Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

ЖИЖИНИМ СТОПАМА: Капетаново језеро-Лукање чело-Боровник-кањон МРТВИЦЕ

8. јуна - 11. јуна

Крсто Жижић, некадашњи председник ПСД „Железничар“ је  многим генерацијама подарио знања и вредна искуства, као и незаборавне тренутке на планинама. Својим сензибилитетом, преданошћу која је проистицала из срца и чисте љубави према природи, стварао је акције антологијских размера. При свему томе, његов ауторитет је онај који се не намеће правилницима, пиштаљком, или „пословном дистанцираношћу“ у новије време, НЕ. Његов приступ буди поштовање, и надасве ЖЕЉУ да идете некуд за њим, да га следите. Најзад, многе од акција које је водио, осим планинарских елемената, красила је и изузетна лепота, због чега смо пре три године, овом започели циклус „Жижиним стопама“.

Данас, већина акција које је изводио, нису на репертоару. Ми верујемо да је важно да постоје у изворном облику за генерације које долазе. Ова се сматра АКЦИЈОМ ЗА СВА ВРЕМЕНА!

Филм о "Акцији за сва времена"

Овај филм приказује како је ова акција вођена, а уз интервјуе са Томицом Делибашићем и самим Жижом који ју је утемељио, пружиће вам праву слику о овом догађају. Филм можете погледати кликом на фотку десно (ако сте заинтересовани за учешће, погледајте га обавезно! Током година, ова се акција одвијала на разне начине, тако да наредних пролећа можете очекивати разне варијанте (трасе које се спомињу у филму). Садржај овогодишњег програма који је пред вама, има изворну основу. Веродостојност је предуслов да доживљај буде какав је иначе и бивао (репортажу можете прочитати овде), а то нам је и циљ.

поља под нарцисима и Маганик у позадини на сваком смо врху имали час географије Мртвица

Четвртак,  08. јуни:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 21 h. Путујемо Ибарском магистралом према Пријепољу и паузу правимо негде у неком успутном ресторану.  Пут настављамо преко Жабљака према Никшићу.

Мали Журим Лукавица - Велики и Мали Журим

Петак, 09. јуни:

Возило напуштамо на полазној тачки за пешачење – Гвоздац, идемо у правцу Бојовића Бара и долазимо у близину Великог и Малог Журима (горње две фотографије). Одатле се одвајамо и крећемо у успон на Боровник (1935 мнв). Пењемо се прво на гребен Боровника и пратећи терен стижемо на врх. Поглед на Велики и Мали Журим са овог врха је најлепши, тако да ћемо имати прилике да се уверимо у ту тврдњу. Након свега, спуштамо се до Бара Бојовића где нас чека наше возило. Овог првог дана акције, пролазимо нестварно леп предео у виду непрегледних поља под нарцисима, катуна расутих по ливадама, у којима се прави најлепши сир на свету (лиснати, ровачки).  Постаје вам јасно да ова силна пејсажна лепота брише сваки замор…

Боровник Цветни пашњаци Капетаново језеро

Приказ трасе на топо картиОд Бара нас комби одвози до Капетановог језера. Путања је прелепа и мештани ће вам рећи како ту има 365 извора – по један за сваки дан у години :-). Траса је дуга  око 19 км са висинском разликом од 770 м у успону и 650 м у силаску. Ко не жели да иде на Боровник, може или да остане у подножју и сачека групу, или да се попне на Велики Журим. Од Гвоздца до Бара Бојовића (без успона на Боровник или Журим) има око 13 km са 300 m успона. За оне који буду ишли на Велики Журим, ова путања се продужава за додатних 2-3 км и 300 m успона.

 

стари катуни непрегледне чипке нарциса планинарски катун Минићевих

ВАЖНА ПРЕПОРУКА: у пар катуна крај језера може се купити сир, наручити цицвара, прженице са киселим млеком, а има и кафе, сока и пива, али не рачунајте да можете набавити исто што и у радњама на које сте навикли (за такве и сличне детаље, обавезно консултујте организатора акције, како бисте се спаковали на прави начин). Ако сира случајно не буде у катунима, набавићемо га у Веље Дубоком.

Стожац поглед на језера (десно од Крста)

По доласку на Капетаново језеро, смештамо се код Минићевих у планинарски катун, или подижемо шаторе, како је ко пријавио пре поласка (број места у катуну је ограничен). Вреће и подлошке носимо СВИ! Катун нема мокри чвор (купатило).  На крају дана зна се: вечера, дружење и одлазак у слатке снове, јер ваља се некако носити са свом доживљеном лепотом. За оне који никада нису били у Црногорским планинама, ово ће бити ШОК за чула. А тек је почетак…

Резави долови

Субота, 10. јуни:

Овај дан такође почињемо рано, а нудимо две варијанте, обе са завршетком у селу Веље Дубоко. Наравно, најпре ћемо доручковати, потом спаковати ствари које нам до Веље Дубоког превози камион и полазимо на успон. Собом носимо мали ранац са оним што нам је потребно за пешачење током дана и у 07:00 h полазимо у акцију.

