Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

ПИРИН – мермерни престо бога Перуна

31. августа @ 08:00 - 2. септембра @ 17:59

Ако би мене неко питао за најлепшу планину у Европи, колико год да је лепота релативна, смело бих ризиковала изјаснивши се за Пирин. Недвосмислено, Пирин је право царство планинских лепота и као такво, вековима инспирише поколења, од древног веровања да је управо са његовог највишег врха старословенски бог Перун бацао громове, до сијасет љубавних драма преточених у легенде по којима врхови и језера добише своја имена. Величанствене, високе стене саздане од мермера и гранита, стотине предивних језера, мноштво водопада, дубоких усека и пећина, ерозивне пешчарске купе, подножја са термалним изворима и огромно богатсво флоре са чак 30 ендемских врста, због чега ужива статус Националног парка, а од 1983.  је и на UNESCO-вој листи светског природног наслеђа. 

дивокоза Кутело и Вихрен рунолист

Бугари с поносом кажу да је Пирин най-величествената и страховита българска планина“. Пирин је огромно пространство мермерних и гранитних стена, по коме је расуто пар стотина ледничких језера – горских очију, као јединствен украс у општој амбијенталној раскоши, која заувек плени већ при првом сусрету. 

 горско око

Ова величанствена Родопска планина, простире се на југозападном подручју Бугарске између дубоких долина река Струме (на западу) и Месте (на истоку). Тај заиста огроман простор моћних гранитних и мермерних стена поседује специфичну разноликост састава, што је даље условило и својствен биодиверзитет. Уопштено, на њему разликујемо две веће целине: северни део (резерват Бајови Дупки и Џинџирица) са доминацијом високих врхова дуж гранитног гребена од иначе највишег врха Вихрен (2.914 m) до Плешког врха и језерско царство резервата Јулен. Шта је лепше, или важније немогуће је рећи. Лане смо се посветили његовим највећим висинама, препознатљивим и доминантним силуетама, престолу старословенског бога Перуна и легендарној Тодорки. Овога пута слично, али мало другачије…

Вихрен Тодорка са Муратовог језера

Обa успона су кондиционо захтевна, али не преко границе могућег за онај део нашег чланства који преферира јаче акције. После ноћног путовања планирана је лакша шетња, а на врхове идемо тек после доброг сна. Управо због њихове захтевности, бирамо хижу Вихрен, јер тиме елиминишемо сувишан трансфер од места где спавамо до места са кога полазимо. Једноставно, чим отворимо очи, бићемо на стартној позицији. Само на време обезбедите слободан петак! Ево и детаљног плана:

Четвртак, 31. август:

ПОЛАЗАК:   у 21.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Потребно је доћи пола сата раније како бисмо се прозвали, попаковали и кренули на време. Путујемо аутопутем ка Нишу и Пироту до граничног прелаза Градина, од кога нас дели 4 сата вожње, тако да ћемо имати успутну паузу.

НАПОМЕНА: у Бугарској боравимо кратко и нећемо померати сатове за сат унапред, већ ћемо се све време држати наше временске зоне, да бисмо избегли неспоразуме око термина.

 Пирин на видику, близу је Банско! Масив Пирина је вулканског порекла, тако да обилује термалним изворима; ова топла фонтана је у центру Банског

Петак, 1. септембар:

По уласку у Бугарску, за три сата стижемо у Банско,  дакле у раним јутарњим часовима. Претходно ћемо свратити у огроман тржни центар ради снабдевања и размене евра за леве. Ово је нужно јер Бугарска није у еврозони, а евре нигде неће примити.

Банско је диван градић, тако да ћемо мало одморити, разгледати, посетити туристичко информативни центар, ко жели да купи карте, или предахнути у некој од традиционалних механа, типичних за овај градић који је током зиме у пуном животу, јер га сматрају једним од најбољих ски центара у Европи.

 Банско Банско инфо центар у Банском

Прелеп градић Банско представља капију националног парка Пирин. Он је мешавина старог и новог, традиционалног и модерног. Улице поплочане каменим облуцима, старе куће са дебелим зидовима које изгледају као тврђаве. У свакој улици се налази по пар традиционалних „механа“. То је град који има своју богату прошлост и аутентичност архитектуре, начина живота и обичаја, имају своје посебно наречје, мешавина грчког, македонског и бугарског.

 хижа Вихрен чесма крај хиже Вихрен

Пут настављамо према нашем коначишту и за пола сата вожње стижемо до хиже Вихрен на 1972 m надморске висине, где ћемо бити смештени наредне две ноћи. Групне собе, заједничко купатило, трпезарија где можемо јести. Али оно што је најважније и због чега сТодорка у сутонмо баш ту је што обе стазе полазе управо одатле! Цена врло лепо спремљених оброка по избору се креће од 5 до 10 лева, а можете носити и своју храну и кафу – како је коме воља.

