Архива за Акције – Page 4

Зимске чаролије у Делиблатској пешчари

Делиблатска пешчара јединствена је у Европи. Овај тзв. Банатски песак налази се у југоисточном делу Војводине, у јужном Банату. Главне одлике ове простране области су пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним ораницама, између Дунава и југозападних падина Карпата. Она је споменик историје природе Панонске низије, али и  једно од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и Старог континента.

 

Ех, а сад што се тиче ове акције, најлепше би било да се она реализује у време снежних падавина. Доживети снег у пешчари је једно прелепо искуство. Та чистоћа и мир који владају кад ходате по лавиринту завејаних пешчарских путева не могу бити ничим нарушене. Човек се максимално опусти и ужива у савршеној тишини коју понекад својим оглашавањем поремети понека птица или животињка. Надамо се да ћемо на дан акције имати овакве услове, али чак иако снега не буде било ићи ћемо у „песак“ и уживати!

 ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Панчева и Долова ка Делиблату. Од Делиблата се за 5 минута стиже до уласка на пут који води кроз пешчару и ту ћемо да изаберемо на коју страну ћемо ићи: лево или десно. Ако изаберемо леву страну, онда ту напуштамо возило и идемо варијантом бр. 1 која има подваријанте а) и б). Ако изаберемо десну страну, онда се возимо још 3 km до омладинског насеља „Чардак“ одакле настављамо варијантом бр. 2.

Варијанта 1

Варијанта 1: Крећемо се ободом пешчаре у правцу Мраморка који је западно од нас. Ако изаберемо подваријанту а) онда идемо све до Петрове торине где скрећемо и улазимо дубље у песак. Ако изаберемо подваријанту б) онда ћемо раније напустити ободни пут, ући ћемо у песак отприлике негде на пола пута до Петрове торине и кренути путем у правцу Главаша. Без обзира шта одаберемо, долазимо до подручја које је по мени један од лепших делова пешчаре. Ту је постављена ловачка чека са хранилиштем за дивљач, али иако сам до сада много пута боравио ту, још ниједном нисам налетео на ловце. Од чеке се варијанта а) и б) више не разликују, настављамо у правцу истока и после скрећемо ка југу како бисмо се вратили до тачке одакле смо кренули. Варијанта а) је дугачка око 19 км, а варијанта б) око 16 км. У оба случаја, висинска разлика је занемарљива (негде око 100 м), стаза је немаркирана целом својом дужином. У зависности од временских прилика и расположености групе, обе ове варијанте можемо да продужимо за неких 5 км додатним стазама до познатог одмаралишта Чардак. Одлуку о томе ћемо донети на лицу места како се будемо договорили.

Варијанта 2

Варијанта 2: Полазимо од Чардака и крећемо се маркираном стазом бр.2 „Борови брег“. Пролазимо Широку торину и настављамо преко Малог доса у правцу истока. Долазимо до Бендиног бреста где скрећемо на југ и идемо у правцу насеља Шумарак. Нећемо доћи до самог насеља, већ ћемо после Топила кренути натраг у правцу севера према Хероњи. Ту скрећемо на запад и враћамо се натраг до Чардака. Стаза је дугачка 15 км и такође се прелази висинска разлика од 90-ак метара.

Без обзира коју варијанту будемо изабрали, ниједна није кондиционо тешка, једино ће у снежним условима тежина зависити од саме његове висине (тј. ако буде било потребе да се пробијамо кроз њега). Ако буде било снега онда ћемо ићи Варијантом 2, а у супротном највероватније Варијантом 1-б. Успут нема извора воде, тако да је потребно понети са собом довољне количине течности према потребама. По завршетку акције, свратићемо негде да се мало загрејемо, а по могућству и окрепимо неком топлом чорбом или сличним.

 Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 20 и 22 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке чизме погодне за кретање по снегу), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.100 динара

1.000 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 20 и 22 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте галерију фотографија са прошлогодишње акције: http://x.co/6DwJr

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КРИВА ДРИНА: Соколина – Гвоздачке стене (реприза)

 ДРИНО ј…. ти!

