Прича која има срећан крaj: GINKO BILOBA

Бежећи испред леденог добa које се ширило сa северa, овa мождa нaјстaријa биљкa нa плaнети, нaшлa је скровито место дa преживи векове током којих се није ни знaло дa постоји. Тaјнa његовог опстaнкa импресионирa једнaко кaо његовa бљештaво злaтнa крошњa у јесен.

Некада, у време из ког је човеку био познат једино по фосилним траговима, био је главна храна диносаурусима. Касније, и док се у Кини већ 5000 година користи његов екстракт у лечењу кардиоваскуларних обољења, у Европи и Северној Америци се за његова лековита својства сазнало тек недавно. Данас, је екстракт гинка један од најтраженијих производа, јер је познато да се ради о правом ЕЛИКСИРУ ЗА ДОБРО ПАМЋЕЊЕ.

Ако се за неку биљку мозе рећи да има све особине јединствене врсте, онда је то свакако гинко. Прича о гинку је истовремено и прича о реткој врсти која се само игром случаја одржала на нашој планети, слично као фосилна риба latimerija у свету фауне.
За гинка сасвим слободно можемо рећи да је у време диносауруса био основна сировина за исхрану џиновских биљоједа. Велики број редова и врсте ове класе расле су у време тријаса, јуре и креде када је клима на Земљи била знатно топлија од данашње и када због глобалног загревања нигде није било залеђених површина, па чак ни на половима.

Али топли мезозојски период сменио је хладнији терцијарни, а затим је уследио још хладнији квартарни. Гинко се повлачио ка југу као што су то чиниле многе друге биљне врсте, међутим, недовољно брзо у поређењу са леденим пипцима надирућих ледених доба који су се ширили са севера планете. На овај начин трајно је нестајала једна сасвим слободно може да се каже племенита врста достојна човековог дивљења. Лагано се гасила вишемилионски стара биљка као да је симболично требало да значи да је у заједничку смрт одлазио сав живи свет средњег доба наше планете.

Ипак, наса прича нема тужан крај, јер ово није сторија о мезозојским рептилима, већ о биљци која је пронашла скровито место и ту се одржала.

Дуго се није знало да гинко постоји. Тек је немацки физичар и ботаничар Engelbert Kempfer (1651-1716) радећи у Јапану (Нагасаки) 1690. године за холандску компанију „Источна Индија“ открио ову биљку, описао је и чак пренео њено семе и засадио у Ботаничку башту у Утрехту у Холандији. Тако је западни

свет открио да гинко ипак постоји и да се и поред свих неповољних климатских промена ипак одржао. Гинко је у Кини и Јапану успео да пронађе своју срећну оазу и ту наставио свој невероватно дуг животни век.

Назив гинко потиче од кинеских речи јин сто знаци сребро и хинг које означава кајсију. Данас знамо да гинко није воће нити је сребрно, али је то тако деловало онима који су га давно запазили па се име више није ни мењало.

Гинко спада у групу листопадног дрвећа. Понекад може да достигне раст и до 50 метара и старост до невероватних 1500 година и чак више. На основу фосилних остатака сматра се да је врста гинко билоба стара 300 милиона година што је сврстава у ред најстаријих живих биљака на планети. У Европи је био најраспрострањенији све до последњег леденог доба пре око 12 хиљада година о чему сведоче бројни остаци у угљеним басенима широм овог континета. Аутохтони европски гинко више не постоји, а они који данас расту углавном су пренети из његове постојбине Кине где дивље расте само јос на два места.

Младо стабло гинка има пирамидалну крошњу, а старије задобија заобљену форму. Како средњи однос човековог и гинковог живота стоји у односу 1:22 то за младост гинка можемо рећи да траје све до његовог полумиленијумског рођендана!

Интересантно је да постоје мушки и женски гинко. Мушки никада не цвета, а женски даје семе. Занимљиво је да се у семенима гинко женке налази слободно пливајућа сперма и ово откриће датира из 1896. године када је први запазио јапански ботаничар Сакугоро Хирасе у Ботаничкој башти Тодаифузоку у Токију.

Најпознатији је ginko biloba. Лако је препознатљив, јер лист има два карактеристична лоба или режња. Због тога и носи други назив “издељен лист” иако је име гинко у знатно широј употреби. Име билоба додао је шведски ботаничар и отац таксономије Karl fon Line (1707-1778) у својој познатој класификацији из 1771. године. Ево како она изгледа:

Краљевствo: Plantae – Биљке
Подкраљевствo: Tracheobionta – Васкуларне биљке
Супердивизија:  Spermatophyta – Семена биљка
Дивизијa: Ginkgophyta – Гинко
Klasa: Ginkgoopsida
Ред: Ginkgoales
Фамилијa: Ginkgoaceae – Ginko familija
Врста: Ginkgo L. – (“L” je додато у част Карл фон Линеа).
Данас једини живи представник реда Ginkgoales управо је наш гинко билоба. Нерватура лиске је рачваста (dihotoma) што означава веома примитиван карактер, али никада не смемо сметнути са ума да је у питању прастара биљка која је тек незнатно еволуирала.

Гинку билоби није могао да одоли ни Johan Volfgang fon Gete (1749-1832). Спевао је песму лепој девојци Маријани фон Вилемер и поклонио јој пресован лист. У слободном преводу песма би могла да гласи:

Овај лист са дрвета са Истока

узгајан у мојој башти

открива скривену тајну

чувану дубоко у мојој души.

Да ли указује на једно биће

издељено у два дела?

Можда на два која су одлучила

да буду једно?

И док сам постављао питање,

знао сам прави одговор:

да ли си у мојим песмама

нашла да смо једно или два бића?

Претпостављамо да је Гете овим желео да каже Маријани да је његова љубав искрена и да само она постоји, а да  гинко билоба симболично треба да послужи као пример њихове заједничке среће. Љубав није узвраћена, али су песма и пресовани лист гинка остали као трајни сведоци Гетеовог заноса.

За гинка се сасвим поуздано може рећи да је човеков велики пријатељ. Док се у Кини већ 5000 година користи његов екстракт у лечењу кардиоваскуларних обољења, дотле се у Европи и Северној Америци тек од недавна може купити у слободној продаји. Екстракт листа је проучаван и испитан у последњих 30 година у преко 400 фармаколошких лабораторија и данас је стандардизован за побољшање циркулације у организму, развоју интелектуалних активности и меморије и побољшању развојних процеса.

Посебно је атрактиван за младе и меморизацију података. Важи као поуздано средство и често се користи у време када ђаци и студенти полажу своје испите! Неће бити изненађење уколико се његова примена не прошири даље, па чак није искључено да једног дана не наступи ера гинкоманије.

Франузи су за пример извели двоструки тест са слепим младим девојкама дајући им повећане дозе гинко екстракта. Доказали су да испитанице имале далеко бољу меморију него у време када нису узимале овај производ.

У Београду у Топчидеру постоји музеј-кућа Милосев конак као успомена на Милоша Обреновића, вођу Другог српског устанка. Велики платан украшава његово двориште са југозападне стране и сви знају за ово законом заштићено стабло. Мали број људи, међутим, зна да ако се пређе преко пута и крене ка северу уз благу падину према врху Топчидерске звезде неких дведесетак-тридесетак метара са леве стране наићиће се на прелепо стабло гинка. Било би предивно када би их било знатно више, јер они нису само украс града, већ прави еколошки чистачи који добро подносе градски смог, прашину и све друге облике загађености. Гинко је отпоран на бактерије, инсекте, мраз и олујне ветрове. Једном речју, гинко је неуништив.

Можда би због тога требало по стохиљадити пут поновити скоро отрцану, али универзалну и никада не превазиђену поруку коју човек генетски наслеђује од Природе, а која једноставно гласи “засадимо гинко“. Помозимо себи, али и генерацијама иза себе, јер ће свако стабло наџивети многе, остати вечно младо, али и даровати део те своје младости и другима. Па као што Карл фон Линеов гинко и даље живи у дворишту Хардервијка у Холандији од 1735. године када га је засадио овај чувени ботаничар, тако нека и сваки наш новозасађени гинко поживи ново доба и преживи свако будуће ледено, јер га топлином своје пажње можемо заштитити за сва времена. Ч

ЧУВАР ВАШИХ ВИЈУГА

  1. У касну јесен гинко се заодева златном бојом – зато је у прастара времена његова цена била веома висока.
  2. Удовица Битлса Џона Ленона, Јоко Оно засадила је 2000. године стабло гинка у Детроиту са поруком: “Верујем да можемо да створимо много бољу будућност од оне коју желимо”.
  3. И поред свих напора аутор овог текста није успео да пронађе податке о томе какав је гинко грађевински материјал и да ли се уопште користио у изградњи. Како му је дрво лако и меко по механицким особинама (слично четинарима) вероватно да је његова примена и у ове сврхе могућа.
  4. Гинко билоба је природни фитохемијски лек. Висе од 100 хиљада научних радова публиковано је широм света да би се документовала клиничка вредност његовог екстракта. Један од најпознатијих је “Златни гинко“ који побољсава церебрални метаболизам, меморију, спречава депресију и нападе астме, штити од хромозомалних и хипокситичних оштећења мозга, штити ћелијске мембране итд. На тржишту цена бочице од 60 капсула (свака је по 1 mg) коста 20 америчких долара.
  5. У најмоногољуднијем граду на свету у Мексико ситију расте гинко. Ако је сезона сушна, тада је много мање плодова, а ако има кише, тада је сезона изузетно плодоносна.

др Владо Милићевић, 2004.

Означено као , , , , , , , , , , , ,