Смештамо се, а преостало време можемо искористити за краћу пешачку партију до Муратовог језера, одакле је предиван поглед на Тодорку која се у њему огледа. Ми ћемо је затећи обливену руменилом залазећег сунца… Стаза је маркирана и почиње од дома; дуга је 4 km са успоном од 270 m и биће то ужитак после дугог пута и лепа пиринска успаванка. Ко преферира да сутра иде на Синаницу, проћиће истом стазом до Муратовог језера, па се могу прошетати до Окотог језера 🙂

А треба нам добар сан, јер сутрадан нас очекује јака акција. Дакле, препорука гласи: што пре у крпице, како бисмо рано ујутро кренули одморни!

залазак на висинама 

Субота, 2. септембар:

Неки ћете на Вихрен-Кутело-Кончето, а неки ћемо на Синаницу – Пирински сафир!Вихрен је највиши врх Пирина (2.914 m). Други је по висини у Бугарској (после Мусале, 2.925 m) и трећи на Балкану (после Мусале и Олимпа, 2.917 m). Обзиром да стартујемо од нашег дома, хиже Вихрен, пењемо се јужном страном, што је уједно и најлакши приступ Вихрену (некажемо да је лак, већ лакши од осталих приступа!).

Аванти!  Кутело и Вихрен

Стаза којом се крећемо је маркирана. И ако аритметички кратка (11,6 km) има солидан степен тежине са захтевним успоном и спустом (1405 m), због чега је предуслов за учешће одлична физичка кондиција, као и претходна искуства на успонима. Примера ради, неко ко има искуства у фератама, или је прошао трасу „Ртањ супер север“, „Морачке планине“, пео се на Маглић, Хајлу, Митикас, или друге врхове где се преко стеновитог терена савлађује троцифрена висинска разлика, може бити учесник ове акције.

почетак  

На Пирину постоји око 50 врхова виших од 2500 m, а ми данас освајамо три: највиши Вихрен (2914 m), други по висини Кутело (2908 m) и Бански Суходол (2886 m). На успон полазимо у 7 h од Дома. Овако рани полазак је неопходан, јер је за прелазак планиране трасе потребно 10 сати! До Вихрена нам треба 3 сата. Почетак стазе је (условно речено) блажи.  Одмичући даље, стаза постаје стрмија и тежа. Након пола сата хода по стрмој и каменитој подлози, долазимо на једну травнату зараван. Вода је свуда около у виду извора и малих поточића, и када се не види, чује се. Настављамо стрмијим делом стазе до превоја Кабата (2650 m).

Вихрен, Кутело и Кончето врх Вихрен 

Одатле се виде Влахинска језера, три од око 180, колико их овај масив крије. Сам успон на Вихрен захтева више опреза и спретности, будући да камење није чврсто и котрља се. Поред штапова потребно је придржавати се и рукама. Награда за долазак на врх је свакако прелеп поглед на остале врхове планина Риле, Пирина и Родопа. Од подножја до врха стижемо за три сата, а поглед одузима дах! Спрам нас се уздижу Кутело и Кочето, а са друге стране гледамо Тодорку, на коју се пењемо сутра. Од Дома до Вихрена има 3,2 km са 944 m успона.

Вихрен, превој Премката и Тодорка у позадини Тодорка са превоја Премката

Но, нећемо предуго уживати, јер нас чека деликатан наставак: страна којом силазимо са Вихрена према превоју Премката је стрмија од оне којом смо се попели и захтева максималну опрезност! По силаску са Вихрена, сакупљамо се на превоју. Успон на Кутело је сличан као за Вихрен, али стрмији. Гребен Кутело – Кончето је оштро као нож и обезбеђен сајлом. Ходамо полако и пажљиво са Премкате на Кутело и Кончето. До поновног окупљања на овом превоју са кога ћемо се спуштати ка Дому, прећићемо 3,5 km са 334 m успона и исто толиког спуста.

оштрица Кончета  

Спуштамо се са Кутела гребеном према Банском Суходолу, а потом се одвајамо од гребенске линије и силазимо маркираном стазом испод Кончета и Кутела на превој Премката. Поново се сакупљамо на превоју и одвајамо лево, дакле не враћамо се до Дома истом стазом којом смо дошли. Од превоја до Дома преостаје још 4 km са 300 m спуста.

