КАЊОН РЕКЕ ЈЕРМЕ

Река Јерма дуж 74 km тече кроз Србију и Бугарску, улива се у Нишаву, а значајнија притока јој је Звоначка река. Она извире на Власинској висоравни недалеко од Власинског језера, протиче једним делом кроз Бугарску, код Звоначке Бање поново улази у Србију, пролази поред Манастира Поганово и недалеко од Пирота се улива у Нишаву. Њен ток, на југоистоку Србије, обилује несвакидашњим лепотама и споменицима. На једном месту се могу видети најужи кањонски усек у Европи, пећине, кречњачке фигуре, што је ову акцију учинило култном међу поклоницима природних вредности и задивљујућих пејсажних лепота.

планинске красоте Ту је и Специјални резерват природе Венерина падина, легендарна пећина Ветрена дупка чију је драму описао Др Јован Петровић у својој књизи „Гробови под каменим небом“, манастири које вреди посетити, планинске красоте и кањони импресивно извајаних литица, као и још тога што је обухваћено програмом ове четвородневне празничне акције

 манастир Поганово Венерина влас adiantum capillus-veneris

 Ради припреме да пуније удахнете простор, можете прочитати репортажу „Заборављени рај“, која је настала управо на овој акцији, пре 11 година…

Четвртак, 1. мај:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра САВА у 7  h. Путује се нишким ауто путем преко Ниша и  Пирота до Звоначке бање. Успутну
паузу правимо у ресторану „Тито“, на аутопуту, код искључења за Параћин. Настављамо пут даље ка нашем одредишту и посећујемо  манастир Суково из XIX  века. Након обиласка манастира, полазимо ка Звоначкој бањи, где стижемо до 13 h и смештамо се у дво- и тро- креветне собе у домаћој радиности.

Цедилка - кањон Блаташнице  Ћирин мост

Спремамо се за одлазак до Цедилке, како од давнина називају узани процеп кањона Блаташнице, којим је до 1963. године тутњао „Ћира“. Ово је кратка пешачка партија која траје пола сата. А недалеко је и заштићена Венерина падина

         У Службеном гласнику Републике Србије број 04/2005 од 18.01.2005 локалитет Венерина падина стављена је под заштиту као специјални резерват природе и сврстан је у прву категорију заштите као природно добро од изузетног значаја. Ту, крај села Звонце је једино станиште биљне врсте Венерина влас  (Adinatum capillus veneris l.) на теритоији Србије. Ова изузетно осетљива и декоративна врста папратница је природна реткост и спада у угрожене врсте. Станиште ове папрати директно је везано за процес отицања термалних вода.

Венерина влас (лат. Adiantum capillus-veneris) је врста папрати из породице Adiantaceae, али по неким класификацијама смештена је и у породице Pteridaceae, Sinopteridaceae или Polypodiaceae.

Расте у висину и до 60 cm, а одликују је нежни, двоструко или троструко перасто дељени листови чији је обод посувраћен уназад. Листови последњег реда су лепезасти и на кратким дршкама. Ово је зимзелена биљка.

Adiantum capillus veneris је врста папрати из породице Adiantaceae. Народна имена су јој: Венерина коса, госпина влас, женска коса. Сматра се за најплеменитију и најнежнију од свих папрати. Због свог необичног изгледа је увек Adiantum capillus venerisзанимљив зелени украс у сваком ентеријеру и екстеријеру. Adiantum capillus veneris je широко распрострањен у тропским и суптропским областима, док на Балкану углавном настањује медитеранске крајеве. У Европи је био познат и пре XVIII века, као самоникло ароматично и зачинско јестиво биље.

Име Adiantum потиче од грчке речи адиантос што значи „не квашено“. Латинско име capillus значи коса, а veneris богиња Венера. Име госпина влас је много чешће.

 

Петак, 2. мај:

Након доручка и кафе, полазимо на врх Асеново кале (1033 m), у чијим се литицама гнезде орлови. Успон траје око 2 сата и до њега се стиже макадамским путем и маркираном стазом. Са врха се пружа величанствен поглед на Звоначку Бању, кањон реке Јерме и  читав ланац  планина Србије и Бугарске. У повратку  са врха обићићемо и лековити извор Слоново уво.

