НП Копаоник

Копаоник je највећи планински масив у Србији, a један мањи део, површине 11.810 ha  је 1981. године проглашен за Национални парк. По броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије. Пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Највиши део је пространа површ под називом Равни Копаоник, а највиши врх је Панчићев врх (2017 мнв), затим Вучак (1936 мнв), Велика Гобеља (1934 мнв), Караман (1904 мнв), Мала Гобеља (1845 мнв), Кукавица (1726 мнв) итд… Иако је Копаоник најпознатији као зимски скијашки центар, његова распрострањеност нам пружа и многа друга задовољства у виду прелепих пешачких траса разних дужина, тежина и занимљивости које се обилазе. Довољно је отићи само мало даље од гужве хотела и самог насеља и осетити се потпуно слободан у прелепој природи која је заиста јединствена на овом месту. Навели смо неколико највиших врхова овог планинског масива, а овог пута ћемо и обићи нешто од тога. Равни Копаоник

Петак, 18. септембар:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 16.00 h. Идемо ибарском магистралом преко Чачка и Краљева, па уз Ибар до Јошаничке бање и пењемо се на Копаоник. Успут правимо једну до две паузе по потреби. На шест километaра од центра се налази одличан објекат у коме ћемо бити смештени, а очекујемо да ћемо тамо стићи око 22.00 часова. У „Вили Луна“ (www.vilaluna.net) нас очекују дво, тро и четворо креветни апартмани са кухињом и купатилом, па до одласка на спавање имамо слободне активности по вољи.

Невероватно пространство

Субота, 19. септембар:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за тај дан. Нашим возилом идемо до центра Копаоника и почињемо акцију. Од хотела Гранд идемо на Пајино пресло, па скрећемо на гребен Карамана.

Детаљ са гребена Карамана Поглед на Оштри крш са Мале Гобеље

Пролазимо врх (1904 мнв) и настављамо даље до врха Вучак (1936 мнв) одакле се спуштамо до Јарма. Од Јарма идемо даље поред хотела Сребрнац, долазимо до Зановети и пењемо се на Оштри крш (1741 мнв). Одатле имамо одличан поглед на суседну Велику и Малу Гобељу.

Идемо даље ободом Сувог јелка и подножјем Велике Гобеље долазимо до Мале Гобеље (1845 мнв).  Одатле се спуштамо преко Ћурчићке равни и стижемо до Лисичјих стена (1686 мнв).

Ћурчићка раван Лисичје стене

Даље идемо шумским путићем натраг до Јарма, а у повратку до центра Копаоникa нас очекује једна посластица коју нећемо да откривамо све док не будемо тамо. Дужина овог пешачења је око 19-20 км са укупним успоном и силаском од 750 m.

Кад дођемо до хотела (ако буде времена и ко буде желео), можемо да још мало уживамо у природи и да одемо до Маркове стене (1721 мнв). То је у оба правца још додатних 2,5 km са 100-ак метара успона. Минибус нас чека код хотела и враћа нас натраг у „Вилу Луна“ на вечеру и слободне активности до одласка на одмор.

Посластица У близини Јарма

Недеља, 20. септембар:

Устајемо такође рано, доручкујемо, пакујемо ствари и смештамо их у наш превоз. Идемо возилом опет до центра Копаоника и од Пајиног пресла преко Крчмар воде настављамо подножјем Панчићевог врха. Долазимо веома близу Небеске столице (1913 мнв) али се не пењемо на врх већ правимо паузу код археолошког налазишта Црквине (1793 мнв). Даље, крећемо у спуст преко Војетина, па поред рудника олова и цинка на Запланинама стижемо до водопада Јеловарник.

Водопад је званично релативно скоро откривен (1998-е године) од стране групе геолога, а до тада је за њега знало само локално становништво. Висок је 71 м, чине га три каскаде и представља други по висини водопад у Србији. Од подножја водопада се пењемо до врха па настављамо стазом преко Петрове равни. Долазимо до споменика НОБ-у на крају Брзећа (смер према Косову) где нас чека наше возило. Дужина пешачења овог дана је око 13-14 км са укупним успоном од 450 и спустом од 1050 метара. Дакле, доста лака тура с обзиром да се углавном спуштамо.

Водопад Јеловарник Археолошки локалитет "Црквине"

Ко не буде желео да прође целу трасу, има опцију да крене са групом и да дође само до Црквина, одакле се без проблема може истим путем вратити до центра Копаоника (стаза је маркирана тако да нема никаквих проблема) где ће га наше возило пребацити доле до Брзећа. Акцију завршавамо најкасније до 15.00 h, мало се одмарамо и крећемо за Београд. Враћамо се такође преко Краљева и Чачка, а паузу за ручак правимо у ресторану „Јеринин град“ код старе тврђаве Маглич.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минимум 14, максимум 20 пријава):

4.400 рсд

4.300 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, путарина, трошкови возача (спавање и храна), најам апартмана, боравишна такса, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: цена уласка у НП Копаоник коју је могуће да ћемо морати да платимо у случају да је почела примена одлуке коју је прописао ЈП „НП Копаоник“. Такса би требало да износи око 100 рсд по особи уколико није дефинисано другачије.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Апартмани су опремљени кухињом, тако да је могуће самостална припрема оброка. У близини „Вила Луне“ је продавница, као и ресторан са добром храном. Такође се можемо договорити са власником да нам се спреми вечера (највероватније неки роштиљ или слично), а о томе се можемо договорити или на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 18. септембра тачно у 16:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 20. септембра у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Означено као , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,