ЗЛАКУСА: Дрежничка ГРАДИНА – ПОТПЕЋ

И да никада овде нисте били, сигурно знате да је овај предео је познат по традиционалној изради грнчарије. Али, као и многи крајеви Србије, и овај има СВОЈУ причу… Потпећка пећина је одавно уређена за посете и одликује се највишим улазним луком, док сам врх Градина има историјску причу од античких времена до Другог светског рата. Све то, био је довољан повод да ово одредиште уврстимо у овогодишњи план активности…

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „САВА“, тачно у 7.00 h. После два часа вожње правимо паузу у ресторану (30 минута пре Милановца). У Злакусу стижемо у 11h.

По доласку у село Злакуса, недалеко од Пожеге, пешачење започињемо од Терзића авлије. Још један од  драгуља овог краја је чувена „Терзића авлија“ – обновљено сеоско домаћинство с почетка прошлог века, прави музеј на отвореном и затвореном, ауторско дело и власништво инжењера Саше Дрндаревића (праунука Гвоздена Терзића).

Стаза је добро маркирана. Води крај старог извора до Караџиних стена, и нашег првог видиковца, поред  партизанског бивака, засеока Марковићи са лепим оградама и сређеним фасадама од кућа, а одатле голом  косом према антени са видицима који далеко достижу, ка врху Дрежничке Градине (931m) који је и својеврстан видиковац  у пуном кругу од 360о! Пешачење настављамо кроз спуст  каменитом стазом, према Потпећкој пећини, где ће нам домаћин у обиласку ове знамените пећине бити  ТО Ужице.

023 Zlakusa_2 Терзића авлија

ПОТПЕЋКА ПЕЋИНА у ствари и нема име! Названа је по селу Потпећ док је село добило име по пећини (село под пећином). Из далека подсећа на огромну потковицу урезану у камену литицу. И није једна пећина, већ две доња је неприступачна, јер су њени ходници поплављени водом понорнице Петнице. У прошлости ова речица коришћена је за покретање камена воденица и ваљаонице, а данас се вода Петнице користи за бројне рибњаке пастрмке.Са грандиозним отвором високим 72 метра (највишим у Србији), Потпећка пећина спада у оне од којих је тешко одвојити поглед. Кружно степениште са више од седамсто степеника, представља прави тест издржљивости али се труд итекако исплати. За туристе је истражен, осветљен и уређен горњи део пећине дужине 555 метара. Потпећка пећина у својим дворанама и ходницима скрива раскошне сталактитске фигуре које носе називе „Палма“, „Снежана и седам патуљака“, „Октопод“, „Дон Кихот“, „Змајева дворана“, бела сталагмитска провидна драперија је названа „Невестински вео“, а ту је и „Пролаз слепих мишева“. Ресторан недалеко од улаза у пећину сачувао је изворну лепоту овдашњег грађевинарства и право је место за предах и опуштање.

            Улаз у пећину спада у ред  монументалних дела природе. Џиновски портал у облику потковице, висок  50 m (од корита периодског тока  до свода), а широк 12 m при дну, односно 22 m при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен на  кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 m. Итсражена и уређена дужина за посетиоце је 555 m.  Улазно силазна стаза има преко 700 степеника. Потпећка печина је изворског типа њу су изградиле воде понорница које пониру у Дрежничкој долини и после  подземног тока у дужини од 4-5 km (у правој линији), избијају из пећине или врела испред пећине и граде  Петницу-пећинску реку.

 

РЕЧИЦА ПЕТНИЦА настаје из врела ипсред саме Потпећке пећине. Од јесени до почетка лета активно је још једно врело,  односно водени ток који истиче из саме пећине, Доњег дела пећине који је језерског типа, када је виши  водостај у њему. Дуж воденог тока Петнице, до њеног уливања у реку Ђетињу, налази се више рибњака са  калифорнијском пастрмком, као и три рибља ресторана. На Петници се налази пар живописних водопада као  и више старих воденица поточара од којих су неке у фунцкији и данас.

 

Од Потпећке пећине узан асвалтни пут води назад до Терзића авлије. Обилазимо етно село Терзића авлија, и музеј грчанства, ко жели обавља куповину сувенира, ручамо. За Београд крећемо у 18 h и пред центар САВА стижемо у 22 h.

Ова стаза богата природним лепотама, видиковцима (стаза којом пешачимо) природном реткошћу (пећина) и традицијом (Терзића авлија, грнчарија), изабрана је због своје прилагодљивости временским условима. По идеалном времену биће одржано планирано, а лошији временски услови ће одредити дужину стазе (има више маркираних стаза), а на обилазак пећине временски услови не могу утицати!

Приказ трасе

Током 4 сата пешачења, прелазимо трасу дугу 13,4 km са успоном од 744 m и спустом од 746 m (највиша кота је 931 m – Градина). Кондициона тежина  4/10, техничка тежина 3/10, дакле – акција за све!

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, пресвлака.

ЦЕНА:

1.350 дин

1.250 дин  за чланове Клуба

доплата 300 дин ако путујемо минибусом

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује

Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

ТЕРЗИЋА АВЛИЈА  је  драгуљ овог краја  – обновљено сеоско домаћинство с почетка прошлог века, прави музеј на отвореном и затвореном, ауторско дело и власништво инжењера Саше Дрндаревића (праунука Гвоздена Терзића). Иако је једно време радио у Београду, Сашин прави дом је био и остао у овом веселом дворишту у које се вратио за стално, обновио га и попунио старим украсним и употребним предметима деценијма пажљиво прикупљаним по целом крају. Уместо времеплова, за повратак у прошлост искористите овај етно музеј. Од две српске куће изворне архитектуре једна је стара 105 година и грађена је од непечене цигле а покривена старим бибер црепом.

            У дворишту се налази и крчма брвнара, економски објекти (млекара, шупа, салаш), неколико новоизграђених летњиковаца, мала летња позорница на којој се одржавају фолклорне и књижевне манифестације, једна брвнара за продају сувенира и бунар дубок 12 метара са хладном буковом водом. Цела авлија у летњим месецима просто трепери од жарких боја кућица и цвећа, жубора воде и веселих гласова очараних посетилаца који не знају шта би прво да погледају и сликају. Гостима се нуди смештај у три савремена апартмана са елементима етно стила (категорисана са 4 звездице) а кућа у којој је радила школа сада је музеј; ретко ко ће остати равнодушан у дрвеним „скамијама“ опремљеним рачунаљкама „абакусима“ и ђачким дневницима и успоменама старим 70 година.

            Кроз двориште вијуга вештачки поток са језерцима а столови живописног ресторана „раштркани“ су поред потока и испод густих крошања. Један мањи вајат (са два лежаја са сламарицама) је опремљен за преноћиста планинара а авантуристи могу у делу уређеном за камповање изабрати и ноћење под звездама. Овај необичан музеј на отвореном прима госте целе године и омиљено је место за одмор и стварање многим уметницима и љубитељима фолклора, старих заната и етнологије. „Терзића авлија“ је добитник највећег признања у области сеоског туризма – „Туристички цвет 2008“ за допринос развоју туризма у Србији и као најуспешније сеоско туристичко домаћинство у Србији које додељује Туристичка организација Србије.

Погледајте све шта смо спремили за 2014. годину 🙂

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

Означено као , , , , , , , , ,