Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

Фрушкогорски бисери

25. марта

За све нас који мало дуже памтимо, назив „Фрушкогорски бисер“ је везан за својевремено веома популарно пенушаво вино које је било неизоставан део свих празничних трпеза. Не знамо да ли се то вино још увек производи или не, али искористили смо овај назив као веома погодан за једну рано-пролећну акцију по Фрушкој гори којом обилазимо многа лепа места која се са пуним правом могу назвати „бисерима“. Већ смо раније током разних акција обилазили неке локалитете, а сада смо одлучили да направимо једну мало дужу трасу где ћемо видети неколико веома интересантних фрушкогорских знаменитости.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми, одвајамо се у правцу Врдника кроз који пролазимо и стижемо до Раковца где почиње наша акција.

Раковачка пећина - каменолом "Бели Мајдан"Одмах на самом почетку долазимо до напуштеног каменолома „Бели Мајдан“ који је познатији под именом „Раковачка пећина“. Из овог каменолома се вадио камен за потребе изградње манастира Раковац, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Поред пећине су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

Ту негде је Велики Сремац Баћа  

Од пећине идемо у правцу истока и негде на половини пута од Раковца до Старих Лединаца пролазимо поред веома занимљиве црквице уклесане у стени познатије по називу „Испосница Исаије Париводског“.

Улаз у испосницу Унутрашњост КАУП испред испоснице Исаије Париводског

То је заштићени споменик културе, изванредне културне и духовне вредности. Једина је испосница у Војводини а саградили су је монаси из Раковачког манастира. Уклесана је у меку кречњачку стену која је окружена густом шумом са ниским растињем, што је уз физичку удаљеност од насеља и отежан приступ учинило да се очува у скоро изворном стању. Претпоставља се да је изграђена у 18. веку, а познато је да су је посећивали многи црквени великодостојници што јој даје изузетну вредност.

Убрзо након испоснице стижемо до Старих Лединаца. Ово место је познато по каменолому који је својевремено стицајем околности постао језеро које је било веома посећено од стране житеља Новог Сада и околних места. Међутим, одлуком власника каменолома, упркос жестоким противљењима и демонстрацијама, језеро је пре неколико година исушено и враћено је у првобитну функцију.

Лединачка кула - Црквиште цркве светог Ђорђа  

Пролазимо поред Лединачке куле чије је право име „Црквиште цркве светог Ђорђа“, а за њу се везује легенда о настајању имена Лединци:

Легенда каже да су Турци напали ово насеље, побили становнике и запалили село. После тога су преспавали у цркви, да би током ноћи наступила таква студен да су се Турци смрзли унутра и по томе је порушено насеље добило назив Лединци по ледини – студени!

Негде изнад Лединачког каменолома

Од Лединаца идемо даље на исток, пролазимо Поповичко језеро и долазимо до Поповице. Ту се налази познати планинарски дом где ћемо направити паузу за кафу, чај и ужину.

Поглед на Нови Сад Поповичко језеро 

Након окрепљења, крећемо даље и долазимо до видиковца „Орлово бојиште“.

Орлово бојиште. Фото: Игор Бардић

Орлово бојиште је некадашњи каменолом са чијег врха се пушта прелеп поглед на Иришки венац. Омиљено је место планинара и спортских пењача који се овде окупљају да вежбају и организују своје импровизоване полигоне.

Овде је у плану изградња планинарског дома и професионалног пењалишта за „freeclimbing“, с циљем да читава локација постане нека врста планинарског центра.

Кратко се задржавамо на видиковцу, па се преко Парагова спуштамо до асфалта који спаја Ириг и Сремску Каменицу, којег прелазимо и крећемо на успон ка гребену Фрушке горе. Правимо паузу на Селишту код видиковца „Ксена“ са ког се, ако је лепо време, види део Срема и добар део Бачке.

Видиковац "Ксена"

Још мало низбрдо и узбрдо, па долазимо до гребена одакле преко „Хајдучког извора“ настављамо према гробу Бранка Радичевића на Стражилову. Још једна пауза поред споменика и спуштамо се до излетишта у подножју.

КАУП поред споменика Бранку Радичевићу Статуа песника на Стражилову

Ко не буде био расположен да иде даље, може да се нашим возилом превезе до Сремских Карловаца, док остатак групе наставља акцију.

Од Стражилова идемо путем који убрзо напуштамо и пењемо се на Магарчев брег. Више немамо успоне, идемо гребенском стазом и имамо одличан поглед на Сремске Карловце и Дунав, као и на место где је потписан „Карловачки мир“ у подножју брега. За информације о овом месту, користимо наводе са Wikipedia портала:

Место Карловачког мира 1699. године представља знаменито место у Сремским Карловцима, са средиштем у капели мира, која је подигнута у спомен на Карловачки мир. Капела мира са непосредним окружењем је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.

После 16 година ратовања, 1699-е године постигнут је мир између Хабзбуршког, Пољске, Млечана и Руског царства као победника и Отоманског царства као губитника, у присуству посредника из Енглеске и Холандије. Дати догађај десио се на брду изнад Сремских Карловаца. За српску историју овај догађај је од великог значаја, будући да су овим миром Хабзбуршком царству припали велики делови доње Паноније, па самим тим, Срем, Бачка, Барања, доња Славонија и Поморишје, као подручја са бројним српским живљем.

За потребе вођења преговора подигнута је дворана од дрвета где је и потписан мир. 1710-е године, као спомен на дати догађај, 50-ак метара изнад датог места озидана је данашња капела. По узору на првобитну дрвену грађевину урађена су четири улаза за пролаз зараћених страна. Улаз на који су улазили Турци је у једној од каснијих обнова зазидан.

На почетку 19. века, због дотрајалости, капела је била порушена и сазидана нова која је већ 1808. проглашена државним спомеником. Радови на обнови завршени су 1814., а касније обнове су вршене 1855., 1884., 1923., 1948. године. Последња обнова десила се почетком 21. века.

Данас се капела користи у сврхе римокатоличког богослужења неколико пута годишње.

Поглед на Дунав и зграду "Карловаччког мира" - жута зграда, мало десно од средине Спуштање са Магарчевог брега

На самом крају данашње трасе, долазимо до новоизграђеног видиковца (надамо се да ће бити отворен), одакле се пружа поглед на бачку равницу, Сремске Карловце и његове културно историјске споменике. Видиковац је отворена сцена са два нивоа на којима се налази позлаћени крст (подигнут на месту некадашњег дрвеног), као и скулптура чувеног песника Душка Трифуновића који је последње године свог живота провео у Новом Саду, а према својој жељи је сахрањен у Карловцима. Након видиковца се коначно спуштамо у место где је и крај акције.

Видиковац Поред бисте Душка Трифуновића Поглед према Бачкој 

Као што се види, обилазимо пуно „Фрушкогорских бисера“, траса је дугачка, па је потребно имати одговарајућу физичку кондицију како би се пратио ритам којим акцију завршавамо до мрака. Профил терена је такав да стално идемо горе-доле, а дужина стазе је око 26-27 км са укупно 1070 м успона и исто толико спуштања. За оне који акцију завршавају на Стражилову, дужина стазе је око 20-21 км са 1000 м укупног успона. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе.150-о годишњи платан у дворишту Доње цркве

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо Сремске Карловце, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Организатор

Зоран Буца Вујошевић
Телефон:
+381 63 283558
Е-пошта:
buca@serbianoutdoor.com
Web сајт
http://serbianoutdoor.com

Место

Стражилово
Сремски Карловци, Србија + Google Map