводу за Заштиту Природе Србије. Од 2012.  је државни секретар у Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања.

Један од оних географа, који су свој професионални пут градили на терену, попут Цвијића.  До сада је објавио преко 80 научних и стручних радова у домаћим и иностраним часописима и монографијама, као и научно-популарних текстова и промотивних предавања. Један део радова представљају саопштења на научним скуповима у земљи и иностранству.

· Председник Планинарског друштва „Приштина“ 1982/95.
· Председник Стручног клуба студената географије „Јован Цвијић“ при Организацији Младих истраживача 1975/81.
· члан Еколошког друштва „Бисери Шаре“, Штрпце
· члан Српског географског друштва од 1975.
· члан Српског геолошког друштва од 1992.
· члан Извршног одбора Друштва еколога Србије 1995/2000.
· члан Управног одбора Агенције „Еколибри-Бионет“ 1998/2001.
· Председник Управног одбора „Југословенског форума планина“ 1998/2001.
· Председник Скупштине „Еколошког друштва пријатеља Сопотнице“, Пријепоље, од 1998.
· члан „ПроГЕО“, Међународне асоцијације за очување гео-наслеђа Европе, од 1995.
· члан „Mountain Forum“-а, Светске организације за заштиту и одрживи развој планина, од 1998.
· члан Комисије за заштиту природе планина при Планинарском савезу Србије, 1996/2002.
· Председник Комисије за заштиту природе планина при Планинарском савезу Србије од 2002.

· Члан Комисије за заштиту природе планина ПСС 1996-2002.
· Председник Комисије за заштиту природе планина од 2002.
· члан Комисије за заштиту природе планина при Планинарском савезу Србије, 1996/2002.
· Члан Издавачког савета ПСС

И без набрајања значајних врхова које је освојио током 36 година хода по планинама, јасно је да су оне обележиле његов живот и као пасија, али и главни професионални субјекат којем је посветио свој радни век. Његов животни пут одлично илуструје тезу да је успех неминован када се нешто воли. Може се рећи – доктор за планине. Учећи о њима и од њих, посвећен колико jе могуће,  он носи у себи  мир планина и када с њих сиђе. Он је од оних географа, чији вас радови могу заинтригирати да се отиснете и сами видите то о чему је писао, нарочито ако тај рад илуструје својим брилијантним фотографијама, које на свој начин потврђују његов истанчан сензибилитет за природу и слух за њене ћуди, што је водиља, и као такво изнад техничких способности стечених алпинистичким обукама и кроз огромно искуство.

Коментари

  1. Vladan Radojičić says:

    На путу упознавања природе, природних лепота Србије упознао сам Вас. Упознао сам оно што сте творили и о чему сте говорили. Допало ми се. Радили сте то другачије од других са којима сам имао прилику да путујем. То што сам тада, путујући са Вама, осетио је једна стаменија веза са природом у којој „…се не такмичимо, мерећи природу километрима“. Походећи планине и одвајајући се из урбане средине у којој се, са сурогат вредностима, осећамо моћнима, а у планинама схватимо да смо ситне, мале трунчице. Свидело ми се што смо ишли и што ћемо ићи „у планине а не на њих“ и да „…у њима сазнајемо, учимо, уживамо и црпимо инспирације“.
    Путовали смо и обилазили Јужни Кучај, водопад Бук, Велики лисац, негде почетком априла 2009.године. Никада до тада нисам походио тај део Србије. Видео сам га много пута из друге перспективе-из ваздуха. Као и многе друге пределе изнад којих сам пролазио, доживљавао сам као импресивне музејске слике.
    Када сам се одлучио да будем планинар хтео сам да доживим „стварање“ те импресије а не да пролазим поред Ње и да бележим километражу.
    Успели сте-увукли сте ме у „ту причу“, а са овим сајтом сте ми појачали определење да будем баш део Ваше екипе.
    Све честитке и захвалност, Вама Гоцо, Александру и свима који су осмислили, креирали овај сајт и учинили да у природу и планине путујемо са мислима великих филозофа, писаца, уметника, стваралаца… са којима, по мени, свако путовање има додатну димензију и богат садржај.