Асеново кале Асеново кале, фото: НЕНА Поглед са врха

Субота, 3. мај:

Након кафе и доручка, пешачимо  кањоном реке Јерме (путем)  до манастира Поганово. Кањон је дуг око 7 km и кроз њега пролази асфалтни пут.

Пробијајући се између Гребен планине 1337 m  и  Влашке планине 1449 m, река Јерма гради два величанствена кањона. Тече кроз кањон тече уз јаку хуку, пробијајући се поред огромних камених блокова или се са њих стропоштава, ковитла и пени. Кроз читав кањон реке Јерме пролази асфалтни пут.

Путем уз кањон Јерме манастир Поганово

Манастир Поганово, са црквом посвећеном Светом Јовану Богослову, подигао је 1395. године српски племић

Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана и један од последњих српских властелина из периода после пада српске дрзаве под отоманску власт. Основа одлично очуване прелепе цркве малих димензија, која подсећа на тролисну детелину, има обележја моравске архитектуре. Црква манастира Поганово је грађена од слојева камена. Изнад централног дела наоса манастира Поганово је седмострано кубе, а на западној страни кула-звоник. Мистериозно сликарство манастира Поганово, које су 1499. године осликали уметници из северне Грчке, убраја се међу највиша сликарска остварења тог доба на Балкану.

Око цркве манастира Поганово се налази неколико економских објеката изграђених у оријенталном стилу, које се изузетно складно уклапају у целокупни манастирски комплекс.

У манастиру Поганово је до I Светског рата чувана такозвана „двострука икона“ – двострана икона, једна од најлепших икона са краја XV века. Била је поклон манастиру Поганово од стране царице Јелене, жене византијског цара Манојла II Палеолога /1391-1425/, у знак сецања на оца Константина Дејана. Данас се ова икона налази у Музеју икона у Софији. Бугари су за време I Светског рата однели у Софију и изврстан иконостас из XVII века.

Манастир Светог Јована Богослова у Поганову се налази 25 km југоисточно од Пирота, на улазу у дивљи и тихи кањон реке Јерме, између Одоровачког и Влашког ждрела, једног од најимпресивнијих предела Србије. Спокојном духу Манастира Поганова значајно доприноси његово величанствено лепо и мирно природно окружење, од чије лепоте застаје дах, што његове посетиоце опредељује да му опет дођу у посету.

Манастир је под заштитом државе од 1949. године  а налази се и на листи светске културне баштине од 1979. године као културно добро од посебног значаја.

На полазној тачки је и  некадашња станица Ћире, а сада ресторан занимљивог садржаја… По изласку из кањона долазимо до села Власи где је пећина Ветрена дупка.

Јерма село Власи Улаз у Ветрену дупку

Недеља, 4. мај:

Четвртог дана напуштамо своје домаћине у Звоначкој бањи и полазимо спакованих ствари ка Смиловцу. Ту обилазимо, етно кућу Петра Бекова, јединствену по начину на који дочекује своје госте, а чиме привлачи велику пажњу од како је отворена. После задржавања у селу Смиловац  настављамо пут за Београд где стижемо око 20 h.

Етно кућа Беков у Смиловцима  

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно – лепо расположење. Храна из ранца.

ЦЕНА

4.600 дин

4.500 дин – за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализује

Здравко Шево

063 328 861

zdravko@serbianoutdoor.com

Поглед на кањон Јерме и село Власи

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Коментари

  1. Vojislav Branković says:

    Poštovani KAUP,
    Da li imate u planu ponovnu realizaciju ove akcije izmedju 12 I 23 Maja ?

  2. Поштовани Војиславе, колега Здравко је веома теренски ангажован на послу (ради у РХМЗ-у), тако да се ова акција увек организује у Првомајском термину.
    Срдачан поздрав,
    Гордана

  3. Vojislav Branković says:

    Goco, hvala na odgovoru.
    Pozdrav…