Сврљишке планине – Преконошка пећина – НИШЕВАЧКА КЛИСУРА (Бањица, Куле, кањон Белице – Котлови)

Наша Србија има неких „рупа на карти“ у смислу што се неки посве изузетни предели, готово не посећују, нити о њима, игде ишта можете сазнати на ма који приступачан начин. Kао да не постоје. Управо је то случај са пределом у који вас позивамо овим програмом. Вансеријска лепота Нишевачке клисуре тако остаје под велом разних изговора да је далеко, да се нема где сместити (што није тачно)…Али има радозналих, који се једноставно упуте тамо, не чекајући више да ико ишта организује, као и ентузијаста који се труде да те красоте открију људима који воле природу и њене вредности. КАУП је 2013. направио први корак, а ове године вас позивамо на знатно богатији садржај, осмишљен да осетите овај изузетно леп и природом богат крај. Чекаће вас домаћа храна (не морате носити своју) и знамења овог предела, која ће вам представити за ту прилику посебно одабрани гости. Ваша је само добра воља, а наше све остало!

фото Милан Дракулић

Овај догађај, коме смо посветили посебну пажњу, представили смо кратким филмом кога можете видети кликом на фотку испод. Овога пута, то ће бити много више од пешачења – осетићете крај!

 

Сврљишка котлина једна је од најмаркантнијих попречних котлина у карпатско балканском луку источне Србије и као таква представља посебну предеону целину. Обухвата претежни део слива Сврљишког Тимока, леве саставнице Белог Тимока и лежи између планинског венца Сврљишких планина (Зелени врх 1334 m) на југу, огранка Пајешког камена (1074 m), на истоку, планине Тресибабе (786 m) на северу и Калафата и његових огранака (839 m) на западу. На северозападу је ограничена пределом Голак, на северу књажевачком котлином, на истоку Заглавком, на југоистоку Белопаланачким Буџаком, на југу Белопаланачком котлином, а затим облашћу Сићевачке клисуре, Нишком и Алексиначком котлином, на југу и југозападу. Централно (градско) насеље је Сврљиг, са 38 села на територији општине.

 Место где логорујемо - Бањица; фото: Милан Дракулић фото: Д. Боснић

Овај заборављени простор Србије, сачувао је раскош природних ресурса. Наша намера је да овом акцијом, сваке године, скидамо окове заборава са овог фантастичног предела, упознајући вас са његовим изворним вредностима. Ове године, план је следећи:

Петак, 19. јуни:

ПОЛАЗАК:  у 16.00 h са паркинга испред центра „Сава“, аутопутем до Ниша. Врло незгодно време за полазак, обзиром да је радни дан, али зато смо програм припремили толико раније, како бисте имали времена да се припремите. Избора немамо, јер пут је дуг, а испланирали смо не само дневне, већ и вечерње активности, које ће обогатити наша знања и учинити ову експоедицију незаборавном. И успутне паузе ћемо правити искључиво по потреби, јер нас крај Пандирала, где ћемо се улогорити чека гост вечери! Пред Нишом се искључујемо и настављамо према Сврљигу и даље ка селу Периш и најзад до понора реке Турије – Пандирала, где подижемо шаторе.

Наше вечерње дружење биће оплемениће проф. др Сретен Петровић, који ће у свом завичајном амбијенту, у сред идеалне сценографије (обзиром на небројена предања и веровања везана за ово магично место), изложити занимљиве и значајне ствари из опбласти свог рада. А тек смо дошли… 🙂 Вечерамо из котлића, а пре него одемо на починак, остављамо кромпире у жар, да буду спремни уз сутрашњи доручак.

фото: Саша Ранчић Пандирало

Субота, 20. јуни:

Кафа, доручак, и у 20:00 h улазимо у Пандирало – изузетнан спелеолошки објекат, за кога су везане многе митолошке, народне приче, о којима ће такође бити речи (шаторе остављамо да се просуше). Говорићемо вам о овом интересантном, понорском подземном крашком облику, и заћи колико нам водостај буде дозволио. Ту би требало да нас дочекају домаћини – голуби пећинари! Причаћемо вам и о значају Пандирала у Другом српско-турском рату.

