Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

  • This Догађај has passed.

ДУРМИТОР – поново, јер сте ви то тражили 🙂

7. јула 2017. @ 16:00 - 9. јула 2017. @ 23:00

По многима, Дурмитор је најлепша планина у Црној Гори. На релативно малом простору, моћним тектонским деловањем и ерозијом, речном и ледничком створен је планински свет фантастичних облика. Оштри врхови неки попут алпских игала (Минин богаз, Зупци, Сохе), и они други, масивне куполе и плећа, или исецкани на прутове (Пруташ, Шарени пасови), вертикално засечени (Савин кук, Шљеме), одевени у уникатно рухо (Међед), јарко обојени (Црвена греда) или они седлани, увијени, обли и усамљени и многи још китњастији, застрашујући, светли и тамни, минијатуре и горостаси, сви на окупу. Овај пут смо изабрали две стазе које ће показати чаробну лепоту и одвести нас у његове висине! Серијал Дурмитор, који ће од сада бити сваке године у редовном програму нашег Клуба, започињемо са показивањем његовог најпознатијег језера и једног врха. Те две стазе смо изабрали да би што већем броју људи омогућили упознавање Дурмитора, наравно не без кондиције, то нам ова планина не дозвољава!

масив Дурмитора

Дурмитор, круна у црногорском планинском венцу, окићен ледничким смарагдним језерима, по чијем се броју издваја у ниски драгуља попут Бјеласице, Сињајевине, Комова, Проклетија…

Парк обухвата основни планински масив Дурмитора, делове и површи језера и Пивске планине, горње делове кањонских долина Грабовице и Комарнице, кањонску долину реке Таре и кањоне њених притока Сушице, Вашковске реке и Драге. Простире се на 39.000 ha, захватајући територију пет црногорских општина: Жабљак, Шавник, Плужине, Мојковац и Пљевља. Највиши врх планине Дурмитор је Боботов кук (2.525 мнв)

 

У подножју Дурмитора, планине чији назив потиче од келтских речи „дру ми торе“ што значи „планина пуна воде“, налази се највиши град у Црној Гори – Жабљак, кога окружују 23 планинска врха… Цео овај предео обогаћују свежином и бојом многобројна планинска језера ледничког порекла, простране шуме четинара, реликтни букови гајеви, тамнозелене колоније клеке, као и многе кањонске долине дивљих река. Дурмитор има 48 врхова преко 2.000 метара, 18 горских очију – предивних глечерских језера, 5 кањона и преко 500 km маркираних стаза и као такав се убраја међу  најбоље обележене планине.

Посматрајући живописну панораму дурмиторског подручја, човек не може а да не размишља о настанку овог драматичног пејзажа и утицају моћних природних сила, које су учествовале у његовом формирању. Посебно обележје својим бистрим, зеленоплавим тоновима дају му језера, јер су неизбежна у свој својој упечатљивости, миру и тишини који уносе у простор којим доминирају стеновите литице, оштри, ка небу окренути врхови, клисуре, кањони, ливаде и пашњаци. Основу за научна истраживања језера Дурмитора, поставио је Јован Цвијић далеке 1899. године који је, боравећи на Дурмитору, обишао готово сва језера. По њему, она су елементи препознатљивости ове планине, јер нигде, на тако малом простору, није наишао на тако велики број језера. Сва она, како их је овај велики научник назвао горске очи, имају своју препознатљивост, различита по постанку, величини, по количини воде, по свом облику и лепоти пејзажа који их окружује. Ипак ако све погледамо из нашег времена, језера никад није превише и она нису дата једном за свагда. Привлачна су и значајна онако и онолико, колико је чиста вода у њима, јер језера, као и људи, имају своје лице и судбину.

Црно језеро

Петак, 7. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125) у 16.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Златибора до кампа Развршје на Жабљаку. Успут ћемо правити краће паузе. У камп би требало да стигнемо око поноћи.

Субота, 8. јули:

У 7.30 h после јутарње кафе и доручка крећемо према Шљемену (2.455 мнв). Стаза дуга 17,5 km са успоном од 850 m и исто толиким спустом.

Шљеме није врх већ пространа кречњачка громада, заравњеног темена, на висини 2400 m, дућине 2 km, са кога се у виду хумки и главица широке основе дижу неизразити вршчићи до висине 2455 m, колико досеже највиши од њих.

