ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА – Првомајска потрага за златним руном

Доводила сам вас ту, али увек на један дан. Сада имамо нову могућност! Пријатељ Клуба, Шумарски факултет у Београду, нам је домаћин, тако да ћемо имати хотелски комфор, а и најквалитетнију могућу логистику, обзиром да ћемо боравити између два резервата: Фeљешане и Краку Мустафе!

Уједно, биће ово прилика за уживање у недирнутом Хомољу, обзиром да ће актуелна истраживања за златном рудом девастирати простор од Жагубице до Црног врха 🙁

У тзв. Мајданпечкој домени, бораве студенти и наставно особље Шумарског факултета. Њихове собе и трпезарија, биће нам на располагању за Првомајски празник. Сваки дан обезбеђен нам је поподневни ручак и пиће (пиво/кола). То одприлике изгледа овако:

 

 

 

 

 

А сада, да бисте лакше пратили сам садржај планиране акције, ево његовог шематског приказа:

 

Субота, 28. април:

Окупљамо се на паркингу испред центра САВА, и тачно у 6.00 h полазимо аутопутем ка Пожаревцу, а даље, преко Петровца и Жагубице ка Јасикову. Возило напуштамо на Бигерју (пре Јасикова), остављајући у њему све осим онога што је потребно за пешачење, и крећемо према Здравчи и Купиновој Глави. Враћамо се на Чока Њамци и настављамо  ка долини Тодорове реке и смештамо се у собе. У трпезарији нас чека вечера.

 

Разумем ја да ће Здравча немушто да вас задржава, али ћемо смањити паузу, да бисмо је погледали са Купинове Главе! 🙂

 

Иначе, до Купинове Главе ћемо стићи пошто се одвојимо лево од Чока Њамци. Са Купинове Главе се враћамо до Чока Њамци, те настављамо гребеном, до спуста у долину Тодорове реке, тј. места где се у њу улива Бреза. Даље је лако: макадамом до Дебелог Луга – нема скретања!

 Ова траса је дуга 20 km са 400 m успона. Ако је то неком много, нека пође аутобусом до Дебелог Луга и крене нам у сусрет на Тодоровој реци 🙂

Недеља, 29. април:

Данашња стаза пролази кроз први од два строга природна резервата и то ће бити ново свима, па и онима који су раније ишли на Дупеш Чоку. На пешачење полазимо у 8.00 h долином Грабове реке, познате по најтежем груменчићу злата ових крајева, који је испран баш у њеном току (42 грама).

Када дођемо до старог окна напуштеног рудника злата, скрећемо ка Дупеш Чоки, што је једини део трасе који садржи успон. Ту је и гомила кварцног шљунка, и обично свако жели да понесе неки комадић који има сјајног лискуна 🙂

 На Дупеш Чоки ће бити пријатно за предах, а потом ћемо се полако спустити кроз строги резерват природе Краку Мустафа у долину Тодорове реке, где нас чека мали курс испирачког заната, али и ручак у природи.

 

Издвојена шумска површина недалеко од села Дебели Луг и Мајданпека, ужива карактер строгог природног резервата од 20. маја 1950. године, када је донето решење о стављању под заштиту државе шумске састојине мезијске букве и храста китњака на месту званом ’Мустафа’ (Решење о заштити, Слуужбени Гласник НРС бр. 24/50).

У време издвајања, површина резервата представљала је најочуванији део шума у овом подручју. Подручје резервата ‘Мустафа’ и његова непосредна околина представљају изразито шумовит предео, са очуваном високом шумском вегетацијом у овом рударском крају. Треба нагласити да је општина Мајданпек подручје са највећом шумовитошћу у Србији, која износи 71,1%. Релативно мале надморске висине (око 600 m) и мали висински распон (300 m) одредили су основну карактеристику висинског смењивања вегетације на истраживаном локалитету, која се у највишим деловима завршава појасом букве.

На месту званом ‘Мустафа’, као одраз деловања посебне мезо- и микроклиме, сачувана је богата сложена мезофилна реликтна полидоминантна шумска заједница означена као Fagetum montanum silicicolum mixtum (Мишић 1972.)

 

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају

Ова траса је дуга 14 km са 430 m успона. А, када падне ноћ, можемо изаћи на корзо до сеоске кафане  која носи име нашег сутрашњег циља – „Бреза“; пробајте да сазнате зашто је Дебели Луг – ВЕРОНА источне Србије…

Понедељак, 30. април:

Након доручка и кафе, већ како ко, у 9.00 h полазимо ка Фељешани – другом обећаном строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези.

Прашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима.
Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године.
Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум. На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато. Слапови истоимене речице су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

 

  А цела површ Брезе заиста напаја душу! Предео као створен за брутални хедонизам!

Са Брезе савијамо ка Црвеном Кршу и пролазимо кањон Црне реке. Нема квашења! Овим кањоном пролази чак колски пут!

 

 До асфалта пратимо Црну реку, потом скрећемо лево до места где нас чека возило и враћамо се у нашу базу у Дебелом Лугу, где нас чека топла вечера

Ова траса дуга је 16 km са 480 m успона.

И да знате, ми ћемо бити први који су прошетали овим кањоном као организовани уживаоци природе!

Уторак, 1. мај:

Уранак? Наравно! Али не толико због празника, већ амбициозног плана (у смислу богатог садржаја). Крећемо  у 6.00 h, како бисмо остварили несвакидашњу идеју, начету прошле године. Спаковане ствари уносимо у пртљажник возила које ће нас чекати на крају трасе, а носимо само оно што нам је потребно за пешачење (мали ранац, вода, нешто за ужину).  Требаће нам времена из два разлога: много ћете сликати, а финале је тек у Рудној Глави, на археолокалитету, где су преисторијска окна најстаријег рудника метала у Европи! А до тамо треба такође пешачити.

Полазимо ка језеру површинског копа Мајданпека – Ваља Фундата, тереном који личи на Сахару!

фото: Маријана Туфонић

 фото: Душко Опачић

Нема разлога да будемо герилци, имамо благослов директора рудника, пошто је упознат са циљевима нашег Клуба. Запамтите ове призоре. Сигурно не желимо да нам Хомоље претворе у велико јаловиште које ће затровати његове питке златоносне речице! Са нама ће бити и Маријана Туфонић из ТО Мајданпек, и од ње ћемо моћи доста да сазнамо како изгледа када се деси да оваква вода пробије пут до реке… (еколошка катастрофа из ’74.)

фото: Душко Опачић

Настављамо даље ка Крсту и спуштамо се пред споменик природе Ваља Прераст, где нас чека возило којим идемо на архео металуршки локалет Рудна Глава.

Ово место има у најмању руку исту вредност као Лепенски Вир, али до данас није заштићено. Како је шездесетих година прошлог века откривено и како је човек пре 6000 година почео одатле да црпи руду и прави метал, завршавајући тиме камено доба, испричаће нам инг. Бора Крчмаревић, кустос Музеја у Мајданпеку.

Након посете Рудној Глави, идемо у Близну на ручак, а и да мало средимо утиске пред повратак.

Траса од Дебелог Луга до Прерасти дуга је 10 km са 200 m успона.

Одлазак до до археолокалитета на брду Окно и назад износи укупно 5 km са 200 м  успона.

Пут до Београда ће трајати 3 сата. Будите опуштени; ако стигнемо касније, имаћете цео сутрашњи дан да се спремите за почетак радне недеље 🙂

Ови крајеви деценијама се означавају као пасивни, забачени. Да су били више посећени, више би људи било свесно значаја његове много боље заштићености, и као такво би много више давало својим преосталим житељима. Крај располаже необично занимљивом историјом и рударском традицијом, од преисторијскох времена. Зато ће наш Клуб сваке године организовати догађање, које ће подсећати јавност колико је то важно.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, храна коју ћете носити док пешачите (у Дебелом Лугу постоји продавница) и остало што вам је потребно за та четири дана. Ствари спакујте у путну торбу, јер их нећете носити  током доласка и одласка (биће у пртљажнику аутобуса)

Цена (са корекцијом услед два поскупљења горива):

5.200 динара (за чланове Клуба)

5.400 динара (за остале, који нису чланови Клуба)

a обухвата:

превоз, три ноћења,  вечера првог дана и ручак у преостала два дана и ручак у Близни трећег дана.

Акцију организује SERBIAN OUTDOOR CLUB BELGRADE, под вођством Гордане Атанасијевић.

Ако сте заинтересовани, контактирајте нас (телефоном, мејлом, а ускоро и на састанцима Клуба)

Означено као , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Коментари

  1. Very good Gordana !! Rado bi se pridruzio ali !!! Mozda u jul-avgust.. Bilo bi lepo preci trasu kanjona reke Jagnila, neces se pokajati…https://picasaweb.google.com/109284147225640943456/BIGERIzvorRekeJAGNILA
    Veliki pozdrav iz Australie..

  2. Памтим Љубо! И чувам тај твој линк са фоткама тебе и твојих пријатеља, Јагњило планирамо! 🙂

  3. Dragiša Bogdanović says:

    Predlog:
    Poštovani, planirajte obilazak Prerasti „Samar“ i „Osaničku prerast“, u opštini Žagubica. Nećete se pokajati. Stojim Vam na besplatnom raspolaganju. Pozdrav!

  4. Самар пролазимо у марту, на путу за Лисац, а и Осаница нам је у програму, дакле ВИДИМО СЕ! 🙂
    http://serbianoutdoor.com/2013/01/osanicka-klisura-setaca-prerast-kasonje/