Извели смо Лазарев кањон, путем збегова

Акција која није била у плану, реализована је због нараслог интересовања. А Гордана Атанасијевић је и овога пута представила своје омиљено парче рељефа на посебан начин, о чему говори и сам назив акције. Али, зашто је то вест? Због догађаја због кога је могло све да нам остане у најгорој могућој успомени. Једног учесника су оболе три осе и доживео је тешку алергијску реакцију и то у сред кањона. Само Богу можемо да захвалимо што је добро, обзиром да су овакве ситуације много горе од механичких повреда (преломи), о којима чешће размишљамо. Због тога смо одлучили да припремимо предавања на ову тему, која ће љубитељима природе дати потребна знања из ове важне области. Међутим, од изузетне је важности још нешто, а то је како су се учесници носили у таквој ситуацији, почев од самог Владе, који је био у изузетно тешком стању, и до момака, међу којима и наш Ненад Царевић, чија је племенитост дошла до пуног изражаја.

Одговор на питање зашто се акција звала „Лазарев кањон: стазом збегова“, налази се у историјским предањима мештана Злота, који кажу, како се у време Турака народ повлачио преко Ковеја у долину истоименог потока у пећину Народа (влашки), како би се скрио. Ова, иначе не тако велика пећина, налази се на врло неприступачном месту, опасана сипаром. Ми смо се у Лазарев кањон спустили управо долином Ковеја, обишли пећину и видиковац, а историјска подлога дала је посебан шмек иначе врло узбудљивој, радикалној путањи.

DSC_6598 DSC_6584 IMG_4856_resize