само део панораме са врха Ластве

Од језера крећемо путем у правцу Капе Морачке и Војновца. Пролазимо Радојеву продо, Морачке долове и долазимо до Марковог Мрамора у самом подножју Војновца. Одатле пратимо овај карактеристични гребенОко Војновца на Лукање чело, па низбрдо до Веље Дубоког његовим подножјем и лагано добијајући на висни идемо у правцу Лубање главе (1930 мнв) и Лукањег чела (2049 мнв) које представља и највишу коту коју ћемо попети овог дана. Са овог врха нам се пружа одличан поглед на суседну мистичну планину Тали, на кањоне Мораче и Мртвице, а такође и на прекопутни Маганик. Са Лукањег чела нам предстоји дугачки спуст преко Лијешња све до Веље Дубоког где проводимо ноћ.

Овај дан уопште неће бити лаган пошто је у плану да се током читаве акције пређе око 21 км са успоном од 900-1000 м и спуштањем од 1600-1700 м. Потребна је стварно добра кондиција, а поготову приликом силаска где су и добра колена веома важна.

Ластва Бане на Ластви 

За учеснике који не желе да имају овако активан дан, постоји друга – лакша варијанта:

Полазимо сат времена након главне групе и у плану је пењање на врх Стожац (2141 мнв). Крећемо се стазицом од наших катуна и прво долазимо до Манитог језера. Правимо паузу, па настављамо даље према врху. Уколико неко није расположен за даље пентрање, слободно може да остане поред Манитог језера, па да се истим путем врати натраг – нема где да се залута.

На путу ка Стожцу, обилазимо и познати видиковац одакле се најлепше виде оба језера (Манито и Капетаново). Видиковац је био омиљено Жижино место и уводна фотографија описа ове акције је снимљена управо ту. Настављамо још мало до врха, а пре њега се за кратко пењемо на стену Крст. На Стожцу правимо мало дужу паузу, па крећемо у спуштање натраг ка Капетановом језеру али другом стазом преко Сувог врха и Радојеве продо.Капетаново језеро - Стожац

По доласку на Капетаново језеро, правимо једну дужу паузу (највише до сат времена) и онда полазимо даље низбрдо макадамом ка Веље Дубоком. Ходамо умереним темпом, да се не деси да неки веома лепи призори остану невиђени. Ми то не чинимо и на време ћемо вам скренути пажњу. Требало је превалити дуг пут, одвојити дане, те према томе доживљај мора имати пуноћу. Стићи ћете и све то да сликате, јер смо за два и по до три сата у Веље Дубоком. Недалеко од Капетановог језера, са леве стране су два предивна водопада, која се лако могу превидети ако се брже хода:

 водопад други водопад Милин До

Ко не буде желео да иде чак ни до Манитог језера, може да опуштено проводи време у околини Капетановог према сопственим жељама и хтењима. Битно је да се у договорено време нађе са остатком групе како би сви заједно кренули према Веље Дубоком.

Комплетна траса преко Стожца је дугачка око 18 км са 580 м успона и 1500 м спуштања. Траса варијанте само до Манитог језера је дугачка 12 km са 150 m успона и 1100 m силаска. Они који не иду ни на Манито језеро имају укупно 9 km пешачења и 950 m силаска, без успона.

У Веље Дубоком постављамо своје шаторе крај старе школе, а може се спавати и у учионици, без потребе подизања шатора, како ко хоће (дакле, вреће и подлошке морамо имати СВИ). У снове ће нас увести друшкање крај ватрице уз вечеру коју, као и обично сакупимо успут, и тихи шум Мртвице…

Стигосмо у Веље Дубоко Тамара преферира шатор Капетаново језеро - Веље Дубоко

Недеља, 11. јуни:

Дан повратка, од кога нас дели рајска стаза кањоном реке Мртвице.  Немогуће лепа, Мртвица МРТВИЦАнемилосрдно заводи намернике, те је за ову штрафту важније зачеље него чело. Доручак, спремање шатора и полазак у 08:15 h. Опет наглашавамо да је овде тачност врло важна, јер је пут дуг, у Београд стижемо око 3 h ујутро, а Мртвица ће да мами, вазда било. Укљештена између Маганика и Стожца, њен ток је права магија!

