Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

Пројекција: ФИЛИПИНИ

22. марта @ 20:00 - 22:00

Вечерас се спремите за путовање у егзотичан острвски предео, познат по пејсажима који сваком буде жељу да их види и доживи. Један од наших кауповаца, ће свој свеже доживљено путовање вечерас поделити са нама. Пројекција ће се одржато у среду, 22. марта у 20:00 h, у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“), никако немојте пропустити! Добро нам дошли 🙂

Република Филипини је острвска је држава у југоисточној Азији. Име су добили по шпанском краљу Филипу II. Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос је 1542. острва Лејте и Самар назвао Felipinas по ондашњем Принцу од Астурије, да би касније израз Las Islas Filipinas почео да се користи за целокупни архипелаг. Пре тога је називан и Islas del Poniente (Острва запада), а коришћен је и Магеланов назив San Lázaro. Током историје овај архипелаг је неколико пута мењао име, а садашњи назив је озваничен после Другог светског рата.

Филипине обухвата архипелаг са 7.107 острва смештених између 116° 40′, и 126° 34′ ИГД и 4° 40′ и 21° 10′ СГШ. Према истоку се граничи са Филипинским, према западу са Јужнокинеским а према југу са Селебеским морем. Острво Борнео је смештено неколико стотина километара југозападно, док се Тајван налази северно од филипинског архипелага. Молучка и острва Сулавеси налазе се јужно и југозападно, док се Палау налази источно од Филипина. Острва су сврстана и три целине: Лузон, Висаја и Минданао. Главни град је Манила, док је највећи град Кезон Сити; оба града заједно чине метрополитанско подручје Маниле.

Оно што сви прво помислимо када се спомену Филипини су фотографије предивних обала и тиркизног мора. Северно од Филипина преко Лузонског мореуза налази се Тајван; Вијетнам је са западне стране Јужнокинеског мора; према југозападу Сулуско море одваја Филипине од острва Борнео, а Целебеско море одваја га од других индонежанских острва; према истоку излази на Филипинско море. Острва филипинског архипелага су вулканског порекла, брдовита и покривена тропским кишним шумама. Највиша планина је Маунт Апо, са висином од 2954 метра, најдужа река  Кагајан, а највеће језеро Лагуна де Бај, већи заливи Субик, Давао, и Моро.

С обзиром да се налазе у Ватреном појасу Пацифика на Филипинима је честа сеизмичка и вулканска активност. Архипелаг дневно погоди око двадесет углавном слабијих земљотреса. Ту је и више активних вулкана као што су Мајон, Маунт Пинатубо, и Тал. Ерупција Маунт Пинатуба у јуну 1991. била је друга највећа ерупција на свету у двадесетом веку.

А вулканско порекло значи и обиље руда, па су тако Филипини, други у свету по резервама злата. Из истог разлога, земља обилује и геотермалном енергијом по чему су такође други у свету.

Филипини имају умерено тропску климу коју карактерише велика влажност и врућина. Присутна су три годишња доба,  монсуни Хабагат и  Амихан, а како се налазе у средишту тајфунског појаса, филипински архипелаг годишње погоди око деветнаест тајфуна.

Ова острва насељавају бројне етничке групе. Први становници Филипина су били Негрити који су се настанили још у преисторијско доба. Након њих, у таласима су пристизали аустронезијски народи. Током векова овде су се настанили припадници разних нација чему је допринела и трговина са Кинезима, Малајцима, Индусима и исламским државама. Данас, од 100 милиона становника, око 12 милиона живи ван матице, тако да је Филипинска дијаспора је једна од најбројнијих у свету.

Долазак Фернанда Магелана 1521. означио је почетак шпанске колонизације. Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос назвао је архипелаг Las Islas Filipinas у част шпанског краља Филипа II од Шпаније. Доласком Мигела Лопеза де Легазпија 1565. из Мексико Ситија основана је прва стална шпанска насеобина на филипинском архипелагу. Филипини су више од триста година били део Шпанске империје. Током овог раздобља католичка религија постала је преовлађујућа а Манила је служила као главно чвориште за шпанску трговачку флоту у Азији.

Крајем XIX и почетком XX века су се одиграле Филипинска револуција и Филипинско-амерички рат. САД су, изузев за време јапанске окупације, имале власт над архипелагом све до 1947. године. Након Другог светског рата Филипинима је призната независност. Од тада ова земља има прилично бурна политичка искуства. Филипини су учествовали у оснивању Уједињених нација, Светске трговинске организације, АСЕАН-а, и Самита Источне Азије. Више о историји Филипина можете видети ако кликнете овде.

Детаљи

Датум:
22. марта
Vreme:
20:00 - 22:00
Догађај Category:
Догађај ознаке:
, , , , , , , , , , , , ,