Сврљишке планине - фото Саша Ранчић Пандирало - фото: Саша Ранчић Пандирало - фото: Саша Ранчић

Пакујемо сада већ суве шаторе и крећемо ка селу Гулијан, одакле полазимо на највиши врх Сврљишког масива – Зелени врх (1334 m). Говорићемо вам о постанку Сврљишких планина, њиховој еволуцији, њиховим геоморфолошким карактеристикама, процесима и појавама, од којих неке уочавамо на самом терену. Дужина ове трасе је 12 km, са успоном од 830 m.

 фото: Саша Ранчић Зелени врх - фото: Саша Ранчић

Прошло је подне, хитамо у комби ка Преконошкој пећини, која има посебно занимљиву причу. Представићемо вам њен настанак и на лицу места видети агенсе који су довели до њеног стварања. И ако ова пећина ужива законску заштиту, видећемо на жалост и колико је оштећена (остаци рупа, трагача за златом, за костима пећинског медведа, крадљивца пећинског накита и сл.). Цвијић ју је својевремено описао као најлепшу пећину Србије и једно од ретких налазишта палеолитског човека. Циљ нам је да све то чујете, јер то појашњава зашто је заштићена, а не само да вам покажемо где је, јер бисте то сигурно могли и без нас 🙂

Улаз у Преконошку пећину Преконошка пећина фото: Александар Вељковић

Пут настављамо до нашег другог логора Нишевачке клисуре, где бисмо требали да стигнемо до 16:30 h. Ово мало сврљишко село је на свега 7 km од Сврљига, на обалама Сврљишког Тимока, на самом уласку у клисуру. Нишевачка клисура, околне планине и сам Тимок чине овај крај безмало фантастичним за планинарење и боравак у природи, тако да ћете већ на први поглед бити импресионирани. Наш логор биће у Бањици, пред самом клисуром, крај Сврљишког Тимока, и не бисмо да откривамо све појединости, али ћемо рећи да ће се, осим наших старих другара одавде, ове вечери са нама дружити писац  Братислав Браца Петровић из Беле Паланке, чија су дела преведена на неколико језика, али су најдрагоценија она која је написао у Тимочко-Лужничком дијалекту. Вечераћемо заједно, а о дијалекту поднебља сазнати на најпопуларнији могућ начин (дуго смо већали како то да вам приближимо и уверени смо да је ово улимативно!).

 Куле

И овога пута напомињемо, да су овде врло изражене дневне и ноћне температурне варијације, тако да колико год да су врели дани, ноћи су врло свеже, тако да се у складу са тим и опремите, јер звезде, колико год да лепо сијају, не греју 🙂

Недеља, 21. јуни:

Доручак, кафа и у 8:00 h полазимо на Куле са којих се пружа призор са насловне фотографије (меандри Нишевачке клисуре).

За ову трасу је важно да имате у виду да њену тежину не одређује дужина, већ нагиб и подлога. И ако кратак, ово је врло стрм успон. Укупна дужина трасе износи 10 km, са висинском разликом 450 m (што у просеку траје 3 и по сата). Ко не буде желео да се пење, може остати на плажи, и после наставити са остатком групе у кањон Белице.

 приказ трасе успона на Куле

Да напоменемо да се у непосредној близини нашег логора налази изузетно леп врелски извор, те када пођете по воду, обавезно, поред флаше, понесите и фото апарат, да се не бисте враћали по њега.

Овде смо одвојили неке занимљивости и историјске податке за оне који желе више да знају.

 кањон Белице - Котлови 

Кањон Белице је изузетно атрактиван. Називају га и  Котлови и то је место за уживање! Проћићемо га по силаску са Кула и упијати фантастичне призоре водених када којима тече ова кристално чиста речица, преливајући се слаповима из једне у другу. Кањон је врло кратак (400 m), и оно што ће вас задржати биће мотиви за фотографије. Пре него пођемо пут повратка, имамо заједнички ручак. У 18 h би требало да пођемо за Београд, где би стижемо до 23 h. Правићемо кратке успутне паузе, по потреби.

