METEOРИ, СВЕТО ГОРЈЕ (др Владо Милићевић, 2004.)

У централном делу Грчке или Тесалији налази се чудесна пешчарска планина која носи назив Метеори. Отићи тамо и доживети ову планину исто је што и наћи духовну и физичку везу са Природом, јер споне су не само вишевековне и нераскидиве, већ толико испреплетане да је тешко рећи шта из чега извире.

У посету Метеорима треба кренути са знањем о њиховом настанку. Пре 70 милиона година то је била планина која се ничим посебним није истицала. Прастара река је доносила песак и шљунак у прастаро море, а они су се таложили, очвршћавали и постајали компактни као пешчар и конгломерат.  Време је протицало, све је више бивало тог седимента, а када су унутрашње силе издигле тај простор, настали су Праметеори. Али то је била тек једна половина природне делатности.

Другу половину градили су река Пиниос, бујични токови и ветар. Сада је то био филигрански рад, јер је требало усећи планину, изделити је на неколико одвојених изразито вертикалних целина, а онда полирати стрме стране. Опет су протицали милиони година, а наши природни вајари неуморно су радили. Лагано, стрпљиво и срачунато грађено је свако такво узвишење све до коначног изгледа каквим га данас затичемо. Песници би рекли “небески рад је извајан у небеском крајолику”.

Митолошки посматрано, Метеори нису створени на Земљи. Они су творевина неког другог света пренети моћним силама на нашу планету и спуштени на тло античке Грчке. Сам назив и значи “пренето из другог света” или “нешто из космоса”. За термин метеор важи да је небеско тело које лута васионом, светли као комета, ватрена лопта или болид, док се под метеоритом подразумева објекат који је доспео до Земљине површине у облику крупнијем од космичке прашине па све до највећег који се назива астероид и који по кад-кад уме да буде катастрофалан по живи свет на Земљи.

Када су природне силе довршиле своју делатност, човек је био тај који је наставио да развија ово јединствено место. Рекли бисмо да су Метеори релативно касно откривени. Први досељеници потичу из деветог века о чему сведоче пећине и пећински остаци иако нам је познато да је античка цивилизација знатно старија, а хеленско становништво одавно населило обалске просторе и бројна острва у Егејском мору.

Други и већи талас насељавања Метеора догодио се у једанаестом веку. Било је потребно да се надвије нека велика катастрофа над животима људи па да их нагна да потраже скровитија места за несметан зивот.

Та несрећа звала се Османлијска империја. На измаку Византијског царства једна нова сила са истока нагрнула је ка јужним и источним деловима Европе, а прво на удару било је Балканско полуострво и тадашње царство. Стални упади и разарања приморали су народ на једно од многобројних миграција, а тога нису били поштеђени ни свештеници са Атоса. Због непрестаних опасности од турског јатагана и пљачкања којима су били изложени, три атоска свештеника Григорије, Мозис и Атанасиус одлучише да потраже сигурније место. То место нађоше на Метеорима око 1340. године, саградише прву дрвену бараку на врху стене која се звала Стилос или Пилар и тако започе развој свих касније саграђених манастира.

Српски владар Симеон Урош, брат цара Душана, који је на престолу био од 1356. до 1371. године и тадашњи цар Тесалије, чувши за трагедију атоских свештеника и њихове напоре да се настане на Метеорима, одлучи да им издашно помогне и њему захваљујући сагради се прва црква. Због тога се и сматра оснивачем манастира на Метеорима, а његов син Стефан који се замонашио као Јован Урош 1388. године проведе читав живот у манастиру Преображење на Метеорима као монах и градитељ манастира.

На Метеорима се налазе 24 манастира. Шест се издвајају као најзначајнији, а међу њима Велики Метеорон као највећи са црквом Католикон која је подигнута у славу Преображења 1387/88. године. Фреске су рађене у два наврата 1483. и 1552. године и данас је то музеј. У било које доба да се дође у посету овом манастиру ту се увек може наћи неко ко ће дати детаљна објашњења везана за богату византијску иконографију.

Други по величини је манастир Варлам. Његова црква је саграђена у част тројице поменутих монаха у атонитском стилу што значи да су улазна врата четвртаста и засвођена као што је и олтар. Саграђена је 1541/42. године, а фреске потичу из 1548. Стара кухиња данас је претворена у музеј.

Ако се долази из правца Кастракија први манастир на који се наилази је Св. Никола Анапусас. Саграђен је почетком шеснаестог века, а фреске су радили критски сликари Теофанис Стреликас или Батас, што није поуздано утврђено, али се зна да је било 1527. године.

До манастира Агиа Триада или Тринити најтеже је доћи. Прво се мора препешачити долина, а када почне успон тада су потребни добра кондиција и упорност. Ко тамо стигне, тај је савладао висинску разлику која износи 480 метара. Црква је сазидана 1475/76. године у истом стилу као и манастир Варлам, а фреске потичу из 1741. године. Интересантно је да су се за доношење хране, разног материјала или чак за пребацивање старијих монаха користиле корпе окачене на ужадима за које бисмо могли рећи да представљају претечу данашњих лифтова.

