Стража – увек будна

Поред атрибута којима неспорно располаже, сусрети са Стражом открили су ми још нешто: ако је пролеће најлепше на Хомољу, пун сјај Кучаја је незамислив без јесењих нота. С пролећа су његове маркантне црте, којe доминирају његовим описом једноставно у сенци свеопште надолазеће фотосинтезе. Али зато јесен ту, као нигде, чини управо супротно. Наравно, јесен је сама по себи лепа свугде, и у градским парковима, камоли у природи, када се пејсажи помаме њеним ватреним колоритом. Aли Кучајским хоризонтима, јесен дискретно, али ефектно стави ајлајнер, маскару, сенке и руж баш колико да истакне његову неприкосновеност. Заправо, моја опсесија Кучајем почела је спознајом тог простора с јесени, када су ми изгледали невероватно другачије, са истим, али божанствено истакнутим карактеристикама, чија је посебност током зелених сезона могла проћи значајно мање запажено. Маркантан гребен Страже један је од јачих илустрација за ову тврдњу, а вероватно и разлог зашто је одлазак на Стражу из разних праваца био за љубитеље природе увек интригантан.

Имате коментар?