Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

  • This Догађај has passed.

Сусрет неба и земље – празнични дани на Медитерану

14. фебруара @ 21:00 - 18. фебруара @ 22:00

Сретење је празник сусрета Бога и човека, неба и земље, а уједно и прилика да се празнично време испуни свепрожимајућим утисцима. Ми смо одлучили да вас поведемо на Медитеран, до краљевства мимозе које слави њено цветање, али у епском тону који ће дати прелазак величанствених Црногорских планина и престоним Цетињем, и у духу спокоја какав може да дарује манастир Василија Острошког у коме проводимо једну ноћ.

Зимска пучина Јадрана, нежне, мирисне цвасти; звуци карневала и звона, море, планине, камен и стих и мирис Медитерана, обећавају ведра сећања. Стазе су лагане и кратке, тако да може учествовати свако, без обзира на физичку кондицију.

Цетиње Море и мимозе Манастир Светог Василија Острошког

Сретење је празник сусрета Бога и човека, неба и земље, догађај када се старцу Симеону названом Богопримац испунила жеља и обећање Духа Светога да неће напустити овај свет док не види Бога у телу, обећаног Спаситеља. Тако се и догодило. У четрдесети дан по Рођењу Христовом, Богородица и Јосиф  по обичају јеврејском  донеше  дете у храм. Узевши Христа на руке и препознавши у њему сина Божијег, Симеон је заблгодарио Богу на испуњењу свога обећања.

Кроз историју, наш народ је бројне значајне догађаје из прошлости повезивао са догађајима из Христовог живота, па се тако на Сретење слави Дан државности Србије, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Уједно, то је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. Овај датум је најбитнији у политичком, културном и историјском календару Србије.

Ми смо одлучили да ово прелепо путовање започнемо посетом манастиру Острог и сусрету са Богом и Светитељем у тајновитим острошким врлетима.

  

Среда, 14. фебруар:

ПОЛАЗАК   са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц, тачно у 21:00 h. Ноћно путовање ка Подгорици, са успутним паузама.

Четвртак, 15. фебруар:

И Подгорицу стижемо у рано преподне и поред паузе за доручак, посетићемо предиван Саборни храм Христовог Васкрсења, чија је изградња започета 9. августа 1993. године. Освећен је 7. октобра 2013. године и представља доминантну реперну тачку у простору града  Подгорице, као објекат који тежи ка вечној или ванвременској логосној архитектури.  Изведен је у народној традицији и обрађен природним аутохтоним материјалима црногорског крша. За овај храм кажу да подсећа на Византијску раскош и док се Подгоричани њиме веома поносе, свештеници верују да ће „људе звона дозвати“.

Након посете Саборном Храму, пут настављамо ка Никшићу до, вероватно најпосећенијег манастира на Балкану – Острог. Смештен је у окомитој стени са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у XVII веку. Касније је канонизован. Он је Светац Чудотворац. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви, где бројни верници долазе на поклоњење и молитву, тражећи исцељење и спас. Отац Сергије (економ манастира) каже да људе привлачи исцељујућа благодат Божија и да нико ту случајно није дошао. А братство манастира уредно документује чудесна исцељења.

 

Сам манастир је обновљен 1923—1926. године, после пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вредност. Манастир Острог састоји се из Горњег и Доњег манастира. У Горњем манастиру, посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице, налази се испосница у којој је последњих пет година свог живота живео Свети Василије Острошки. Та мала испосница, која сада чува његове мошти, делује топло. Породилиште људске среће и Божанске утехе. Ми ћемо ту коначити.