Али, поред овог изазова, пружамо избор да се оде на Синанишко језеро, до хиже Синаница. Ако нисте чули, ради се о правом драгуљу, предивном језерцу и дословно бајковитом крајолику у ком је смештено. Дотле нас води траса дуга 7 km са 675 m успона и 450 m спуста. И онда затичемо овакве прозоре:

До Дома се враћамо преко Спанополских језера, а укупна дужина трасе износи 16 km са 1.375 m успона и спуста). Ова траса задовољава хедонистичке апетите и представља идеалну опцију за оне који би да напоје очи лепотом, са мање напора него што је потребно за успон на Вихрен/Кутело и Кончето. Скрећемо пажњу да је Пирин моћна планина и ни једна од траса није лака. За трасу до Синанице не кажемо да је лака, већ да је у поређењу са успоном „Вихрен-Кутело-Кончето“ лакша.

фото: Валио Иванов  

Недеља, 3. септембар:

После несумњиво доброг сна, напуштамо Дом и уносимо у комби спаковане ствари. Потом у 8 h полазимо маркираном стазом на врх Тодорка (2.746 m). Комби ће нас чекати на крају трасе, недалеко од хиже Демјаница. Овога пута, траса се знатно разликује од прошлогодишње, јер се са Тодорке спуштамо изузетно живописном стазом низ Василашку реку према долини Демјанице у коју се улива, до истоименог дома (хиже). Овај успон је за нијансу лакши од јучерашњег, утолико што нећемо имати посла са сајлама, али га никако не смете подценити, тако да нећемо лицитирати са упоређивањима.

Иначе, легенда каже како беше девојка Тодорка којој отац није дозволио да се уда за Васила, момка кога је волела, те се попела на високи врх и плакала, а од њених суза насташе језера Тодоркине очи. Узалудно тражећи вољену Тодорку, Васил је доспео на врх Василашки чукар и одатле се бацио у Тевно Василашко језеро, по чему је група језера под Тодорком названа – Василашка.

Бандеришка језера вођство: Неша и Гоца Жабешко језеро

Друга легенда је мање романтична и казује о храброј Тодорки која је бранила Синан тврђаву од Турака током Османлијске окупације Бугарске. Борила се храбро до краја, а када су је Турци опколили, побегла је на врх и скочила у амбис да је не би заробили.

Траса којoм идемо ка врху полази такође од Дома. На самом почетку, она прати реку Бъндерицу, а по проласку Окомог Језера, савија лево изнад Бандеришких језера (Рибног и Долготог). Пролази поред Жабешког језера, после чега ускоро постаје знатно стрмија и прелази у серпентине. На крају серпентина наилазимо на раскрсницу где скрећемо лево ка врху. До те коте, са које се поглед пружа према Вихрену, Кутелу, али и хижи Вихрен из које смо пошли, прелазимо 6 km са 830 m успона.

Поглед са Тодорке Тодорино око

Са врха се спуштамо натраг до раскрснице, Тодоркине порте и силазимо на Тодоркина језера. Одатле већ можемо видети и Василашка језера. Одатле до хиже Демјанице предстоји  650 m спуста дуж 4 km. Међутим, како траса везе поред бројних језера, вероватно ћемо је продужити вучени лепотом призора. Нормално, јер зато смо и дошли!

Горње Василашко језеро хижа Демјаница

До хиже Демјанице би требало да стигнемо до 14 h,  јер нам предстоји још сат равног хода до комбија, осмочасовно путовање до Београда и прелазак границе. Ту ћемо мало предахнути, окрепити се и настављамо до комбија. Укупна дужина трасе је 17 km са 850 m успона и 1430 m спуста. Полазимо чим сви стигну до комбија, а паузу правимо после преласка границе. Зависно од протока на граници, у Београд би требало да стигнемо иза поноћи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови за пешачење, рукавице (као заштита због придржавања за сајлу), мали ранац са водом и храном током успона, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Остало (хигијенски прибор, пресвлака, пиџама итд.) спакујте одвојено у путну торбу или већи ранац. Наравно, не заборавите исправе, нарочито пасош!

НАПОМЕНЕ:

  • Ова акција није за почетнике и захтева искуство, као и одличну физичку кондицију!
  • Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и Муратово језеро и Тодорказдравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 400 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

65 € + 2.500 дин (2.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у Дому, осигурање за оба успона и организационе трошкове.

Због тежине акције и природе терена, не планира се велика група.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

За пријављивање је неопходно да попуните поља испод овог текста са подацима који су неопходни (име, презиме, ЈМБГ због полисе, број пасоша, контакт телефон и е-адреса). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 50 €  на састанцима Клуба. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба).

Акцију реализује  Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Тема нашег следећег похода на Пирин биће његова језера и резерват Јулен (Юлен)! Ако неким случајем овог пута стекнете утисак да је успоном на Вихрен апсолвиран Пирин, Јулен ће вас сасвим сигурно за свагда у то разуверити. Тај програм који ће вас увести у језерско царство Пирина је иначе планиран за ову годину, али је претегло интересовање за Вихрен и Кончето, тако да га одлажемо за  септембар 2018. године, што ћете за пар месеци моћи да видите на сајту!

ПИРИН 2018.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења