Фото приче

         Добродошли у наш Споменар, седмогодишњи времеплов наших досадашњих авантура. Овде ћемо низати албуме са наших акција, и наравно, редовно, након сваке ажурирати странице Књиге утисака. У албумима који су пред вама, нижемо како оне са заједнички остварених акција, тако и оне са разних истраживачких путешествија, а из чега су касније углавном ницали и чланци и наше нове авантуре.

         И даље се овде не налази све што смо прошли на било који од два споменута начина, требаће још времена, али смо ревносни, као што видите. Молимо за стрпљење  док нанижемо још албума. Није лако низати десетине огрлица од хиљада бисера (фотографија). Знајте, радимо то стално; отворите албуме с времена на време и видећете

Међу фотографијама има много оних које сте направили ви који сте учествовали, а све у циљу да одаберемо оне најбоље и тако дочарамо како је заиста било.  Какав год био фотоапарат, неко увек забележи тренутак који други није, тако да су ово наши заједнички албуми – успомене, које смо заједно стекли ходајући необичним и лепим пределима, у разним ситуацијама

А како после сваке акције следи размена фотки и договори како то извести, предлажем вам програм dropbox који то максимално олакшава! Мали је, неће вам оптеретити комп, а фотке чак и нећете морати да смањујете. На тај начин није неопходно да се срећемо са лабтоповима, носимо флеш, или нарезујемо дискове.

Нађите нас и на фејсбук страни Serbian Outdoor CLUB .

Оловка пише срцем / Књига ваших утисака

Наше авантуре не би вределе да не делимо те доживљаје и емоције. Зато са нама путује и Књига утисака, тек да се мало ослободимо оних мисли, које нас у датом трену испуњавају. То је мало, али је за сећање! 🙂

34 фотографија

Крас Горњана

У источној Србији, од Горњана до Бучја, протеже се импозантан, назубљен, дугуљаст гребен, који је гледан, из птичје перспективе, налик каквој кичми. Баш тако изгледа и када сте на његовом врху. А доле испод? То што се простире пред ваш поглед је географска карта Србије у природној величини. Овај изузетно маркантан гребен, чини главну карику Горњанског краса и масива који је стар 277 милиона година, а својим изазовним профилом, чак и на географској карти, буди жељу да се нађете у његовој близини

88 фотографија

Прерасти источне Србије

Била је ово јединствена тематска тура на којој смо обишли природне камене мостове - ПРЕРАСТИ, којих нигде на свету нема колико на малом комаду рељефа између Дунава, Мораве и Тимока. Путеви од једне до друге прерасти проткани су бајковитим легендама, богатом историјом и пребиблијским веровањима, што је овај поход вазда чинио посебним. Зато ћемо га поновити и ове године у јулу 🙂

121 фотографија

Буђење пролећа на Хомољу

Случајна инспирација, нашла је простор у нашем слободном времену и тако се догодио један чаробан викенд. У рано пролеће, затекли смо Хомоље у буђењу, распеваних боја, забехарено... До данас, то је остао један од оних излета о којем препричавамо пријатељима.

56 фотографија

Сећање, као чуло за време

Понекад, када се препустимо простору, вођени истраживачком радозналошћу и недокучивом тежњом за спознајом, израњају читави епови, са на изглед пустих салаша и поља; зашавши у предео, под патином времена, предамном се отварао читав један заборављени свет, чији су преживели актери зрачили архаичним сећањима на догађаје за које сам тек површно чула некада, случајно у одломцима; живот, за који сам мислила да више не постоји, а који ипак и даље тече тамошњим ретким житељима кроз вене, чинећи овај простор правим магнетом за моје мисли у дужем периоду. Једноставно вас снажно привуче, увуче у филм о коме размишљате док поново, готово опсесивно не похрлите тамо поново. Али не само лепотом природе. Има ту нечег што још увек не умем да објасним, тако да овај албум има почетак, али свакако не и крај... Ту сам по први пут осетила једну нову димензију сећања, која сам, и ако нису моја сопствена, доживела као људско чуло за време.

173 фотографија

Манастир Витовница-Врањ-Мијуцића пећина и водопад - април 2012.