Беше то прва псовка изговорена у једном домаћем филму. Исте сам речи изговорио први пут угледавши Дрину са Гвоздачких стена. То ми се просто превалило преко усана, задивљен призором испред себе: Дрина која меандрира (кривуда), а иза ње венац планина на босанској страни. То је нешто што се једноставно мора видети. Наравно, након тога човек се враћа да све то види још једном, па још једном и још…

Гвоздачке стене се налазе изнад села Гвоздац покрај реке Дрине. Из кречњачких пећина ових стена избијају врела која одмах граде јаку и брзу Гвоздачку реку која се слива право у Дрину. У самом селу је велико врело на коме се одмах при извору налази неколико млинова. Све то заједно са прелепим Гвоздачким видиковцима смо обилазили претходних година (фотографије се можете погледати ако кликнете на ЛИНК)

ПОЛАЗАК: у 7.00 h, са паркинга испред центра „Сава“. Путујемо ибарском магистралом према Ваљеву и настављамo преко Дебелог брда према Бајиној башти. Неких 40-ак km  након Ваљева стижемо до Винчине воде и одатле креће чист хедонизам.

Од Винчине воде крећемо макадамом ка западу, у правцу Кенове куће. Кен је Енглез који се оженио српкињом, направио је дивну кућу у овом крају и кажу да много помаже локални живаљ. После његовог имања, пењемо се на први од видиковаца које посећујемо. Свилена стена је уједно и највиши врх на Гвоздачким стенама – 1231 m, што је мање важно, јер је сваки од видиковаца јединствен, и са сваког се Дрина другачије доживљава.

 

Потом настављамо до Соколине, па до Велике стене и на крају до Куртињаче. На крају постоји још један видиковац и тешко да ћете на крају моћи да знате који је најлепши, јер се такве лепоте не могу упоређивати. У техничком смислу, могу само успоравати ток акције, јер се са њих тешко одлази, али то имамо у виду, и предвидели смо довољно времена за сваки од њих!

Након последњег видиковца, пут настављамо тако што се спуштамо према селу Гвоздац које се налази у подножју стена.

Пролазимо засеоке Крстићи и Бакићи и долазимо до великог врела где правимо још једну паузу за обилазак околине.

Онда настављамо пут још мало подножјем стена, па се опет враћамо натраг на гребен где ћемо имати прилику да и даље уживамо пролазећи поред гвоздачких пашњака све до повратка до Кенове куће. Одатле се враћамо до Винчине воде одакле смо и кренули и заокружујемо ову нашу акцију.

Укупна дужина пешачења је око 19 км, а висинска разлика 700 м. у успону и исто толико у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, гребенске стазе и стазе кроз ливаде и пашњаке. Тура није дугачка, а амбијенталне, пејсажне лепоте, којима ћемо бити изложени током пешачења, учиниће трасу лакшом.

На крају, приликом повратка за Београд, свраћамо на окрепљење у неки од одговарајућих успутних ресторана у околини Ваљева.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минибус):

1.400 динара

1.300 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 300 динара.

НАПОМЕНА: за све учеснике ове исте акције која је изведена 18. априла 2015-е, а који су због лоших временских прилика остали ускраћени за прелепе погледе са Гвоздачких видиковаца, одобрава се специјални попуст од 300 динара.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

 buca@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева Поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостало!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:00 h. Молимо вас да дођете неки минут раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутне кафе-паузе, чека нас леп дан, ваља га искористити. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Пауираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савлаала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. Све остало је или равно, или спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је раван и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

Крећемо се ка речици Ваља Маре и пратимо је до њеног ушћа у Тодорову реку, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Тодорову реку пратимо до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, Викторина и Славица, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео. 
Дужина описане трасе износи 16 km, а висинска разлика свега 320 m. Ево и приказа на карти:приказ трасе на карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 А ако будете били расположени, одшетаћемо и до сада већ познате Паунове стене над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, како бисмо пред центром „Сава“ били до 22 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ЦЕНА:   путујемо комбијем

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У потрази за повленским куглама – водопад Цетине

Када је пре четири деценије Милинко Миливојевић на свом имању, у потоку пронашао велику камену куглу почео је живот легенде о тајанственој вези са ванземаљским светом која је у машти мештана а потом и посетилаца из разних крајева добијала временом нове димензије. Наравно временом су почеле и приче о исцелитељским својствима чудесних кугли. За геологе, чини се, ова не тако ретка појава у свету не представља посебну мистерију па се „повленским куглама“ нису бавили са неком нарочитом пажњом. Сличних камених лопти има и у Босни, Бугарској, Француској, Кини, Костарики, Мексику, северној Америци… Pазноликост кугли, како у величини тако и у саставу још увек, код многих, изазива сумњу о ниховом природном пореклу. Довољно разлога да их потражимо, зар не?

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.Путујемо до Ваљева преко Лајковца где правимо кратку паузу на OMV пумпи. Након Ваљева, пролазећи, без заустављања, поред манастира Ћелије и манастира Лелић идемо до села Мравинци на североисточној падини Повлена, где напуштамо возило.

На самом почетку стазе обилазимо „прву“ повленску куглу како би смо „прикупили енергију“ макар за данашњу шетњу. Спуштамо се у долину реке Цетине и обилазимо један од њених водопада.

Ово ће бити најнижа тачка нашег трека тако да се надаље пењемо до добро познатог Малог Повлена, највишег врха ваљевских планина. Овај врх посетили смо пре неколико недеља, али овога пута проћи ћемо његовим целим гребеном и истржити мање познат источни прлаз. На спусту обићи ћемоиодличан видиковац са кога се пружа поглед ка Маљену, Козомору, Субјелу…

То је све? Наравно- Не. На самом крају пешачења посетићемо локацију где се налази још неколико камених лопти.

Приликом повратка окрепићемо се у ресторану „Платани“

Дужина стазе је 15 km са 850 m успона и исто толико спуста. За оне који то буду желели могуће је да скрате ову стазу тако што се неће попети на Мали Повлен док ће све остале занимљиве тачке обићи.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалих падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за више од 35 пријављених учесника цена се умањује за 300 дин 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Поход на ПЈЕНОВАЦ (Република Српска)

На северним обронцима планине Јавор, у сарајевско-зворничкој регији, у делу средњег Подриња налази се Власеница. То је област благо заталасаних висоравни, прошараних речицама Дринског слива и бујним лишћарским и четинарским шумама, висине од 200 до 1400 мнв. Припада Динарској рељефној целини са највећим врхом Жеп 1537 мнв и Велика Игришта 1405 мнв на планини Јавор која се пружа у дужини преко 60 km од средњег тока Дрине до почетног тока Дрињаче, што је чини најдужим подсистемом у источном делу Републике Српске. Налази се на климатској преломници хладних ваздушних маса са планине Јавор и нешто топлијих ваздушних маса са Дрињаче, Тишче и Јадра, због чега је ово подручје врло ветровито, нарочито у пролеће и јесен када су ваздушна струјања најизраженија.

Поход на Пјеновац, у организацији Планинарско-еколошког друштва „АЦЕР“ из Власенице, једна је од најмасовнијих планинарских акција у региону. Као и претходних година, очекује се више стотина учесника, који ће имати прилику да уживају у лепотама Јавор планине.

Субота, 31. јануар:

ПОЛАЗАК:  са паркингу испред центра “Сава”, тачно у 16 h крећемо аутопутем, преко Шапца и Лознице до Власенице (Република Српска).

Сусрет са домаћинима, краћи обилазак Власенице и дружење до одласка на починак у квалитетни приватни смештај у граду.

Недеља, 1. фебруар:

Устајање у 7 h, кафа, доручак у сопственој режији и полазак ка паркингу Хотела ПАНОРАМА у центру Власенице, одакле се превозимо до Пећине.

Домаћини акције ПЕД „АЦЕР“ из Власенице у 8:30 h отварају и званично овогодишњи поход и пешачење преко најлепших делова Јавор планине.

 

План је да се иде стазом преко Дебелог брда, Игришта, Подкозловаче, поред реке Бјеснице, преко Мркова, до Пјеновца уз успутне краће одморе.

Стаза је лагана и пријатна, дуга око 14 km. Долазак у Пјеновац је најкасније до 15 h.

Ручак за све учеснике похода је код Манастира у Пјеновцу. Повратак ка Власеници и потом ка Београду. Очекивано време доласка испред центра САВА око 22 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена временским условима, заштита од ветра и евентулних падавина, пресвлака.

ЦЕНА:  

3.400 дин

3.300 дин (за чланове Клуба)

Цена обухвата превоз минибусем или комбијем, ноћење у квалитетном приватном смештају и партиципацију за учешће домаћинима акције.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“) 

 

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Фрушка Гора: манастир Хопово-Иришки венац-бања ВРДНИК

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Србска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је пришле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења, употпунити угођај топлим, лековитим водама.

карактеристична маркација на стазама Фрушке

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h (доћи 15 мин.раније) Одатле идемо аутопутем Београд -Загреб до искључења за Руму, па преко Руме и Ирига стижемо до манастира Хопово одакле започињемо своју туру.

манастир Ново Хопово

Манстир Ново Хопово је један од најзначајнијих Фрушкогорских манастира. У њему се налазе мошти Светог Теодора Тирона (војника), познатог Светитеља из III века (Теодорова субота). Након посете манастиру крећемо на пешачење до Иришког венца (око 4 km са мањим успоном). На Иришком венцу правимо паузу за кафу, чај и окрепљење. Потом крећемо стазом кроз шуму и спуштамо се ка бањи Врдник (око 5 km).

Иришки венац Старо Хопово 

У бањи је предвиђено око 2 сата времена за купање. Ко не жели у бању може прошетати до манастира Врдник који се налази пар стотина метара удаљен од самог бањског комплекса  или уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 20.30 h.

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 10 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 Banja-Vrdnik-Hotel-Termal-SrbijaTOP10-banja

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ЦЕНА:

1.200 динара

1.100 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

  064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

banja_resize

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Сва три Повлена и Беден

Повлен је најуочљивији и највећи масив у ланцу ваљевских планина. Пешачке туре на по врховима Повлена одавно не представлјају врхунски изазов, међутим велики број уживалаце природе враћа им се небројано пута. Чини се да је разлог томе четири врха који се могу обићи у једном дану а сваки са потпуно различитим видицима.

Два најпознатија врха ове планине имају помало неприкладне називе: Мали и Велики Повлен. Наиме, Мали Повлен највиши врх ваљевских планина и готово  је 80 метара виши од Великог Повлена. Конфигурација терена у четвороуглу Великог, Средњег и Малог Повлена и Бедена допушта велики број комбинација пешачких тура по стазама које су добро обележене. Ову погодност искористићемо уколико нам кретање буде отежано због снега по коме је Повлен познат.

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h са добро познатог полазишта код Сава центра

Пешачење започињемо на превоју Дебело брдо. Кретаћемо се у почетку макадамом а затим планинарским стазама кроз шуму и преко повленских пашњака. Обилазимо сва четири врха , локацију Црно стење а пред сам крај спуштамо се до реке Трешњице.

Приликом повратка окрепићемо се у ресторану „Платани“.

Дужина планиране туре је 15,5 km уз 700 m лако савладивог, успона и исто толико спуста 

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалих падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ЦEНA: 

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за више од 35 пријављених учесника цена се умањује за 300 дин 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”)

 Акцију реализује

Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Povlen_Beden

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: планински бисери Црне Горе

ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ,

МОРАМО ВАС ОБАВЕСТИТИ ДА ОВО ПРЕДАВАЊЕ ПОМЕРАМО ДО ДАЉЊЕГ ЗБОГ НЕМОГУЋНОСТИ ПРЕДАВАЧА, УЗРОКОВАНОГ ПРИВАТНИМ ДОГАЂАЊИМА.

МОЛИМО ВАС ДА РАЗУМЕТЕ. 

ПРЕДАВАЊЕ ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ ЧИМ ЖИЖА ЈАВИ ДА ЈЕ У МОГУЋНОСТИ ДА ГА ОДРЖИ.

 

Времена се мењају, доносећи и односећи собом оно што их је чинило за памћење. Али, после сваког времена остаје сећање на раздобље које се својим карактеристикама урезало у сећања.

На домаћој сцени, међу људима који су готово читав радни век посветили природи, има дивова, о чијим ће се акцијама причати поколењима, а намера КАУП тима је да вам их представи. Тај план почињемо да остварујемо управо овом темом и предавачем, који је једна од култних личности планинарства – Крста Жижића-  Жиже.

Пројекција ће се одржати у сали Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“), са почетком у 20.15 h. Улаз је слободан, добро нам дошли!

ПРОЈЕКЦИЈА: румунски Карпати

Пространства Карпатског масива у суседној Румунији предмет су изузетног интересовања активних уживалаца природе разних жанрова. Та непрегледна пространства нам нису далеко, а у својим недрима скривају бројне природне вредности. Постоји и понуда смештаја за овакву врсту путника, а може се коначити и под ведрим небом, што је за овакав предео, рекло би се – ултимативно. Постоји можда један технички проблем: све је то превелико за пешака. Али у комбинацији са теренским возилом, Карпатске експедиције пружају врхунски доживљај!

PROJEKCIJA_Kaarpati

 

Последњих година, Александар Вељковић, наш вечерашњи предавач, сваког лета изводи ову експедицију, а последњи пут, водио је и саме Румуне, тако да  ћете имати прилику да од пасионираног и посвећеног познаваоца овог дела Карпатског масива, добити најквалитетнији приказ овог предела, филмске лепоте.

Пројекција ће се одржати у сали Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“), са почетком у 20.15 h. Улаз је слободан, добро нам дошли!

ПРОЈЕКЦИЈА: Ледена доба – прошла и будућа

Право време за тему како је изгледала Земља током последњег леденог доба.  Беше то минула епоха, а у даљој (догледној или не) Замљу чека још ледених раздобља. О томе ће нам излагати млади географ Немања Потребић.

  Пројекција ће се одржати у среду, 21. јануара у 20 h у сали Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Улаз је слободан, добро нам дошли 🙂

Божићни успон на Ртањ

И ову годину почињемо Божићним успоном на Ртањ. Она је постала обичај након празника, потреба да осетимо природу после свечарских мировања – ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ 🙂

Ртањ

 ПОЛАЗАК:   у 6.00 h  са паркинга испред центра „Сава“. Дођите 15-ак минута раније, како бисмо пошли на време.

Путујемо аутопутем до Параћина, одакле се одвајамо магистралним путем за Зајечар до „Балашевића“ где скрећемо за насеље Ртањ.

Око 9:20 долазимо у подножје Ртња, крај старог рудника, одакле води маркација северном стазом, којом идемо ка врху Шиљак, до кога одавде има 5,7 km са 1005 m успона, што је, зависно од дебљине снежног покривача око 4 сата хода. Отворена је могућност лакшег успона из насеља, одакле до врха стижемо за сат краће, са успоном од 925 m.

Спуштамо се јужном страном планине највише два и по сата (6,8 km).

зимски успон на Ртањ зимски успон на Ртањ

9.40 h Полазак на успон северном страном (од старог рудника), односно у 10.00 h јужном страном из насеља Ртањ. Око 14 часова излазимо на врх Шиљак (1565 mnv). Где ћемо мало уживати у погледу, ужинати, фотографисати…НА ЖАЛОСТ од лане без инспиративног лука на остацима уништене капеле породице Минх.  Када се сви саберемо, обе групе заједно силазе са врха јужном страном планине у насеље Ртањ до 17 h.

Укупна дужина стазе износи 12,5 km и умереним ходом са паузама се прелази за око 7 сати.

пред Шиљком пред Шиљком са више снега...

Домаћин манифестације, ПСД „Драган Радосављевић“ из Зајечара, већ традиционално ибезбеђује за први успон значку и легитимацију, за трећи успон бронзану, за шести сребрну а за десети успон златну значку.

Акцију завршавамо силаском у насеље Ртањ, а у ресторану ћемо се окрепити и сложити утиске 🙂  Планирани полазак за Београд у 18 .30 часова. Очекивано време доласка испред Сава центра је око 22 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: планинарске ципеле, камашне, капа и рукавице. Понети ранац са довољном количином воде (на стази нема извора) и храном за успут. Потребна је добра заштита од јаког ветра, сунца и евентуалних падавина као и пресвлака. Пожељно је понети и штапове за ходање са зимским крпљицама.

Поглед на Тупижницу са врха Шиљак

НАПОМЕНА: ако сте раније већ учествовали на овој акцији, понесите учесничку књижицу Божићног успона на Ртањ.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба

За групу од 40 учесник, цена се умањује за  300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба. Молимо вас да се благовремено пријављујете.

Акцију реализују:

       Ненад Царевић     и      Немања Потребић

         nesa@serbianoutdoor.com               nemanja@serbianoutdoor.com

064 684 01 37                065 99 88 777

на врху Шиљак

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КОСМАЈ

На 40 km од Београда налази се друга по висини планина у Србији – Космај. Од позади, наравно, јер само је Авала нижа од његових 628 m 🙂  Да ли што је близу, па као да заборавимо заиста прелепу природу Космаја, кога краси пријатна клима благог поднебља, пространи пропланци, бујни пашњаци и чак 95 извора! Изнад њих протежу се густе листопадне и четинарске шуме. Главни гребен Космаја је полумесечастог облика и пружа се у правцу југозапад-североисток а на њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Када се по чистом дану са оног најсевернијег баци поглед ка Београду могу се видети први солитери на Бањици. Видећемо каквом ће нас видљивошћу дочекати Космај 6. децембра, али смо тај дан планирали овако:

манастир Кастељан Споменик

ПОЛАЗАК:  у 8 h, са паркинга испред центра „САВА“. Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку.  Из Младеновца настављамо   ка селу Кораћица, где посећујемо манастир Павловац.

Настављамо вожњу још мало до ловачког дома, одакле нам почиње пешачење. Идемо стазом 2 km без неког драстичног успона до остатка зидина манастира Кастељан . Одатле још 2,5 km ка цркви  Светих апостола Петра и Павла у селу Неменикуће. У Порти цркве се налази чесма са лековитом водом и дрво запис.  Сада је тело већ загрејано и припремљено за успон и од цркве започињемо успон на космај, од 1,5 km са 219 мнв на 546 мнв колико је висок најнижи врх космаја Бели камен одакле се по чистом дану гледајући ка Београду могу видети први солитери на Бањици. На њему је спомен костурница која је постављена у част борцима из првог светског рата погинулим у биткама за одбрану Београда.

 фото: Дуле Опачић

Настављамо пут  посут белим макадам камењем, како и одговара имену врха, благо се спуштајући, а онда и још блажим успоном ка централном делу планине, пролазећи кроз парк, уређеним стазама, са клупама и столовима, до великог споменика палим борцима другог великог рата. Споменик је на другом врху по висини (576 мнв). На највиши врх (626 мнв), не идемо јер га је војска Србије резервисала за своје активности.

Одавде се спуштамо мало стрмијом стазом до подножја Космаја на 492 мнв, где ћемо обићи манастир Светих Архангела (Тресије) из 1309 г. који је подигао краљ Драгутин, а камен темељац  је донешен са Свете Горе. Још нам је остало мало више од два километара до ресторана Верона и окрепљење пре повратка за Београд.

Дужина описане трасе износи око 10 km.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина.

ЦЕНА:

1.000 дин

900 дин  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

 065 55 99 346
nole@serbianoutdoor.com

Ако нисте знали по чему је још Космај данас занимљиво одредиште, сазнаћете на овој пројекцији

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.