Архива за Акције

Трагом европског јелена: Андревље-Равне-Летенка

У јеку зимског годишњег доба, Фрушка гора је идеално место за прављење интересантних и садржајних излета. Без обзира да ли има снега или га нема, ова планина ће нам увек открити нешто ново, што ће сигурни смо, свим учесницима остати у лепом сећању. Обилазили смо разне крајеве Фрушке горе уздуж и попреко, неке и више пута, али ово сада је премијера за коју свакако на време треба резервисати место. Идемо у „Потрагу за европским јеленом“ па се надамо да ћемо га и видети.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми где се одвајамо у правцу Врдника. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и настављамо њиме све до одмаралишта „Летенка“ одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и спуштамо се шумским путевима према познатом локалитету „Андревље“ где се налази веома леп хотел.

Андревље

Претпостављамо да ће бити отворен па тамо можемо направити паузу за кафу. То ћемо знати непосредно пре акције, а уколико буде затворен, кафу можемо попити и раније на некој успутној бензинској пумпи. Од Андревља крећемо даље, пролазимо камп са лепим именом „Срећно“ и крећемо узбрдо натраг према гребену Фрушке горе. Долазимо до затвореног каменолома Андревље (доста интересантно место) у чијем кругу се налази и хранилиште за орлове.

Каменолом

Настављамо даље ка гребену и са још пар успона и спуштања шумским стазама долазимо до Трешњевца где се налази резерват европског јелена. Замолићемо све учеснике да буду веома тихи у нади да не поплашимо животиње. Било би лепо да их видимо и фотографишемо, сигурни смо да ће сваком учеснику то бити драга успомена.

 Ка резервату Коридор

Европски јелен (Cervus elaphus hippelaphus) настањује целу Европу изузев северних крајева. Станишта у којима борави су: шуме, честари, пашњаци, мочваре. Женке и млади формирају крда, а мужјаци мање групе. Најактивнији су у сумрак. У доба парења мужјаци се међусобно боре, трудећи се да освоје што више кошута а њиховим двобојима претходи снажна рика. Хране се травом, лишћем, жировима и другим плодовима, кором дрвета. Високи су од 120 до 135 центиметара (гребен), а тешки до 300 килограма.Паре се од августа до октобра. У мају или јуну следеће године, женка рађа до два млада, који сисају 3–4 месеца, а потпуно се осамостале по истеку прве године живота. Животни век им је у дивљини око 20 година, а у вештачким условима до 30. Рогови европског јелена могу бити дуги до 120 центиметара.

Европски јелен

Од резервата продужавамо лепим стазицама и долазимо до „Виле Равне“, места за које постоје многе приче (истините, полуистините, па и неистините) везане за функционере бивше Југославије почевши од Тита, преко Леке па све до бројних војвођанских функционера.

Вила Равне Вила Равне

Веома је интересантно и пријатно место, направићемо последњу паузу на тераси испред виле, а можда и ту „укачимо“ неког јеленка.

Поглед са терасе виле

Од виле Равне, немамо још много до гребена и до Гргуревачке пећине код које завршавамо пешачки део акције. Пећина је затворена гвозденом капијом, улазак је забрањен из сигурносних разлога. То је у ствари једна јама дубине око 14 метара у коју улазе само спелеолози и друга овлашћена лица, спуштајући се ужадима. Кроз решетке капије се може видети унутрашњост пећине, па кога интересује може и да погледа.

Након свега, седамо у наш превоз и идемо до Врдника на окрепљење, одакле настављамо право за Београд, па  очекујемо да ћемо код Сава центра стићи најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења је око 22 км, са око 750 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, колски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине.

Ако буде било великог снега (и то ћемо знати непосредно пред акцију), скраћујемо туру тако што ће нам хотел Андревље бити полазна тачка. У том случају имамо око 16 км пешачења са 650 м успона и 400 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добра обућа за снег), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалног снега или кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ОСТРОВИЦА и Породица бистрих потока

Врх Острвицу краси изузетно атрактиван, јединствен облик рељефа,  чији је настанак такође занимљив, због чега је 2009. године и проглашена за споменик природе. Са које год стране му пришли, видимо карактеристичну силуету оштре купе која доминира околином. Све карактеристичне особине које ми данас можемо видети, Острвица дугује природним процесима који су се одвијали пре око 18-20 милиона година. Саздана је од стена еруптивног, вулканског порекла, па не ретко можете чути да је купа која се данас може видети уствари угашени вулкан.

