Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

  • This Догађај has passed.

Пројекција: КАПАДОКИЈА

15. новембра @ 20:00 - 22:00

Вечерас нас Зоран Симић води у Кападокију. Полазак је у 20 h у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

Немојте каснити, добро нам дошли! 🙂

Кападокија, (грчки.: Καππαδοκία) је древна регија која обухвата провинције Аксарај, Невшехир, Нигде, Кајсери и Киршехир у Централној Анадолији у централној Анадолији, данашњој Турској. У античком свету то је била велика територија у Малој Азији; у време Херодота, Кападочани су заузимали сву земљу од масива Таура до Црног мора. У географском смислу, Кападокија се на југу граничила са масивом Тауруса, на истоку са Еуфратом, на северу са Црним морем, а на западу са великим сланим језерима у унутрашњости Анатолије.

Оно што је чини широко популарном су свемирски пејзажи јединственог чуда природе у облику необичних и огромних камених стубова, тзв. Вилинских димњака. Крајолик необичних вулканских стена које су обликоване ерозијом у  aридној клими je, заједно са историјским локалитетима исклесаним у стенама Кападокије, уписан је на листу светске баштине UNESCO-a 1985. године. У шупљинама необичних скупина стена око града, налазе се подземна насеља из IV века, али и цркве и самостани из византијског доба, након иконоклазма. Неке од њих имају добро очуване фреске из раздобља од VII до XIV века.

Вулканска ерупција планине Ерџијес (turski: Erciyes Dağı), пре око 50 милиона година, огромне количине вулканског материјала, пепела и лаве, обликовали су мекане стене Горемеа (Национални парк Гореме , турски: Göreme), које су временом еродирале деловањем ветра и воде у данашње невероватне и јединствене формације, које представљају атракцију за туристе са свих страна света. Типични облици су стубови, торњеви, обелисци и игле висине до 40 m и они покривају подручје од око 20 000 km². Нестваран призор долине прошаране зеленилом, а на њеном дну се таласају брда у нијансама розе, драп и беле, која на другом крају прелазе у пругасте планине са тамно браон врховима. Најдоминантније брдо у долини je Акдаг (1325 m), док је оближњи вулкан Ерџијес још увек активан. Околни крајолик је аграрног типа са мноштвом раштрканих села.

Најзад, Овом јединственом делу мајке природе завршни печат су дали људи. Они су брзо увидели како се стене

Горема лако клешу и да су као такве погодне за стварање објеката попут мреже подземних стаништa. Тако су примитивним алатом почели да дубе меке вулканске стене и у њима праве своје домове, штале и голубарнике, светилишта и гробнице, повезујући их међусобно мрежом подземних ходника.

Али, од I века нове ере, Кападокија је постала склониште првих Хришћана, који су под њеним стенама нашли уточиште од прогона Римљана и ту формирали велику заједницу. Саградили су 36 подземних градова и више од 600 цркава, које и дан данас чине саставни део овог фантастичног простора. То је и разлог што Кападокију називају „колевком хришћанства“…

У IV веку je овде настала мала анахоретска заједница, делујући према учењу Светог Василија Великог . Они су исклесали монашке ћелије у меканим стенама. Током византијског иконоклазма (725.-842.) њихово

украшавање је сведено на минимум, обично само сликом симбола попут крста, али после тог раздобља оне су богато осликане фрескама, а подигнуте су и друге сеоске цркве на подручју целе Кападокије. Најпознатије су: Ел Назар (Х век), Eлмали Килисе (тзв. „Јабука црква“, једна је од најпознатијих и најбоље очуваних у читавом комплексу. Назив је вероватно добила црвенкасте лопте коју у левој руци држи арханђел Михајло на главној куполи, а  можда и због јабуковог дрвета које је расло у непосредној близини цркве.), Црква Свете Барбаре (XI век) Јилани (или „Црква са змијом са фреском Светог Теодора и Светог Ђорђа у борби са аждајом, која је у овом случају представљена као змија), Каранлик Килисеси (XI век, названа је „Тамна црква“, вероватно зато што је мали прозор из припрате био једини извор светлости у њој. Тај недостатак светлости је, међутим, учинио да су те фреске данас најбоље очуване у целој Кападокији.), Сарикли („Црква сандала“, названа због два отиска стопала на фресци крај улаза, за која су везане многе легенде), Ортахан, Дурмус Кадир, Јусуф Кос, Безиртан и највећа осликана Токали („Црква копча“) с краја XII века.

  

Први становници Кападокије правили су удубљења у вулканским стенама да би се заштитили од хладноће и дивљих животиња, а затим су их повећавали сходно својим потребама и повезују исклесане грађевине у мрежу подземних села, попут  Каjмаклија или Деринкуја, како би начинили склониште од инвазије Арапа. градови су се ширили и добијали нове и нове садржаје, неопходне за живот људи. Чак и људи који су живели на површини, у случају опасности су бежали у подземне градове, тако да је у то време већина кућа била тунелима повезана са подземним градовима. У свим подземним градовима постојали су вентилациони отвори, који су досезали и до 80 метара у дубину, и који су, осим за вентилацију, служили и за задовољавање потреба за водом. Ти  градови су се простирали испод површине земље и по неколико километара у ширину, а поједини делови имали су и по осам-девет нивоа, док је лавиринт уских тунела водио до соба различитих величина, којих је било на хиљаде. У градовима су постојале кухиње, собе са креветима, оставе за житарице и вино, салони за састанке, тоалети, све што је потребно за нормалан живот. Сваки од њих је имао специјалан начин заштите од уласка непријатеља – огроман камен, за чије је померање било потребно најмање двоје људи и којим се затварао улаз у град са унутрашње стране. Нико не може да каже колико има поџемних градова на територији Кападокије. Према неким предпоставкама, има их на стотине, али је до њих немогуће доћи, јер су им улази затрпани. За сада их је откривено око 40, а само шест је отворено за посетиоце.