    С поштовањем,
    Владан Радојичић
    Рабина Алкалаја 2/11
    Београд
    моб: 063 11 92 088
    е-мail : v_helio@yahoo.com
    vl.radojicic@gmail.com

  2. Хвала Владо!
    Шта да кажем, до, када овако нешто чујем, или прочитам, знам да нас ма доста са сродним мислима. Планинарење је дивно и ја то остајем, али спорт је само мрвица, малени сегмент (мени небитан), а природа тако свеобухватна. Зато сам и окупила људе који слично размишљају, и основали Клуб који ће такве укусе окупљати. Без непотребних ограничења која намећу бројни параметри. Драго ми је што сте нам се придружили – ДОБРО НАМ ДОШЛИ! 🙂

  3. ruzica zlojutro kuzele says:

    KAD SUNCE OBOJI MAJICE

    ZARUDI SUNCE NEGDE IZ DUBINE
    I OBLI RUJOM PLANINE
    PA SE NIZ BRDA SPUSTI U NIZINE.

    TO KAUPOVCI NARUCILI LEP DAN
    DA OPET OSTVARE SVOJ SAN.

    VELIKE ZELJE IH TAKO DOVODE
    DA UTONU U CARI PRIRODE.

    AKTIVNI UZIVAOCI OVOGA KLUBA
    SRECNO I RAZDRAGANO KROZ LEPOTE STUPA.

    VIJUGAJU KOLONE NARANDZASTIH BOJA
    I SVE SU PO MERI – ISTOGA KROJA.

    U SRCU IM ISTA ZELJA I LJUBAV
    I SVAKI IM JE IZLET BOGAT I UBAV.

    PA AKO ZELIS DA VIDIS NEVIDJENO,
    PRIDRUZI SE KAUP-u, BICE NEZABORAVNO.

    ruzica zlojutro kuzele,
    februar,2014.

  4. ruzica zlojutro kuzele says:

    Ваш коментар чека преглед.
    KAD SUNCE OBOJI MAJICE

    ZARUDI SUNCE NEGDE IZ DUBINE
    I OBLI RUJOM PLANINE
    PA SE NIZ BRDA SPUSTI U NIZINE.

    TO KAUPOVCI NARUCILI LEP DAN
    DA OPET OSTVARE SVOJ SAN.

    VELIKE ZELJE IH TAKO DOVODE
    DA UTONU U CARI PRIRODE.

    AKTIVNI UZIVALAC OVOGA KLUBA
    SRECNO I RAZDRAGANO KROZ LEPOTE STUPA.

    VIJUGAJU KOLONE NARANDZASTIH BOJA
    I SVE SU PO MERI – ISTOGA KROJA.

    U SRCU IM ISTA ZELJA I LJUBAV
    I SVAKI IM JE IZLET BOGAT I UBAV.

    PA AKO ZELIS DA VIDIS NEVIDJENO,
    PRIDRUZI SE KAUP-u, BICE NEZABORAVNO.

    ruzica zlojutro kuzele,
    februar,2014

  5. ruzica zlojutro kuzele says:

    Ваш коментар чека преглед.
    KAD SUNCE OBOJI MAJICE

    ZARUDI SUNCE NEGDE IZ DUBINE
    I OBLI RUJOM PLANINE
    PA SE NIZ BRDA SPUSTI U NIZINE.

    TO KAUPOVCI NARUCILI LEP DAN
    DA OPET OSTVARE SVOJ SAN.

    VELIKE ZELJE IH TAKO DOVODE
    DA UTONU U CARI PRIRODE.

    AKTIVNI UZIVALAC OVOGA KLUBA
    SRECNO I RAZDRAGANO KROZ LEPOTE STUPA.

    VIJUGAJU KOLONE NARANDZASTIH BOJA
    I SVE SU PO MERI – ISTOGA KROJA.

