Велики Крш и Борски Стол

Од бројних љубитеља природе, овде су увек ишли само сладокусци, јер су ове планине и читав предео око њих МЕРАК. Знам много њих који се тамо упуте у сопственој режији, али ништа мање оних који јетко упуте питање – Кад се иде? Па ево – ИДЕ СЕ 🙂

Превој Цепе, између Крша и Стола (фото: Зоран Стејић)

 Ок, рецимо да незнате о чему причам, погледајте овај албум, па да наставимо даље…

Сада, по албуму, видите да смо тамо срели једно врело лето и једно, као нигде и никада, цветно пролеће. План је био да бар погледом пребројимо милионе висибаба почетком једног марта док снег копни, а ове године, понављамо јесењу варијанту, када пурпурни руј опточи беле стене Стола. Јер ТАМО је лепо УВЕК (ризикујем да звучи прозаично, али је тако). На чудноват начин, тамо природне чари достижу неке крајности због чега се том месту увек морате враћати. Знају то добро они који су били, а ко још није, схватиће лако. 

Поглед на Стол са Крша

Одатле су отворене многе стазе, због чега је ово место као створено за базу из које се сваки дан може отперјати на неку страну. Наш план је да се попнемо на импозантну кичму Великог Крша – најлепшег гребена Србије са ког поглед досеже и Штрбац и Дунав и много  тога још. У недељу ћемо се прошетати до врха Борског Стола, а по силаску следи повратак за Београд. Ево детаљног плана, по данима:

језеро крај Дома, подно Стола (фото: Александар Вељковић)

Петак, 16. октобар:

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на великом паркингу испред центра Сава и тачно у 17 h полазимо аутопутем ка Пожаревцу, и даље ка истоку преко Дебелог Луга, Јасикова, до Горњана и Стола. Најкасније до 23 h напуштамо возило, тј. стижемо до оне магичне шуме, чији део пролазимо пешице до коначишта. Ствари спакујте у ранчеве, јер када изађемо из буса, све собом носимо стазом до дома (20-ак минута хода) и ОБАВЕЗНО понесите чеоне лампе, јер ће бити ноћ!

Због положаја на коме се налази, овај Дом ужива репутацију најбољег места од свих сличних, као Оаза сочног мира. Смештамо се, а пре спавања – топла чорбица 🙂

ка Великом Кршу вече уз ватру крај Дома

Субота, 17. октобар:

Након буђења, кафе, доручка, тачно у 9 h полазимо према превоју Цепе, ка стази за Велики Крш. Стаза је маркирана до гребена, даље није ни потребно, водиће вас очи, а натраг се враћамо истим правцем. Ако неко буде желео још пешачења, може прошетати до Поноришта (стаза је такође означена и полази од Дома). По повратку нас чека топао ручак и дружење уз ватру. Посебан ужитак ће нам пружити и пројекција коју је припремио Немања Потребић!

Укупна дужина трасе износи 12 km са успоном од 450 m.

Цепе увек диктира паузу и бацакање по ливади :-) даље, путем ка Кршу део стазе до гребена види кроз шумски појас И најзад - ВРХ! :-)

Недеља, 18. октобар:

Дан предвиђен за успон на врх Стола и повратак уз неколико занимљивих пауза. Након кафе полазимо у 7.30 h на врх Стола (можемо и тамо доручковати, пошто до врха имамо сат лаганог хода :-). Спуштамо се натраг, стављамо ранчеве на леђа и полазимо шумском стазом којом смо и стигли ка месту где нам је возило. Укупна дужина трасе износи 2 km са успоном од 305 m.

пред полазак на Стол, крај Дома језерце подно Стола

На путу до Београда свраћамо најпре на Врело Млаве, затим посећујемо Тршку цркву (где нас чекају зреле дуње) и најзад, пошто прођемо Горњачку клисуру, свраћамо на купање у термалне воде бање Ждрело (улазница 300 дин за најављену групу). Ручаћемо у ресторану крај врела Млаве, или у Ждрелу. У Београд стижемо до 23 h.