Постоји старо веровање да посету Манастиру не ваља дуго планирати, нити се о томе хвалити около, тј. причати. То је место на које се долази са вером и молитвом, а одлази са миром и срећом. И да, ништа одатле немојте понети – ни цвет, ни камен; чућете зашто…

Петак, 16. фебруар:

После доручка, пут настављамо ка мору и посећујемо духовни и културно уметнички центар Црне Горе, њену вековну престоницу – Цетиње. Смештен је на југу Црне Горе,  између Боке Которске, Скадарског језера и Јадранског мора. у истоименом крашком пољу, подно планине Ловћен, на надморској висини од 670 m са око 13.000 житеља. Име је добило по реци Цетини која је вероватно у XVII веку напустила површински ток и нестала у неком од бројних понора. Насеље се у историјским изворима први пут помиње 1440. године, а око 1450. године, на Цетињу је подигнута црква, позната под именом Влашка црква. Настанак данашњег Цетиња веже се XV век и владара Зете Ивана Црнојевића.

 

Мало је дан да би се виделе све историјске знаменитости овог прелепог града. Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина, реликвија, манастира, цркава и музеја, назван је  „град-музеј“. Ми ћемо посетити Цетињски манастир, јер је то најзначајнији споменик града под Ловћеном и место у коме се одвијала и решавала судбина црногорског народа.

Цетињски манастир је посвећен рођењу Богородице. Сазидао га је 1484. године Иван Црнојевић и тада је постао седиште Зетске епархије. После 1493. владике ове епархије звали су се „црногорски и приморски“. Манастир је срушен до темеља 1692. од стране Турака, а обновио га је владика Данило, на месту недалеко од првобитне локације. Том приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића и посветом Ивана Црнојевића. Године 1712. манастир је био спаљен од босанског везира Ахмет паше, а обновио га је око 1743. црногорски митрополит Сава Петровић Његош. Махмуд-паша Бушатлија га је спалио 1785. године а обновио га је Петар I Петровић Његош. Владимир Броневски почетком XIX века манастирску цркву помиње као петокуполну, а данас нема такав изглед. Више пута је дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази Црква Рођења Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.  У манастиру се чувају: рука Светог Јована Крститеља, мошти Светог Петра Цетињског (Петра I Петровића Његоша), честица Часног крста Господњег, епитрахељ Светог Саве (Растка Немањића) из XIII века, оснивача Српске православне цркве, круна српског краља Стефана Дечанског из династије Немањића из XIV века, која је била истоветно и круна црногорског краља Николе I Петровића којом је крунисан 1910. године, штап првог црногорског владара Ивана I Црнојевића из XV века
разноразни стари црквени барјаци (међу њима и сумњиве аутентичности Бошка Југовића) I Цетињски летопис.

Пут настављамо ка Превлаци и Острву цвећа. Уствари, ми ћемо посетити острво Превлака Светог архангела Михаила или Острво цвећа како су га звали у време старе Југославије. То је једно мало острвце недалеко од аеродрома Тиват које је једним краћим мостом повезано са копном. На њему се налази истоимени манастир посвећен Светом архангелу Михаилу у коме се налазе мошти Светих мученика Превлачких. Ту је било седиште Зетске епископије коју је основао Свети Сава, а о богатом историјском  животу сведоче археолошка налазишта на том подручју.

Оно што оставља утисак јесте мирис моштију Светих мученика Превлачких, монаха који су средином XV отровани по налогу  Млечана (Римокатолика) како би се смањио утицај Православне цркве у циљу покатоличења Срба у Боки и приморју. Након Другог светског рата по налогу Комунистичке партије, Превлака постаје ексклузивно летовалиште са хотелом и бунгаловима за војна лица и њихове породице. Мења назив у Острво цвећа и то остаје све до пропасти Југославије, а у новом веку враћа му се изворни назив и долази до обнове манастира и монашког живота. На лицу места ћемо чути врло интересантне приче везане за овај важан манастир.

Након посете острву, стижемо у Котор где ћемо посетити стари град и лаганом шетњом уз обалу од неких 5 km стижемо до Доброте на чијем нас крају чека возило. Одатле настављамо вожњу до Херцег Hовог где ћемо бити смештени у удобне собе са купатилима.