Кроз кањон води стаза и не мора се квасити. На самом улазу у кањон постоји један прелаз где се (ако буде висока вода) ваља мало потрудити, а на стази може бити попадалих стабала, или остатака одрона (зависно од тога какво је време било до нашег доласка). Лепо, суво време је предуслов за пролазак кањона Мртвице. Ако се случајно догоди било каква киша (изненадна летња, краткотрајна), искључује се пролазак кањоном, чак и ако после тога опет гране сунце због велике могућности одрона). До Међуријечја ћемо, у том случају, ићи преко Лијешња (над кањоном). Ово наводимо као претпоставку, јер није немогуће, али прогнозу пратимо, како би акција могла бити реализована у одговарајућим метеоролошким условима.

Постојање стазе дуж кањона искључује нужност квашења, осим што искушење намерног улажења у воду увек вреба код тзв. „Афродитиних када“ и Даниловог моста 🙂

Афродитине каде кристално прозирно тиркизна лагуна

Треба одолети, бар толико да се ту не задржимо више од пола сата. А сликање…Ух! Очекујемо да то не утиче превише на ток кретања. Иначе, понесите довољно СД картица, знамо како је Мртвица заводљива и рачунамо на потребу фотографисања, али ваља нам стићи до 16 h у Међуријечје где нас чека комби!

 вертикална притока Данилов пут тиркиз...

Уосталом, како год сликали, нема тих фотографија које могу дочарати Мртвицу у свим нијансама од зелене, преко тиркизне, до петролеј плаве боје. Део њеног тока (до Белих Нерина) пресуши током врелих летњих дана и отуда јој име. Зато је ову акцију Жижа деценијама изводио у ово време, које је за њу идеално. Једним делом, пролазимо Данилов пут, усечен у стену. Направила га је ЈНА, а мештани га назваше по генералу Данилу Јауковићу. Надомак села Мртво Дубоко, с друге стране кањона, наилазимо на Беле Нерине – снажне пенушаве водопаде, од чијег хука нећемо чути једни друге. Могу се фотографисати са ивице обале, а потом улазимо у Магичну шуму!

  Бели Нерини (фото: Зоран Чубрило) Капија жеља Лагуна

Зашто је ово Магична шума, закључићете сами, али се верује да ако под овом Капијом пожелите жељу – испуниће вам се! А Мртвица, као да се зауставља пред Капијом жеља, разливајући се тиркизним тоновима преко белих облутака, као да зна да ће ускоро протећи испод Даниловог моста, и улити у Морачу…

 поглед са моста Данилов мост Крај

Пред нама је магистрала са овом кафаницом као зборним местом пред полазак. Дужина трасе од Веље Добоког до Међуречја (кањоном Мртвице) износи 13 km, са са висинском разликом од 600 m.

Зашто је ово била КУЛТНА акција? Зато што је сваком било јасно, већ при првом доласку да ће још:-) много пута ту долазити и учешћа су вишеструко понављана. Једноставно, била је то акција на коју се ишло редовно. Негде вам се некада иде, некада не, али ово је у људима развијало потребу сваке године.

Требало би сви да изађемо из кањона до 16.00 h и одмах полазимо на пут. Предвиђена пауза је у неком успутном ресторану, где можемо ручати. У Београд стижемо пред зору,  око 3 h.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:  За ову акцију је неопходно имати одговарајућу (наведену) опрему и добру кондицију! Пртљаг нам се превози, на себи носимо само мали ранац са оним што је неопходно током пешачења. Спавати се може у сопственим шаторима, планинарском катуну на Капетановом језеру и у школи у Веље Дубоком.  Број места у катуну је ограничен и приликом пријављивања се морате изјаснити где хоћете да спавате (катун или шатор). У катуну има чисте постељине, тако да свако ко се пријави за ту опцију може да бира хоће ли је користити или неће (цена ноћења је иста). Међутим, врећа и подлошка су обавезни део опреме за сваког зато што у школи (друга ноћ) нема кревета, већ нам је на располагању учионица! Катун на Капетановом језеру и школа у Веље Дубоком немају купатила.

У случају неповољне синоптичке ситуације, акција ће бити померена за наредни викенд!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, ранац, шатор, врећа, подлошка, лични прибор, вода и храна, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.  Такође и лична документа (пасош, лична карта). ентеријер планинарског катуна

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

50 € (превоз и транспорт пртљага)

доплата за смештај у планинарском катуну 5 €

Учесници који још нису пуноправни чланови, плаћају још по 100 дин.

Путује се искључиво комбијем, број места је ограничен.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

              Акцију реализујe КАУП тим:

               063 283 558                       063 555 966

            buca@serbianoutdoor.com                       aca@serbianoutdoor.com

  нарциси Манито језеро ка Милином Долу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Организатор

КАУП
Е-пошта:
kaup@serbianoutdoor.com office@serbianoutdoor.com
Web сајт
http://serbianoutdoor.com

Место

Капетаново језеро
Веље Дубоко, Crna Gora + Google Map