Поглед на Велики Крш са Срола 

Средњовековни манастир Тршка црква се налази у Хомољу, на путу Жагубица – Петровац на Млави, код села Рибари, 4 km западно од Жагубице. Некада се ту налазило средњевековно насеље или село Трг, по коме је Тршка црква и добила име. Тршка црква је најстарији црквени споменик у источној Србији. Према предању,  изграђена је још у IX веку, али се на основу сачуваних материјалних остатака (грифона, прозора на апсиди и керамичких судова уграђених у западну фасаду храма), датира на крај XIII века, негде око 1274. године. Првобитно је био црква била посвећена Св. Николи. Тршка Црква је срушена и прва велика обнова била је 1430. године у време владавине деспота Ђурђа Бранковића, када је црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице, што је остало до данашњих дана. О томе сведочи камена плоча са натписом и друга из 1483. године.

Оскудни су подаци о Тршкој цркви из времена турског ропства. У турским пописима из 1572. године се манастир Тршка црква помиње као активан. Манастир је са имањем припадао султанском хасу и давао приход султановој благајни од 130 акчи. Деценију касније, пописом се констатује смањење манастирског задужења на 120 акчи. Није познато због чега се то догодило – да ли је манастир стекао неке привилегије или му је смањен земљишни посед. Није познато када је Тршка црква страдала, али је записана обнова из 1796. године, из ког време потиче данашњи изглед.

После II светског рата манастир Тршка црква је био опљачкан. 1953. године вршена је реконструкција манастира и подигнут је конак. Новији конак подигнут је 1973. год и у њему капела Светог Николе. Тршка црква је једнобродни храм рашке архитектонске школе и један је од репрезентативнијих рашких сакралних грађевина, насталих области веома удаљеној од српских средњовековних крајева Старог Раса. Зидана је сигом, равних масовних зидова дебљине 1 m. Укупна дужина Тршке цркве је 24 m, а ширина 7 m. Темељи Тршке цркве су урађени од камених блокова пешчара. Над централним делом налази се округли тамбур кубета на квадратном постољу, покривен оловом. На Тршкој
цркви су постављена само три прозора (два у наосу и један олтару). Главни и једини улаз у Тршку цркву је са запада, а портал је начињен од три масивна камена блока. Камена пластика Тршке цркве је рустична и чине је орнаменти у виду плетенице, флорални мотиви и представе митолошких бића. На западној фасади Тршке цркве се налазе склуптуре уклесане у камену, од чега се издвајају крилати грифони. Скулптуре грифона се данас још могу видети у Студеници, Бањи и Дечанима, најлепшим споменицима рашке школе. Грифони, од којих северни држи у предњим канџама главу овна, а у задњим главу лоза плодностичовека, док јужни држи главу анђела, представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Простор Тршке цркве подељен је на унутрашњу припрату, наос и олтар. Између припрате и средишњег дела цркве је лепо обликован портал. Под у припрати, као и у средишњем делу цркве је од камена. Куполу носе 4 пиластра, а тамбур куполе је елипсастог облика -као у манастиру Ђурђеви Ступови – са уздужном осом у смеру север – југ. Пиластри су међусобно повезани преломљеним готским луком. Источне пиластре повезује метална шина, маскирана храстовом облогом, да личи на греду, на којој су рефлектори који осветљавају унутрашњост куполе. На источном зиду припрате су иконе Господа Христа и Мајке Божије, са старог иконостаса од храстовине, релативно значајне историјске вредности. Тршка црква је увршћена у значајне историјске споменике Србије. Манастир је активан, женски и о њему, уз молитву и богослужење, брину монахиње. У народу постоји веровање да винова лоза која се пружа уз сам зид цркве доноси плодност.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: транспортни (велики) ранац, мали ранац за дневне активности, гојзерице, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина (акција ће бити одложена ако време буде лоше!); пешкир за купатило и за базен у Ждрелу, купаћи.

врело Млаве Тршка црква

ЦЕНА (не планира се велика група):

3.700 дин (превоз, смештај, вечера у петак и ручак у суботу)

3.600 дин  за  чланове КлубаДом

Ко жели да спава у сопственом шатору, цена се умањује за 1.000 дин (износ преноћишта).

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:  

1) где год да одлучите да спавате, понесите своју врећу и прибор за јело;

2) не рачунајте на купатило. Оно постоји, а да ли ће бити у употреби, остаје да се види;

3) Обавезно понесите оно што ћете доручковати, као и храну за успут – Дом не нуди исхрану!

гребен је иделна ложа за посматрање лепоте напајање...

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић        и       Немања Потребић

       065 377 14 74                    065 99 88 777

             office@serbianoutdoor.com                      nemanja@serbianoutdoor.com

  На врху Великог Крша

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Означено као , , , , , , , , , , , ,