Островица  је јако млад масив, обзиром да су прве чврсте стене на земљи настале пре 4 милијарде година. У периоду стварања овог врха, Шумадија је обиловала вулканима (као и оближњи Борачки крш). Због тога је ово подручје сеизмички активно.

Островица има два врха – Малу (754 m) и Велику Островицу (758 m). Чине их андезитне стена, велике чврстине и постојаности, па отуд у околини и каменоломи, чији камен се користи у путоградњи и грађевинарству.

На самој Островици, се налазе остаци утврђеног града, чија тачна година изградње, као ни градитељ, није позната. Више о томе можете прочитати овде

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7 h (дођите 10-акминута раније како не бисмо каснили у поласку). Путујемо преко Љига, до маленог села Брезовица, подно Рудника, одакле започињемо наше пешачење. Међутим, пре почетка акције, свраћамо на кафу у еколошку комуну „Породица бистрих потока“. Дочекаће нас оснивач Породице, Божидар Мандић, надалеко чувен по свом необичном животу и стваралаштву, на овом месту, на коме борави већ близу 40 година.

 Велика и Мала Островица поглед

Кратко се крећемо асфалтним па колским путем ка нашем одредишту, Островици, који претежно води кроз шуме. При завршном успону  треба бити мало опрезнији, стаза је стеновита, а на опасним местима сајлама обезбеђена, што захтева стрпљивост у кретању. Али, напор се и те како исплати јер  поглед са врха мами уздахе, посебно оним учесницима, који се на ово омиљено планинарско одредиште пењу први пут.

При повратку се враћамо гребеном у еко комуну, где нас чека уговорен ручак. Тиме ћемо се придружити досадашњем броју од готово 40.000 посетилаца ове комуне за које је припремљено преко 400.000 оброка. Код овог невероватно интересантног човека који је написао до сада 25 књига, и великог броја позоришних представа.

завршни успон врх пред смирај дана

Иза нас остаје 12,5 km и савладана висинска разлика од око 350 метара у успону и исто толико у силаску.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба

Цена оброка биће накнадно објављена

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

060 081 19 72

лети... зими...

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: Грчка острва – пуним једрима!

Крстарење… Не постоји нико ко то није пожелео. Многи су већ стекли то фантастично искуство, а Медитеран није далеко да би тако нешто остало само жеља. Наш предавач га је више пута понављамо, а по врсти путовања која бира, могло би се рећи да му је омиљена боја тиркизно плава 🙂

У среду, 23. марта имаћемо прилику да чујемо и видимо како су текла нека од таквих крстарења једрилицом. Немојте је пропустити.

Улаз је слободан, добро нам дошли!

ПРОЈЕКЦИЈА: Монголија

Традиционални стари јарт, пустиња Гоби, Џингис Кан симболишу једну од многих далеких земаља које је обишао наш пријатељ, Јован Икономовски, који ће нам у среду 10. фебруара дочарати лепоту ове далекоисточне земље.

Монголија је и данас ретко насељена земља коју чине степа, планине и пустиња. Положај на централноазијској висоравни доноси Монголији једну од екстремних континенталних али и аридних клима на свету. Већ су разлике у просечним температурама између дана и ноћи необично велике, док оне између зиме и лета достижу чак 100 °C. То је разлог због ког се у Монголији налазе најјужнија подручја трајно залеђене земље која се, осим горњих неколико центиметара, никада не одледи, а осим тога и најсеверније пустиње на Земљи.

Монголи су традиционално номадски народ, народ јахача. До средине прошлог века њихов свакодневни живот био је нераскидиво повезан са коњима. Још и данас изван градова деца науче јахати пре него што проходају. Након 1990. године, људи се покушавају вратити својим коренима и номадском животу. Нажалост, континуитет у преносу неопходних знања за преживљавање у таквим условима је већим делом изгубљен. Мукотрпно се покушава оживети сећања старих људи и обилази онај мали део становништва који је успео одупрети се покушајима „модернизовања“ у време зависности о Совјетском Савезу како би се за будућа покољења сачувала успомена на традицију стару више векова.

Улаз је слободан, добро нам дошли!

ПРОЈЕКЦИЈА: Карпати

Карпатски венац одликују невероватне лепоте, пространства и висине, а ове године део тога нам је на располагању у овогодишњем календару активности. Прича о Карпатским авантурама пасионираног заљубљеника Карпата, Саше Вељковића биће прилика да сазнате и видите неке од куриозитета које красе ове предивне планине, као и да се детаљније упознате шта је од свега тога ове године спремљено за нас!

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

ПРОЈЕКЦИЈА: Како сам освојио ЈУЖНИ ПОЛ

Многи су одустајали, јер је подухват тежи од успона на Еверест. Крагујевчанин, Драган Јововић је успео, али не крије да је поред свих досадашњих подухвата, овај неупоредиво захтевнији и најопаснији.  У среду 27. јануара имаћемо задовољство да чујемо причу о највећем авантуристичком изазову.

Ово не смете пропустити! Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

Јужни Кучај на длану (и бонус – бања Ждрело)

Мало је врхова изнад 1000 мнв који су тако лако доступни, а још је мање оних који просто несразмерно много дају у односу на уложени труд. Пожерак, врх дискретног шарма, пружа невероватан видик у свим правцима. Од источних хомољских врхова преко доминантне Бељанице поглед се пружа на непрегледна пространства шумовитог Јужног Кучаја. На јужном хоризонту доминира карактеристичан врх Ртња а на југоистоку масив Јастребца. За лепих зимских дана могуће је видети и Копаоник. Довољно је ово разлога да вас поведемо у зимску акцију када можемо очекивати најбољу видљивост.

У зависности од временских услова дужина стазе ће бити 12 km са 550 метара успона и спуста, односно 10 km са 450 метара успона и спуста.

ПОЛАЗАК:  испред Сава центра тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем до мотела Стари храст где ћемо направити паузу за јутарњу кафу а затим преко Деспотовца и Ресавице до полазне тачке изнад крашког поља Дивљаковац.

Колским путем, лагано, пењемо се према Пожерку. Након уживања у видику и заслуженог одмора, у зависности од временских прилика настављамо према истоку како би смо обишли још један видиковац или краћим путем према изгорелом врху одакле се пружа одличан поглед на кањон Суваје. Са Изгорелог врха пажљиво, преко камените косе, спуштамо се до нашег возила нешто пре 16 h. Комбијем путујемо око 1 час до бање Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 300 дин.

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22:30 и 23 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

НАПОМЕНА: У случају временскик неприлика извешћемо акцију Рам –Велико брдо- Бања Ждрело (биће ускоро постављено)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ФРУШКА: у сусрет Баћи! :-)

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Српска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је прошле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења заокружити утисак.

манастири Фрушке Горе манастир Раковац

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо пошли на време. Путујемо аутопутем до искључења за Руму и даље према Фрушкој до манастира Раковац, одакле започињемо наше пешачење.

Манастир Раковац налази се на северној страни Фрушке горе у Раковцу, на 10 km од Новог Сада. Манастирска црква посвећена је св. Козми и Дамјану.

Легенда каже да је манастир Раковац подигао извесни Рака, који је на том месту убио јелена. Како се јелен у хришћанству сматра симболом самоће и чистоте монашког позива, Рака је обећао да ће свој грех искупити, тако што ће на том месту изградити манастир. Међутим први званични документ о манастиру Раковац датира из 1546. године када су Турци извршили попис Срема, ради убирања пореза. Током свог постојања манастир је неколико пута био мање или више оштећен, међутим највећу штету претрпео је у I светском рату када је опљачкан, и у II светском рату рату када је минирана црква и звоник јер је у њему откривена партизанска штампарија. Црква манастира је током 90-их година већим делом обновљена, а 2003. године, захваљујући донацијама, започета је изградња и обнова конака. У зиду капеле манастира Раковца 1893. су похрањене кости митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, заслугом тадашњег митрополита карловачког и патријарха српског Георгија Бранковића.

 

Од манастира Раковац настављамо до Раковачке пећине – каменолома Бели Мајдан. Одатле се вадио камен за потребе изградње манастира, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Од скора су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

 

Враћамо се на стазу, прелазимо Велики Раковачки поток и идемо узбрдо према Змајевцу. Од Змајевца гребеном настављамо ка Врднику уз посету Врдничкој кули и спуштамо се ка манастиру Раваница, где се завршава наша шетња и одлазимо у бању Врдник.

У бањи остајемо око 2 сата. Ко не жели у бању може прошетати по Врднику и уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 21 h.

 Раваница 

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 12 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесник цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Торничка Бобија – кров Азбуковице

Ако сте чули за Азбуковицу чули сте и за лепоту која одликује овај брдско-планински предео на крајњем западу Србије, ако нисте то је зато што је овај крај некако остао по страни због слабо развијене путне мреже. Азбуковица је простор оивичен Дрином на југозападу, Ваљевским планинама на истоку и Соколским планинама на северу. Азбковица је испресецна сплетом мањих река од којих су најпознатије Трешњица и Љубовиђа.

Планина Бобија са највишим врхом Торничка Бобија (1272 м н.в.) својим положајем и експонираношћу, са правом, често се назива кров Азбуковице. Бобија се налази на крајњем западу низа Ваљевских планина. Одликује је изузетниа разноликост флоре и фауне, јаки извори хладне воде и велики број феноменалних видиковаца. Иако својим лепотама заслужује да буде редовна дестинација сваког љубитеља природе, због лоше путне мреже неоправдано је остала релативно мало посећена.

Аца и Јаца

Изабрали смо почетак новембра за извођење ове акције јер се тада са многобројних видиковаца Бобије пружа невероватан призор. Тада листопадно дрвеће добија жутоцрвене нијансе, четинари их прошарају зеленим тоновима а на још зеленим ливадама као печурке никну стогови прикупљеног сена.

   

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:.00 h,  парвимо паузу за јутарњу кафу у Ваљеву а затим преко Пецке до наше полазне тачке. Молим вас да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.

Стаза је лагана, намењена свима, дужине 13 km са 550 m успона и 750 m спуста. Нашу шетњу почињемо око 10 h из села Разбојиште. Кретаћемо се претежно добро уређеним шумским путевима, обићићемо седам сјаних видиковаца на којима ћемо правити довољно дугачке паузе. Бобију напуштамо са заласком сунца око око 17 h.

 

При повратку направићемо паузу за вечеру у неком од ваљевских ресторана. Повратак у Београд око 22 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за ходање (нису обавезни, али ко је навикао, нека их понесе), заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА:

1.600 дин

1.500 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СЕЋАЊЕ НА ДУЛЕТА – литицама кањона Ресаве

Време које проводимо у природи, протиче увек у сјајном друштву, а доживљено се често препричава и после више година. Многе акције се и памте по томе, а разне догодовштине нас зближе брже него у што је могуће у свакодневници. Милисављевиће није било тешко заволети и без свега тога.  Увек ведри, насмејани, чак и када нам услови током акције и нису ишли на руку, они су у томе налазили позитиван аспект, после чега би нас чекала галерија фотки са духовитим називом и коментарима. Али…

Живот Душана Милисављевића је трагично и прерано прекинут саобраћајном несрећом крајем септембра ове године, а како је Сањи и Стефану, то само они знају. Драги пријатељи, сви ви који сте познавали Дулета Милисављевића, позивамо вас да прођемо заједно ову трасу коју памтимо по ведром расположењу и сунчаном дану који смо једне дивне јесени  провели са њим. Покажимо Сањи и Стефану да нису сами у свом болу и нека нас буде заиста пуно! 

Некада давно, док „није било горе без вука и ‘ајдука“, како вели пастир Пера из Стрмостена, и док кањонима Ресаве – Склоп и Глоп, није пролазио пут, ишло се овуда. Пут и даље постоји, користе га сељани, а сама траса представља једну од шест заиста величанствених које шарају око ресавских кањона и којима вас водимо свих ових година. Предео је питом и пружа дивне видике, тако да је прикладан за најшири круг уживалаца природе. Дужина трасе износи 13 km, са упоном од 850 m и све време ходамо колским путем.

 

ПОЛАЗАК:  у 6.00 h (јер дани су све краћи) са паркинга испред центра „САВА“, с’ тим што ћете доћи 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку.

видиковац Церјак Дишан и Сања

Возило напуштамо у Лисинама, одакле почињемо пешачење старим путем преко Церјака, којим се раније  пролазио потез Склопа (другог кањона Ресаве). Обзиром на састав шума, овај крај је пароверено најлепши у јесен, када се та разноликост манифестује у фантастичном, ватреном спектру јесењих боја. На Церјаку свраћамо на једно необично имање, које радо прима нас планинце. Иако није извесно да ли ће домаћини бити ту, важно је да ту постоји чесма и да јенедалеко и прелеп видиковац на Склопове. Даље настављамо према Гувну (890 m, још један леп видиковац, са кога поглед допире до Глопа – првог кањона Ресаве, а Вита Буква и двери Пејкове пећине биће нам, као на длану, преко пута, тј. с’ друге стране кањона!).

Сања и Душан Мали Пат

Најзад, трећа атрактивна тачка је Мали Пат (676 m), сјајан видиковац, после чега следи спуст ка Дебелом потоку до његовог ушћа са Ресавом, где нас чека возило, којим одлазимо до Лисина где ћемо се окрепити и сложити утиске пред полазак кући.

Дужина ове трасе је 13 km, са упоном од 850 m. Планирани повратак у Београд је до 23.00 h

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, oдећа прилагођена временским условима, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно – лепо расположење.водопад Велики Бук, Лисине

ЦЕНА:      1.800 дин

Не, не идемо комбијем; желимо да помогнемо Сањи и Стефану у најтежем моменту који их је снашао и сав вишак новца намењен је њима. Зато вас позивамо, драги пријатељи и чланови да нас буде што више, да им покажемо да нису сами и да свакако рачунају на нас!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализује КАУП тим

 065 377 14 74          063 283 558

    kaup@serbianoutdoor.com

заувек у срцу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (до кога долазимо касније у току дана) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући (још један познати локалитет Вршачких планина). Од Шумареве куће имамо још мало до планинарског дома на Широком билу где правимо још једну паузу.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 17-18 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом до „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом до кафане па ћемо видети да ли ћемо ту и остати да се мало окрепимо или ћемо се спустити до Вршца у кратак обилазак града. О томе ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом):

1.300 дин.

1.200 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ОПЛЕНАЦ и РУДНИК

Нa око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца, на развођу сливова Колубаре, Велике и Западне Мораве,  лежи Рудник, планина која доминира Шумадијом. Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је Богом дан за питке, релаксирајуће пешачке партије, а његови изузетни климатски услови чине га и званично од 1922. године – ваздушном бањом, због чега Вас сваке године водимо и тамо, а овога пута рекреацију завршавамо на Опленцу, посетом 52. Опленачкој берби грожђа!

Рудник 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава у 8.30 h. Молимо вас да дођете 15 мин.раније како бисмо кренули на време.

Након двочасовне вожње стижемо у варошицу Рудник на 600 m надморске висине и правимо паузу за доручак и кафу. Након тога крећамо на пешачење стазом здравља до врха Рудника са успоном од неких 400 m, а дужином од 5 km. Наредних 11 km са врха Рудника спуштамо се према Јарменовцу до пута за Тополу, где нас чека наше возило.  Одвозимо се у Тополу где ћемо присуствовати  Данима опленачке бербе.

 стаза здравља 

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Опленачка берба Црква Светог Ђорђа на Опленцу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.