Цветови са вечних снегова

Објављено у Планинарском гласнику двоброј 47-48

Скривен високо на планинама, међу глечерима, или на литицама кањона, рунолист је преживео давна ледена доба и данас, као реткост представља симбол чистоте и заштите природе, због чега се налази и на амблему нашег Клуба.

Налаз новог станишта биљке која је опстала из давног леденог доба утолико је интересантнији, јер се ради о локалитету необично мале надморске висине за једну познату високопланинску врсту. Са научног аспекта, занимљив локалитет указује и на одређене историјско-фитогеографске моменте у развитку и одржавању флора кречњачких кањона западне Србије и шире области источних делова Динарских Алпа.

Некада Вас магија прелепе фотографије води ка интересантним и вредним сазнањима. Када сам на насловној страни стручног часописа „Заштита природе“ видела такву једну, чији је аутор Срђан Белиј, сјајан планинар, али и стручњак Завода за заштиту природе Србије, постала сам дословце опседнута тим призором. А фотографија бајковито лепог кањона Белог Рзава, одевеног бујном летњом одором са безброј велова у свим нијансама зелене боје, била је само илустрација за рад троје аутора о новим стаништима неких ретких биљака и глацијалних реликата. Једна од њих је позната по својој симболици и необичним „вунастим“ латицама којима дугује свој назив – рунолист. У његовом аутентичном, ледничком амбијенту, изгледа као да те длачице штите ову нежну биљчицу од вечитих зима из којих је потекла…
Ту по мало необичну биљку, рундавих цветова, француски писац Maupassant је описивао као „бледо глечерско свеће“. А на неким другим језицима, ова биљка такође, као у нас има поетичан назив. На француским говорним подручјима га тако називају: лавља стопа, звезда ледника, алпска звезда, памучни цвет, снежна бесмртност… А на енглеском, његов назив Edelweiss изведен је од речи edel – племенито, нобл; и weiss – бело. Управо ту сложеницу користе и други језици.
Рунолист, планика, или Leontopodium Alpinum припада фамилији Asteracea. Потиче из Сибира, а у Европу је мигрирао током леденог доба. До данас он се задржао на врховима високих планина (Алпи, Карпати, Пиринеји, Апенинско и Балканско полуострво, Пирин), а пошто је идеална надморска висина за његов опстанак од 2000 до 3000 m, постао је симбол Алпа, где га и највише има. На жалост, упркос свим овим чињеницама и мерама заштите, рунолист је уништен у многим својим ионако већ ретким стаништима. Но, и поред тога, ова биљка није уврштена у европску и светску црвену листу флоре. Сматра се да је у Албанији вероватно ишчезла, док у Румунији има статус врсте која је пред ишчезавањем. У Бугарској је у категорији ретке, а у БиХ рањиве врсте. У Италији је регионално угрожена, док у Хрватској један варијетет (красенсе) има статус угроженог таксона.

У нашој земљи, има га у Црној Гори, на високопланинској зони Дурмиторског масива, као и у околним кањонима Пиве, Таре и Комарнице, затим на Сињајевини, Биочу, Орјен-Јастребицу; на планини Хајли изнад Рожаја, и на Тројану, у Гусињским Проклетијама. У Србији, најпознатије станиште рунолиста је на планини Копаоник, и то око врха Гобеља, код Сребрнца, али га има и на Јавору и Мучњу. Ново налазиште рунолиста у кањону Белог Рзава на Тари представља најсевернију тачку његовог распрострањења у Србији, што је сасвим довољан разлог, по мишљењу стручњака, да се овај локалитет мора ставити под заштиту, тј. бити увршћен у природне објекте под заштитом и надзором. На жалост, због неумољиве људске природе која је често деструктивна, стручњаци упозоравају на опасност од превеликог броја посетилаца, знајући из искуства да би то сасвим извесно угрозило популацију рунолиста од стране сакупљача, и ако биљке расту у неприступачним пукотинама стена.

Из Црвене књиге флоре Србије, у којој су регистроване све угрожене биљне врсте у нашој републици, сазнајемо да је педесетих година прошлог века, на Оштрим стенама (НП Копаоник), било преко хиљаду примерака рунолиста. У последњих десет година, констатован је драстичан пад на свега стотину примерака! На Мучњу га има још мање – једва 50 примерака у цвету. У раскошно лепом кањону Белог Рзава, бројност рунолиста се процењује на око 300 примерака. И зато, ако Вам се догоди чудо да видите рунолист у природи, сматрајте се почаствовани, фотографишите, и продужите даље. Немојте га брати, јер се популација изузетно споро обнавља. Брањем одраслих, репродуктивно способних примерака (оних у цвату), директно се нарушава узрасна структура, као и њена репродуктивна способност.
Али, авај, многи мање упућени ову биљку, због лепоте њенох цветова сматрају неком врстом трофеја и посебне „успомене“ са похода у какве планине, те је беру и незнајући да тиме драстично утичу на тако малобројну и ретку популацију.

 

Рунолист је, као природна реткост у Србији под заштитом закона. Станиште на Копаонику налази се у границама НП „Копаоник“ у оквиру И степена заштите. Ипак, субпопулација на Оштрим стенама није обухваћена посебним (строгим) мерама заштите, које су неопходне, а подразумевају стално праћење стања субпопулације, доступност информација посетиоцима националног парка да се ради о осетљивом станишту у коме је забрањено било какво сакупљање рунолиста. На планини Јавор, у западној Србији, постојање рунолиста је констатовано почетком прошлог века, али касније више није потврђено. Налазиште на Мучњу није заштићено, и ако су на њему групације рунолиста још малобројније и угроженије испашом. Стручњаци предлажу енергичнију и конкретнију заштиту, која укључује и реинтродукцију (вештачки узгојене биљке се саде на локалитете где су постојале, тј. још увек постоје, али им је бројност опала до критичне тачке).

 Гордана Атанасијевић

 


Означено као , , , , , , , , , , , ,