Никада ништа не може бити "случајно". Званично прва клупска акција, на црвено слово, са репрезентативном екипом су нешто што је обећавало И ОДРЖАЛО! Јер колебљиво време и претеће прогнозе само су поколебале неупућене, све остало протекло је боље него што смо се усудили да пожелимо, укључујући и сунце, које нас је наградило од врха, до Крепољина. А фотографије у овом албуму направили су сви по мало - леп прилог за дивно сећање које ће нас грејати... 🙂

115 фотографија

Златна грозница - Првомајска потрага за златним руном - мај 2012.

Празник смо планирали и едукативно, залазећи у предео који смо до тада, и поред великог садржаја, посећивали само на дан. Разлог је врло једноставан - нисмо имали где да преспавамо. Захваљујући званичној сарадњи са Шумарским факултетом, тај проблем смо превазишли, тако да ћемо се овим крајевима још позабавити, а нашим члановима је омогућено да такође користе овај смештај намењен студентима и наставном особљу. Четири непоновљива дана, од Здравче до Ваља Прераст са још два клуба: бициклистима и џиперима и фриленсерима који су дошли да буду у сред тих догађања које је већ у најави интригирало, тако да је наш план окупио бројне и разнолике конзументе природних лепота, тих празничних дана. Оно што нисмо планирали је да ће о по нечему, након свега, писати и новине. Али, десило се и то, као екстра зачин на све чега ћемо се засигурно сећати док нас има 🙂

229 фотографија

Гарван и Кунуна - мај 2012.

На крајњем истоку Хомоља, на граници са Горњанским прстеном, налази се идиличан предео, прелепа природна целина и траса изузетне динамике. Прошле године сам вам то показала први пут, а како ствари стоје, биће је и догодине. А то што је и овога пута време било лепо, није случајно! Ми у Клубу наше акције планирамо у складу са метеоролошким факторима, тако да са нама не морате бринути о времену, јер ми мислимо о томе. То је још једна предност чињенице да КАУП није спортско друштво, да се акције не померају због лошег времена, и да као, планину треба осетити по сваком времену. Ми уживамо и зато нам треба лепо време. А синоптика и све остало, било је и овога пута такво, да се може рећи - УСПЕЛИ СМО још једном! 😉

154 фотографија

У завичају Змаја - кањон Великог Пека

Митови о Змају који чува ОНО златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, или оним змајевима који ноћу примају људско обличје и прикрадају се девојкама, те о скривеним златним кочијама у самом кањону златоносне реке, заинтригирале су ме одавно, али нисам налазила истомишљенике (или нисмо уклапали слободна времена) како бисмо га прошли. Једног априла, пошла сам са екипом бициклиста у те пределе само ради тог циља: њихово одредиште се поклапало са објектом моје опсесије, и прошла сам га соло, направивши стотинак прелепих фотки. Наредних година, показала сам га љубитељима природе и овај албум приказује како је то изгледало...

144 фотографија

Кањон Брњице - Ђердапски драгуљ

Нити једна акција не изазива интересовање слично оном које влада за проласком кањона реке Брњице. Закључно са летом 2012-те, туда сам провела 1000 људи, од којих су многи своје учешће готово редовно понављали. Шта је то чиме Брњица толико привлачи људе? Шта је мене саму инспирисало да је истражујем, пре него је акција уошпте и почела да се реализује? Сами ћете закључити, по фотографијама које су сакупљене за ових 6 година, сложене у албуму који је пред Вама

354 фотографија

Кинг Конг у кањону Белог Рзава

Кањона има разних и њихове нарочитости чине их препознатљивим. Те разнолике специфичности привлаче различите укусе. Кањон Белог Рзава сам видела на фотографији у једном стручном раду о рунолисту. Мање је важно што нисам знала да та реликтна драгоценост која је преживела последње ледено доба које се завршило пре 25 000 година расте ту, на Тари, већ то да ме је тај редак, нежан, планински цветић одвео на фасцинирјуће место! Те отмено извајане литице његовог високог и уског каменог коридора, заплениле су ми пажњу до степена опсесије! Нисам никада видела тако елегантан кањонски призор! Истражили смо терен у неколико наврата, а потом скоцкали како би најбоље било да организујемо и долазак пасионираних љубитеља природе да уживају у тој несвакидашњој лепоти. Ево како се све то дешавало...