Овај диван приморски град, на улазу у Боку Которску, подно планине Орјен је сваког фебруара врло жив, јер се цветање мимозе слави карневалима, поворкама мажореткиња и бројним концертима, тако да ћемо лепо и са лакоћом испунити мало слободног времена (у време нашег доласка догађа се „Велика фешта на шкверу“ 🙂

Субота, 17. фебруар:

И док за данашњи дан програм домаћина града организује дечји карневал, ми ћемо након доручка и јутарње кафе поћи у лагану шетњу обалом до манастира Савина. Назван је по Светом Сави, а смештен на најлепшем узвишењу Бококоторског залива са кога се пружа прелеп поглед. Он је сведок једног времена јер је Његош ту боравио, порисуствовао службама и написао своје славно дело „Горски вијенац“.  У порти манастира је 2008. године одиграна представа „Горски вијенац“. Овај манастир није само дика и понос сваког Бокеља, већ и значајан историјски споменик. Није задужбина владара и грађен је неколико стотина година, залагањем калуђера и добротвора у хармоничну целину која се састоји од три цркве, конака и гробља где почивају они који су помогли подизање храма.

Након посете манастиру полазимо на пешачку партију до Тајног брда изнад града одакле се пружа прелеп поглед на залив са дужином трасе од 9 km и надморском висином од 490 m. Захваљујући планинарима из ПК „Субра“, овај важан локалитет више није тајна, јер су га очистили и означили Кнефецовим црвено белим круговима.

или ћемо се определити за лакшу туру шетње поред мора и кружном туром шумским путем изнад града одакле се такође пружа леп поглед на залив у дужини око 8 km и мањим успоном. Све у зависности од расположења и договора.

Недеља, 18. фебруар:

Полазак за Београд је предвиђен у јутарњим часовима, након доручка. Путујемо преко Требиња, чиме практично затварамо причу о овом предивном пределу, богате историје и чаробне природе. У Требињу ћемо направити и паузу, ради разгледања града. Ту је рођен Јован Дучић (15. фебруара 1874.), снимана серија „Рањени орао“…

Требиње је град на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске, под  планином Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске реке понорнице Требишњице, која протиче кроз град. Име града потиче или од латинске ријечи трибунус (tribunus militum је заповедник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати). За Требиње се каже да је „град сунца и платана“ и један је од најлепших градова.

Најстарији становници Требиња били су Илири, а у VII веку п. н. е. се досељавају и Грци. Спомен њиховог присуства остао је у топонимима. Римљани долазе у требињски крај у III веку п. н. е. Од њиховог доласка овај крај је познат под називом Травунија. Долазак Словена се веже за VI век. У раном словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали подручјем. Након што је бугарски цар Симеон Велики збацио са власти Захарија Прибислављевића, владар Травуније Михајло Вишевић се окренуо савезу са краљем Хрватске Томиславом. После његове смрти Травунија је опет била дио Чаславове Србије.
Године 1168. Травунију је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Касније је Требиње до доласка Турака било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смењују многи обласни господари.
Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смењују Аустроугари. Српска војска је у Требиње ушла 11. новембра 1918. године.
У делу Требиња изнад насеља Полице налазе се остаци поређаног камена у правилно распоређеним линијама за које се верује да имају астрономско значење.

Настављамо ка Београду уз краћу успутну паузу и стижемо у касним вечерњим до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац за дневно пешачење, лична докуметна. Остале ствари спакујте у транспортни ранац, како бисте их лакше носили до конака у Острогу.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

6.500 дин + 50 € (чланови Клуба који нису измирили годишњу чланарину, доплаћују 100 дин)

Идемо искључиво у малој групи, комби превозом.

Котизација обухвата: превоз, смештај у манастиру Острог, два ноћења у Херцег Новом и организациони трошкови.

Котизација НЕобухвата: индивидуални трошкови, храна

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Детаљи

Почетак:
14. фебруара @ 21:00
Крај:
18. фебруара @ 22:00
Догађај Category:
Догађај ознаке:
, , , , , , , , , , , , , , , , , ,