ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко:

„Ја овако замишљам Рај“.

Ми вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја  🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Означено као , , , , , , , , , , ,