ОПРЕМА:  гојзерице, шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, прибор за јело (порција), заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, прибор за личну хигијену,  опциона обућа и одећа за кањон (купаћи, за пролазак Котлова), и наравно пресвлаке. Понесите поларе, тј. топлију одећу, јер су ноћи овде свеже, без обзира на могућу врелину дана.

ЦЕНА:  обухвата превоз, два доручка, обе вечере, ручак, све програме описане у садржају текста и трошкове организације. Број места је ограничен, путујемо комбијем.

4.000 дин

3.900 дин – за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализују:

               Немања Потребић         Гордана Атанасијевић

nemanja@serbianoutdoor.com       office@serbianoutdoor.com

    065 99 88 777         065 377 14 74

 За краj, један мини колаж, тек да наслутите чиме oвај циклус настављамо следеће године!

  

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Означено као , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Коментари

  1. Hvala vam najlepše što promovišete naš prelepi kraj.

  2. Vladan says:

    prelepa organizacija i sve je na svom mestu , samo “ niševačka klisura “ je nepostojeći pojam izmišljen od strane nekih ljudi , stari grad nije ni katastarski u tom selu i Kule nikad nisu pripadale Niševcu , a i kotlovi su jako sporni

  3. Хвала Далиборе, биће нам задовољство да дођемо, а можда сретнемо тамо и вас? Имамо намеру да снимамо, па би било згодно 🙂
    Владане, верујем да нам можете објаснити, како бисмо боље знали.
    Оно што је неспорно је лепота те сврљишке природе!

  4. Милица says:

    Катастарски данас није исто што и историјски одувек. Катастар не значи културолошка и археолошка граница. „Куле“ су вазда биле неодвојиви део насеља испод нишевачких жита и дворова. Данашњи остаци су остаци турског утврђења на темељима древног римског. Насеља тих утврђених градова испод су данашњег Нишевца и имаће везују једино са тим селом. То је након свих истраживања данас неоспорно. Имања где се налазе Котлови и извор Бањица у катастарском су власништву нишевчана генерацијама уназад као и читаво Подбрђе.
    Тај део Сврљишке клисуре је око села Нишевац које је, иако мало, једно од највећих и најживљих у општини Сврљиг. Селу Варош и селу Палилула нико не брани да промовишу потенцијале.
    Иако се, Владимире, буните, Ви сте, лично предпостављам, једно од оне деце која су са родитељима отишла из села у град. Ваше село-Варош нема деце, оно умире. Не можемо неправедно отети ако немамо коме да дамо. Бабе и деде у селима као што су Мечји Дол, Варош или Палилула, нису способни да буду носиоци покрета. А њихова деца су одавно отишла из тих села у град. Владимире, Back to the village

  5. Слободан says:

    Постоји само Сврљишка клисура.Неко хоће да је прекрсти у Нишевачку!?Куле су на периферији сел Варош,близо до села Плилула,мало даље од Нишевца.Ја нисам ни блузу те локације,али је одлично познајем,јер сам много пута прошао целу клисуру пешице.Неколико пута сам камповао баш ту где сада идете.Сада живим у иностранству и често погледм ваше активности.
    Одлично сте замислили акцију.Претпостављам да и сами знате,али није лоше да вас потсеитм и упозорим на следеће:
    1.Ту где идете је идеално природно станиште змија ПОСКОКА(Vipera ammodytes).Треба адекватна обућа,обавезно имати неко штапче у руци,не да би сте их убијали,него да стварате шум и вибрације од којих ће побећи.Пажљиво са рукама кад берете лековито биље,пењете се уз стене,пролазите гроз грање,
    2.Велика пасност су и возови који ту пролазе пругом.Обавезно питати жел.станицу у Сврљигу,да ли има воз на прузи.У тунле улазити само ако вам је потврђено да нема воз.Поздрав,ОПРЕЗНО и УЖИВАЈТЕ!
    Слободан