Планина Ц Е Р и ТЕРМАЛНА РИВИЈЕРА!

Осим по историјском епу – Церској битци у Првом светском рату, Цер покривају и старије легенде, а стазе воде крај њихових трагова…  Оне зими умеју пружити бајковит утисак, што показују фотографије; нису кондиционо захтевне, те се препоручују свим категоријама љубитеља природе, а предео Мачве, богат геотермалним изворима, употпуниће нам доживљај на најбољи могући начин!

  Цер је планина, која сваком љубитељу планина може бити база за сопствене излете, обзиром да има лепе и означене стазе, дом и љубазне домаћине. У дому је и ова табла са шематским приказом стаза:

планинарске стазе Цера Дом "Липова вода"

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h са паркинга испред центра „Сава“. Окупљамо се, наравно 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Шапца до села Милошевац, подно Цера, одакле полазимо пешице према Тројановом граду.

спуст ка Радовашници на Врху крај остатака Тројановог града

Од Тројановог града настављамо гребеном до дома ПК „Цер“ из Шапца – Липова вода на кувано вино 🙂 Одатле настављамо на ниже ка манастиру Радовашница, где нас чека наше возило.

Али, ТО НИЈЕ СВЕ! Након посете манастиру, упућујемо се ка Богатићу на „Термалну ривијеру“! Наиме, читава Мачва и део Срема леже на огромнИм залихама термалних вода, температуре преко 70 степени Целзијуса (готово дупло топлије од Ждрела!). Још увек оне отичу шоровима, као што се види на фотографији доле лево. Али, срећом, господин Драговић је почео да остварује сјајан пројекат, чији се део види на слици десно и у коме се заиста може уживати.

Богатић Џакузи

Ако до сада нисте посетили ово место, бићете одушевљени његовом уређеношћу, изузетном нивоу услуге, а аналогија са Ждрелом, биће вам незамислива. То је разлог што ћемо се задржати у приказ трасе на топо картиБогатићу, како бисмо угодили телу које нас је служило током пешачења Цером. У ресторану је могуће и јести, ко буде желео.

За Београд полазимоу 21 h и пред центром Сава смо за сат времена.

Траса је дуга 16 km, са 690 m успона (после Липове воде је само лагани спуст макадамом/колским путем/стазом).

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, мали ранац са водом и храном за успут. За базен понесите купаћи, пешкир (фен имате тамо)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.450 дин

1.350 дин

Са 40 учесника, цена се умањује за 250 дин, а толико смо већ достигли!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

ЈОШ ПО НЕШТО:

Једно од предања казује да је село Бадања добило име по бадњу, како се звала дрвена цев од шупљег стабла која је служила да усмери воду ка воденичном точку. Од већег броја воденица на речици Церници данас је остало само неколико.

Недалеко, на највишој тачки планине Цер се налазе остаци средњевековног утврђења „Косанин Град“ и утврде Тројанов Град, која се приписује митском бићу цару Тројану, кога се сећамо из бајке о цару са козијим ушима

остаци Тројановог града 

Вук је у свом речнику записао: “ На планини Церу, у околини Шапца, у близини Тројанова града, живљаше неко лице под тим именом. Сваке ноћи иђаше он у Срем код какве жене или девојке. Бојаше се сунчаних зракова, да га не спрже, и зато од драгане одлажаше пре сунца. Кад дође код своје драге, даду коњима зоби; а кад они поједу зоб, и петао запева, он се одмах враћа у свој замак. Једне ноћи брат или муж једне његове драгане метну у зобнице коњима песка место зоби, па посече језик свима петловима, да га певањем не пробуде. Кад цар помисли да је време да иде запита свога слугу да ли су коњи појели зоб. Слуга одговори да нису, а петлови не могаху певати, те се тако Тројан одоцни код своје драге. Најзад видећи у чему је ствар, уседне на свога коња и појури замку. Тројан је у том бежању оглувео у селу Глушци, изгубио табане близу села Табановци, ослепио поред села Слепчевић, изгубио штит поред села Штитари, а највећа му се несрећа десила близу села Десића. Сунце га на крају стиже на путу; он се сакрије под један пласт сена; но дођоше волови и растурише сено, те тако Тројана дохвати сунце и спржи.“ Према легенди цар Тројан је имао пет кћери Косану, Ковиљку, Виду и Соку, по њима су градови и добили имена Соко-град, Ковиљача, Видин град и Косанин град (на Церу). Петој кћери се не зна име те се не зна ни који је њен град.
У историји су ови градови остали записани као интересантни остаци римских утврђења (Тројанин град, Кулина, Косанин град и Видојевица).

  

У селу Радовашници подно Цера постоји манастир Радовашница које је саграђен у XIV веку као задужбина краља Драгутина манастир РадовашницаНемањића који је владао од 1282. до 1316. године.

Манастир се обнавља и постаје оаза бројних верника и туриста из Србије и иностранстава.
Палили су га Турци, али су га немачки војници 1941. године попуно разорили. У манастиру Радовашница налазе се две велике светиње, реликвије – честице моштију светог великомученика Тирона и честице моштију превлачких мученика, 70 монаха који су, како прича каже, отровани 1441. године. Ту су још честице светог великомученика
Димитрија, честице моштију новомученка руских, страдалих са царском породицом велике кнегиње Јелисавете и монахиње Варнаве, затим честице моштију светог Николе, уграђене у икону. У манастиру је веома лепа и вредна копија иконе Тројеручице освећене у Хиландару. Краљ Александар Карађорђевић подарио је после Првог светског рата манастиру звоно.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Означено као , , , , , , , , , , , , , , , ,