Манастир Русану носи назив по монаху Русаносу који је био његов оснивач. Смештен је на врху стења и димензионисан је тачно онолико колико је било могуће на таквом простору. Зидови манастира су изграђени на ивицама узвишења, а данас је спојен бетонским мостом са суседним манастиром.

  лифт

Ни остали манастири које нисмо описивали ништа не заостају за наведеним по својој лепоти и привлачности. Ипак, примат је дат по старини и значају.

Највећи процват манастира на Метеорима пада у време владавине Сулејмана Величанственог који је био на власти од 1520. до 1566. године. Сматра се да је био један од ретких турских султана који је имао толерантан став према немуслиманском поробљеном народу те да није дозвољавао да се скрнаве њихове светиње. У то доба манастири на Метеорима претворени су у живе центре у којима се могао организовати не само духовни, већ и сви други облици живота.

Турска владавина није вечно трајала иако је неповратно дуго опстајала на просторима југо-источне Европе. Док се у западној Европи развијао хуманизам, затим ренесанса, па све то сменила буржоаска и на крају индустријска револуција, дотле су народи са Балканског полуострва покушавали да остваре најелементарнију потребу која се називала слобода. Када је њена зора сванула и Сунце поново обасјало слободне балканске пределе и Метеори су са свим својим манастирима изникли из таме као најсветлији православни колос. На опште запрепашћење из средњовековног мрака изронио је драгуљ чији сјај се проширио до најудаљенијих делова света.

Ни у време Другог светског рата манастири на Метеорима нису били поштеђени. Њихове зидине и унутрашње вредне фреске разарали су немачки и италијански окупатори, али су се и поред свега поједини очували.

Данас они представљају тековину планетарног значаја. Сви манастири су под заштитом UNESCO-а, јер припадају рангу најдрагоценијег поклона што га је свету даровало православље. Сваке године преко милион посетилаца дође на Метеоре не само као туристи да виде живописне и непоновљиве фреске и музеје, већ и да се пењу уз стрме падине пешчарске планине, планинаре или да се шетају по блажим обронцима. Најживље је, наравно, преко лета, али како оно дуго траје у Грчкој, то је и посета Метеорима могућа скоро читаве године. Ко се бави уметничким фотографисањем или ко је само фотограф-аматер овде може да нађе безброј мотива за сликање, а тематика може бити најразноврснија, почев од сликања природних феномена, па преко пејсажа све до средњовековне архитектуре или иконографије.

У Каламбаки постоји и занимљива радионица/продавница икона... Ту можете гледати како се израђују, у свим фазама Иконе се позлаћују 24-каратном златном фолијом и имају сертификат на полеђини Израђују се у свим величинама, са или без дубореза... Цене су прилагођене за свачије могућности и жеље

На ово свето место се долази прикладно обучен. Особама женског пола није дозвољено да га посећују у шортсу или панталонама, али ни мушкарцима ако њихова одећа одскаче од норми примереног одевања. Четвртак је једини дан када су музеји затворени. Најбоље је доћи у мају или јуну када нема много посетилаца и када температуре нису превисоке.

Посетити Метеоре значи уживати у чарима јединственог места на свету, бити између земље и неба на врху стења што се поносно издиже изнад тесалијске равнице. Доћи из Каламбаке или Кастракија, који су најближи Метеорима, значи доживети медитеранска села која са поносом гледају на световно горје. У такве походе долазио је и Роџер Мур када је играо једног од безбројних Џејмс Бондова у филму “Само за твоје очи”. Сличних посетилаца, међутим, биће и у будућности, јер ово место је једно једино, световно и непоновљиво.

Манастири на Метеорима имају висештруки значај. Они су на највишем нивоу културне, историјске и туристичке карте Грчке. Цењени су као ретки архитектонски феномени, невероватни градитељски подухвати и примери човекове сталне тежње за слободом и успињању ка висинама. И поред свих бројних и неоспорних вредности једна се ипак истиче као круна. Да није било Метеора грчка нација данас вероватно не би постојала. Манастири су једини сачували хеленски праизвор и заштитили њен корен од вишевековног превођења у ислам. Светлели су као слаби, али вечни пламичци у тами средњовековног робовања. Све што је било православно ту се скрилсрцем и душом...о и све што се ту скрило у православље се поново изродило.

Коначно, ако се догоди да једног дана дође судњи час и нестане света, сигуран сам да ће исте оне моћне силе које су некада пренеле Метеоре на Земљу исто тако Метеоре пренети на неки други свет. Али овога пута разлика ће ипак постојати у нечему – биће то манастири на врху чудесне планине, јер већ сада и за све векове надаље Метеори неће опстајати без манастира као ни манастири без Метеора. Кад би било супротно – било би као да је срце откинуто од душе.

Означено као , , , , , ,