Борачки Крш

Борач је село у општини Кнић  20 km од Крагујевца. Над питомом, зеленом долином Груже издиже се као мрки стражар вулкански брег неземаљског изгледа – Борачки Крш. Страховите природне силе су на стрмој јужној литици брега извајале фантастичне скулптуре, куле, торњеве и честаре копаља испред ратника од окамењене лаве. Иза њихових леђа, на северној страни брега налазе се остаци древног Борача, најважније тврђаве на шумадијском делу пута од дунавских до јадранских лука.

Ту је црква из XIV века, остаци средњевековног Борачког града и гробље из XVII века.  Очуван је и велики број старих српских кућа (крај IXX – почетак XX века), које су намењене смештај гостију

У средњем веку Борач је био велики град у коме се трговало, и ко би рекао, гледајући га данас, да је угостио бројне властелине, цареве и краљеве, а млетачки картограф фра Мауро га је уцртао у мапу познатих светских градова. Нажалост, сем трагова историје, мало је шта преживело векове.

 

Деспот Стефан је у својој резиденцији „славном граду Борачу“ 1405. потписао трговински споразум с Дубровачком републиком. Овуда су пролазили каравани, путовали рудари Саси, долазили учени монаси, занатлије и уметници да раде на тврђави и задужбинама.  Њоме је пролазила саобраћајница која је спајала Београд, рударске центре на Руднику, а затим клисуром Ибра и долином Рашке водила ка Дубровнику. Тим путем стизали су каравани са луксузном занатском робом, а враћали су се натоварени српским сребром, златом, кожом, вуном, воском, вином, медом и сиром.

Данас, тврђаву посећују само археолози и понека група планинара која се још видљивом средњовековном стазом пење до врха брега на коме су темељи осматрачке куле и цркве. Одатле пуца поглед на целу средњовековну Борачку жупу.

Фебруар месец је за многе време буђења из „зимског сна“, што би требало да је лагано, опуштајуће, али и довољно изазовно, а управо такав Борачк крш – јединствен природни феномен у Шумадији, вулканске стене размоликих обличја попут пирамиде, купе, стубова, куле, игле, торњева, плоча, назубљених гребена…

Ко жели да зна више о историји овог краја, може видети овде. Иначе,  у подножју Борачког Крша је црква саграђена 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је тстаро шумадијско село Борач са својим етно рестораном.

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 7 h (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време). Путујемо Ибарском магистралом ка Горњем Милановцу и на првоју ка Руднику правимо паузу у ресторану „555“ за јутарњу кафу и доручак. Потом настављамо пут ка Враћевшници, где обилазимо истоимени манастир.

  

Пут настављамо даље ка општини Кнић до села Борач где напуштамо наше возило које нас чека на истом месту до нашег повратка.

Пешачење започињемо из села на 333 мнв, Ходамо макадамским путем, благом узбрдицом кроз шуму добро маркираном стазом па даље преко ливада до почетка стена Борачког крша. Стаза је лагана и прилагођена свим узрастима и кондицијама. Успон траје мање од једног сата. Необичан изглед стена и поглед који се простире на питому долину Груже неће никога оставити равнодушним. Можда ћете на тим стенама оживети сећања на лик Драгчета (сјајни Драган Јовановић) из серије „Мој рођак са села“. Они одважнији и вештији могу се испети до крста провлачећи се између стена.

  

У селу се налази старо гробље из XVII века поред којег нас води пут, а у повратку обилазимо и стару цркву саграђену 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је типично шумадијско село Борач.

Настављамо пут ка Руднику, успут ћемо свратити у ресторан да сумирамо утиске и окрепимо се пре него наставимо пут ка крајњем циљу – Београду, где бисмо требали да будемо до 20.30 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

Храна из ранца, а по повратку са пешачења у Етно домаћинству или у „Ко то тамо пева“.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

IMG_3867 Boracki_krs5

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Означено као , , , , , , , ,