395 фотографија

Ртањ СУПЕР СЕВЕР

Немам обичај да приписујем себи разне „иновације“ када је реч о новим, мање познатим стaзама, али ми за многе од њих никада неће бити јасно зашто зарастају од непосећивања. Нарочито ако поседују неки од квалитета, рецимо лепота коју траса пружа. Прелазак целог Ртња, када се крене из Лукова ка гребену, преко Кусака, Пресла до Шиљка и назад, севером стазом до старог рудника крај Мирова представља ултимативан доживљај Ртња, али нисам чула да је том стазом прошла нека група планинара. Више пута сам пењала само тај део од Лукова дo почетка гребена, да бих намирила пењачки апетит, као и жељу за дивним видицима, које та траса пружа. Акција није лака, и лепоту коју желите видети треба заслужити. Потребно је имати добру кондицију, али сам желела да туда проведем људе, убеђена да се без ње не може спознати ова наша култна планина. У овом албуму нанизане су фотографије са неколико акција које су оправдано носиле назив Ртањ – СУПЕР СЕВЕР, јер се и успон и спуст одвијају са северне стране планине, у намери да вам дочарамо пуноћу доживљаја, за који ћете се, можда и одлучити.

250 фотографија

Делија од планине

Цео масив Дели Јована је од базалтне габро стене, вулканског порекла, сивозелене боје. Кнез Михаилова улица у Београду поплочана је њоме. Цео - у комаду. И по томе је јединствен на Балкану. Недавно је пронађена и жила злата (63 и п грама по тони). Надајмо се да га због тога неће руинирати. Његове падине красе изузетно вредне мешовите и храстове шуме и планинари га походе до највише коте асфалтним путем до предајника. Нас 54-оро смо то учинили другачије: прешли смо га целог, јер најлепши део ове дивне планине се издиже од Црнајке и пружа јужно у Крајину. Та путања води преко најлепшег дела Дели Јована, а зашто нико туда не иде - није нас бринуло. И домаћини у Црнајки су нам рекли - Лепо што сте дошли код нас, сви иду у Неготин, а Дели Јован је ипак наш - . Фотографије пред вама ће вам рећи како смо се провели...

201 фотографија

Јесења таписерија Старе планине - Арбиње и Сребрна Глава

Када од неке акције прође неколико година а догађаји и утисци се радо препричавају са не смањеном страшћу то значи да ми је жеља да покажем шта сам хтела испуњена. Током припреме, називала сам је трофејном, јер је одлазак на врх Сребрна Глава, који је најисточнија кота Србије био посве раритетан. Пре поласка десио се први снег, али нас је већ наредне недеље Стара дочекала у најлепшем јесењем издању које се може замислити. А време? Такво се нисмо усуђивали ни да пожелимо. Данас се може рећи да је остало запамћено и верујем да ће у КАУП-у постати и тековина, јер...велика је Стара. Обзиром да смо се намерили у њен најлепши део, акција је обухватала све што тај део Висока одликује. Наравно, колико се може за време којим смо располагали. Тада се за кретање тим крајевима морала имати дозвола од стране полиције Димитровграда, као и такса. Данас то више није случај. А ево како је све то изгледало

325 фотографија

СВЕ ЗА ЉУБАВ илити Сува планина 2012. (коначно!)

За нас Београђане, јужна одредишта су прилично ексклузивна, због удаљености, те се ређе посећују. Ми смо ово планирали веома дуго, а нисмо могли ни да сањамо да ће испасти како је испало. На врху се догодило венчање, а време...? Е па схватила сам да врућина може бити далеко већи отежавајући фактор него зима, односно снег. Али - све за љубав! Како је све текло, приказаће вам фотографије свих учесника, а које су у овом албуму

345 фотографија

Велики Крш и Борски Стол вреле јесени 2012

Колико може бити стара планина? Како која. Овај импозантан кречњачки монумент почива на гранитној основи 277 милиона година. Незнам да ли то значи да је млађи, старији, тек увек је леп кад год смо га затекли, а ми на њему млађи но икад. Чудесан склоп терена и свега што је на њему настало чини ово место изузетно посебним. Али шта год вам причали и какве год лепе слике приказали, схватићете када одете тамо.

205 фотографија

Вита Буква све ове године

Гледајући је на карти, личи на острво издигнуто између кањона Ресаве и Клочанице, Чобанин Пера и чича Првослав једини су које сам горе сретала, али осим лепог положаја, био је то први корак у даље продирању у дубине Кучаја. Шароликост крајолика учинила је да ова акција потраје, а многи су ишли и више пута. Били смо тамо и једног снежног дана, али је Вита Буква увек сматрана јесењом радошћу.

280 фотографија

Заборављени врх - Клочаница 1143 m

На старијим картама се наилази на топоним Клочаница, као назив за коту 1143 у близини Кленцуша, на јужној страни Вртачеља. Из неког разлога (или без), данас na картама крај броја 1143 стоји само тачка, али имена нема, и када се каже Клочаница, мисли се само на кањон истоимене реке. А шта кажу мештани? Е, па за њих је све то горе - Кленцуш (са акцентом на 'у'). И тако смо једног викенда одабрали да истражимо тај предео, познат једино као ловиште. За мене, то је био други корак (после Вите Букве) за продирање у неоткривене лепоте тајновитог Кучаја...

228 фотографија

Стража - увек будна

Поред атрибута којима неспорно располаже, сусрети са Стражом открили су ми још нешто: ако је пролеће најлепше на Хомољу, пун сјај Кучаја је незамислив без јесењих нота. С пролећа су његове маркантне црте, којe доминирају његовим описом једноставно у сенци свеопште надолазеће фотосинтезе. Али зато јесен ту, као нигде, чини управо супротно. Наравно, јесен је сама по себи лепа свугде, и у градским парковима, камоли у природи, када се пејсажи помаме њеним ватреним колоритом. Aли Кучајским хоризонтима, јесен дискретно, али ефектно стави ајлајнер, маскару, сенке и руж баш колико да истакне његову неприкосновеност. Заправо, моја опсесија Кучајем почела је спознајом тог простора с јесени, када су ми изгледали невероватно другачије, са истим, али божанствено истакнутим карактеристикама, чија је посебност током зелених сезона могла проћи значајно мање запажено. Маркантан гребен Страже један је од јачих илустрација за ову тврдњу, а вероватно и разлог зашто је одлазак на Стражу из разних праваца био за љубитеље природе увек интригантан.

243 фотографија

У потрази за камењем среће, од Бука до Лисца

За калцитне друзе на падинама Лисца, мештани верују да је то камење које доноси срећу. Али тај Велики Лисац, звани 'Четири аса', јер је висок 1111 m, мене мами одавно због свог положаја. Ушушкан је у беспућу, далеко од асфалта и гледан са разних страна опасно је зачикавао моју перцепцију. Смислићу како да дођемо до њега, нећу му остати дужна. И смислила сам! Сале и ја смо скоцкали две варијанте и обе су остварене, јер нисмо могли да се одлучимо за једну, пошто су обе веома атрктивне. Жагубичко друштво 'Лисац' се одушевило и звало да се придружи, пријатно изненађени шта нам је пало на памет и у то име приредили лепо изненађење. Ти излети су чак понављани већ за недељу дана, јер је интересовање за нешто што никада није било у планинарској понуди, било огромно. Шта рећи, осим да пустимо да фотке испричају како смо се провели. Овај албум приказује како смо се провели хрлећи Лисцу од водопада Бељанички Бук и повратка поред Сувог дола...

148 фотографија

До Лисца кроз Капију тајни

Са дуге стране, до Лисца води по мало мистичан пут, а популарно речено врло атрактиван, јер пролази испод прерасти Самар и прати њену речицу Пераст све до ушћа у Тисницу у облику водопада, што је напросто фантастично видети! Једноставно - неодољиво. Некада, у неком другом геолошком периоду, ту се налазио већи пећински систем, од чега су данас присутни остаци у које смо радознало завиривали са чеоним лампама. И ова акција је због великог броја заинтересованих учесника била поновљена већ наредне недеље, а у плану је поново, након три године паузе и за 2013. годину, јер љубитељи природе евидентно не заборављају добре ствари! Ево како је то изгледало...

143 фотографија

У срцу Кучаја: Валкалуци-Микуљ-Оштри камен-Винатовача

Пошто смо до Винатоваче дошли већ више пута, враћајући се са разних страна, намеће се, сама по себи дилема: како даље у дубине Кучаја? Лако ћемо за навигацију, али ако пешачимо, мора нас довести комби (о бусу нема ни говора, обзиром на постојеће путеве, а и поетичност крајолика се не уклапа са великом групом) - како, тј. докле би могао да нас доведе и где да се спустимо да би нас сачекао, када је ово простор где такав саобраћај једноставно НЕ постоји? Приликом креирања овакве замисли, морало се дакле најпре приступити карти распложивих Кучајских саобраћајница, и то оних најбољих - макадамских, направљених на старим турским џадама. Тад су ствари постале много јасније у оперативном смислу (и за превоз и за пешачке партије), и рођена је прелепа акција! Спојене су изузетно вредне тачке овог географског простора (иначе кандидата за национални парк!), а љубитељи природе по први пут су могли видети нешто што се до тад евентуално могло само на ретким фотографијама, углавном на freebiking.org, пошто је Кучај нешто о чему се не прича (зашто? То заиста не бих знала, можда зато јер је то простор резервисан за лов и ништа друго). Изведена је неколико пута и овај албум приказује како нам је било у СРЦУ Кучаја - од Валкалуција до манастира под Микуљским каменом и другог дана, преко Оштрог камена до (наравно) прашуме Винатоваче 🙂 Али, Кучај је огроман и популарно непознат, тако да извесно остаје још оваквих пројеката у чијем ћемо остварењу поделити уживање.

325 фотографија

Делиблатска пешчара - Буцина прва званична акција у 2014-ој

Моја прва овогодишња акција по Делиблатској пешчари није баш протекла онако како сам замислио али је ипак све било савршено. Акција је била предвиђена да се одвија по снегу, али јака кошава која је дувала само седам дана раније нам није дозволила да акцију одржимо у планирано време. Пошто је у међувремену нагло ојужило и сав снег се отопио (остали су само блатњави наноси понегде на путу успут), ипак смо имали прелеп пролећни дан какав се само пожелети могао. Скупило се 22-оје учесника + “Живана The Dog” и сјајно смо се провели. Кренули смо од скретања за Чардак у правцу Мраморачких винограда. Првих седам километара (до прве дуже паузе) смо ишли ободом пешчаре поред пашњака и њива локалних становника. Онда смо код Петрове торине скренули према истоку и ушли у срце пешчаре. Стаза којом смо пролазили је веома живописна. Различити предели се константно смењују један за другим. Пролазили смо преко степских површина, па онда кроз дрворед Црног ораха, затим кроз тунел од багрењака, онда мало кроз ниске четинаре, па горе-доле преко пешчарских дина обраслих травом, итд, итд… Код ловачке чеке чија околина више подсећа на неки планински крај него на пешчарску низију смо се такође дуже задржали и уживали у лепотама, чистоћи и миру којима је пешчара пребогата. Наставили смо даље и након неколико километара шетње направили још једну дужу паузу и то баш кад је Сунце тога дана најјаче засијало. Извалили смо се на траву и уживали у овим природним благодетима, свако на свој начин и онако како му је одговарало. Наставили смо шетњу након паузе и за релативно кратко време дошли до места са кога смо тог јутра и кренули. Пошто смо имали још сат времена до доласка нашег превоза, договорили смо се да се прошетамо још мало тако да смо кренули на другу страну и након 4 км. пријатне шетње по пешчарском путу и по једној од маркираних стаза дошли до омладинског насеља Чардак. Након 23 км. завршили смо пешачки део ове лепе акције. У Чардаку смо се срели са нашим пријатељима из ПД Јеленак из Панчева, малко попричали са њима па смо превозом кренули пут Шумарка где нас је чекало окрепљење у виду разних чорби, пасуља, роштиља, бамби гулаша итд… После свега, повратак за Београд где смо стигли већ око 19:30 часова увече. Захваљујем се још једном свим учесницима ове акције која је у оквиру КАУП-а била премијерна. Сви су исказали своје задовољство овим прелепо проведеним даном у истински нетакнутој природи која се налази тако близу великих градова, а за коју мало људи зна и зато је слабо посећена. На нама је да порадимо на томе да одведемо људе у ове и сличне крајеве и да им покажемо чега тамо све има и на које све начине могу да уживају у лепотама ове наше земље! БУЦА

29 фотографија

Коментари

  1. Mira Karanovic Kovacev says:

    Sve sto sam videla, sve je SAVRSENO. Dovedeno do PERFEKCIJE. Svaka vam cast. Srdacan pozdrav!

  2. Хвала Мирјана, добродошли 🙂

  3. Mira Karanovic Kovacev says:

    Odusevljena sam ovim sto nam poklanjate, uzivam dok ovo gledam, kao i moji facebook prijatelji iz celog sveta. Uzivam! HVALA!

Имате коментар?