Савин кук стазом ка врху

Наизглед једнолика стожина, Шљеме је морфолошки веома разруђено. Сем литица на северној страни а делимично и на јужној (Велики и Мали лимни до) у Шљеме су оштро урезани уски циркови на источној и југозападној широкој страни: Млијечни до, Велика и Мала корита. Између њих су дуга стеновита била Зупци и Штит, који се завршавају у Меком и Воденом долу, на висини од 1700 m.

Стазом према Шљемену пролазимо мирисне четинарске шуме, пропланке, зелене, цветне пољане, кршевите пределе, једним делом идемо преко сипара, откривајући незаборавне пределе заносне лепоте. Сваки направљени корак ће учинити да се безусловно заљубите у ову планину и заувек у срцу понесете њену јединствену лепоту.

Након доласка у камп, слобдно време, вечера по жељи и дружење уз логорску ватру.

Савин кук на врху Савин кук Поглед са Савиног кука

Недеља, 9. јули:

У 7.30 h, након испијене јутарње кафе и доручка следи паковање и припрема за пешачку туру око Црног језера. С обзиром на активности предходног дана, свима ће годити ова релаксирајућа стаза око језера, дуга 8 кkm са купањем ко буде желео. Уживајући у неицрпној лепоти пејзажа и воденој чари језера можда спознате и откријете тајну његовог имена и зашто је толико популарно међу заљубљеницима у природне лепоте. Оставићемо да ви прикупите и са собом понесете утиске овог невероватног предела, једнаке чаролијама из бајке.

На надморској висини 1.416 m и на свега 3 km од центра Жабљака, природа је сместила „горске очи“ Дурмитора, Мали и Велико језеро, заувек спојена у величанствено Црно језеро, повезана уском превлаком.

Легенда каже да је једном давно, туда прoлазио Свети Сава. Локални сељани га оптужише да је нешто украо, па узеше правду у своје руке и одлучише да га казне за крађу. Узмичући пред расрђеним сељанима, Свети Сава некако побеже, али је био толико љут да прекрсти штапом и нареди да вода потопи село. Они који су бежали ка планинама, потопише воде Малог, а оне који су бежали ка другом крају, потопи Велико језеро.

Име је добило због одраза високе шуме црног бора која га окружује. По некима, имену доприносе и тамне дубине језера, нарочито Малог, чије дно досеже дубине и до 50 m, док је Велико дубоко упола мање 24,5 m. Читавим бајковитим пејзажом доминира горостасни врх Међед који се уздиже изнад језера.

Током дугих и оштрих дурмиторских зима, језеро је оковано ледом скоро целе зиме и тада његова лепота остаје скривена под дубоким снегом. На пролеће, када крене да се топи снег са околних врхова, и кад свом снагом прораде врело Челина и Млински поток, бистра планинска вода пуни воде Малог језера, које се онда преливају у Велико.

Лети водостај језера зна да опадне и до 5 m, и тада се воде из Великог језера поново враћају у Мало. Тада се вода језера угреје на радост бројних купача који не пропуштају прилику да зароне у тамне воде језера. За оне другачијег афинитета, ту је пешачка стаза око језера дуга 3,5 km, препуна места на којима можете уживати у бајковитим призорима језера.

Дубине језера крију и многе подземне канале, којима вода даље отиче пут Таре и Пиве, што представља изузетну реткост у природи, тзв. бифуркацију, појаву да једна водена маса даје притоке двема рекама.

По повратку у камп, у 13.30 h полазимо према Београду, а прву паузу и још лепоте открићемо на мосту Ђурђевића Таре, који ћемо  прећи пешке и направити дивне фотографије.  За оне храбрије, вожња  преко кањона реке Таре.

Када се група са Zipline-а сретне са пешачком, која стиже преко моста, настављамо ка Београду, у који, са краћим паузама, стижемо око 23 h.

Ђирђевића Тара 

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, преобука, пешкири, купаћи костим, заштита од сунца или евентуалних падавина. Нешто топлије одеће, вечери и јутра на високим планинама су јако хладна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 € + 700 дин

45 € + 600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, улазнице, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено:  два ноћења у кампу, у собама 12 € или 3 € за мање шаторе (по особи и по дану!), путно и спортско осигурање

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење ау износу од 30 €, а остатак до 7 дана пред полазак на пут. Рок за пријављивање је до 1. јуна.2016. године.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Детаљи

Почетак:
7. јула 2017. @ 16:00
Крај:
9. јула 2017. @ 23:00
Догађај Category: