Архива за Акције – Page 3

Велики Рзав – Височка бања и кањон

Пре две године повела сам вас у кањон Јагнила вођена жељом да га видите док га не униште. Овог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав?

Овај кратак форшпан садржи оно што нас је нагнало да вам покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде, погледајте:

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо до Ариља у друштву Зорана Раковића, лидера борбе за одбрану Великог Рзава и на наше задовољство, нашег домаћина током обиласка овог предела. А крај Ариља су и Ариљске пирамиде… Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: кад дођемо до кањона, свлачимо се у купаћи и пролазимо стотинак метара са ранцем у ципелама у рукама до Вискочке бање. Ту се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења.

Височки кањон 

Иначе, траса до кањона нас води и крај интересантног монолита, за који су везане многе легенде (добро познате Зорану). По повратку пролазимо ушће Катушнице и пењемо даље ка једном имању са фантастичним видиковцем, изнад самих базена. Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да рачунају на квашење приликом проласка кањона.  Први јесењи викенд је одлично време за то, обзиром да су воде Височке бање термалне. Пре поласка за Београд, уприличићамо леп предах који подразумева ручак у природи, као прави епилог овој лепој причи 🙂

Пролазак воде је специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима и проласку воде, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака. Понесите посуду и прибор за јело!

НАПОМЕНА: приликом проласка Височког кањона ће бити квашења, рачунајте на то!

ЦЕНА (путујемо минибусом):

2.100 дин

2.000 дин за пуноправне чланове Клуба

Ценом је обухваћен и ручак у природи

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА

Мојсињска планина и Сталаћка клисура Јужне Мораве, на основу вредновања Завода за заштиту природе Србије, предложени су за заштиту као предео изузетних одлика, значајно природно, али и културно добро.

Мојсињска планина обухвата простор у централној Србији, у троуглу три Мораве и пута Крушевац – Делиград, а због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе, у географском смислу је означена као врата Србије. Планина се наставља на Јастребачки масив и сужава у облику троугла ка Сталаћу где се две реке спајају у Велику Мораву. То је простор од око 150 километара квадратних, а припада општинама Ћићевац, Крушевац и Ражањ.

Према предању, на Мојсињској гори се некада налазило 77 цркава и манастира, а сада их је остало 28, од којих су пет заштићени као културно- историјски споменици. Постојање великог броја сакралних објеката на тако малом простору везује се за долазак групе монаха са Синајске горе у XIV веку. Светогорски монаси, припадници аскетског реда Синаита, повлачећи се пред најездом Турака, насељавају Мојсињске планине, обнављају манастире, подижу цркве и испоснице, па отуда читав овај крај носи назив Мала српска Света Гора. Порекло необичног имена Мојсињска Гора, по легенди, потиче из времена цара Душана Силног, када је војводи Мојсилу наложено да се зидањем цркава, искупи за грехове. Поред планине и једно село носи име по ктитору.

Пре него вам прикажемо садржај програма, желимо да истакнемо шта нас је инспирисало да одлазак на Мојсињску Гору уврстимо у наш календар, од сада до у будуће. Најједноставнији начин да вам приближимо овај предео, јесте препорука да погледате овај филм:

Мојсињске планине обухватају простор у троуглу три Мораве и често се називају врата Србије због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе.

Поред средњевековних манастира, на Мојсињским планинама су и праисторијска налазишта из доба неолита, стара око 7.000 година и припадају старчевачкој култури. Присутни су и трагови културе Римског царства, јер је преко Јужне Мораве прелазио главни пут, који су Римљани обезбеђивали. Град Сталаћ је настао још у античко време и био је, судећи по локалитетима, важна постаја и комуникација за обезбеђивање главног римског пута. У време кнеза Лазара, град је обновљен и био је заштита на улазу у западноморавску котлину. Од средњовековног утврђења данас се могу видети делови темеља и упола срушена кула, названа по војводи Пријезди. Он је био последњи бранилац Сталаћа, а када није могао град да одбрани од турске војске, скочио је у Мораву. Испод куле се налази извор за који се верује да је чудотворан. Цела Мојсињска планина богата је подземним водама и изворима који имају лековита својства и била је предмет проучавања научника још 30-их година прошлог века.

 

Благо заталасани предели испресецани су дубоко усеченим потоцима који се пружају у свим правцима. Често су због различите тврдоће подлоге преко које се прелази, токови ових потока каскадни, а стране веома стрме. На местима где су отпорније стенске масе остали су стењаци који на појединим деловима представљају видиковце са којих се може сагледати долина Јужне Мораве, као што је случај са селом Мојсињем.

Сами врхови Мојсињске планине представљају места са којих се пружа поглед на велики простор овог дела Србије. Са њих се могу видети све околне долине, као и планински врхови Копаоника, Жељина, Гоча, Јухора, Ртња, Јастребца…

Постојање живота, сва догађања и историјска збивања на овим просторима условљени су самим географским положајем који представља центар Балканског полуострва…(више о томе прочитајте овде).

Сам план последњег мајског дана, када одлазимо на Мојсињске планине је врло једноставан, када знамо зашто баш ту идемо. Јасно је такође да се због даљине одредишта (односно дужине путовања) мора кренути раније, дакле:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 6.00 h. Путујемо аутопутем ка Сталаћу, где ћемо стати ради посете Кули Тодора од Сталаћа, али и да бисмо се састали са нашим домаћинима из ПК „Јастребац“ – Зораном Опачићем и Банетом Живковићем.

Наша путања се простире од Сталаћа до Макрешана и дуга је 14 km. Терен је благ, без јаких успона и силазака (такве су Мојсињске планине), а циљ је да упознамо садржај предела, о коме смо доста рекли у самом уводу. При повратку за Београд, уприличићемо предах ради окрепљења.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике са добрим, теренским ђоном), штапови (ко је навикао), мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца и евентуалних падавина, одећа прилагођена временским условима и обавезно пресвлака.

ЦЕНА:

2.000 дин

1.900 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализују:

                                                     Ненад Царевић       и      Гордана Атанасијевић

                                                        064 684 01 37               065 377 14 74

                                  nesa@serbianoutdoor.com                office@serbianoutdoor.com

Mojsinjska gora_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СТАЗАМА ДИВЉЕГ КУЧАЈА

Предходних година детаљно смо истражили област око горњег тока Ресаве. Пролазећи левом страном кањона Ресаве по Витој букви, Остречу, Вртачељу и Кленцушу пажњу нам је редовно привлачио велелепни одсек Бељанице и Страже на северу али седећи на Кленцушу и смирај топлог октобарског дана прорадио је онај црв што нас покреће на нове авантуре. Непрегледна шума, поглед на карту, чињеница да је то Јужни Кучај, довољан су изазов да се повежу већ познате локације. Лако приступачна Ресавска пећина и водопад Прскало у клисури Некудова. Врхови Пожерак, Велики Кљанц, Куњачко брдо, Велико Брдо и други врхови дивљег Кучаја нису били, осим ретких изузетака, на стазама љубитеља природе. Од идеје до реализације било је потребно мало истраживања, што за КАУП није проблем, обзиром да смо по представљању ових предела познати и да постојимо као клуб и у овим крајевима 🙂 Тако смо на релацији КАУП Београд-Ресавица, утаначили стазу која ће нас провести баш по овом подручју и на крају довести до два природна феномена – бигрене наслаге водопада Прскало и монументалног понора Некудова.

pogledsa klencuša vodopad-prskalo-2

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:30 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо до Ресавице где правимо кратку паузу за јутарњу кафу и припрему за пешачку туру.

Пешачење почињемо нешто даље од Ресавице, са места одакле се пружа сјајан поглед на једно од ретких крашких поља у Србији – Дивљаковац. На ободу овог поља налази се и позната Ресавска пећина, коју овога пута нисмо уврстили у план акције због дужине планиране стазе.

Дивљаковац

Успон започињемо одмах у правцу Изгорелог врха а затим настављамо до врха Пожерак са којег се пружа сјајан видик од 360 степени. Суседна, добро позната Вита буква, Бељаница, Кленцуш, врхови Кучаја , доминатни Ртањ у позадини, Јухор, а за лепих дана поглед пуца до Копаоника.

Амугин поток кањон некудова

Кретање настављамо гребеном  са којег ћемо повремено имати лепе видике на пропланцима фасцинантних природних букових шума и пошумљене смрче. Након бајковитог спуста у долину Ресавице направићемо краћу паузу да би се припремили за успон који ће бити технички нешто водопад Прскалозахтевнији јер је некадашњим шумским путем, после сече, у неким деловима овладала купина. У овом делу препоручљиво је користити панталоне дугих ногавица.

На крају успона чека нас феноменалан поглед на беспуће Кучаја као и кањон Некудова. Са овог места почиње спуст широким путем који нас води до Прскала, Увирала и коначно, нашег возила. После двадесетак минута вожње, свраћамо у Ресавицу како бисмо се окрепили и средили утиске. пред повратак.

Узгред, у непосредној близини водопада Прскало је и ГЕОКЕШ са координатама које се могу погледати овде, па можете окушати срећу да га нађете 🙂

Увирало (понор Некудова) поглед из понора

Дужина стазе је 23 km са успоном од 900 m и нешто више спуста. Иако, због неких техничких детаља, акција није намењена апсолутним почетницима, она вам може омогућити да померите своје границе без посебног напора и ако сте навикли на краће туре. На акцију је потребно понети довољну количину воде јер се први извор пијаће воде налази тек код водопада Прскало односно на 17-ом километру.

приказ трасе водопад Прскало

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, панталоне дугих ногавица, заштита од ветра и евентуалих Увирало (фото: Саша Вељковић)падавина, , штапови, мали ранац са водом и храном за успут.

ЦEНA: Број места је ограничен на 18 учесника.

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба који су обновили годишњу чланарину.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: опасности у планини

Осим лепота, планина има моћ која се мора поштовати знањем, искуством, опремом. Шта је то што се мора знати ако се жели ићи у планине, без обзира на степен тежине, висину врха, дубину кањона? Какве опасности вребају? Како се заштитити?

На та и многа друга питања, одговориће нам Дејан Хветковић (припадник ГСС). Уверени да је ово важно поглавље за сваког љубитеља природе, позивамо вас да присуствујете пројекцији у среду, 3. јуна у 20 h. Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

ПРОЈЕКЦИЈА: проза у камену – Верољуб Ковачевић

Споменусмо дивове… А наш и ваш гост на чију вас пројекцију позивамо, такође је један од таквих. И можда ће овакав наслов неког да збуни, али ће све бити јасно у среду, 13. маја када га будете чули.

По професији геолог, Верољуб Ковачевић је и планинарски водич у ПД „Победа“ из Београда. Ко год је био у прилици да пође за њим преко неких планина, имао је и то задовољство да се кући врати не само намирених планинарских апетита, већ и са неким сазнањима, за којима су многи од нас више него радознали. То је разлог што смо га позвали, јер не сумњамо да ћете желети да чујете његово излагање, а оно ће свакако оплеменити ваше доживљавање природе.

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

Кањон реке Градац

Вечито привлачна акција погодна за почетнике и оне који не желе превише труда да би провели пријатно време у природи.

 Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током Градца и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава и тачно у 7.00 h полазимо ка Ваљеву. Свраћамо у Петничку пећину (понесите дукс, лампу и адекватну обућу, јер је мало блатњаво тло).

Путујемо ка Ваљеву и правимо паузу за кафу у ресторану, а потом се одвозимо до манастира Лелић у коме су мошти Светог Николаја (један од највећих православних духовника владика Николај Велимировић).

Након посете манастиру, полазимо на пешачење – ка извору Градца.

Кањон Градца је иначе питом терен, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим када се пролази дуж корита. Проћићемо га и тако, али следећи пут, али у овој варијанти НЕ ПРЕЛАЗИМО реку, већ се спуштамо до њеног врела и продужавамо узвпдно до етно домаћинства и манастира Ћелије, у коме је свој монашки живот провео један од највећих духовника нашег времена –Отац Ава Јустин.

     

Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање, а можда и пливање 🙂

   

Дужина трасе износи 10 km, занемарљиве висинске разлике, дакле ЗА СВАКОГА 🙂

Након свега тога полазимо до 20 h за Београд. 

ЦЕНА:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОПРЕМА:  имајте у виду да ћемо газити реку и не препоручујем да то чините босоноги, боље обујте оно што ће таквом кретању највише одговарати (понесите обућу која ће вам пријати за то), а стазом наравно у гојзерицама.

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Голубац-Велика Чука-манастир Тумане

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав је и најшири и најужи, и најдубљи.

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. 

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. Године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

Али, у плану је његова скора реконструкција, вредна 6,5 милиона евра, а аутор пројекта је Марија Јовин. Магистрални пут би ту био измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

 

Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Циљ је лагани успон на врх Велика Чука  са кога се пружа величанствен поглед на Ђердапску клисуру и читав ланац мањих планина Србије и Румуније. Успон траје око један сат.
По силаску посећујемо манастир Туман.manastir Tuman

 

ЦЕНА: 

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

путујемо минибусом

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Остало у складу са временским приликама.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Здравко Шево

zdravko@serbianoutdoor.com

063 328 861

DSC_7554p

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Повлен – 3 у 1 :-)

O, да! Један дан је сасвим довољан да се доживи релаксирајућа чаролија Ваљевских планина! Онај крај где је Мали већи од Великог за 80 m. Наиме, Мали Повлен највиши врх ваљевских планина и готово  је 80 метара виши од тобоже Великог Повлена 🙂

Елем, апсолвираћемо дуж ове трасе, дуге 11,5 km: добро ообележеним стазама обилазимо Велики, Средњи и Мали Повлен – придружите нам се!

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h са добро познатог полазишта код Сава центра

Пешачење започињемо на превоју Дебело брдо. Кретаћемо се у почетку макадамом а затим планинарским стазама кроз шуму и преко повленских пашњака. Обилазимо сва три врха.

Povlen_12 Povlen_15

Приликом повратка окрепићемо се у ресторану „Платани“.

Дужина планиране трасе је око 11,5 km са лако савладивим, успоном и спустом. 

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалих падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ЦЕНА: 

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за групу од преко 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“) 

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

 Povlen_8 Povlen_5

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Борачки Крш

Борач је село у општини Кнић  20 km од Крагујевца. Над питомом, зеленом долином Груже издиже се као мрки стражар вулкански брег неземаљског изгледа – Борачки Крш. Страховите природне силе су на стрмој јужној литици брега извајале фантастичне скулптуре, куле, торњеве и честаре копаља испред ратника од окамењене лаве. Иза њихових леђа, на северној страни брега налазе се остаци древног Борача, најважније тврђаве на шумадијском делу пута од дунавских до јадранских лука.

Ту је црква из XIV века, остаци средњевековног Борачког града и гробље из XVII века.  Очуван је и велики број старих српских кућа (крај IXX – почетак XX века), које су намењене смештај гостију

У средњем веку Борач је био велики град у коме се трговало, и ко би рекао, гледајући га данас, да је угостио бројне властелине, цареве и краљеве, а млетачки картограф фра Мауро га је уцртао у мапу познатих светских градова. Нажалост, сем трагова историје, мало је шта преживело векове.

 

Деспот Стефан је у својој резиденцији „славном граду Борачу“ 1405. потписао трговински споразум с Дубровачком републиком. Овуда су пролазили каравани, путовали рудари Саси, долазили учени монаси, занатлије и уметници да раде на тврђави и задужбинама.  Њоме је пролазила саобраћајница која је спајала Београд, рударске центре на Руднику, а затим клисуром Ибра и долином Рашке водила ка Дубровнику. Тим путем стизали су каравани са луксузном занатском робом, а враћали су се натоварени српским сребром, златом, кожом, вуном, воском, вином, медом и сиром.

Данас, тврђаву посећују само археолози и понека група планинара која се још видљивом средњовековном стазом пење до врха брега на коме су темељи осматрачке куле и цркве. Одатле пуца поглед на целу средњовековну Борачку жупу.

Фебруар месец је за многе време буђења из „зимског сна“, што би требало да је лагано, опуштајуће, али и довољно изазовно, а управо такав Борачк крш – јединствен природни феномен у Шумадији, вулканске стене размоликих обличја попут пирамиде, купе, стубова, куле, игле, торњева, плоча, назубљених гребена…

Ко жели да зна више о историји овог краја, може видети овде. Иначе,  у подножју Борачког Крша је црква саграђена 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је тстаро шумадијско село Борач са својим етно рестораном.

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 7 h (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време). Путујемо Ибарском магистралом ка Горњем Милановцу и на првоју ка Руднику правимо паузу у ресторану „555“ за јутарњу кафу и доручак. Потом настављамо пут ка Враћевшници, где обилазимо истоимени манастир.

  

Пут настављамо даље ка општини Кнић до села Борач где напуштамо наше возило које нас чека на истом месту до нашег повратка.

Пешачење започињемо из села на 333 мнв, Ходамо макадамским путем, благом узбрдицом кроз шуму добро маркираном стазом па даље преко ливада до почетка стена Борачког крша. Стаза је лагана и прилагођена свим узрастима и кондицијама. Успон траје мање од једног сата. Необичан изглед стена и поглед који се простире на питому долину Груже неће никога оставити равнодушним. Можда ћете на тим стенама оживети сећања на лик Драгчета (сјајни Драган Јовановић) из серије „Мој рођак са села“. Они одважнији и вештији могу се испети до крста провлачећи се између стена.

  

У селу се налази старо гробље из XVII века поред којег нас води пут, а у повратку обилазимо и стару цркву саграђену 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је типично шумадијско село Борач.

Настављамо пут ка Руднику, успут ћемо свратити у ресторан да сумирамо утиске и окрепимо се пре него наставимо пут ка крајњем циљу – Београду, где бисмо требали да будемо до 20.30 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

Храна из ранца, а по повратку са пешачења у Етно домаћинству или у „Ко то тамо пева“.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

IMG_3867 Boracki_krs5

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Таорска врела – буђење пролећа

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада га и посећујемо, као и сваке године, а како нам је бивало, можете видети у првом и другом албуму. Наравно, ни ово пролеће неће бити изузетак 🙂

Taorska vrela 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца и Ваљева  до железничке станице Дреновачки кик која представља полазишну тачку пешачења. Крећемо се у правцу запада, прелазимо Дурански поток и настављамо даље ка засеоцима Обрадовићи и Сандићи. Након тога идемо у правцу југозапада и спуштамо се до реке Скрапеж. У овом делу је она доста широка, па пратећи пут поред ње долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва дужа пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.    

Након паузе настављамо у правцу севера ка засеоку Кузмани које се налази у подножју Таорске стене. Одатле почињемо повратак натраг али сад углавном гребенским путем и стазама који ће нас водити у правцу североистока. Пролазимо засеок Дрповина и настављамо даље према ловачкој колиби „Лајковача“.

 

Имаћемо прекрасне видике на околне Ваљевске планине и на нешто удаљеније Овчар и Каблар. Од ловачке колибе настављамо на исток према врху Дреновачки кик. Долазимо до његовог подножја, скрећемо на југоисток и добрим колским путем се спуштамо до тачке где нас чека наш превоз за Београд.

 

Укупна дужина пешачења ће бити око 21 km са висинском разликом од 700 m. у успону и силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати је углавном по добрим колским и гребенским путевима и шумским стазама.

На крају акције свратићемо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

   Taor 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Побијеник, кањон Милешевске реке, обронци Златара

Планина Побијеник се налази у југозападном делу Србије између Пријепоља и Прибоја. Окружен много познатијим планинама као што су Златар, Јадовник и мало удаљенији Златибор, можда је помало и запостављен али сигурно је да по својим лепотама не заостаје нимало за њима. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима. Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице).

 Седобро

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Дугачак је 24 km, почиње код села Милошев до, а завршава се уливом у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Кањон Милешевке

Посебно обележје и природну одлику кањона реке Милешевке чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 m, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. На подручју стрмих стена кањона Милешевке живе медвед, вук, дивокоза и друге ретке животињске врсте Европе, а до пре једне деценије су се овде могли наћи и белоглави супови.

Овај продужени викенд ћемо искористити да обиђемо ове и још неке локалитете, загребаћемо мало по лепотама ових крајева и направићемо основу за будуће посете које се надамо да ће бити учесталије.

Петак, 26. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 26. јуна тачно у 06.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут до села Црквени Тоци одакле крећемо у успон на Борак, највиши врх Побијеника.

Побијеник (фото: Верољуб Ковачевић)

Идемо преко виса Ђурђево брдо па онда уз шумовите висоравни Шербетовца и Карауле стижемо до Борка који се налази на 1423 m. До Црквених Тоца се враћамо другом стазом, а укупно ћемо прећи око 15 km са 600 m успона. Након акције одлазимо на одмор и ноћење пошто нас сутрадан чека права посластица.

Субота 27. јун

Пролазимо кањоном Милешевске реке. Крећемо од манастира Милешево и идемо узводно пратећи ток реке. Посећујемо успут Савину воду (пећина-испосница Светог Саве) и град Милешевац у Хисарџику па настављамо даље.

Алекса у кањону Милешевке  Хисарџик

У зависности од групе на лицу места одлучујемо о маршрути (краћа или дужа) али без обзира на то шта изаберемо напомињемо да тура није лагана. Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез.

Стаза кроз кањон

На неким деловима постоје одрони који се морају пажљиво пролазити. Реку такође прелазимо на неколико места, што додаје још један плус на атрактивности ове стазе с обзиром на импровизоване мостиће направљене од грана и стабала. Лакша варијанта би подразумевала пролаз кањоном Милешевке до састава са Међанском реком и Седреничким потоком и повратак истом путањом (око 18-19 km укупно). Тежа опција представља пролаз кањоном и наставак пешачења до Сопотнице (исто око 19 km али са много већим успоном). Постоји и трећа (средње тешка) могућност да не идемо до Сопотнице већ да се вратимо натраг гребеном изнад кањона Милешевке и да тада успут обиђемо град Милешевац. Као што је напоменуто о свему томе одлучујемо на лицу места.

Прелаз преко реке Авантура

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити на овом јединственом прелепом природном драгуљу. 

Недеља 28. јун 

Златарски обронци! Ујутро рано идемо превозом до села Седобро одакле крећемо у акцију.

Седобро Седренички поток Врањак

Обилазимо подзлатарске висове: Црвено прло (1089 m), Биоково брдо (1263 m), Клик (1409 m), превој Врањак (Горња Косатица) и на крају се пењемо на Битовик (1376 m). Од виса до виса идемо старим колским путевима (некада давно су служили локалном становништву као главна веза од Пријепоља до Нове вароши) и путевима дрвосеча, а предео који пролазимо је веома разноврстан.

Врањак Косатица Битовик

Крећемо се преко пашњака, па кроз храстове и букове шуме. Од Врањака почиње да се простире чувена златарска јела да би на крају дошли на Битовик који је опет сав у пашњацима. Одатле крећемо у спуст према Лиму где нас чека наше возило. Тура неће бити дужа од 20-ак km са укупним успоном од 900-1000 m. Завршавамо је најкасније до 16 h и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

5.900 рсд

5.800 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 26. јуна тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 28. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

 Акцију реализују

 Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 и

 Алекса Попадић

 063 616 750

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Фрушка гора: Сремуш + „Husky Center Lothlorien“

Овај пут ћемо спојити угодно са корисним. Као што је свима познато рано пролеће је најбоље доба за одлазак у шуме и брање сремуша.Ова биљка заносног мириса је незаобилазан део сваке пролећне салате, а од ње се могу направити и многе друге ствари као што су чорбе, сосеви, варива, тинктуре… Сремуш има доказану лековиту моћ као пречишћаваћ организма а природа се баш лепо побринула да га највише има на прелазу из зиме у пролеће. Тада је и најпотребнији јер после тешких зимских јела, стварно је потребно унети у организам нешто веома здраво, а то је управо сремуш.

Fruška-sremuš_resize

Но наравно, нећемо се задржати само на томе, има ту и других ствари које ћемо видети на овој лепој пролећној акцији. Прошетаћемо неким интересантним фрушкогорским стазама а на крају ћемо отићи до села Манђелос где ћемо се упознати са једном мање познатом спортском активности која на мала врата долази у наше крајеве али са тенденцијом да постане веома популаран начин доживљавања природе и свега што нам она пружа.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Сремској Митровици где се одвајамо у правцу Лежимира. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и долазимо до Рохаљове базе одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и веома брзо долазимо до „плантаже“ сремуша. То је једно веома добро налазиште где се очекује да ће га бити у огромним количинама тако да ћемо и ми ту провести одређено време у брању.

 

Кад завршимо ту активност, идемо даље ка истоку, пролазимо Дивошке стране и спуштамо се до Лишварског потока.

Лишварски поток

Одатле опет имамо мали успон, па излазимо на гребен Комлуша и крећемо се у правцу северозапада према Косарлији.

Са десне стране нам остаје село Луг, али не идемо према њему већ преко Комлушког венца долазимо до Мандалине ћуприје.

Одатле имамо још мало успона и излазимо на гребен Равне шуме, па онда једном скривеном стазицом долазимо до једне од највећих лепота Фрушке горе – Кишелез ливаде.

Кишелез ливада

То је иначе и највећа ливада ове планине, а вероватно и шире. Поглед који се пружа више подсећа на неке планинске пределе, а још кад се томе додају и многобројна стада оваца која пасу, утисак је потпун. Ово је једно од места која се за живота морају видети. Од Кишелез ливаде, не треба нам пуно до асфалта и до возила које ће нас ту чекати.

КАУП на Кишелез ливади - октобар 2013-е

А онда почиње други део приче. У непосредној близини локалитета наше акције налази се село Манђелос, а у њему највећи домаћи одгајивач паса за трке псећих запрега.

Сале - „Husky Center Lothlorien“

Званичан назив овог центра је „Husky Center Lothlorien“ а наши домаћини биће Сале Николић и његова љупка супруга Жељка. Посета је предвиђена у трајању од два сата и за то време ће нас њих двоје упознати са радом свог центра, показаће нам како се дресирају куце за овај (код нас) неуобичајен спорт и даће нам одговоре на све што нас буде интересовало.

Делови псеће запреге

Овакви или слични центри су стварно веома ретки у нашој земљи тако да сигурно треба искористити ову прилику да се упознамо са нечим новим и другачијим од свега на шта смо навикли.

Сандрина другарица Салетов синчић - будући водич псећих запрега

По завршетку обиласка „Husky“ центра, крећемо за Београд, вероватно негде успут правимо паузу за окрепљење и очекујемо да будемо код Сава центра најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења ће бити око 16 км, са 550 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, гребенски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

Улаз у „Husky“ центар се посебно наплаћује а цену ћемо знати непосредно пред акцију!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 20 и 22 часа).

 Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте комплетну галерију фотографија из октобра 2013-е: http://x.co/6GWq0

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.