    U SRCU IM ISTA ZELJA I LJUBAV
    I SVAKI IM JE IZLET BOGAT I UBAV.

    PA AKO ZELIS DA VIDIS NEVIDJENO,
    PRIDRUZI SE KAUP-u, BICE NEZABORAVNO.

    ruzica zlojutro kuzele,
    februar,2014

  6. Хвала Рлужице! Овим стиховима смо отворили Скупштину, догодио се аплауз…све си нас померила и једно си СРЦЕ!

  7. Eržebet Štulić says:

    sviđa mi se. Učlaniću se u vaš klub.

  8. Zoran Vujošević says:

    Drago nam je. Dođite u klub da se upoznamo. Tu smo svake srede od 20 do 21 h.
    Pozdrav!

  9. Slavica Tosic says:

    Prelepo! Sa velikim interesovanjem i paznjom pregledala sam i procitala vase strane. Samo u prirodi,osecam se slobodno,disem punim plucima…. Pozrdavljam vase udruzenje,vas rad. Zelim da se prikljucim udruzenju.
    S postovanjem,

    Slavica Tosic, vaspitac iz Beograda

  10. Захваљујемо Славице, добро ви нама дошли 🙂

  11. Владан Радојичић says:

    Временске стазе
    Чешем се о зидове времена, пролазећи кроз ходнике окићене сталактитима и сталагмитима. Појмити време у простору у којем је овај пећински накит настајао, по процени спелеолога и хемијских стручњака, око 50 милиона година. Талог од једног 3 милиметра на сталактиту и 8 милиметра на сталагмиту настаје за 100 година.

    Течем колоном планинара који очима снимају време наталожено на овим земаљским шупљинама. Да није светла које уперено у ове калцифициране талоге у овом простору би владао потпуни мрак. Поред слепих мишева, који су редовна животана појава у овом простору, нашли смо се и ми планинари. Наши животи не припадају овом простору. Они су искра, варница која постоји између два мрака-рађања и смрти. Мрак ове пећине је рађање-рађање лепоте ретко докучиве природе коју и у данашње време човек открива. Нисмо начисто ни са тим да ли смо упознали и ону природу коју Сунце обасјава. Колико стигнемо да се загледамо у зеницу њеног постања? Колики би нам кораци требали да за живота обиђемо и видимо све што је природа створила а што смо затекли својим рођењем? А оно и што смо обишли, колико смо запамтили- сачували у памћењу? Да ли ће трунка нашег памћења лепоте сачуване природе створити неки сталактит и сталагмит у који ће бити загледани неки будући спелеолози, планинари?
    Само пролазимо и гледамо. Тишина настајања. Уденули смо се у иглу времена и схватили да наш живот вреди једва 2 милиметра сталактита. Трунчица! Стропови ових пећинских дворана су високи и по тридесетак метара, а са тих стропова висе сталактити и по неколико метара.

  12. То је та емоција коју спознамо у природи, а која нас најефикасније научи да разликујемо суштину од небитних ствари, јер их релативизује. Тај немушти језик уствари говори СВЕ…
    Хвала Владо

  13. Postovanje gospodo, rodjen sam u Negotinskoj Krajini i veoma mi je zao sto do sada nisam pratio vase divne rportaze, video objave i divne fotografije. Sa velikm zadovoljstvom cu nadalje pratiti sve vase aktivnosti online. Zelim vam uvek vedre dane i sve najbolje.

  14. Ljubica Ćurčić says:

    Predivno,sve planirane i predhodne aktivnosti,potvrdjuju da KAUP vode ljudi od znanja ,a pre svega istinski ljubitelji prirode,zelim da se uclanim ,i evo me kod vas vec u sredu.Pozdrav,vec me raduje cinjenica da cu biti u drustvu istinskuh ljubitelja prirode!

  15. Zoran Vujošević says:

    Hvala Ljubice što imate takvo lepo mišljenje o nama. Dođite na sastanak u sredu, biće nam drago da se upoznamo.

    Srdačan pozdrav,

    KAUP tim!

Имате коментар?