Деринкуј у преводу значи дубоки бунар и најбоље је истражен од свих до сада откривених подземних градова. Открио га је 1963. године случајно један становник, који је рушио зид у својој кући-пећини и иза зида открио просторију о којој нико није имао појма, а која је водила у другу просторију, затим у трећу… Подземни град је отворен за посетиоце 1965 године.  По територији заузима површину од око 4 х 4 km, простирући се приближно 55 метара у дубину. Неки научници сматрају да град има око 20 нивоа, али истражено је и отворено за посетиоце само осам. Сматра се да је у Деринкују могло да живи истовремено чак 50.000 људи.

Околни крајолик краси и сијасет голубарника, уклесаних у стене. Иначе, Долина голубова (турски: Güvercin Vadisi) је атрактивна за пешачке туре, јер пружа уживање у идиличном амбијенту и зеленилу, уз посматрање стена са урезаним кућама и наравно, мноштвом голубарника, по којима је и добила име.

Иначе, град је током историје више пута мењао име и био познат као Корама, Матианa, Макан, те Aвсилар.

Најранији помен Кападокије је из VI века п.н.е. Она се помиње у великом тројезичном натпису двојице персијских царева, Дарија Великог и Ксеркса I. На персијском језику, име ове земље гласи Катпатука, али је јасно да се не ради о персијској речи. Највероватније, Кападокија значи „земља лепих коња“.

Под каснијим царевима Персије, Кападокија је била подељена у две сатрапије. Тако се временом издвојила област Понт, уз обалу Црног мора, као посебна историјско-географска област. Ово издвајање је већ било готово у време Ксенофонта.

У хеленистичкој епохи, остатак Кападокије (од сада ће овај чланак реферисати на Кападокију без Понта) је била формално независна држава. Главни град је била  Мазака  данашњи Кајсери, а други већи град била је Тијана, недалеко од Таура.

Премало се зна о Кападокији пре него што је постала персијска сатрапија. Зна се само да је у време Хета била веома значајна земља и да се управо у њој налазила хетска престоница  Хатуша. Иако сатрапија у персијско време, Кападокија је сачувала известан степен самосталности. У једном часу, поред сатрапа, појавили су се локални владари. Тако је Аријарат I, у време  Александра Великог, постао самостални владар. Када је Персија прешла у руке Александра Великог, он је задржао на кападокијском престолу Аријарата I.

Континуитет владајуће династије у Кападокији је само прекинут када је после Александрове смрти, македонски регент Пердика дао да се разапне Аријарат. Међутим, његов син је поново успоставио власт у Кападокији.

Под Аријаратом IV, Кападокија је дошла у контакт са Римом, прво као његов непријатељ и савезник римског противника Антиоха III, а затим као његов савезник против македонског краља  Персеја. Наредни кападокијски краљ Аријарат V у великој мери је помогао Римљанима у обрачуну против Аристоника 130. п.н.е., који је покушао да узурпира престо Пергама, државе која је у том часу постајала римска провинција Азија.

Рим је подржао Кападочане у борби против Митридата VI. Рат између две силе се у великој мери водио управо на територији Кападокије, нарочито у Другом и Трећем митридатском рату. Римски поредак је успостављен у Малој Азији, тиме и у Кападокији, након Помпејевог похода у Трећем Митридатском рату, 63. п.н.е.. У римском грађанском рату, Кападокија је била на страни Помпеја против Цезара, а касније на страни Марка Антонија против Октавијана Августа. Након ових ратова, Кападокија је била нејака клијентска држава, без стварне самосталности. Крај династије је дошао коначно 17. године, када је цар Тиберије, начинио од Кападокије римску провинцију.

У раном хришћанству, стара престоница Кападокије, Мазака, под новим именом Кесарија (Ћесарија) била је важно епископско средиште. Тројица кападокијских очева – Василије Велики, Григорије Ниски и Григорије Назијанзин, су необично важни за рану историју цркве. Укупно, Кападокија је било необично важна земља за рану историју хришћанства. Све до 1071. године била је део Византије. Више од три хиљаде цркава, сведоче о православном и грчком карактеру прошлости Кападокије. Последњи православни хришћани су напустили Кападокију током етничког чишћења, и геноцида које је Турска спровела над Грцима од 1922. до 1924. године.

 Назари, традиционални турски талисмани против "злог погледа" 

Детаљи

Датум:
15. новембра
Vreme:
20:00 - 22:00
Догађај Category:
Догађај ознаке:
, , , , , , , , , , , , , , , , ,