ДРИНОМ од Вишеграда до Перућца

Сликовити кањон Дрине није ништа друго до РАЈ за очи. Некада, пре него је подигнута хидроцентрала у Перућцу, њоме се могло пловити једино низводно, и та пловидба звала се сплаварење, настала као начин транспорта дрвене грађе. У старим књигама, описи кањона су фасцинирајући већ из самих редова. Јер, тада је ниво воде био нижи, а он самим тим дубљи. Данас можемо пловити Дрином и узводно, бродом уместо на сплаву, а невиђена лепота зелене воде између огромних вертикалних литица остали су једнако задивљујући.

Субота, 17. август:

ПОЛАЗАК  у 15.30 h са паркинга испред центра „САВА”. Разлог за овако каснији полазак је услед чињенице да је многим људима субота радни дан. Уприличићемо једну получасовну успутну паузу, а у коначиште морамо стићи најкасније до 20 h, јер је реч о манастиру. Бићемо смештени под Соколским планинама и Сокограду четворокреветним и петокреветним собама Духовног центра „Св. Никoлaj Србски”

 

 

Соколсле планине, изнад манастира манастир Соко Крст на врху

Недеља, 18. август:

Будимо се у 7 h, како бисмо у 7.30 h пошли ка Бајиној Башти.
За кафу и доручак правимо паузу у Бајиној Башти или Љубовији.

кањон Дрине кањон Дрине кањон Дрине

У Перућцу се укрцавамо на брод, који креће у 9 или 10 h, уз могућност да нам на њему, током пловидбе буде организован ручак, по цени од 1.000 динара (пастрмка, печење). Зато ћете се, приликом пријављивања изјаснити желите ли да ручате на броду, или не.
До Вишеграда пловимо 55 km кањоном Дрине 3 сата, у једном правцу, пауза у Вишеграду би била око 2 и по сата, после чега се враћамо на брод и пловимо назад у Перућац.

Једна од наших најлепших река; љубав која се не оставља и не заборавља. У толико песама опевана и никада никога не може оставити равнодушним.  Путујући након завршених студија по Балкану, Роберт Де Ниро је остао опчињен овом реком, толико да је својој кћери дао име Дрина!
Име јој потиче од римског имена реке Drinos, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде.
Река Дрина била је граница између Западног и Источног Римског царства. Крвава граница, дуж које су 1914-15. Вођене легендарне битке између Аустро-Угарске и Србије. Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима “ко ће криву да исправи Дрину”, што је народна изрека је везана за бескористан посао.
Дрина настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној и убраја се у најчистије водене токове Србије.  Позната је као колевка сплаварења, у летњим месецима организује се манифестација “Дринска регата” и “Спуст низ Дрину” свим врстама чамаца.
Кањон Дрине чија је дубина 700-1000 m представља други кањон по овом параметру у Србји и Црној Гори после кањона Таре ( 1300 m ) и трећи у свету после кањона Колорада ( 1800 m) који се налази у САД.

На Дрини ћуприја
У Вишеграду ћемо посетити Андрићев град, чувени мост, пешачити на Бикавац са кога се пружа прелеп поглед на панораму града, на реку Дрину и мост, и ручати (они који то не буду желели на броду).

Андрићград је  замишљен као туристички, културни, административни и едукативни комплекс на рту између Дрине и Рзава, на 300 метара од вишеградске ћуприје. Као идеја познатог режисера проф.Емира Кустурице о каменом средњовековном граду инспирисаног делима и ликовима нобеловца Иве Андрића. То је уствари визија како је Вишеград могао изгледати да га нису заобишли ренесанса и остали историјски периоди. У архитектонском погледу сам град биће мешавина различитих епоха и стилова који су је смењивали кроз историју овог подручија: византијски стил, отомански Столица Краљевића Марка на Бикавцупериод, ренесанса, класицизам. Током шетње кроз главну улицу-корзо посетиоци ће моћи да се врате у прошлост :
„она практично спаја два периода – фрагменте ренесансе са отоманским периодом и Византијом.
– На улазу се караван сарај сусреће са бизантским двором, а у наставку ће бити оно што је могла да изгради Аустрија, а није, као што и отоманска империја није изградила оно што је требала да изгради. На крају, према главном тргу, који је нека врста класицизма, који је требао настати за време краљевине између два светска рата, развијаће се улица са деловима ренесансе, које је могла направити Аустрија“
проф. Емир Кустурица
Сама идеја јавно је објављена крајем 2010.године, а градња је започета свечаном церемонијом 28.6.2012. уз звуке опере Кармина Бурана, у извођењу Београдске филхармоније.
Планирано је да градња читавог комплекса буде завршена 28.6.2014.године уз извођење опере „На Дрини ћуприја“ у режији проф. Емира Кустурице.

Андрићев град Андрићев град

Пристајемо у Перућцу, где нас чека наше возило, повратак за Београд, где стижемо око 22 h.

НАПОМЕНА: Због најма брода, да би акција била реализована, потребно је 40 пријава. Из истог разлога списак морамо закључити недељу дана пре поласка.

ЦЕНА:  4.200 дин   (превоз аутобусом, смештај, рентирање брода за пловидбу, организациони трошкови)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  до  11.08. средом у 19 h, на састанцима Клуба.

Акцију релизује

Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

 

Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића. Он је један од великих османских војсковођа пореклом из Босне. Родио се у селу Соколовићи поред Рудог 1505.или 1506, а као дете православних родитеља. У то време постојао је обичај познат као Дивширма, односно „Данак у крви”.Српска деца су на силу отимана и одвођена у Турску где су превођена у ислам и школована у њиховим војним школама где су постајали Јањичари, елитни војници турског царства.Тако је из околине Вишеграда као дете одведен и Бајица Соколовић и добија име Мехмед. Он ће касније захваљујући својој способности постати официр османске војске, а на врхунцу своје моћи постаје велики везир, односно премијер државе по данашњим стандардима.На врхунцу своје моћи наређује да се у Вишеграду на Дрини сагради мост коме равна нема.

Грађен је од 1571. до 1577. године, а градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан. Изграђен је у источњачком стилу и представља ремек дело тадашњег градитељства.
Има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на левој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани венац изнад кога је ограда моста. Укупна дужина износи 179,5 m, висина над нормалним водостајем реке 15,40 м а ширина моста 6,30 метара. Мост је грађен од камена, седре, односно бигра, који је довежен из Вишеградске бање. Изнад шестог стуба налазе се са обе стране проширења. На прилазној рампи леве обале налазе се три отвора завршена проломљеним луковима.На средини моста је изграђена софа која је предвиђена за одмор пролазника, а преко пута софе је уграђен камени портал.
На средини моста се некада налазила кућица са дрвеном капијом и мостовском стражом, па је због тога овај део моста назван капија.Овде се налазе и две плоче од белог мрамора са стиховима песника Нихадија на арапском писму, који говоре о градитељу и години изградње.
У свом вековном постојању мост је претрпио много недаћа.Прво забележено оштећење моста било је рушење једног свода у средњем веку.Мост је доживео једну поправку 1873. године, а 1896. године велика поплава је уништила већи деело Вишеграда, али је ћуприја остала скоро неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 m дубине. Једино је страдала камена ограда моста.
Мост је један од најзначајнијих националних споменика Босне и Херцеговине, а у јулу 2007. године уписан је у листу UNESCO-a, светске културне баштине.

 

Означено као , , , , , , , , , , ,